U starom vinskom podrumu, usred valovitog vinogorja podno Stare planine, dva brata na koje je došao red da brinu o ovom porodičnom nasleđu razmišljala su kako da put od dobre berbe do kvalitetnog vina učine izvesnijim. U malim vinarijama, vrhunsko grožđe ne daje uvek i vrhunsko vino. Bilo im je jasno da ne mogu više da se oslanjaju na tehniku kojom su njihovi preci održavali temperaturu u bačvama u hladnim ili toplim noćima. Braća Jović su već imala solidno inženjersko iskustvo a ono ih je upućivalo na to da rešenje traže u neposrednoj blizini. Za stolom u razvojno-projektnom birou sopstvene firme za klimatizaciju i grejanje koju su osnovali 1995. godine u Knjaževcu. Tako je „Alfa klima” postala spona između termodinamike i vinarstva.
Uvođenjem kontrole temperature u fermentaciju vina dobili su kvalitet, ali i drugi karakter vina. U njemu se nisu izgubile kiseline ni pitkost, niti je aroma izgubila svežinu. Vina iz vinarije „Jović” postala su prepoznatljiva i glas se proneo – koliko o njihovim vinima toliko i o freonskom rashladnom uređaju tipa vazduh-voda koji su Jovići u svojoj firmi „Alfa klima” projektovali i primenili. Male vinarije širom Srbije dobile su priliku da i same naprave zaokret u tehnologiji i da umesto upotrebe enoloških sredstava ugrade ovu instalaciju za kontrolu fermentacije i hladnu stabilizaciju vina. Zahvaljujući ovom rešenju, do sada se gotovo 30 domaćih vinarija može podičiti „zdravim”, čistim vinima u svojoj ponudi.
U međuvremenu, braća Saša i Jovan Jović došla su na ideju da konstruišu aparat kojim će brzo i temeljno oprati burad i cisterne za vino. Ubrzo je u pogonu „Alfa klime” nastao agregat „Parko”, danas nezaobilazan aparat u inventaru domaćih malih podruma. „Parko” vodenom parom efikasno pere i steriliše sudove za vino. Iako je sasvim očigledno da inovativnost ne manjka u dvojcu Jović, interesovalo nas je kako nameravaju da reše problem sa freonom, glavnim rashladnim fluidom u većini agregata u našoj zemlji, čije povlačenje iz upotrebe predstavlja samo pitanje vremena. Stekli smo utisak da je Saša Jović, generalni direktor „Alfa klime”, jedva dočekao da mu neko postavi takvo pitanje.
„Nema sumnje da je freonima odzvonilo, a alternativu nude prirodni gasovi: amonijak, ugljen-dioksid i propan. U oblasti klimatizacije i tehnoloških procesa u pozitivnim temperaturama, ili blago negativnim, propan ima dobre karakteristike – i da nije zapaljivosti, on bi bilo idealno rešenje. Ipak, tu je naša kreativnost došla do izražaja. Smislili smo tehničko rešenje i prijavili ga kao patent, budući da smo opasnost od zapaljivosti i požara sveli na minimum. Taj projekat pod nazivom Propsafe dobio je grant od Inovacionog fonda, a trenutno smo u fazi ispitivanja. Krajem godine imaćemo finalne prototipe.”
Da upotreba propana u malim kućnim aparatima nije nepoznanica, potvrđuje naš sagovornik. Ipak, propana u obliku rashladnog fluida R290 nema na tržištu, a nema ni regulative. Bez njega, projekat Propsafe mogao bi pasti u vodu. Direktor „Alfa klime” kaže da se fluidi tog tipa uvoze uz dozvolu države. Do sada nije bilo potražnje, pa dozvole nisu ni izdavane. Dok se problem ne reši, oni ispituju protip koji je napunjen freonom jer im je to jednostavnije i dostupnije.
„Nije samo reč o uvozu propana, već i o načinu rukovanja, skladištenja kao i licenciranja radnika koji će raditi sa njim. Za svaki od tih koraka moraju da postoje propisi, a njihov nedostatak predstavlja problem za projektante, klijente i servisere. Vidite, mi tek sada pokušavamo da licenciramo servisere za rad sa freonom, a on polako izlazi iz upotrebe. Sistem je spor i trom i važno je da ga podstaknemo”, objašnjava nam Saša uz napomenu da je u svetu velika potražnja za čilerima na propan. „Hrvatske firme rade namenske, veće čilere na propan za nordijsko tržište i imaju unapred prodatu proizvodnju za godinu i dve. Iako ni oni nemaju regulisanu primenu propana, taj problem su premostili isporukom uređaja koji nije napunjen. U našem slučaju to je dosta komplikovanije, jer smo mi orijentisali budući proizvodni program na domaćinstva i uređaje manje snage.”
U naporima da njihov zahtev pred nadležnim institucijama bude vidljiviji pomaže im i Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije, pa se Saša i Jovan nadaju da će problem uvoza propana kao i rukovanja biti brže rešen. Dok čekaju povoljan ishod, realizacija drugih planova teče bez zastoja.
Uz dve proizvodne linije, sa toplotnim pumpama kao standardnim uređajima za klimatizaciju i ponudom namenskih uređaja, „Alfa klima” se danas nalazi nadomak uvođenja serijske proizvodnje standardnih pumpi za manje objekte i domaćinstva. Saša sa ponosom ističe da je ovo prekretnica za firmu jer ostvarenje ovog cilja vodi ka osvajanju tržišta koje im je do sada bilo nedostupno. Na putu ka novim kupcima, veoma važan korak predstavljalo je i formiranje ispitne stanice u kojoj se brzo i izuzetno precizno proveravaju prototipovi uređaja. „Kad prodajete pumpu od 300 kW ona mora da ima tu snagu, a ne da je postigne samo u idealnim uslovima. U mernoj stanici, upravo to proveravamo”, potvrđuje Saša.
Značajne uštede pomoću toplotnih pumpi
Proizvodnja u ovoj knjaževačkoj firmi bila je od prvih dana usmerena na toplotne pumpe, čija je osnovna namena ušteda energije. U to vreme cena električne energije bila je drastično niska, pa je malo ko razmišljao o uštedi energije. Saša kaže da mu se sa ove distance čini neverovatnim da su tada uspevali da nađu klijente. „Iako i dalje imamo električnu energiju čija je cena niža od evropskog proseka, danas se ipak razmišlja o tome da takva situacija na tržištu energije neće dugo potrajati. Zato klijenti ugrađuju naše pumpe tipa vazduh-voda i voda-voda, a to su dva osnovna tipa koje od početka proizvodimo, a i danas su tražene. Naročito smo ponosni na to da su pojedine pumpe i dalje u funkciji iako su ugrađene pre više od dvadeset godina.”
Trenutno proizvode četvrtu generaciju toplotnih pumpi, što znači da su u četiri navrata uvodili radikalne promene u konstrukciji i koncepciji uređaja. Snaga pumpi je u rasponu od 5,6 kW do 500 kW. Sva inovativna rešenja izašla su iz njihovog projektnog biroa u kom inženjerski tim zaseda pred svaki izazov u proizvodnji.
„Kad je reč o pumpi tipa voda–voda, koristimo i energiju podzemnih voda u bunarima. Napravili smo novu koncepciju toplotne pumpe sa drugačijim tipom izmenjivača koji sami proizvodimo. Tako smo skratili instalaciju i pojeftinili ne samo instalaciju već i pumpu, dok smo podigli stepen grejanja jer nemamo međuizmenjivače”, kaže direktor „Alfa klime” naglašavajući da je korist, osim u smanjenju troškova, i u povećanoj efikasnosti pumpe.
„Podzemne vode, koje nisu previše ’agresivne’ ili prljave, možemo direktno da koristimo u toplotnim pumpama. Kod agresivnih voda, u kojima ima dosta sumpora ili taložnih metala kao što su mangan ili gvožde, u pumpe postavljamo međuizmenjivače. Takođe možemo da koristimo rečnu i jezersku vodu čija temperatura u najhladnijim danima ne prelazi 1 stepen ili može čak i da se zaledi. U tim pumpama koristimo drugačije izmenjivače. To je lepo i atraktivno rešenje. U svakom slučaju, postoji model za bilo koji tip voda.
Priredila: Tamara Zjačić
Ceo tekst pročitajte u teksu Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2019.
