U svetlu rastućih bojazni zbog raširene upotrebe legalnih otrova od strane moćne agroindustrije, vlada francuskog predsednika Emanuela Makrona planira prinudno stvaranje malih zaštitnih zona za odvajanje površina pod kulturama od ljudi koji žive i rade oko njih.

Kada traktori natovareni pesticidima i drugim štetnim hemikalijama počnu da prskaju vinograde iz kojih dolaze najbolja vina, telefon Mari-Lis Bibejran počinje da zvoni. Tu radnicu u vinogradu u Bordou zovu svi koji se plaše da će njihovo zdravlje trpeti posledice prskanja grožđa.

Bibejran je postala aktivista borbe protiv pesticida nakon što joj je preminuo brat od raka jetre. Sumnja da je njegova smrt povezama sa hemikalijama koje je raspršivao po vinogradima radeći u industriji vina.

Od hemikalija strahuju i ljudi poput Korin Despro, koja kod svoje kuće u Listrak-Medoku ima vrtić. Naime, uz njenu baštu pružaju se vinogradi.

Traktore koji tutnje među vinovom lozom Despro naziva “komarcima”, zbog dugačkih mlaznica koje ispuštaju hemikalije kako bi dragoceni rod grožđa bio zdrav i bez štetočina.

“Zatvaram sve prozore i vrata, unosim veš, prekidam deci igru”, rekla je Despro u telefonskom intervjuu za “Associated Press”. “To je užasno”.

Francuska vlada je upravo pokrenula tronedeljnu javnu raspravu o planiranom propisu koja će stupiti na snagu 1. januara a kojim je predviđeno da kulture koje se tretiraju “najopasnijim supstancama” budu odvojene “zonama bez prskanja” – najmanje deset metara od kuća, škola i mesta na kojima ljudi rade.

Ta zona važiće i za druge hemikalije za kulture koje rastu u visinu, uključujući vinograde i voćnjake, dok će za cerealije i druge niže kulture razdaljina biti pet metara.

Tampon zone bi mogle da budu smanjene, na tri metra za vinograde i niže kulture i pet metara za visoke kulture, ako poljoprivrednici koriste najsavremenije tehnike prskanja, navela je vlada i pozvala javnost da prokomentariše odluku na internetu. Na osnovu komentara, tampon zona bi mogla biti modifikovana, a konačna odluka vlade očekuje se do decembra.

Neki aktivisti i zaštitnici životne okoline pozdravljaju uvođenje tampon zona, dok drugi kažu da su predložene mere “smešno male”.

“To samo ostavlja utisak da se nešto radi”, kaže Bibejran i dodaje: “Nikoga neće zaštiti”.

Ona je 14 godina radila u vinogradu Listrak koji prska lozu hemikalijama posmatrajući kako nestaju flora i fauna. Sada radi u vinogradu Margo sa organskom proizvodnjom i ponosno kaže: “Puni smo insekata“.

“Razlika posle 14 godina je zapanjujuća”, rekla je Bibejran. “Retko se mogao videti zec kako prolazi kroz vinograd ili lasta kako leti iznad”, kazala je ona.

Udruženja poljoprivrednika se međutim žali da predložene “zone bez prskanja” nisu pravedne prema poljoprivrednicima koji koriste potpuno legalne proizvode. Neki upozoravaju da će “zoniranje” naneti štetu neprskanim kulturama na obodima gazdinstva.

Predsednik Nezavisnih proizvođača vina Francuske Žan-Mari Fabre smatra da “zone bez prskanja” mogu da postanu “izvori kontaminacije sa kojih će se širiti bolesti na ostatak vinograda”.

“To bi bilo isto kao da nekoga sa kugom stavite među vakcinisane ljude”, slikovito je objasnio.

Prema njegovim rečima, takva politika bi mogla da natera poljoprivrednike da smanje zasađenu površinu, a ako se tampon zona kontaminira, moraće još više da prskaju grožđe.

Urbanizacija u poljoprivrednim oblastima pojačala je sukobe između poljoprivrednika i njihovih suseda. Širom Bordoa porodice se doseljavaju na poljoprivredno zemljište i grade kuće usred vinograda.

Despro i njen suprug su se doselili iz Pariza 2002. Ona kaže da nije bila svesna da će živeti pored poljoprivrednika koji prskaju kulture: “Bili smo naivni. Da sam znala da postoji rizik, nikad ne bismo došli i sad se kajem”, izjavila je za AP.

Iako su poljoprivredne hemikalije zvanično sertifikovane, ona ne veruje da su bezbedne i ne veruje da vladini zvaničnici nisu pali pod uticaj poljoprivrednih lobija.

Traktori zaprašuju vinograde pored njene kuće svake dve nedelje, nekad i svake nedelje, od aprila, kada grožđe počinje da raste, do septembra, kada ga beru, kaže Despro.

“Strašno je što u najlepšem periodu godine, kada je napolju prijatno, treba da ostanete unutra” i dodala: “Ne idem sa decom u vinograde jer bi ih tako dovela u opasnost. Živimo na selu, ali ne uživamo u prednostima života na selu”.

Fabre na to kaže da se “nisu poljoprivrednici približili kućama nego su se kuće približile njima”.

Rekao je i da će javna rasprava koja je počela 9. septembra uznemiriti javnost i uneti im strah od hemikalija koje su, kako tvrdi, bezopasne ako se pravilno upotrebljavaju, kao i da će pokrenuti dezinformacije.

Despro pak naglašava da je spremna za dugotrajnu bitku.

Boreći se sa Bibejran i drugim aktivistima u regionu u kome proizvodnja vina podupire lokalnu ekonomiju i zapošljavanje, zaključuje: “Ne nailazimo na razumevanje jer vino ima veliku moć. Ali nećemo odustati i dozvoliti da budemo otrovani”.

Izvor: EurActiv.rs