U Novom Sadu posađeno 75 stabala povodom obeležavanja 75 godina od oslobođenja grada

25.10.2019

Novi Sad_centar — Foto-ilustracija: Unsplash (Lazar Gugleta)

Članica Gradskog veća za urbanizam i zaštitu životne sredine Mira Radenović prisustvovala je sadnji 75 stabala na Sentandrejskom putu, koju je organizovalo JKP „Gradsko zelenilo“ u sredu, 23. oktobra, povodom obeležavanja 75 godina od oslobođenja Novog Sada u II Svetskom ratu, a u okviru projekta „Očuvanje i unapređenje zelenila Sentandrejskog puta u Novom Sadu“.

Sredstva za realizaciju ovog projekta obezbeđena su u budžetu Grada Novog Sada preko Gradske uprave za zaštitu životne sredine za realizaciju programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. U toku ove godine planirana je realizacija 15 projekata iz sredstava pomenutog fonda, kao i finansiranje zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara.

“Današnja simbolična akcija, povodom sedamdesetpetogodišnjice oslobođenja Novog Sada, organizovana je zajedno sa JKP „Gradsko zelenilo“, a u cilju unapređenja životne sredine i povećanja zelenih površina našeg grada. Ozelenjavanje Sentandrejskog puta je projekat u okviru velike akcije – 10 hiljada stabala za Grad Novi Sad. Za nekoliko dana počeće i ozelenjavanje Bulevara despota Stefana gde će biti zasađeno preko 300 drvenastih stabala i nekoliko hiljada šiblja i trave. Izuzetno je važno to da je Grad Novi Sad kao jedan od prioritetnih ciljeva izdvojio zaštitu životne sredine, a akcijom 10 hiljada stabala za Novi Sad to i dokazuje”, istakla je Mira Radenović.

Direktor JKP “Gradsko zelenilo” Miloš Egić je rekao da je posađeno 69 drvorednih sadnica koprivića i šest sadnica piramidalnog jasena, a da je projektom ”Očuvanje i unapređenje zelenila Sentandrejskog puta u Novom Sadu” predviđena sadnja ukupno 374 stabala, najviše okruglastog jasena, koprivića, kao i još sedam različitih vrsta lišćarskog drveća.

Tokom 2019. godine, planirana je sadnja 4085 komada različitih vrsta drveća i 46118 sadnica šiblja na javnim zelenim površinama, na širem području Grada Novog Sada.

Izvor: Grad Novi Sad

Poljoprivrednici iz Beograda na Sajmu poljoprivrede u Parmi

25.10.2019

poljoprivrednici_Parma_Sajam — Foto: Grad Beograd

Foto-ilustracija: Unsplash (Ryan Graybill)

Predstavnici Sekretarijata za privredu i 40 beogradskih poljoprivrednika posetili su u sredu, 23. oktobra Međunarodni sajam prehrambene industrije „CIBUS TEC 2019” u Parmi.

Podsekretar za privredu Radenko Durković je u izjavi za Beoinfo rekao da je taj sekretarijat poljoprivrednicima sa teritorije grada Beograda, osim stručnih obuka i predstavljanja na domaćim sajmovima u Beogradu i Novom Sadu, ove godine omogućio posetu sajmu u Italiji.

“Nadamo se da će kroz primere dobre prakse poljoprivrednici od svojih kolega iz inostranstva steći nova znanja i iskustva, koja će moći da primene u svom radu. Na ovom putovanju su mladi poljoprivredni proizvođači iz Beograda koji su se opredelili za ovu delatnost, a u tome će i ubuduće imati našu punu podršku”, istakao je Durković.

On je podsetio da je Sekretarijat za privredu i u 2019. godini izdvojio znatna sredstva za podsticaje u poljoprivredi.

“Za tu namenu ove godine je opredeljeno 200 miliona dinara, i to za podsticaje u četiri kategorije – voćarstvu i povrtarstvu, pčelarstvu, stočarstvu, kao i za nabavku mehanizacije. Poslednjih godina se za ovu namenu sredstva konstantno uvećavaju, tako da su u poslednjih šest godina udesetostručena”, naglasio je Durković.

Bojana Jovanović, poljoprivrednica iz Rakovice, izjavila je da je za nju poseta ovom sajmu značajna za njen posao, naročito zbog toga što je početnik, te da će se potruditi da ono što je videla i saznala primeni na svom imanju.

Poljoprivrednici koji su u poseti ovom sajmu imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva ili su njihovi članovi i imaju zapažene rezultate u poljoprivrednoj proizvodnji.

Izvor: Grad Beograd

Zelena energija postaje primarni izvor energije u Velikoj Britaniji

25.10.2019

obnovljivi_izvori_energije — Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)

Prvi put u istoriji Velike Britanije zelena energija je postala najzastupljenija u odnosu na druge izvore energije.

Zelena energija je električna energija koja je proizvedena isključivo iz obnovljivih izvora.

Velika Britanija je u trećem kvartalu ove godine proizvela više struje iz obnovljivih izvora energije nego iz fosilnih goriva, navodi se u analizi portala “Carbon Brief”.

To je prvi kvartal u kojem je proizvodnja iz solarnih panela, hidroelektrana, vetrogeneratora ili biomase premašila proizvodnju energije iz uglja, nafte ili gasa od kada je u toj zemlji otvorena prva elektrana 1882. godine.

Velika Britanija je tokom jula, avgusta i septembra dobila oko 29,5 teravat-sati iz obnovljivih izvora energije, odnosno 40 odsto ukupne proizvodnje. U istom periodu, iz elektrana na fosilna goriva proizvedeno je 39 odsto, dok je iz nuklearnih elektrana proizvedeno oko 19 odsto struje.

Prije deset godina u toj zemlji se od uglja proizvodila oko trećina ukupne električne energije, dok se iz te vrste goriva sada proizvodi svega tri odsto struje.

Izvor: Energetika.ba

Besplatni planovi za održive domove u Arizoni

24.10.2019

Arizona_kuća — Foto-ilustracija: Unsplash (Gayatri Malhotra)

Foto-ilustracija: Unsplash (Florian Schneider)

Grad Feniks u američkoj državi Arizona nudi besplatne planove za predloge kuća koje neće trošiti nimalo energije, odnosno koje će potrošenu energiju nadoknaditi sopstvenom proizvodnjom.

Cilj ovog projekta je ohrabrivanje javnosti da se gradi više domova koji se odgovorno odnose prema očuvanju životne sredine, naročito u pravcu obezbeđivanja veče količine energije od one potrošene do 2050. godine.

Zeleni domovi su veoma popularan i zdrav izbor, a predstavljaju priliku i za veliku uštedu energije. Pozivaju se arhitekte da naprave planove za kuće koje će biti pristupačne, komforne i čija če potrošnja energije biti nulta.

Konkurs pod nazivom “Održivi razvoj kuće” pružio je priliku arhitektama da se oprobaju u novim idejama koje podrazumevaju potrošnju čiste energije i ne doprinose zagađenju životne sredine.

Službeni sistem kućne energije, odnosno HERS, meri energetsku efikasnost kuće. Ukoliko je niži indeks rezultata merenja, kuća je efikasnija, te je za konkurs granična ocena bila 30, što predstavlja 70 odsto niži indeks u odnosu na standardne kuće.

Pobednica ovog konkursa bila je Marlin Imirzian i njen tim arhitekata, koji su uspeli da naprave plan za kuću koja ima nultu potrošnju energije, dakle, ocena HERS-a bila je nula.

Površina kuće iznosi 2100 m2, a cena izgradnje iznosila bi 344.000 dolara. Prilagodivši se klimi u Feniksu, odnosno izuetno toplom vremenu, dizajneri su se pozabavili ponašanjem krova, plafona i zidova, kao i stakla, koje treba da smanji prenos toplote spolja ka unutra. Umesto klima uređaja u planu su platneni ekrani. Biće ugrađen i solarni dimnjak, kao i izolovani zidni i krovni paneli.

Dizajniranje ove kuće trajalo je nekoliko meseci.

Firma Marlin Imirzian dobila je nagradu od 100.000 dolara. Sam plan izgradnje već je dostupan javnosti.

Jelena Cvetić

Za koga su obavezne eko takse u Crnoj Gori?

24.10.2019

Pljevlja_Wiki_rude — Foto: Wikipedia/Julian Nyča

Naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine u Pljevljima plaćaće Rudnik uglja, Elektroprivreda (TE Pljevlja) i Gradir Montenegro, koji crpe najviše prirodnih resursa te opštine, saopštila je generalna direktorka Direktorata za životnu sredinu Ivana Vojinović.

Ona je agenciji Mina rekla da je donošenjem Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine Vlada odlučila da sa Opštinom i građanima Pljevalja odgovorno učestvuje u rešavanju dugoročnog ekološkog problema.

„Ova Odluka je zasnovana na vrhovnom principu za rešavanje ekoloških problema, a to je princip „zagađivač plaća“ koji prepoznaju evropski propisi, i koji je ugrađen i u krovni zakon u ovoj oblasti u Crnoj Gori, Zakon o životnoj sredini“, navela je Vojinović.

Shodno tom principu, kako je kazala, zagađivač je odgovoran za zagađivanje i štetu nanetu životnoj sredini i dužan je da nadoknadi štetu i snosi troškove njenog otklanjanja.

Vojinović je podsjetila da je Zakon o životnoj sredini dao mogućnost lokalnim samoupravama da, uz prethodnu saglasnost Vlade, mogu propisati naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, u zavisnosti od svojih potreba i specifičnih uslova.

„U protekle dve godine smo odgovorno razmatrali adekvatan modalitet ove naknade kako bi on bio prilagođen specifičnostima i prirodi zagađenja ove lokalne sredine, ali i primeren ekonomskoj snazi privrednih subjekata na koje se odnosi“, rekla je Vojinović.

Prema njenim rečima, specifičnost sredine u Pljevljima su otpadne materije koje su nastale kao posledica proizvodnje električne energije, eksploatacije uglja i rude cinka i olova, a koje izazivaju ili mogu izazivati povećanu zagađenost vazduha i površinskih i podzemnih voda, kao i degradaciju i zagađenost zemljišta, nagomilavanje industrijskog i opasnog otpada, pogoršavanje zdravlja stanovništva, uništavanje flore i faune.

„S tim u vezi, došlo se do optimalnog rešenja prema kojem će obveznici plaćanja naknade biti pravna lica koja obavljaju aktivnosti na teritoriji opštine Pljevlja u oblasti proizvodnje energije i ekstraktivne industrije, a to su: Rudnik uglja, Elektroprivreda (TE Pljevlja) i Gradir Montenegro“, saopštila je Vojinović.

Kako je kazala, pažljivim izborom obveznika plaćanja naknade, shodno principu “pravičnosti”, identifikovane su delatnosti koje crpe najviše prirodnih resursa Pljevalja.

„Posebno je važno da obveznici plaćanja naknade veliki sistemi, jer se vodilo računa da se zaštite mala i srednja preduzeća“, istakla je Vojinović.

Naknada za ta pravna lica utvrđena je u iznosu od 1,7 odsto ostvarenog prihoda na godišnjem nivou od prodaje sirovine, poluproizvoda i proizvoda.

„Prihodi budžeta opštine Pljevlja na osnovu ove naknade treba svake godine da iznose od 2,5 do 3 miliona eura, što je značajan izvor finansiranja koji će se koristiti namenski za sanaciju posledica eksploatacije prirodnih resursa i ostalih vidova devastacije, ali i za dalje unapređivanje i zaštitu životne sredine“, naglasila je Vojinović.

Prema njenim rečima, donošenjem ove Odluke Vlada je poslala nedvosmislenu i jasnu poruku da je njeno opredeljenje održiv razvoj koji znači odgovoran odnos prema životnoj sredini i valorizaciju prirodnih resursa u skladu sa najvišim ekološkim standardima.

Vojinović je dodala da se Vlada duži niz godina bavi stvaranjem uslova za rešavanje nagomilanih i složenih ekoloških problema u Pljevljima.

„Cilj tih napora je da se u pljevaljskoj opštini stvore bezbedni uslovi za javno zdravlje i životnu sredinu, jer su Pljevlja po prirodnim resursima najbogatija opština u Crnoj Gori, ali istovremeno i grad koji ima status ugrožene životne sredine“, rekla je Vojinović.

Prema njenim rečima, na godišnjem nivou prekomerno zagađenje vazduha se u Pljevljima beleži preko 100 dana, a godišnje koncentracije suspendovanih čestica gotovo su dvostruko veće nego u ostalim opštinama.

„Vezišnica i Ćehotina predstavljaju najzagađenije vodene tokove u Crnoj Gori. Zbog toga danas građani Pljevalja nemaju onaj kvalitet života koji bi trebalo da bude u srazmeri sa resursima kojima raspolažu“, navela je Vojinović.

Ona je rekla da je Vlada preduzela mere na sanaciji stanja životne sredine u Pljevljima i podsetila na to da su u toku i aktivnosti na remedijaciji dve crne ekološke tačke na teritoriji opštine Pljevlja – odlagalište pepela i šljake „Maljevac“ i flotaciono jalovište olova i cinka Gradac.

Vojinović je kazala da će do kraja juna 2020. godine u remedijaciju te die lokacije biti uloženo više od 11 miliona evra.

Izvor: RTCG

Ovo je najbitnija živa vrsta na planeti (VIDEO)

24.10.2019

pčele_cvet — Foto-ilustracija: Unsplash (Patrick Brinksma)

Foto-ilustracija: Unsplash (Aaron Burden)

Pčela je proglašena najbitnijom živom vrstom na planeti na ovogodišnjem sastanku Kraljevskog geografskog društva u Londonu.

Ipak, veliki problem predstavlja to što se smatraju izuzetno ugroženom vrstom. Alarmantni su nedavni podaci koji govore da je samo poslednjih nekoliko godina nestalo više od 90 odsto ukupnog broja pčela.

Zanimljivo je da su pčele jedina živa bića koje ne prenosi nikakav tip patogena.

Od njih zavisi čak 70 odsto svetske poljoprivrede. Kada ne bi oprašivale biljke, ne bi bilo mogućnosti da se reprodukcija biljaka nastavi, samim tim bi bio doveden u pitanje opstanak životinja i ljudi.

Tek od skora su mnogi postali svesni opasnosti koju bi ugroženost pčela mogla da donese, te su se rodile ideje o potpunoj zabrani pesticida i upotrebi zdravih alternativa, kao i o stalnom praćenju i kontroli pčela.

Beleže se brojni napori da se pčele zaštite, a jednu od lepših inicijativa sproveo je slavni glumac Morgan Frimen, pretvorivši preko 120 ari zemljišta u veliko utočište za pčele na Misisipiju.

Jelena Cvetić

EU i UNDP pozvali Srbiju da pruži doprinos borbi protiv klimatskih promena

24.10.2019

climate_change_klimatske_promene_temperature_rise_rast_temperature — Foto-ilustracija: Pixabay

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji pozvali su Republiku Srbiju da pruži doprinos smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i podstiče prilagođavanje srpskog društva i privrede na preteće uticaje izmenjenih klimatskih uslova. Zajedničku poruku prenosimo u celosti.

“Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji, objavljuju ovu:

Zajedničku poruku

o klimatskim promenama Vladi Srbije

Po završetku Samita UN o klimi 2019. godine, na kojem su vlade i privatni sektor iskazali spremnost da će do 2050. godine postići nultu neto emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG), Delegacija Evropske unije u Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pozivaju Republiku Srbiju da pruži doprinos smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i podstiče prilagođavanje srpskog društva i privrede na preteće uticaje izmenjenih klimatskih uslova.

1. Klimatske promene su najvažnije pitanje našeg vremena;

Na globalnom nivou, implementacija Sporazuma o klimi iz Pariza zaostaje u pogledu postizanja cilja od 2 °C. Sporazum o klimi iz Pariza, zaključen u decembru 2015. godine, ima za cilj ograničenje porasta prosečne globalne temperature na površini Zemlje na nivo „znatno ispod“ 2 °C, u odnosu na period pre industrijske revolucije, do kraja ovog veka, uz „ulaganje napora“ da se porast prosečne globalne temperature zadrži na nivou do najviše 1,5 °C u odnosu na period pre industrijske revolucije.

Međutim, prosečna globalna temperatura već́ je porasla za 1,0 °C u odnosu na period pre industrijske revolucije. Prethodne četiri godine su bile najtoplije u zabeleženoj istoriji – uključujući i jul 2019. godine, koji je bio najtopliji mesec od početka merenja temperature1. Posledice klimatskih promena vidljive su svuda, od umirućih koralnih grebena, do smanjivanja leda arktičkog mora i podizanja nivoa svetskog mora.

Projekcije ukazuju da će čitav Zapadni Balkan postati pogođen posledicama klimatskih promena, a koje se u poslednje vreme već osećaju u Srbiji u vidu ekstremnih vremenskih pojava kao što su istorijske poplave i sve češće suše.

Očekuje se da do 2020. godine, svi potpisnici Sporazuma o klimi iz Pariza ažuriraju svoje Nacionalno utvrđene doprinose smanjenju emisija GHG (eng. Nationally Determined Contributions – NDCs). Postalo je očigledno da su smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 45 odsto do 2030. i neutralan bilans emisija CO2 do 2050. godine, neophodni da bi se postigao cilj od 2 °C (1,5 °C) kako je dogovoreno Sporazumom o klimi iz Pariza. Ukoliko granica od 2 °C bude prekoračena, naša Planeta i čovečanstvo neće biti u stanju da se prilagode na izmenjene klimatske uslove.

Sporazum o klimi iz Pariza stavlja snažan naglasak na činjenicu da su klimatske promene takođe pitanje ljudskih prava. To znači da bi, u rešavanju izazova klimatskih promena, zemlje trebalo da poštuju, promovišu i uzmu u obzir svoje obaveze u pogledu ljudskih prava, kao što su prava etničkih manjina, lokalnih zajednica, migranata, dece, osoba sa invaliditetom i ljudi u ranjivom položaju.

Posledice klimatskih promena na različite načine utiču na žene i muškarce. Žene treba da budu deo rešenja u suočavanju sa izazovima klimatskih promena, kao i da više budu uključene u izradu i sprovođenje nacionalnih politika u oblasti klimatskih promena kao akteri promena.

Čvrsto verujemo da rešavanje pitanja rodne neravnopravnosti i podržavanje osnaživanja žena pružaju odličnu priliku da se time doprinese ostvarivanju pozitivnih efekata po životnu sredinu.

2. EU i UNDP pozivaju Republiku Srbiju da podigne nivo svojih ambicija u pogledu ublažavanja klimatskih promena;

Napori u pravcu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte treba da se planiraju i sprovode sa minimalnim uticajem i bez štetnih posledica po živote siromašnih i najugroženijih muškaraca i žena.

Srbija se obavezala da će do 2030. smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 odsto u odnosu na 1990. godinu, u skladu sa Nacionalno utvrđenim doprinosom u okviru Sporazuma o klimi iz Pariza. Uz priznanje značajnih napora koje je Vlada uložila da predstavi potencijale smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u ključnim ekonomskim sektorima, još uvek postoje velike mogućnosti za podizanje nivoa ove ambicije.

Podstičemo Srbiju da izvrši hrabru i ambicioznu reviziju Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC) uoči predstojeće 25. konferencije država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime.

3. EU i UNDP pozivaju Republiku Srbiju da uloži dodatne napore da podrži i olakša prelazak na čistu energiju i povećaje energetske efikasnosti;

Potcilj 7.3 Ciljeva održivog razvoja predviđa da se udvostruči globalna stopa unapređenja energetske efikasnosti. Postoji snažna podrška na nivou EU preuzimanju obaveze postizanja nulte neto emisije do 2050. godine, što u suštini podrazumeva ravnotežu između hvatanja i emitovanja ugljenika.

Potcilj 7.2 Ciljeva održivog razvoja predviđa da sve zemlje znatno povećaju udeo obnovljive energije u ukupnom energetskom miksu do 2030. godine. Republika Srbija se obavezala da će dostići 27 odsto udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine. U postizanju tih ciljeva, mogu da se koriste izvori sa nultom emisijom, ali i izvori koji imaju druge korisne uticaje na životnu sredinu (npr. poljoprivredni otpad) i izvori sa neutralnom neto emisijom ugljenika.

U okviru Ugovora o Energetskoj zajednici, Srbija se obavezala da će utvrditi energetske i klimatske ciljeve do 2030. godine na nivou ambicija koje su jednake nivou u EU. To je ponovo potvrđeno Podgoričkom izjavom o prelasku na čistu energiju, koju su u februaru potpisala ministarstva energetike i životne sredine, a šefovi država i vlada podržali na Samitu o Zapadnom Balkanu 2019. u Poznanju, u julu iste godine. Preporučujemo Srbiji da ispuni očekivanja pridružujući se EU u ovom zajedničkom poduhvatu.

Zbog toga će Srbija morati da postepeno pređe sa energetskog miksa kojim dominiraju fosilna goriva na mnogo uravnoteženiji energetski miks, istovremeno se starajući da prelazak na čistu energiju bude pravičan i da nijedan region ne bude zaboravljen. Da bi to bilo moguće, Srbija treba da ubrza napore u pravcu ovog prelaska, jer svaki izgubljeni trenutak povećava troškove prelaska na obnovljive izvore energije i kašnjenje u postizanju nulte neto emisije.

Kao što znamo, integrisano i potpuno funkcionalno regionalno tržište električne energije preduslov je za uspešno integrisanje velikih udela varijabilne obnovljive energije u mrežu. Istovremeno, značajno povećava energetsku bezbednost sistema. S tim u vezi, preporučujemo Srbiji da sarađuje sa svojim susedima na postizanju ove integracije, što će omogućiti napredak zemlje na putu ka pridruživanju EU.

Preporučujemo Srbiji da izvrši hrabru reviziju postojećih ciljeva u pogledu energetske efikasnosti i na dalja ulaganja u čistije i obnovljive izvore energije, kao i na postepeno ukidanje svih oblika direktnih ili indirektnih subvencija fosilnim gorivima. Takođe pozivamo Vladu i resorna ministarstva da razmotre zajedničke pristupe planiranju u oblasti klime i energije u skladu sa Nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NECP) kako je utvrđeno Uredbom o upravljanju Energetskom unijom, za koju se očekuje da će uskoro biti usvojena kao regulativa Energetske zajednice.

4. EU i UNDP podstiču podršku inovacijama u Srbiji;

Inovativne tehnologije, upotreba automatizacije i digitalizacije ključni su pokretači prelaska na društvo sa nultim neto emisijama. Pozdravljamo posvećenost Ministarstva zaštite životne sredine promovisanju i pilotiranju rodno osetljivih inovativnih pristupa lokalnom razvoju otpornom na klimatske promene. Takođe smatramo da pronalaženje inovativnih, ali i ekonomski isplativih tehnologija i poslovnih modela predstavlja razvojnu priliku koja donosi koristi ne samo u smislu smanjenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, već́ i u smislu društvene i ekološke dobrobiti za zajednice i njihove građane.

EU i UNDP podstiču Srbiju na dalja ulaganja u inovativne tehnologije i poslovanja, kao i prenos inovativnih tehnologija u Srbiju, u cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i daljeg jačanja otpornosti zajednice na uticaje klimatskih promena.

5. EU i UNDP podstiču transformaciju srpske privrede ka većoj cirkularnosti;

Obrazac linearne ekonomije „proizvedi – upotrebi – baci“ više nije održiv. Smanjenje otpada i ponovno pretvaranje otpada u sirovine mogu uštedeti novac i doprineti očuvanju životne sredine. Radi podsticanja veće cirkularnosti, Srbija treba da se okrene mogućnostima ponovne upotrebe i reciklaže, kao i da podstiče upotrebu materijala i obrazaca proizvodnje koji generišu i pospešuju rast bez toliko rasipanja.

EU i UNDP podstiču Srbiju da stvori pogodno političko, regulatorno i fiskalno okruženje za dalju promociju i primenu cirkularne ekonomije kao načina daljeg smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte na nacionalnom i lokalnom nivou.

6. EU i UNDP podstiču Srbiju da poveća procenat svoje teritorije pod zaštitom;

Milion vrsta je širom sveta izloženo riziku od izumiranja zbog ljudskih aktivnosti. Stopa izumiranja eksponencijalno je porasla tokom poslednjih decenija, a mi na taj način gubimo sve usluge ekosistema. Srbija treba da proširi teritoriju pod zaštitom sa sadašnjih 7,4 odsto na 12 odsto do 2025. godine. Pored toga, teritorija koja je deo ekološke mreže Natura 2000 treba da se proširi sa sadašnjih 20 odsto na 25 odsto do 2025. godine. Srbija takođe treba da dostigne cilj od 41,4 odsto teritorije pod šumama do 2050. godine.

7. EU i UNDP podstiču Srbiju da dodatno poboljša otpornost lokalnih zajednica na klimatske promene i posledice katastrofa;

Ukoliko se realizuje neki od najgorih scenarija, zemlje zapadnog Balkana mogu očekivati zagrevanje do 3 °C do sredine ovog veka. To će dovesti do učestalijih i dužih toplotnih talasa, suša i poplava. Poplave će postati češće, šumski požari će se događati češće i širiti brže, a protoci vode u rekama će se smanjivati. Ekstremni vremenski događaji će prouzrokovati gubitke useva i nestašice proizvoda, povećanje potrošnje energije tokom leta, smanjeno vodosnabdevanje leti i već́ zabeleženo širenje novih bolesti. Tokom poplava 2014. godine pogođene su uglavnom ruralne opštine, a šteta i gubici iznosili su 1,7 milijardi EUR. Gubici prouzrokovani sušom u poslednjih 20 godina iznose više milijardi EUR.

EU i UNDP podstiču rodno osetljivo planiranje u Srbiji koje će ublažiti uticaj klimatskih promena na ekonomiju i društvo, a posebno na najugroženije stanovništvo, integrisanim upravljanjem vodom, unapređenjem mera u poljoprivrednoj proizvodnji, mera vezanih za zdravlje ljudi i unapređenjem znanja i planiranja na lokalnom nivou. Znanje i iskustvo muškaraca i žena iz lokalnih zajednica predstavljaju važan resurs koji bi se mogao koristiti u ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove i smanjenju rizika od katastrofa, čime bi oni postali delotvorni akteri i nosioci promena.

8. EU i UNDP podstiču Srbiju da podrži mlade u podizanju svesti ljudi o klimatskim promenama;

Nedostatak svesti o klimatskim promenama i nepouzdani podaci identifikovani su kao glavna uska grla u mobilizaciji muškaraca i žena u zemljama u razvoju da budu nosioci promena. Ukoliko se aktuelni trendovi nastave, neko ko je rođen danas rizikuje da starost provede u svetu koji je za 3 °C topliji u odnosu na period pre industrijske revolucije – što je dva puta više od gornje granice od 1,5 °C, kao cilja koji su vlade utvrdile 2015. godine u Parizu. Mladi u svetu, ali i u Srbiji, od svojih donosilaca odluka zahtevaju akciju u pogledu kako definisanja ambicioznijih planova tako i njihove realizacije.

EU i UNDP podstiču aktivnosti usmerene ka obrazovanju svih slojeva društva o pojedinačnom doprinosu koji svi mogu dati u borbi protiv klimatskih promena.

9. EU i UNDP podstiču rast i ulaganja koja u svom bilansu uključuju i troškove zaštite životne sredine, gubitaka biodiverziteta i klimatskih promena;

Privredni rast Srbije je stabilan i privlači sve više stranih direktnih investicija. Ekonomska perspektiva Srbije je dobra. Međutim, ekološki i socijalni principi moraju biti deo pametnog privrednog rasta Srbije. S obzirom na ambiciozna obećanja data na Samitu UN o klimi na kojem su učestvovali investitori iz privatnog sektora, koji upravljaju investicijama vrednim preko 2 biliona dolara, 87 velikih kompanija i 130 banaka, jasno je da budućnost donosi dodatne „zelene“ kriterijume za ulaganja, koja će Srbiji morati da ispuni kako bi privukla direktne strane investicije ili povoljne zajmova međunarodnih finansijskih institucija.

EU i UNDP podstiču Srbiju da obračunava ekološke i klimatske troškove svih investicija, kao i da sprovodi procene uticaja na društvo i životnu sredinu za svaku veliku investiciju.

Beograd, 24. oktobar 2019.”

Izvor: Delegacija EU u Srbiji

Bespovratna pomoć preduzetnicima u iznosu od 2,5 miliona evra

24.10.2019

Program EU PRO je otvorio javni poziv za podnošenje predloga projekata za nabavku opreme i uvođenje usluga za preduzetnike, mikro i mala preduzeća.

Prijave su otvorene do 10. novembra 2019. godine, a vrše se dostavljanjem svih neophodnih dokumenata i aplikacionog formulara elektronskim putem na rsoc.prijava@unops.org.

Na javni poziv se mogu prijaviti preduzetnici, mikro i mala preduzeća koji su registrovani za proizvodnu delatnost u jednoj od 99 lokalnih samouprava uključenih u realizaciju programa EU PRO i koji su osnovani u periodu od 1. januara 2014. do 31. decembra 2018.

Pojedinačni iznos bespovratnih sredstava može biti od 10.000 evra do 30.000 evra. Brzorastuća i izvozno orijentisana preduzeća i preduzetnici mogu aplicirati i za iznose do 70.000 evra. Aplikant treba da obezbedi sopstveno učešće u investiciji od minimalno 20 odsto, odnosno 30 odsto, ako aplicira za bespovratna sredstva veća od 30.000 evra. Takođe, aplikanti treba da predlože i određene društveno odgovorne aktivnosti koje će sprovoditi ukoliko im bespovratna sredstva budu odobrena.

Izbor korisnika će se vršiti na osnovu evaluacije projektnog predloga i prateće dokumentacije prema kriterijumima objavljenim u Javnom pozivu. EU PRO tim će obaviti i verifikacione posete aplikantima odabranim kroz tehničku evaluaciju.

Ukupan budžet ovog poziva za dodelu bespovratne pomoći preduzetnicima, mikro i malim preduzećima je 2,5 miliona evra. Ova inicijativa samo je jedna od aktivnosti koju finansira Evropska unija kroz razvojni program EU PRO u cilju podsticaja razvoja privatnog sektora i povećanja tržišnog potencijala kako bi se stvorili uslovi za otvaranje novih radnih mesta.

O Programu

Razvojni program EU PRO, koji Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra, doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu ovog trogodišnjeg programa koji je počeo u januaru 2018. sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u saradnji sa Vladom Republike Srbije.

Program se oslanja na dobre prakse i ostvarene rezultate svojih prethodnika, razvojnih programa EU PROGRES-a i Evropskog PROGRES-a.

Više informacija možete pronaći OVDE.

Izvor: EU PRO

Počelo uređenje kompleksa oko Resničkog jezera

24.10.2019

Avala_wiki — Foto: Wikipedia/Petkovic Boris

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milosav Miličković prisustvovali su juče, u opštini Rakovica, potpisivanju ugovora o realizaciji projekta „Uređenje slobodnih površina na jezeru Resnik”. Ugovor su potpisali predsednik opštine Rakovica Vladan Kocić i gradski sekretar za privredu Milinko Veličković. Oni su nakon potpisivanja ugovora obišli početak radova na revitalizaciji jezera Pariguz u Resniku.

Goran Vesić je tom prilikom precizirao da je juče, 23. oktobra, počelo uređenje kompleksa oko jezera Resnik, a da inicijativa za to postoji dugi niz godina i da ju je pokrenuo tadašnji predsednik opštine Rakovica Milosav Miličković.

“Trebalo je da se reši mnogo imovinsko-pravnih problema i da se urade projekti, a sada je sve to završeno. Projekat je važan za opštinu Rakovica jer će se dobiti nov sadržaj, kojih ovde nema tako mnogo. Jezero se nalazi na 17 kilometara od centra grada, 20 od aerodroma, 5-6 kilometara od Avale i kilometar od obilaznice, te je lako doći do njega. Ovo će biti još jedan dodatni turistički sadržaj ne samo za strane turiste već i za naše građane, posebno za one koji žive u Resniku”, rekao je Vesić.

On je podsetio da je prošle godine bilo dva i po miliona noćenja u Beogradu, a ove godine već do avgusta dva miliona.

“Očigledno je da Beograd postaje sve značajnija turistička destinacija”, ocenio je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je posebno naglasio da će izgradnja kompleksa podići kvalitet života ljudi koji žive u ovom delu Rakovice, te da je osnovni cilj da tako bude u svim delovima grada. On se zahvalio Ministarstvu turizma, koje je zajedno s gradom obezbedilo sredstva, i ocenio da je ovaj projekat primer dobre saradnje vlade, predsednika republike, grada i opštine.

Radovi bi trebalo da budu završeni na proleće, dodao je Vesić, i najavio da se tu neće stati, jer uvek mogu da se dodaju i novi sadržaji.

Miličković je podsetio da inicijativa datira od 2012. godine, te da je u ovom projektu video jednu od šansi za razvoj Rakovice. On je takođe istakao da su projekat podržali i republika, i grad, i opština.

“Ugovor je vredan 40 miliona dinara. Najveću korist imaće 25 hiljada stanovnika Resnika, ali i grad. Velika su očekivanja i mislim da će ovo jezero biti nova Ada Ciganlija“, naveo je on.

Miličković je dodao da je na ovom prostoru oslobođeno 20 hektara prostora za razvoj turističko-sportskog kompleksa, te da je velik broj investitora zainteresovan za ulaganje.

“Perspektiva jezera je svetla zbog čega se radujem”, istakao je on.

Milinko Veličković je naglasio da se nada da će ovaj turistički sadržaj već na proleće biti stavljen u funkciju.

“Turizam je veoma važan za naš grad i jedna od najprofitabilnijih privrednih grana. Ovaj projekat nije bilo lako realizovati i zato zahvljujem Miličkoviću, predsedniku opštine i njegovom timu koji su vredno radili. O ovom projektu se priča veoma dugo, a sa Opštinom Rakovica uspeli smo da dođemo do realizacije”, rekao je on.

Kocić je dodao da su stvoreni svi preduslovi za realizaciju vizije o jezeru u Resniku.

“Dugo je rađen plan detaljne regulacije za ovaj projekat koji usvojen je prošle godine, a u međuvremenu su rešeni imovinsko-pravni odnosi. Zahvaljujem Miličkoviću na ovoj inicijativi u ime svih građana Rakovice i svih naših sugrađana koji će ovo jezero i koristiti”, rekao je predsednik opštine Rakovica.

Opština Rakovica je prošle godine, preko Sekretarijata za privredu, aplicirala na konkurs Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija za dodelu subvencija za projekte razvoja turizma, nakon čega su za projekat uređenja slobodnih površina na jezeru u Resniku odobrena sredstva. Ovim projektom, čiju je izradu finansirala Opština Rakovica, predviđeno je da se u prvoj fazi izgradi ponton na vodi koji će omogućiti pristup vodenoj površini. U drugoj fazi planirana je izgradnja šetališta, gde će posetioci moći da uživaju u lepotama jezera i okoline, a u poslednjoj, trećoj fazi, predviđeno je da se površina od 20 hektara oko jezera ponudi investitorima za izgradnju sportsko-rekreativnog kompleksa.

Jezero u Resniku nastalo je izgradnjom brane krajem osamdesetih godina prošlog veka. U prethodnom periodu izrađen je plan detaljne regulacije, studija o izvodljivosti i idejno rešenje sportsko-rekreativnog kompleksa. Institut „Jaroslav Černi” izradio je „Projekat čišćenja jezera”, dok je urađena i posebna brošura za potencijalne investitore. Krajem prošle godine izvršeno je i mapiranje jezera, što je osnova za njegovo čišćenje, a trasirana je i saobraćajnica koja vodi ka jezeru.

Događaju su prisustvovali član Gradskog veća Filip Marjanović i narodna poslanica Dušica Stojković.

Izvor: Grad Beograd

Obeleženo 20 godina proizvodnje gasa na Jadranu

24.10.2019

IVANA_gas_Jadran — Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske

Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske

Na proizvodnoj platformi gasa IVANA A/K, udaljenoj 36 kilometara od najbližeg kopna, hrvatska naftna kompanija INA je juče obležila 20 godina kontinuirane proizvodnje prirodnog gasa u Jadranu. Tom prilikom su u posetu posadi platforme stigli ministar zaštite okoline i energetike dr sc. Tomislav Ćorić, predsednik Uprave INA-e Sándor Fasimon i predsednik Agencije za ugljovodonikeMarijan Krpan .

„U poslednjih 20 godina sa Severnog Jadrana eksploatisano je više od 21 milijardu kubnih metara gasa na 18 platformi. Ove brojke podstiču dalje iskorake u istraživanju eksploatacije ugljovodonika u Republici Hrvatskoj, najpre na Severnom Jadranu, koji nudi potencijal koji ćemo, verujem, znati da iskoristimo“, kazao je ministar Ćorić ,dodavši i da se istraživanja i eksploatacija ugljovodonika sprovode u skladu s najvišim sigurnosnim i standardima zaštite okoliša.

Delegacija se na platformi IVANA A upoznala s proizvodnim procesima i naglašen je doprinos jadranskih gasnih polja nezavisnosti hrvatskog energetskog sistema. Osim toga, kako je istakao Ćorić „ovakvi uspešni projekti svedoče o važnosti strateškog i odgovornog upravljanja resursima, u cilju razvoja privrede i povećanja udela domaće proizvodnje”.

„Cilj naše delatnosti Istraživanja i proizvodnje nafte i gasa je maksimizacija postojećih potencijala na domaćem terenu, kako na moru tako i na kopnu. To smo ugradili i u razvojne smernice jer i za 15 godina želimo biti ponosni na našu kompaniju i ostati pouzdan partner hrvatske privrede“, istakao je predsednik Uprave INA-e Sándor Fasimon.

Predsednik Agencije za ugljovodonike Marijan Krpan zaključio je kako je „projekat Sjeverni Jadran tehnološki i konceptualno izuzetno zahtevan i njime se Hrvatska uvrstila u krug zemalja koje poseduju znanja i tehnologije za proizvodnju ugljovodonika van obale.“

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske

Koje svetske kompanije ostavljaju za sobom najviše otpada?

24.10.2019

plastika_otpad_flaše — Foto-ilustracija: Pixabay

Plastični otpad koji zagađuje čitav svet potiče iz proizvodnje svega nekoliko multinacionanih kompanija, među kojima su Koka-kola, Nestle i kompanija PepsiCo, navodi svetska koalicija nevladinih organizacija “Oslobodimo se plastike” (Break Free from Plastics), u izveštaju objavljenom juče u Manili, na Filipinima.

Međunarodna koalicija 1.475 ekoloških organizacija među kojima je i Grinpis, zamera tim kompanijama što se većinom oslobađaju odgovornosti za čišćenja zagađenja koje je posledica njihove aktivnosti.

Volonteri koalicije su sakupili gotovo pola miliona komada plastičnog otpada tokom jednog svetskog dana čišćenja planete, u 51 zemlji pre mesec dana, od toga 43 odsto otpada je proizvod prepoznatljivih marki.

Drugu godinu uzastopno Koka-kola je na prvom mestu zagađivača sa 11.737 komada plastičnog otpada sakupljenog u akciji ove godine u 37 zemalja na četiri kontinenta.

Među deset glavnih proizvođača plastičnog otpada koji je sakupljen su: Nestle (4.846), Pepsiko (3.362), Unilever (3.328), Prokter end Gambl (1.160), Filip Moris (2.239) kao i Mars, Kolgejt-Palmoliv, Prefeti Van Mile i Mondelez Internešenal, objavila je koalicija njihov redosled.

Iako mnoge azijske zemlje bacaju svoj otpad u okeane, pravi krivac za veliko zagađenje plastikom u Aziji su multinacionalne kompanije iz Evrope i SAD-a, navodi se u izveštaju.

Kompanije Koka-kola, Pepsiko i Nestle nisu želele da daju komentar, navodi Frans pres.

Iako te kompanije uglavnom priznaju svoju ulogu u širenju zagađenja, u izveštaju se navodi da se one trude da nude “lažna rešenja”.

Tako je promocija reciklaže njihov način da prebace odgovornost na potrošače, navodi se u izveštaju i dodaje da je reciklirano jedva devet odsto od ukupne količine plastičnih proizvoda.

“Firme nastavljaju da izvlače profit od velike proizvodnje plastike za jednokratnu upotrebu dok su zemlje sveta primorane da podnose taj teret”, navela je grupa “Oslobodimo se plastike” i ocenila da je ta situacija “neprihvatljiva”.

Izvor: Zelena Srbija

“Kritična masa” sadi drvo na obali Ade Huje

24.10.2019

biciklisti_bicikl — Foto-ilustracija: Unsplash (Dovile Ramoskaite)

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Witsoe)

Beogradsko udruženje građana “Ulica za bicikliste” ovog vikenda organizuje vožnju biciklom do Ade Huje. Zajednička mesečna biciklistička vožnja pod nazivom “Kritična masa” biće organizovana 103. put, kao i uvek, poslednje subote u mesecu.

Dobrodošli su svi nemotorizovanim vozilima jer je primaran cilj isticanje značaja korišćenja vozila koja ne zagađuju životnu sredinu, kao i potreba da se ukaže na opasnosti od zagađenja vazduha, što je dodatno prouzrokovano upotrebom brojnih vozila u saobraćaju.

Podsetili su i na nedavne zastrašujuće podatke prema kojima je procenjeno da je Beograd jedan od najzagađenijih gradova u svetu, kao i da biciklisti, iako koriste vozilo koje ne doprinosi nikakvom zagađenju, u saobraćaju postaju žrtve udisanja štetnih materija znatno više nego korisnici motorizovanih vozila.

Okupljanje građana je u subotu, od 14.30 na Trgu Nikole Pašića, a vožnja gradskim ulicama uz muziku i obezbeđenje saobraćajne policije počinje u 15 sati.

Na Adi Huji će se okupljeni priključiti festivalu “Supernatural”.

Najavili su da će svoj doprinos pošumljavanju dati “biciklističkom sadnicom”.

Jelena Cvetić

Svaki stanovnik BiH prosečno proizvede 335 kg otpada godišnje

24.10.2019

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Gonzalez)

Procenjena količina proizvedenog komunalnog otpada u 2018. godini u Bosni i Hercegovini iznosi 1.243.973 tona, odnosno 355 kg po stanovniku godišnje, ili 0,97 kg po stanovniku na dan.

U prošloj godini javnim odvoženjem prikupljeno je 920.540 tona komunalnog otpada, što je za 0,7 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

U ukupnoj količini prikupljenog otpada, mešani komunalni otpad učestvuje sa 90,9 odsto, odvojeno prikupljeni komunalni otpad sa 4 odsto, otpad iz vrtova i parkova sa 3,1 odsto i ambalažni otpad 2 posto, podaci su Agencije za statistiku BiH.

Na odlagališta otpada u 2018. godini je odloženo 957.494 tona otpada, što je za 0,7 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Izvor: Energetika.ba

Kako su Mačvani dobili kanalizaciju i asfalt zahvaljujući politici “dva na dinar”?

24.10.2019

Nakon što je kroz ulicu Vojvode Stepe u Jevremovcu prošla i voda i kanalizacija, stigao je i asfalt. Šabac je ispratio inicijativu meštana i na svaki dinar koji su oni skupili za asfaltiranje ulice, iz gradske kase uloženo je dva dinara.

Upravo politika “dva na dinar” daje najbolje rezultate, smatra gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, koji je posetio radove u Jevremovcu.

“Na ovaj način uradili smo puteve i u najudaljenijim delovima našeg kraja. Mi ćemo svaku inicijativu ispratiti sa duplo više novca od iznosa koji građani skupe. Pozivam sve koji imaju ideju šta bi u njihovom kraju moglo da se uradi, da nam se jave. Novca ima dovoljno, radićemo sve dok bude lepo vreme. Zahvaljujem se građanima u ovoj ulici koji su skupili trećinu novca. Njihova ulica ima vodu i kanalizaciju, a evo sada je dobila i modernu saobraćajnicu. Možemo mnogo toga da uradimo zajedno. Šabac je ovih dana jedno veliko gradilište jer na osam različitih lokacija se izvode radovi”, rekao je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.

Milan Vasić, predsednik Mesne zajednice Jevremovac najavio je izgradnju vakumske kanalizacije na proleće koja će omogućiti da 700 domaćinstava dobije priključak. Pored toga, Jevremovac očekuje još nekoliko važnih infrastrukturnih projekata.

“Očekuje nas velika i važna investicija, spajanje Jevremovca i Letnjikovca. Radiće se put koji ide pored Novog groblja. Očekujem da će do kraja jeseni biti asfaltirana i ta ulica. Završavamo i drugu fazu ambulante u Jevremovcu. Do nove godine trebalo bi da primi pacijente, a stara ambulanta biće deo proširenog vrtića. Paralelno radimo dokumentaciju za vakumsku kanalizaciju, to je prva takva u Šapcu i nadam se da će na proleće zaživeti u Jevremovcu kada očekujemo prve radove i mogućnost za 700 domaćinstava mojih sugrađana da budu priključena na kanalizacionu mrežu”, kazao je Vasić.

Jevremovac očekuje i uređenje centra sela i seoskog groblja.

Izvor: Grad Šabac

1...821822823...1,672 Page 822 of 1,672

Zajedničku poruku

O Programu

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM