Odbor za zaštitu životne sredine Narodne skupštine, na 26. sednici održanoj 13. januara 2020. godine kojoj je predsedavala Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine i Odbora za zaštitu životne sredine, razmotrio je i dao pozitivno mišljenje na Pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene.

„Pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 je veoma kompleksan dokument na čijoj izradi se radilo više od dve godine, a bilo je uključeno 28 institucija i oko 150 ljudi. Tokom izrade, Pregovaračka pozicija je komunicirana sa svim zainteresovanim stranama, i to predstavnicima lokalnih samouprava, industrije i nevladinih organizacija“, istakao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

„Takođe, Pregovaračka pozicija je prošla samo dva kruga neformalnih konsultacija sa Evropskom komisijom, i tom prilikom Evropska komisija je  pokazala veliko zadovoljstvo u vezi sa spremnošću Srbije za ovo poglavlje. Pri tom, Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije dobila uslove za otvaranje Poglavlja 27. Osim teksta Pregovaračke pozicije, koja detaljno opisuje status i planove implementacije, pomenuti dokument sadrži i 14 strateških dokumenata i to: Specifične planove implementacije za propise iz oblasti upravljanja otpadom i vodama koji zahtevaju velika finansijska ulaganja, Specifični plan implementacije za Direktivu o industrijskim emisijama, Višegodišnji investicioni i finansijski plan, Akcioni plan za razvoj administrativnih kapaciteta i Obrazloženje zahteva za izmenu biogeografskih regiona na teritoriji Republike Srbije, kao i obrazloženje zahteva za izmenom Aneksa Direktive EU o staništima i pticama, predstavljenim kroz anekse koji obrazlažu prelazne periode za svaki od EU propisa koji u narednom periodu za implementaciju zahtevaju velika finansijska ulaganja. Visoki troškovi i ograničeno raspoloživo finansiranje, što se uglavnom odnosi na javni sektor, glavni su razlozi prelaznih perioda za većinu direktiva za upravljanje otpadom i vodama. Ulaganja u sektor voda i sektor otpada mogu dostići oko 7,5 milijardi evra. Predviđeno je da se takve investicije finansiraju iz fondova EU (64%), državnog (18%) i lokalnog (4%) budžeta i fondova i zajmova (14%). Takođe se predviđa da će privatni sektor doprineti finansiranju projekata, naročito u sektoru upravljanja otpadom. Direktiva o industrijskim emisijama (DIE) podrazumeva visoke finansijske zahteve uglavnom za privatni sektor. Od ukupno 227 postrojenja iz Aneksa I Direktive o industrijskim emisijama koje trenutno postoje u Srbiji, produženi period implementacije je potreban za 68 postrojenja, uključujući 19 postrojenja koja trenutno ne rade jer su iz finansijskih razloga pod posebnom upravom. Ukupan iznos investicija potreban za ta postrojenja za postizanje potpune usklađenosti sa Direktivom o industrijskim emisijama je oko 1,3 milijarde evra. Pregovaračka grupa i Ministarstvo zaštite životne sredine su u okviru Akcionog plana za razvoj administrativnih kapaciteta u oblasti životne sredine identifikovali potrebu zapošljavanja oko 1450 radnika u svim institucijama na svim nivoima koje se bave životnom sredinom. Nakon realnog uvida u stanje u ovoj oblasti, identifikovano je 19 propisa EU za koje je potrebno tražiti prelazni period, imajući u vidu upravo visoke troškove sprovođenja, dodatno vreme da se sistem uspostavi kao i neophodnost jačanja administrativnih kapaciteta. Svesni smo da je to naša potreba i da je to mnogo više i zahtevnije nego što su ostale zemlje dobile, ali smo isto tako svesni situacije u kojoj se naša privreda i društvo nalaze.

Pregovaračka grupa je imala zadatak da identifikuje potrebne prelazne periode i da obrazloži potrebe upravo kroz pomenuta dokumenta što je i urađeno a na pregovarače u ovoj oblasti će u narednom periodu „pasti teret“ samih pregovora i postizanja dogovora oko predloženih potreba.

„Pregovaračka grupa i Ministarstvo zaštite životne sredine kao vodeća institucija  su pokazali da imaju stratešku viziju u ovoj oblasti i da tačno znaju koji se koraci od Srbije očekuju kako bi se u narednom periodu poboljšalo stanje u životnoj sredini i u krajnjoj liniji ispunili zahtevi Evropske unije u ovom poglavlju.  Ovaj  rad je primećen i visoko ocenjen i u Evropskoj uniji i u zemljama donatorima, pogotovo u Švedskoj, koja je značajno pomagala i dalje pomaže u radu, kao najveći bilateralni donator u oblasti životne sredine. Biće nam zadovoljstvo da svoje iskustvo podelimo sa susedima, kako što smo i mi lekcije učili od zemalja koje su već pristupile Evropskoj uniji“, naglasio je ministar Trivan i dodao da su priprema za pregovore i razvoj Pregovaračke pozicije neophodan deo procesa pridruživanja EU, ali ne i krajnji cilj. „Najvažnije je to što koristeći regulatorno iskustvo iz EU možemo bolje da upravljamo raznim ekološkim problemima ovde u Srbiji. EU je razvila niz alata za obezbeđivanje dobrog kvaliteta vazduha, čistih voda, visoku stopu reciklaže otpada i upravljanje industrijskim zagađenjem. Srbija se susreće sa problemom kvaliteta vazduha u Beogradu i drugim gradovima. Svi želimo – ali ovde nema kratkoročnih rešenja – da što pre promenimo situaciju. Moramo unaprediti postojeće sisteme nadgledanja koji će omogućiti bolju procenu stanja i uticaja na kvalitet vazduha. Moramo težiti čistijem transportu, manje zagađujućim industrijama, korištenju goriva visokog kvaliteta, promeni ponašanja i održivim sistemima grejanja domaćinstava. EU je razvila sisteme zahteva – od praćenja do upravljanja kvalitetom vazduha kroz različite instrumente i želimo da ubrzamo njihovu primenu. Upravo na ovaj način Pregovaračka pozicija dobija primenu i u praksi i obezbeđuje bolje životne uslove naših građana. Pristupanje EU pruža dobru priliku za Srbiju da poboljša standarde zaštite životne sredine koji su od suštinskog značaja za poboljšani kvalitet života građana Srbije i ubrzavanjem procesa pregovora težimo ostvarivanju tih ciljeva. Aktivnosti koje imaju za cilj postizanje ekoloških standarda EU odražavaju ambiciju Srbije da životna sredina garantuje zdravlje, sigurnost i bolji kvalitet života njenih građana, jer zagađenje ima ozbiljne zdravstvene posledice. Sprovođenje EU regulative i Poglavlje 27 imaju za cilj da zaštite građane od ekoloških rizika po zdravlje,“ zaključio je ministar Trivan.

Izvor: Nord Communications