Uz dosadašnje dve stanice za ispitivanje kvaliteta vazduha, Grad Subotica ove godine planira nabavku tri senzora, koji će biti postavljeni na novim lokacijama, kako bi se dobile detaljnije informacije o kvalitetu vazduha u gradu.

Subotica se danima nalazi na listi gradova Srbije u kojima stanovništvo udiše zagađen vazduh. Poslednji podaci kojima raspolaže Služba za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, pokazuju da je kvalitet vazduha u Subotici treće kategorije, odnosno prekomerno zagađen, a razlog tome je, kako objašnjavaju, pre svega zbog prekoračenja nivoa suspendovanih čestica (PM10 i PM 2,5) u zimskom periodu.

“Suspendovane čestice su mikroskopskih dimenzija i lebde u vazduhu, a potiču iz raznih izvora, od kojih je najznačajnije sagorevanje čvrstih i tečnih goriva. Stoga se ova prekoračenja javljaju po pravilu najviše tokom trajanja grejne sezone, od oktobra do aprila, naročito onda kada su vremenski uslovi takvi da nema dovoljno strujanja vazduha, već zagađujuće materije ostaju u donjim slojevima atmosfere”, kaže Žika Reh, šef Službe zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

U Subotici trenutno postoje samo dve stanice za ispitivanje kvaliteta vazduha. Jedna je automatska i nalazi se u zoni saobraćaja, na raskrsnici kod Nove opštine, dok se druga nalazi u urbanoj zoni, pored škole “Sonja Marinković”, u blizini Kvantaške pijace. Ispitivanja na automatskoj stanici obavlja Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, dok merenja koja finansira lokalna samouprava obavlja Zavod za javno zdravlje Subotica. Sva ispitivanja se obavljaju kontinualno, 24 časa dnevno tokom cele godine, a zbog nedovoljne pokrivenosti teritorije, grad ove godine planira nabavku tri nova senzora za ispitivanje kvaliteta vazduha.

“Sadašnjom mrežom monitoringa pokrivena je jedna saobraćajna i jedna urbana lokacija, a cilj nam je da dobijemo podatke sa mesta na kojima se građani najčešće kreću i borave na otvorenom. Postojeći podaci koje koriste portali i aplikacije koji izveštavaju o kvalitetu vazduha u Subotici, svi potiču samo sa jedne lokacije, i to u saobraćajnoj zoni, što nije reprezentativno za čitavu teritoriju. Povećanjem broja automatskih senzora, informisanje će se poboljšati, a podaci biti reprezentativniji. Naravno, krajnji cilj je da se rezultati ispitivanja iskoriste za iznalaženje najboljih mera kojima će se poboljšati kvalitet vazduha u gradu”, ističe Reh.

Lokacije novih senzora biće određene nakon izrade Plana kvaliteta vazduha i kratkoročnog akcionog plana i Programa monitoringa u lokalnoj mreži, uz konsultacije sa Agencijom za zaštitu životne sredine i resornim ministarstvom, koje daje saglasnost. Stručna kuća koja će obavljati monitoring biće, kao i do sada, odabrana nakon sprovođenja postupka javne nabavke.

“Iako suspendovane čestice kao zagađivač vazduha nisu ništa novo, danas raspolažemo detaljnijim informacijama o njihovom mogućem štetnom dejstvu na ljudsko zdravlje, a takođe i rezultatima merenja njihove koncentracije. Stoga je potrebno da se njihova koncentracija u vazduhu, a samim tim i izloženost stanovništva, svede na najmanju moguću meru. Kratkoročne i dugoročne mere poboljšanja kvaliteta vazduha biće predmet Plana kvaliteta vazduha, čije se donošenje očekuje u prvoj polovini 2020. godine”, poručuje šef Službe zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

Pitanje zagađenja vazduha u našoj zemlji aktuelno je godinama, a uglavnom se pojačava tokom zimskog perioda i grejne sezone. Među glavnim uzročnicima zagađenja ističu se privatna ložišta, dim toplana, izduvni gasovi vozila i industrija, a faktori koji dodatno utiču na zagađenje su i aktuelni vremenski uslovi, kao i geografski položaj određenog grada. Gradovi koji vode najveću borbu protiv aerozagađenja su Niš, Užice i Valjevo, a često su istaknuti i Subotica, Beograd, Smederevo, Kosjerić i Beočin.

U trenutku pisanja teksta, sajt “AirVisual” u 13 čsati pokazivao je zagađenost na skali 160 (PM 2,5 65,5 mikrograma/m³), što je u kategoriji nezdravog. Ta vrednost je tokom dana išla i do 200, prethodnih dana i preko 300, što mnogi sugrađani osete na disajnim organima, pre svega izraženo kroz iritaciju grla.

“Redovno pratim ove izveštaje i u poslednje vreme sve me više opterećuje kada znam da je visoka zagađenost. Ne znam da li mi je bolje da znam ili ne znam koliko je vazduh nekvalitetan”, kaže jedan sugrađanin. “Osetim grebanje u grlu, nekada se toliko nakašljem, da bi neko rekao da sam dugogodišnji pušač, a nikada nisam cigaretu stavio u usta.”

Drugi sugrađanin takođe redovno prati izveštaje, veoma je zabrinut i apeluje na nadležne da pravovremeno reaguju i učine sve što je u njihovoj moći da se ublaže posledice.

“Dok pišem (utorak, 7. januar, jedan čas iza ponoći) izmereni indeks zagađenosti vazduha je 324, što Suboticu stavlja na prvo mesto u Evropi, ubedljivo najzagađenija u Srbiji, dok je sledeći na listi sa indeksom 206. Markacija ovog zagađenja preko 300 je opasno. Ovo je standardna slika, gotovo da je zagađenost konstantna tokom ovih zimskih meseci preko 150-180″, upozorava sugrađanin. “Ovo je zaista ozbiljan problem koji se tiče svih nas, ne možemo nemo posmatrati i davati tome malo pažnje samo zato što ne osetimo posledice u istom trenutku, ali siguran sam da ćemo vremenom svi osećati posledice ovakvog enormnog zagađenja.”

Izvor: Subotica.com