Gradsko izletište Ilina voda u Kragujevcu odeva se u novo ruho

15.05.2020

Poznato gradsko izletište u Kragujevcu, park Ilina voda polako menja svoj izgled. Kroz ovo popularno šetalište nedavno je asfaltirana pešačka staza duga 440 metara, a vrednost radova, koje je finansirao grad Kragujevac, iznosi 3,5 miliona dinara.

Ekipe JKP Šumadija – Zelenilo u sredu, 13. maja su započele i radove na sređivanju parka Ilina voda. Kosi se trava, uzdižu se i orezuju grane drveća, tretira se ukrasno šiblje, cveće i ukrasno bilje.

Pored toga, prema rečima Andreje Ilića, izvršnog direktora usluga JKP Šumadija, radi se dodatno oplemenjivanje parka postavljanjem klupa uz novoizgrađenu pešačku stazu koja je sada celom dužinom osvetljena LED rasvetom. Prave se takozvane zemljane škarpe oko pešačke staze na kojima se sadi trava, postavlja se i potreban broj kantica za prikupljanje sitnog komunalnog otpada.

Pročitajte još:

Pored toga u zahvatu ovog parka odrađene su saobraćajnice, tako da je čitav ovaj deo grada dobio jedan sasvim nov izgled.

Organizacije za zaštitu životne sredine tuže Ministarstvo u Hrvatskoj zbog iskopavanja sedimenta na Dravi

15.05.2020

Drava_Osijek1 — Foto: Wikipedia/Tomislav Kraljević

Organizacije za zaštitu životne sredine – WWF Adria, Zelena akcija, Udruženje BIOM i Hrvatsko društvo za zaštitu ptica i prirode – prošle nedelje su Upravnom sudu u Osijeku podnele tužbu protiv Ministarstva zaštite okoline i energetike Hrvatske zbog izdavanja rešenja Hrvatskim vodama za iskopavanje 460.000 m3 sedimenta iz Drave bez obaveze izrade studije uticaja na životnu sredinu i uticaja na ekološku mrežu.

S obzirom na manjkavost postupka izdavanja rešenja i činjenicu da su radovi iskopavanja sedimenta već započeli, organizacije za zaštitu životne sredine su uz poništenje rešenja Ministarstva zaštite okoline i energetike zatražile od Upravnog suda u Osijeku da izda i privremenu meru prekida radova.

„U nekoliko navrata smo upozoravali na nedoslednost procedura i kršenje zakona, pogotovo što se tiče izrade studija uticaja na okolinu i ekološku mrežu. Posledice zahvata, koji se temelji na manjkavim i zastarelim podacima elaborata, biće jako velike i nepovratne, kako za prirodu tako i za lokalno stanovništvo“, rekla je Branka Španiček iz WWF Adrije.

Ministarstvo zaštite okoline i energetike 26. marta izdalo je rešenje Hrvatskim vodama za iskopavanje oko 460.000 m3 sedimenta iz Drave kod opštine Petrijevci u blizini Osijeka, s ciljem „smanjenja rizika od poplava“ bez obaveze izrade studije uticaja na okolinu i uticaja na ekološku mrežu. Samo nekoliko dana kasnije, u jeku pandemije, tačnije 30. marta, Hrvatske vode već su ugovorile i izvođača radova i započele s iskopavanjem peska.

„S obzirom na to da je u ovom predmetu ocena prihvatljivosti u potpunosti zaobišla argumente struke te se pod okriljem politike odobrio zahvat štetan za okolinu, nije nam preostalo ništa drugo nego da tužimo Ministarstvo zaštite okoline i energetike koje je odobrilo ovaj zahvat. Upravo sistem procene uticaja na okolinu osigurava da posledice zahvata, kao što je iskopavanje šljunka i peska, ne naprave više štete nego koristi i istovremeno doprinosi ravnomernom razvoju privrede uz očuvanje temeljnih prirodnih vrednosti područja“, rekla je Željka Leljak Gracin iz Zelene akcije.

Pročitajte još:

Tibor Mikuška iz Hrvatskog društva za zaštitu ptica i prirode ističe kako će kopanje sedimenta, pogotovo u ovako velikim količinama, rezultirati daljim zakopavanjem korita reke i pogoršanjem ukupnog stanja nadzemnih i podzemnih voda, kao i svih biljaka i životinja zavisnih od tih voda.

„Saopšetenje Osječko-baranjske županije u kojem se ističe da će se izvađeni pesak ‘moći koristiti za potrebe gradnje auto-puta na Koridoru Vc’ potvrdilo je naše sumnje kako je cilj ovog zahvata zapravo zadovoljavanje potrebe građevinskih radova, a ne odbrana od poplava“, dodao je Mikuška.

Drava je višestruko zaštićeno područje – kao Regionalni park Mura-Drava, Unesko Prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav i kao deo ekološke mreže NATURA 2000 – zbog čega je neophodno proceniti mogući uticaj zahvata na sve ciljne vrste, staništa i ciljeve očuvanja. Ministarstvo zaštite okoline i energetike, koje bi trebalo dosledno sprovoditi procedure i zakone, u ovom slučaju to nije učinilo.

„Ministarstvo je odobravanjem zahvata iskapanja sedimenta na Dravi prekršilo tri direktive Evropske unije – Direktivu o staništima, Direktivu o pticama i Direktivu o vodama – zbog čega im je Evropska komisija već slala službene pritužbe. Reakciju Evropske komisije očekujemo i u ovom slučaju, pogotovo kada uzmemo u obzir da istovremeno Komisija ulaže višemilionska sredstva u obnovu reke Drave“, rekla je Dunja Delić iz Udruge BIOM.

S obzirom na navedeno nadamo se da će manjkavost postupka i kršenje zakona prepoznati Upravni sud u Osijeku i staviti struku ispred politike, zaključili su predstavnici i predstavnice WWF Adrije, Zelene akcije, Udruge BIOM i Hrvatskog društva za zaštitu ptica i prirode.

Izvor: Ekovjesnik

#throwbackthursday: Razvoj korišćenja solarne energije od sedmog veka pre nove ere do danas

14.05.2020

chuttersnap-MZkeAUKRD4o-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Ukoliko redovno postavljate svoje fotografije na Instagram ili tvitujete kako ste se iznervirali u prevozu, onda vam fenomen hashtaga nije nepoznanica i slobodno možete da skočite na četvrti pasus ovog članka. Ukoliko, pak, to ne radite i ne znate značenje bar tri reči iz prethodne rečenice: Instagram, tvitovati i hashtag, razumevam vas, isto se osećam povodom pojmova: Snapchat, Kylie Jenner lip kit i Lil Peep.

Hashtag se stavlja u opis sadržaja koji ljudi postavljaju na društvene mreže, bilo da je u pitanju fotografija ili tekst, i uglavnom prati temu tog određenog sadržaja koji je neko podelio.

Pojam #throwbackthursday, ili na srpskom put u prošlost četvrtkom, predstavlja hashtag pod kojim vaša deca, ili možda čak vaši unuci, dele uspomene sa svojim prijateljima na društvenim mrežama svakog četvrtka. Pod ovim terminom bi mogla da stoji fotografija koju su napravili prilikom vikend izlaska u prethodnom mesecu ili zapis o tome kako su na maskenbalu u osnovnoj školi jedini nosili papirnu masku jer im mama nije napravila bolju. Na Energetskom portalu, pod ovim hashtag-om (#throwbackthursday) delićemo priče iz istorije ekologije i energetike. Naravno, četvrtkom.

Pročitajte još:

Danas idemo nikada dalje u istoriju čovečanstva – čak u sedmi vek pre nove ere.

Solarna tehnologija nije savremeni izum! Njen razvoj je počeo stolećima ranije kada su naši prapreci, pomoću stakla i ogledala, koncentrisali sunčevo zračenje kako bi zapalili vatru. Na sličan način su drevni Rimljani i Grci palili baklje za religiozne obrede, a oko sto godina kasnije, stvari su postale nešto opasnije.

Negde oko 212 godina pre nove ere, jedan od vodećih naučnika antike Arhimed je osmislio metodu odbrane rodne Sirakuze od opsade u sklopu koje je jedan od glavnik saučesnika vojske bilo – Sunce. Fokusiranjem njegove svetlosti zahvaljujući bronzanim štitovima, Sirakužani bi palili drvene brodove neprijatelja iz Rimskog carstva. Iako ne postoje istorijski dokazi takvog podviga, grčka mornarica je 1973. godine uspešno sprovela eksperiment paljenja drvenog broda koristeći se tzv. Arhimedovim smrtonosnim zracima.

Početak nove ere doneo je Sunce i u javna kupatila i domove. Građevine u Rimu su na jugu imale ogromne prozore u cilju zagrevanja prostorija solarnom energijom. “Sunčane sobe” su bile toliko česte da je u šestom veku car Justinijan proklamovao “pravo na sunce” kako bi ono bilo dostupno svima.

Američki domoroci su takođe shvatali značaj toplote Sunca pa su svoje naseobine uklesane u stenama gradili okrenute ka jugu da bi “hvatali” zimske zrake. (fotografija levo)

Preskačemo nekoliko stotina leta Gospodnjih i našim energetskim vremenskim portalom stižemo u laboratoriju Švajcarca Orasa de Sosira. Godina je 1767, a otac alpinizma i moderne meteorologije radi na usavršavanju svoje rerne, prvog solarnog kolektora.

Slični izumi su se nizali, a istraživači su svojim znanjem i veštinama poboljšavali performanse onih koje su dizajnirali njihovi prethodnici. Od pumpe za vodu, preko instrumenta za merenje zračenja bolometra, do određenih teorijskih otkrića – sve to je utrlo put američkom inženjeru Čarlsu Fritsu da 1883. godine od selena kao poluprovodnika napravi ćelije na sunčevu energiju. Godinu dana kasnije, prvi solarni niz je postavljen na krovu jedne zgrade u Njujorku. Njegova efikasnost pretvaranja je, međutim, bila niža od 1 odsto, ali je svakako poslužio kao praktični pokazatelj da je konverzija sunčevih zraka u električnu energiju, posredstvom čvrstog materijala, moguća.

Prvi komercijalni solarni bojler pod nazivom Klimaks je patentirao Klarens Kemp 1891. godine. Ciljna grupa kojoj je Kemp prvobitno namenio svoj bojler bila su gospoda čije su dame, zajedno sa spremačicama, otišle na letovanje, koja nisu navikla na kućne poslove kao što su paljenje peći na gas ili zagrevanje vode na šporetu. Princip rada je bio jednostavan – crni rezervoar za vodu smešten unutar izolovane kutije s jednom staklenom stranom. (fotografija desno)

Na određenoj “deonici” od vatre ka modernim panelima, “inoviranju Sunca” se pridružio i fizičar Albert Ajnštajn, koji je svoj doprinos dao u vidu teorije fotoelektričnog efekta, odnosno emisije elektrona iz metala pod dejstvom svetlosti. Za svoje objašnjenje te pojave, Ajnštajn je 1921. godine osvojio Nobelovu nagradu za fiziku. Postojanje fotoelektričnog efekta je 5 godina ranije u praksi dokazao njegov kolega Robert Milikan.

Unapređeni solarni sistemi za zagrevanje vode su u osvit prošlog veka bili izuzetno traženi u Americi zato što su ugalj i drvo bili skupi energenti. Pronalazak prirodnog gasa u Los Anđelesu tokom dvadesetih i tridesetih je podrio njihovu popularnost. Viljem Bejli, proizvođač odgovoran za omasovljavanje bojlera na sunčevu energiju, je to pretvorio u svoju prednost i saznanja iz oblasti solarne energetike primenio na novootkriveno fosilno gorivo.

Da li se i dalje sećate Čarlsa Fritsa i njegove solarne ćelije sa niskom efikasnošću pretvaranje svetlosne u električnu energiju? E pa… Daril Čapin, Kalvin Fuler i Džerald Pirson su 1954. godine razvili fotovoltaik koji je proizvodio dovoljno energije za napajanje električnih uređaja u svakodnevnoj upotrebi. Efikasnost je najpre povećana na 4 odsto, a zatim i na 11 odsto.

Iza projekta prve komercijalne poslovne zgrade pasivnog dizajna i sa grejanjem “na Sunce”, izgrađene u drugoj polovini dvadesetog veka, stoji arhitekta Frenk Bridžers. (fotografija levo)

Korporacija “Hoffman Electronics” je efikasnost solarnih ćelija uzdigla na 14 odsto 1960. godine. Tri godine kasnije, Japan je na svetioniku postavio elektranu od 242 vata, najveću toga vremena.

Ćelija po ćelija, 1970. godine, proizvodnja fotovoltaika je premašila 500 kilovata.

Prva elektrana, čija snaga iznosi 1 megavat, je “nikla” 1982. godine u Kaliforniji, dok su pionirski letački poduhvat avionom na solarni pogon “Ikar” preduzeli Nemci 1996. godine. Krila i rep “Ikara” su bili prekriveni sa 3.000 superefikasnih solarnih ćelija.

Kumulativni kapacitet fotovoltaika je obeležio “jubilarnih” 1.000 megavata u sumrak starog milenijuma (1999). Krajem 2019. godine, popeo se na 629 gigavata. Od neefikasnih ćelija 1883. godine do udela od 3 odsto u globalnom energetskom miksu 2019. godine, bio je dug put. Međunarodna egencija za energiju (IEA) prognozira da će rast solarne energije do 2050. godine obezbediti 4,7 “sunčanih” teravata.

Solarni paneli postaju sve efikasniji, pristupačniji i tanji, a u doba globalne borbe protiv klimatskih promena i sve poželjniji izvor energije.

Jelena Kozbašić

Na pomolu kraj “nuklearne ere” u Nemačkoj – srušeni rashladni tornjevi ugašene nuklearke

14.05.2020

nuklearna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Rashladni tornjevi nekadašnje nuklearne elektrane „Filipsburg“ u jugozapadnoj Nemačkoj uništeni su u jutrošnjoj kontrolisanoj eksploziji.

Tornjevi elektrane „Filipsburg“ visoki 150 metara savršeno su se urušili nakon detoniranja eksploziva u njihovom podnožju.

Vlasti su termin urušavanja držale u tajnosti zato što su želele da izbegnu masovno okupljanje ljudi koji bi pratili događaj.

Reaktori elektrane „Filipsburg“ ugašeni su 2011. i 2019. godine u sklopu plana Nemačke da prekine sa korišćenjem nuklearne energije.

Pročitajte još:

Kraj ere nuklearne energije u Nemačkoj se očekuje 2022. godine, kada će poslednji reaktor u toj zemlji biti ugašen.

Izvor: RTS

Prvi kružni tok u Somboru sa dve saobraćajne trake otvoren za saobraćaj

14.05.2020

Kružni tok na Vidovdanskom trgu u utorak, 12. maja, zvanično je otvoren za saobraćaj. Ovo je četvrta raskrsnica u Somboru koja je izgradnjom kružnog toka dobila veću bezbednost za sve učesnike u saobraćaju.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović prilikom otvaranja saobraćajnice istakla je da je ostvaren plan da se jednom godišnje, radi veće bezbednosti saobraćaja u gradu, izgradi po jedan kružni tok.

„Danas su završeni radovi na Vidovdanskom trgu koji su podrazumevali izmenu toka saobraćaja na lokaciji koja je sada prilagođena tome da funkcioniše kao kružni tok. Naša ideja i plan jeste bio da svake godine izgradimo po jedan kružni tok i za četiri godine mi imamo i ovaj, kao četvrti u našem planu i našoj realizaciji, što nam je i bio cilj. Nadamo se da će ovo doprineti bezbednosti saobraćaja, ali i ambijentalnom uređenju jedne ovakve raskrsnice, koja je do sada bila dosta komplikovana i sam projekat je zahtevao dosta napora za realizaciju, ali razumemo da će i to svakako doprineti boljoj i funkcionalnijoj upotrebi jedne ovakve raskrsnice, kako za vozila, tako i za pešake“ izjavila je gradonačelnica Golubović, dodavši da je ovo prvi kružni tok u Somboru sa dve saobraćajne trake.

Predsednik Mesne zajednice „Crvenka“ Goran Velebit rekao je da je velik broj građana uputio inicijativu Mesnoj zajednici za regulaciju ove raskrsnice. „Mi smo kao Savet mesne zajednice podneli zahtev Gradskoj upravi što je Grad prepoznao kao nešto što je jako dobro i vrlo brzo su odlučili da urade kružni tok“ istakao je Velebit.

Pročitajte još:

Direktor JKP „Prostor“ Sombor Goran Nonković rekao je da je sam tehnički deo realizacije ovog kružnog toka bio dosta specifičan, pre svega zbog sadržaja koji se nalazi unutar kružnog toka. „Ja, kao direktor preduzeća koje se bavi upravljanjem puteva, mogu da kažem da sam sa ovom, pre svega, tehničkom regulacijom saobraćaja izuzetno zadovoljan. Deo (saobraćaja) koji dolazi iz (ulice) Miloša Obilića je konačno rešen, a i sve ulice što nastavljaju na ovaj kružni tok i pripadaju krugu venca imamo u planu da regulišemo u narednom periodu“ naglasio je Nonković.

U okviru rekonstrukcije izmenjen je deo kolovozne konstrukcije, postavljeni su novi ivičnjaci, izgrađena su pešačka ostrva, atmosferska kanalizacija sa delom novih slivnika i postavljena je nova saobraćajna signalizacija kojom je raskrsnica pretvorena u kružni tok. Radovi na izgradnji kružnog toka iskorišteni su i za rešavanje problema fekalne kanalizacije na delu Venca u ukupnoj dužini od 200 m. Investitor je Grad Sombor.

Izvor: Grad Sombor

Proizvodnja uglja u Srbiji uvećana za 5,3 odsto

14.05.2020

ugalj_gorivo — Foto-ilustracija: Unsplash (Juan Encalada)

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je na otvaranju površinskog kopa Radljevo–Sever, da je od početka godine do danas proizvodnja uglja povećana za 5,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Antić je na površinskom kopu Radljevo-Sever, kazao da je u aprilu proizvodnja uglja povećana za 6 odsto u odnosu na april prošle godine uprkos, kako je podsetio, teškim uslovima rada usled epidemije.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

“Rudarske i energetske kompanije su u uslovima epidemije i vanrednog stanja pokazale snagu i stabilnost i održale redovnu proizvodnju uglja i struje u teškim uslovima i u uslovima zabrane kretanja“, rekao je ministar rudarstva i enrgetike.

Povećana proizvodnja uglja u aprilu, kako je kazao Antić, obezbedila je energetstku stabilnost zemlje, a ministar je zahvalio rudarima na tom uspehu.

On je istakao da su radnici radili u tri smene u svim energetskim i rudarskim kompanijama, kao i da, uprkos vanrednom stanju, veliki investicioni projekti u oblasti energetike nisu stali.

Govoreći o kopu Radljevo-Sever, Antić je istakao da je u energetici taj kop „strateški značajan za Srbiju“ i da je povezan sa izgradnjom novog bloka TE “Kolubara B” u Kaleniću, koji bi trebalo da nam obezbedi energetsku sigurnost i da se sa proizvodnjom uglja počne od 2022. godine.

Antić je naglasio da će 2020. godinu rudarski sektor i energetske kompanije završiti pozitivnim rezultatom u odnosu na 2019. godinu, kao i da će na taj način doprineti rastu BDP-a.

Pročitajte još:

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je novootvoreni površinski otkop Radljevo-Sever u rudarskom basenu “Kolubara”. Predsednik je rekao da je kop Radljevo jedna od najvažnijih tačaka za budućnost energetskog snabdevanja Srbije.

“Prvi ugalj ćemo da iskopamo 2020. godine, gotovo 500 miliona biće uloženo u ovaj kop, a time garantujemo 60 godina snabdevanja ugljem”, kazao je predsednik Vučić.

On je naveo da se na kopu Radljevo – Sever radi na otkrivkama od oktobra 2019. godine. Kako kaže, to je veliki uspeh i veliki rezultat, a rudarima koji rade i po kiši i snegu se zahvalio. Naveo je da je pred nama težak zadatak i da sa ogromnom energijom ulazimo u ekonomski oporavak zemlje.

On je izrazio očekivanje da će rudari imati još bolje materijalne uslove i veća primanja u narednom periodu i dodao da je sve to moguće zahvaljujući odgovornoj finansijskoj politici.

“Mislim da imamo jedan od najboljih planova u Evropi, zasnovan na realnom novcu. Veliko hvala za vaš trud i rad, Srbija iz krize izlazi kao pobednik, a bez vašeg rada to ne bi bilo moguće”, zaključio je predsednik Srbije.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Prvi put nakon 40 godina u Indiji smanjene emisije ugljen-dioksida

14.05.2020

Indija_arhitektura — Foto-lustracija: Unsplash (Varshesh Joshi)

Indija je, nažalost, poznata po veoma visokom stepenu zagađenja vazduha, te se u svetu kotira među prvima kada je reč o ovom problemu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Charlie Costello)

Sada je po prvi put nakon četiri decenije zabeleženo smanjenje emisije ugljen-dioksida na godišnjem nivou. Nedavne analize pokazale su da postoji više faktora zaslužnih za ovu osvežavajuću promenu, među kojima su rast obnovljivih izvora energije, ali i ekonomski zastoj i sveukupan uticaj pandemije koronavirusa.

Iako je primećeno da se Indija sve više okreće obnovljivim izovorima, te da je sve manja potražnja za proizvodnjom toplotne energije iz konvencionalnih izvora, odnosno uglja, radikalnijem padu štetnih emisija doprinelo je donošenje vanrednih mera radi sprečavanja širenja koronavirusa u državi.

Emisije ugljenika u martu smanjene su za 15 odsto, što je duplirano već narednog meseca, odnosno u aprilu je smanjenje iznosilo čak 30 odsto. Računica pokazuje da, u odnosu na period od marta 2019. do marta 2020, pad emisija ugljen-dioksida iznosi čak 30 miliona tona.

Analitičari su primetili da je pad proizvodnje električne energije iz uglja iznosio 15 odsto u martu i već 31 odsto tokom prve tri nedelje aprila, a proizvodnja energije iz obnovljivih izvora povećala se za 6,4 odsto tokom marta, dok je u aprilu smanjena za 1,4 odsto.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Vivek Kumar)

Smanjena je i potrošnja nafte, i to za 18 odsto tokom marta u odnosu na 2019. godinu, a očekuje se da će pad potražnje za prirodnim gasom ići i do 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu u kojoj je zabeležen porast.

Tokom poslednja tri meseca primećeno je da je nivo zagađujućih čestica znatno manji, na šta je dodatno uticalo smanjenje obima saobraćaja.

Većinu ovih promena inicirala je epidemija koronavirusa, ali se stručnjaci ipak nadaju da rezultati mogu biti vidljivi i nakon pandemijske krize, odnosno da mogu pomoći u formiranju pravca kojim će se Indija u budućnosti kretati.

Jelena Cvetić

Da li će Beograd dobiti “biciklističke ulice”?

14.05.2020

Grad Beograd će zajedno sa Vladom Republike Srbije raditi na tome da se građanima omogući alternativni prevoz, da se uvede pojam biciklističke ulice, a razgovara se i o svojevrsnim subvencijama za kupovinu bicikala domaće proizvodnje, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

On je za TV Pink istakao da je predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić upoznao sa nekoliko predloga Grada Beograda, kako bi se grad još više prilagodio biciklistima.

“Imaćemo nekoliko predloga, između ostalog da se promeni Zakon o bezbednosti saobraćaja i uvede pojam biciklističke ulice. Već smo pripremili nekoliko ulica za tu namenu, pa će tako jedna od njih biti i Ulica kneginje Zorke. Biciklisti će imati prednost u tim ulicama i biće zabranjeno da budu preticani. Tražićemo, takođe, da se u jednosmernim ulicama biciklistima omogući da voze dvosmerno, što će omogućiti veće korišćenje ulice za bicikliste. Sa Vladom Srbije razgovaramo i o svojevrsnim subvencijama za kupovinu bicikala, koliko to bude moguće, i to samo za kupovinu bicikala domaće proizvodnje”, rekao je Vesić.

On je precizirao da postoji nekoliko istaknutih domaćih proizvođača, te da će se na taj način pomoći domaćoj industriji i ujedno podići domaći BDP. Istovremeno, to bi pomoglo i da se više građana opredeli za vožnju bicikala.

Takođe, podsetio je Vesić, dva puta je u Beogradu bio raspisan tender za bicikle, definisano je 150 stanica sa pet do 10 bicikala, ali se, nažalost, niko nije javio.

“Beograd još nema marketinšku atraktivnost koju imaju neki drugi veliki gradovi, kako bi neko i uložio u to”, naveo je Vesić.

Pročitajte još:

Zamenik gradonačelnika je dodao i da je bilo reči i o tome šta treba da se promeni u tenderu, koji će opet biti objavljen ove godine, kako bi glavni grad konačno dobio sistem javnih bicikala.

“Grad je odavno već opredeljen ka tome da se biciklistički saobraćaj razvija. Imamo dobru saradnju sa udruženjima biciklista i snažnu podršku premijerke. Zato sam sasvim siguran da ćemo doći do dobrih rešenja i omogućiti da se bicikli više koriste”, naglasio je Vesić.

Foto-ilustracija: Unsplash (Paolo Chiabrando)

On je podsetio da u ovom trenutku u Beogradu ima oko 103 kilometra biciklističkih staza, a da se trenutno radi 7,7 kilometara staza.

“To su staze od Savskog trga prema Nemanjinoj, kao i prema Beogradu na vodi, radi se kroz Višnjičku, Teodora Drajzera, Mirijevski bulevar, Bulevar Mihajla Pupina. U našim urbanističkim planovima, koje smo doneli pre nekoliko godina, planirano je oko 450 kilometara biciklističkih staza, od čega 110 kilometara treba da bude završeno u naredne dve i po godine. Prošle nedelje sam imao sastanke sa udruženjima biciklista, a posle toga i sa premijerkom Anom Brnabić, koja od srca podržava sve ovakve inicijative i ona će se sastati sa njima kako bismo poboljšali uslove za bicikliste”, istakao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je podsetio i na to da u pojedinim garažama, poput onih na Adi Ciganliji, „25. maju”, „Obilićevom vencu”, građani koji parkiraju mogu besplatno da koriste bicikle.

Izvor: Grad Beograd

Srbija troši i do 5 puta više energije od evropskog proseka

14.05.2020

sijalica_svetlo — Foto-ilustracija: Pixabay

Prošle sedmice, Vlada Srbije je usvojila Uredbu kojom se potvrđuje Program finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u ovoj godini. Za te namene izdvojeno je pola milijarde dinara. Investicije su veoma važne jer naša zemlja i dalje troši četiri do pet puta više energije od proseka Evropske unije.

Energetska zajednica u svom izveštaju za prošlu godinu navodi da je Srbija upravo u oblasti energetske efikasnosti najviše napredovala. Sa druge strane, u Srbiji i dalje ima 300.000 kuća bez izolacije.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić ističe da njegovo ministarstvo, kao i Vlada Srbije, energetsku efikasnost stavljaju na vrh prioriteta.

“Mi smo čak definisali energetsku efikasnost kao novi izvor energije jer duboko verujemo da uštedama u potrošnji energije možemo da obezbedimo nedostajuće ili buduće potrebe energije za Srbiju”, kaže Antić.

Navodi da je izdvojenih pola milijarde dinara deo budžetskog fonda i da će biti iskorišćene, pre svega, za finansiranje projekata u lokalnim samoupravama.

“Iz iskustva znam da su to u najvećem delu škole, vrtići i domovi zdravlja. Mi smo imali velik broj projekata i formata u kojima smo radili na energetskoj efikasnosti. Taj budžetski fond nije jedini. Moram da istaknem i projekat rehabilitacije daljinskih sistema grejanja“, kaže Antić.

Pročitajte još:

Ističe da je u proteklih nekoliko godina ozbiljno investirano u 22 toplane širom Srbije, u šta je uloženo 130 miliona evra.

“Ovih 500 miliona dinara idu preko budžetskog fonda na osnovu konkursa na koje nam se javljaju lokalne samouprave, pre svega za javne objekte”, objašnjava Antić.

Radi se na formiranju fonda za energetsku efikasnost

Kada je u pitanju pomoć građanima, ministar Antić kaže da je prioritet dati stručnu, ali i finansijsku podršku, kako bi u tom segmentu napravili sledeći iskorak.

“Mi smo u proteklom periodu ostvarili sve planirane ciljeve, ali taj segment – da uđemo u podršku građanima kada su stanovi u pitanju, to je najveći izazov”, naglašava Antić.

Naknada za energetsko unapređenje je uvedena, a ministar Antić kaže da se uz tehničku podršku Evropske komisije i drugih partnera, radi na formiranju fonda za energetsku efikasnost.

“Uloga tog fonda će pre svega biti sufinansiranje i podrška građanima za projekte energetske efikasnosti – izolacija, stolarija, termo-tehnički segmenti zgrada, ali i nabavka energetski efikasnih uređaja za domaćinstva”, naglašava Antić.

Veruje da će fond u svim svojim segmentima biti instaliran u toku 2020. godine i da će već 2021. biti finansirani prvi projekti.

Izvor: RTS

Zaštita malih poljoprivrednika od oligarha i kriminalaca u EU je neophodna, ističu aktivisti

14.05.2020

selo_seoski_život — Foto-ilustracija: Unsplash (Clark Young)

Grupa Evropska narodna partija (EPP) u Evropskom parlamentu zatražila je 13. maja zakon Evropske unije kojim će se sprečiti oligarsi i “otimači” poljoprivrednog zemljišta da uzimaju subvencije EU na štetu malih i srednjih poljoprivrednih biznisa. Takva praksa raširena je u istočnoj Evropi i Italiji.

“Novim zakonom treba da se ograniče subvencije po osobi, uvede jasan registar pravih vlasnika kompanija i spreči krađa zemlje”, rekla je evroposlanica iz grupe narodnjaka Monika Holmajer koja predsedava Odborom za budžetsku kontrolu Evropskog parlamenta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Warren Wong)

“Fondovi EU se u nekim članicama sistematski zloupotrebljavaju od strane široko rasprostranjenih oligarha ili kriminalnih struktura. Sukob interesa češkog premijera (Andreja) Babiša i drugih moguće oligarhijskih struktura bio je poziv za promenu pravila EU koja se odnose na to koliko jedna osoba može da dobije iz EU budžeta”, rekla je Holmajer koja je autorka izveštaja parlamenta o tome kako Evropska komisija upravlja fondovima EU.

“EU takođe mora da ponudi mehanizam direktnog izveštavanja za male farmere čiju su zemlju koja ispunjava uslove subvencije ukrale kriminalne mreže, kao što je Agencije EU za borbu protiv prevara (OLAF) izvestila o slučajevima u Slovačkoj i Italiji”, dodala je ona.

O njenom izveštaju će se glasati u Evropskom parlamentu 13-14. maja.

“To što u nekim zemljama samo nekoliko biznisa dobija ogroman deo subvencija EU nije pošteno, niti je u skladu sa ciljem strukturnog finansiranja EU. Korist od EU fondova treba da ima većina poreskih obveznika EU a ne da se njihovim novcem plaćaju oligarsi”, rekla je Holmajer.

Ona je dodala da će to biti deo zahteva EPP u predstojećim pregovorima o dugoročnom budžetu EU.

“Evropska komisija treba da predloži budžetska pravila kojima se precizira maksimalna suma koju fizička lica i velika imanja u vlasništvu više kompanija mogu da dobiju iz kohezionog i poljoprivrednog fonda EU”, istakla je Holmajer.

Pročitajte još:

Prema EPP, mere protiv oligarha treba da prati registar krajnjih korisnika i njihovih pravih vlasnika kako bi se došlo do transparentnosti u pogledu toga ko dobija fondove EU.

“Želimo standard izveštavanja o tome ko su fizička lica koja stoje iza krajnjih korisnika EU fondova širom članica. Ako je jedna osoba vlasnik matične kompanije, mora da se vidi da subvencije koje su primila zavisna preduzeća završavaju u istim rukama”, objasnila je Holmajer.

U parlamentarnom izveštaju Monike Holmajer posebna pažnja je posvećena praksi “grabljenja” zemlje.

“Poljoprivrednici moraju da znaju da će ih EU zaštiti ako to ne urade nacionalne vlasti. Zato grupa EPP traži mehanizam preko koga poljoprivrednici kojima je naneta šteta mogu da se žale direktno Evropskoj komisiji”, zaključila je Holmajer.

Izvor: Euraktiv.rs

U pogon pušteno najveće bečko solarno postrojenje sa 6.500 panela

14.05.2020

Beč_solarni_sistem — Foto: Facebook (screenshot)

Solarna elektrana na krovu trgovačkog centra “Donauzentrum” otvorena krajem oktobra 2019. više nije najveća u Beču. Austrijska metropola je od ove nedelje bogatija za novo fotonaponsko postrojenje snage 1,92 MW, a njegovih 6.500 solarnih panela zauzimaju površinu od 28.000 kvadratnih metara.

Fotonaponsko postrojenje “Unterlaa” je najnovija bečka državna elektrana u čijem finansiranju građani učestvuju otkupom 5.000 vaučera u vrednosti od 250 evra. Svako ih može kupiti najviše tri i to putem internet stranice www.klimaschützen.at. Novi fotonaponski sistem napaja pumpni sistem cisterni vode “Unterlaa”, čijih se 40 odsto energetskih potreba sada može zadovoljiti čistom, lokalno proizvedenom električnom energijom. Električna energija koja se ne koristiti na licu mesta pušta se u mrežu, a taj višak energije može se iskoristiti za godišnje snabdevanje oko 600 domaćinstava.

Kako se navodi na internet stranici kompanije “Wien Energie”, najveći bečki fotonaponski sistem na cisterni vode “Unterlaa” u okrugu Favoriten ima ukupnu površinu od 28.000 kvadratnih metara (2,8 hektara), što odgovara površini od gotovo četiri fudbalska igrališta. Solarna elektrana snage 1,92 MW sastoji se 6.500 solarnih panela i od ponedeljka „omogućava isporuku visokokvalitetne bečke izvorske vode na još ‘zeleniji’ način“, rekao je Volfgang Cerobin, šef bečkog Magistratskog odeljenja MA 31 (Bečka voda).

Pročitajte još:

Izgradnja postrojenja započela je u novembru 2019. pa je prema planu završena u maju ove godine. Ova elektrana će svakako doprineti zaštiti klime i njenim radom će se godišnje uštedeti dodatnih 706 tona ugljen-dioksida. Akumulacija vode “Unterlaa” na južnoj periferiji austrijske metropole ima vrlo važnu ulogu u vodosnabdevanju grada jer zapreminom od 162.000 kvadratnih metara pokriva više od trećine bečkih dnevnih potreba za vodom snabdevajući hiljade bečkih domaćinstava.

Kompanija “Wien Energie” trenutno raspolaže sa 215 fotonaponskih sistema, uključujući 27 državnih solarnih elektrana, te je s ukupno instaliranom snagom od 35 MW najveći operater solarne energije u Austriji. “Wien Energie” godišnje generiše oko 37 GWh solarne energije (samo u novoj elektrani “Unterlaa” 2,05 GWh), čime se postiže ušteda od 12.000 tona CO2. Tokom ove godine u planu su investicije u vrednosti 20 miliona evra i instalacija dodatnih 25 MW fotonaponskih sistema. Uz delotvorne mere prilagođavanja klimatskim promenama koje bečka uprava već godinama sprovodi, Bečlijke i Bečlije se sunčevim zracima zaista mogu bezbrižno radovati.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Program “Povećanje energetske efikasnosti i korišćenja OIE” u Hrvatskoj

14.05.2020

Ministarstvo zaštite okoline i energetike na središnjem portalu za savetovanje sa zainteresovanom javnošću e-Savetovanja pokrenulo je savetovanje o nacrtu Uputa za prijavljivanje na Poziv na dostavu projektnih predloga „Povećanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u proizvodnim industrijama“.

Poziv se planira u okviru Specifičnog cilja 4b1 – Povećanje energetske efikasnosti i korištenja OIE u proizvodnim industrijama, Operativnog programa „Konkurentnost i kohezija“ 2014. – 2020.

Ukupna vrednost bespovratnih sredstva koja su na raspolaganju u okviru Poziva je 266 miliona kuna (34,6 miliona evra), pri čemu najniži iznos koji se može dodeliti pojedinačnom projektu iznosi 350 hiljada kuna (45.000 evra) dok se pojedinačnom podnosiocu zahteva, za jedan ili više projekata, može dodeliti najviše 20 miliona kuna (2,6 miliona evra).

Poziv je namenjen mikro, malim, srednjim i velikim privatnim preduzećima registrovanim za obavljanje delatnosti iz područja proizvodne industrije koja uključuju sve proizvodne i prerađivačke delatnosti u skladu s NKD-om.

Na savetovanju su potencijalnim podnosiocima zahteva objavljeni dokumenti Nacrta Uputa za podnosioce zahteva i kao prilog savetovanju i Metodologija izračuna i iskazivanja ušteda u svrhu kvalitetnije pripreme projektnih predloga.

Podnosilac zahteva po predmetnom Pozivu u postupku dodele bespovratnih sredstava može podneti maksimalno jedan projektni predlog i sa jednim podnosiocem može se sklopiti maksimalno jedan Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava.

Pročitajte još:

Financiraće se projekti koji podupiru ostvarenje energetskih ušteda kroz povećanje efikasnosti korišćenja energije u proizvodnim industrijama, omogućavajući jednake količine proizvoda korišćenjem manje količine isporučene energije i smanjenje udela konvencionalnih (fosilnih) goriva u ukupnoj potrošnji energije uvođenjem sistema za korišćenje obnovljivih izvora energije, dok prihvatljive aktivnosti uključuju pripremu dokumentacije projektnog predloga i ostale projektno–tehničke dokumentacije, sprovođenje aktivnosti energetske obnove i aktivnosti upravljanja projektom.

E-savetovanje će biti otvoreno do 15. juna 2020. godine do kad zainteresovani podnosioci zahteva imaju mogućnost postavljanja pitanja i dobijanja svih potrebnih pojašnjenja vezano za Poziv od strane Ministarstva. Objava Poziva planirana je tokom juna.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske

Povećana vrednost građevinskih radova za gotovo 25 odsto u odnosu na prošlu godinu

14.05.2020

ptica_radovi_zgrada — Foto-ilustracija: Unsplash (Eric Muhr)

Foto-ilustracija: Unsplash (Troy Mortier)

Vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu 2020. godine povećana je za 24,4 odsto odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku, iskazani u stalnim cenama.

Najveći rast vrednosti izvedenih građevinskih radova, 35,2 odsto, zabeležen je na tzv. ostalim građevinama, u kojoj se, između ostalog, ubraja izgradnja saobraćajne infrastrukture, cevovodi, kao i složene industrijske građevine, dok je kod zgrada zabeležen rast od 13,2 odsto.

Među projektima koji su najviše doprineli rastu građevinarstva nalaze se, pored ostalog, i veliki infrastrukturni projekti na kojima su se radovi odvijali bez prekida i u vreme vanrednog stanja, kao što su izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta na deonicama od Beograda do Novog Sada, izgradnja obilaznice oko Beograda, kao i izgradnja stambeno-poslovnih kompleksa u Beogradu i Novom Sadu.

Pročitajte još:

U prethodnoj, 2019. godini, rast građevinarstva iznosio je 35 odsto, čime je ovaj sektor dao najveći doprinos privrednom rastu Republike Srbije.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Srbija stota na listi 115 zemalja plasiranih prema Indeksu energetske tranzicije

13.05.2020

science-in-hd-ZNS6rizp9RU-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

Foto-ilustracija: Unsplash (Frederick Tubiermont)

Iako globalni prelazak proizvodnje energije sa visoko zagađujućih fosilnih goriva na obnovljive izvore teče sporije od brzine borbe protiv klimatskih promena propisane Pariskim sporazumom, tokom protekle decenije mnoge zemlje sveta su svakako napravile značajan iskorak u energetici, penzionišući postrojenja na ugalj i okrećući se prirodnom gasu i čistoj energiji kao alternativama.

Srbija, nažalost, nije među njima. Ona se, prema Indeksu energetske tranzicije, našla na stotom mestu od ukupno 115 zemalja obuhvaćenim istraživanjem. Tome su doprinele izuzetno niske ocene održivosti životne sredine (30,6/100), spremnosti na tranziciju (38,4/100), ljudskog kapitala i učešća korisnika (25,8/100) i strukture energetskog sistema (18,5/100).

Naša zemlja ima visoke emisije ugljen-dioksida u ukupnom snabdevanju primarnom energijom – 70,6 kg/GJ. Dodatni problem predstavlja i mali broj zelenih radnih mesta. Loš plasman na ovoj listi je takođe posledica udela uglja u proizvodnji električne energije (72,9 odsto). Povrh toga, autori studije su negativno ocenili i fleksibilnost sistema.

Pročitajte još:

Prvih deset mesta zauzele su sledeće zemlje:

Jelena Kozbašić

Očekuju nas temperature iznad proseka tokom maja i juna

13.05.2020

plaža_ljudi_more — Foto-ilustracija: Unsplash (Luis Villasmil)

Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew Brodeur)

Svetska meteorološka organizacija najavila je da će ovog i narednog meseca biti zabeležene temperature iznad proseka, što će se najverovatnije nastaviti i čitavog leta. Prethodni meseci ove godine bili su najtopliji ili drugi najtopliji po redu od početka merenja, a očekuje se da će se isti ritam nastaviti i tokom godine.

Uz temperaturu vazduha, raste i temperatura mora i okeana, što ima veliki uticaj na tropske ciklone i obrasce padavina, ali se veruje da na fluktacije okeana, poput El Ninja, kao prirodne pojave koja uobičajeno dodatno utiče na zagrevanje globalnih temperatura, ove godine neće imati značajnog dejstva.

Glavni uzrok povišenoj temperaturi vode u okeanima jeste ogromna količina energije (više od 90 odsto), zarobljena u gasovima staklene bašte, koja dospeva upravo u okeane.

Pored toga, najavljene su veće količine padavina,, iznad proseka za naredni period godine u oblasti Indijskog okeana, u Australiji i Indoneziji, dok će manje kiše biti u većem delu tropske i ekvatorijalne oblasti Tihog okeana, u Centralnoj i Južnoj Americi, Karibima i južne Afrike.

U predelu Severne Amerike takođe se očekuju povišene temperature tokom maja, juna i jula na većem delu teritorije. Meteoroloz u avgustu na prostoru gotovo čitavih Sjedinjenih Američkih Država prognoziraju temperature iznad proseka.

Pročitajte još:

Prošlu godinu obeležila je pojava takozvanog “Indijskog Ninja”, odnosno oscilacija u temperaturi vode koja je dovela do velikog zagrevanja, a zatim hlađenja zapadnog dela Indijskog okeana u odnosu na istočni deo, što je izazvalo sušu, a zatim i požare u Australiji i poplave u Africi, koje su dodatno prouzrokovale invaziju skakavaca u zemljama na istočnom delu afričkog kontinenta.

Svetska meterološka organizacija uvela je Sezonsko ažuriranje klima na globalnom nivou, koje se i dalje nalazi u probnoj fazi.

Jelena Cvetić

1...725726727...1,675 Page 726 of 1,675

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Radi se na formiranju fonda za energetsku efikasnost

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM