Vrućina se nastavlja – zabeležen najtopliji maj u poslednjih 40 godina!

19.06.2020

drought_suša — Foto-ilustracija: Pixabay

Globalno, maj ove godine je bio za 0,63 Celzijusova stepena topliji u poređenju sa prosečnom temperaturom istog meseca u periodu od 1981. do 2010. godine. Iako je prošlog meseca u Evropi bilo za 0,3 stepena hladnije nego inače, tokom čitavog proleća izmerene su temperature za 0,7 stepeni više od proseka, saopštila je Evropska služba za klimatske promene.

Neuobičajeno visoke temperature su zabeležene u delovima Sibira, gde su stručnjaci izmerili gotovo 10 Celzijusovih stepeni više nego ranije. To je izazvalo nikada ranije godišnje topljenje leda u ovoj oblasti.

Maj za nama je bio za 0,05 stepeni vreliji od nekadašnjeg rekordera – maja 2016. godine. Time je izbio na prvo mesto na svetu. Sada trećepozicionirani maj iz 2017. godine je u odnosu na ovogodišnji bio za 0,09 stepeni hladniji.

Povrh toga, globalne temperature u poslednjih 12 meseci, od juna 2019. do maja 2020, bile su za 0,7 stepeni više od proseka od 1981. do 2010. godine, čime se ovaj period temperaturno izjednačio sa prošlih najtoplijih 12 meseci ikada, od oktobra 2015. do septembra 2016. godine.

Pročitajte još:

Prema podacima Američke nacionalne službe za okeane i atmosferu (NOAA) 2019. godina se plasirala kao druga najtoplija godina od kako se vrše merenja, odmah iza 2016. godine. Meteorolozi ove agencije očekuju da će 2020. godina zauzeti jedno od prvih 5 mesta na toj listi.

Jelena Kozbašić

Izdvojeno 72 miliona evra za izgradnju puta i produbljivanje pristaništa u Hrvatskoj

19.06.2020

Rijeka_luka — Foto: Wikipedia/RijekaPhotos

Ugovore o izvođenju radova izgradnje državnog puta 403 od riječke obilaznice do zapadnog dela riječke luke i o produbljivanju morskog dna na Kostrenskom pristaništu na lučkom terminalu Brajdica, vredne ukupno 554 miliona kuna (72 miliona evra), potpisali su u četvrtak predstavnici investitora – Hrvatskih cesta i Lučke uprave Rijeka i izvođača radova.

Ugovor za izvođenje radova na državnom putu 403 od čvora Škurinje do luke Rijeka potpisali su predsednik Uprave Hrvatskih cesta Josip Škorić i Kristjan Mugerli u ime odabrane zajednice ponuđača, koju čine kompanje Kolektor CPG, GP Krk i Euro-asfalt. Vrednost ugovora je 456,36 miliona kuna (59,3 miliona evra).

Saobraćajnica DC403, koja će povezati kontejnerski terminal na Zagrebačkoj obali i zapadni deo riječke luke s riječkom obilaznicom biće dugačka 2.977 metara, s 380 metara pristupnog puta. Na njoj će biti brojni i složeni objekti, kao što su tunel Podmurvice (1,2 km), vijadukt Piopi (316 m), vijadukt Mlaka (144 m). Radovi će početi u roku od mesec dana od potpisivanja ugovora, a rok završetka radova je 2,5 godine.

Nadalje, ugovor za izvođenje radova produbljenja morskog dna na terminalu Jadranskih vrata, koji se takođe sufinansira evropskim sredstvima, vredan ukupno 97,7 miliona kuna (12,7 miliona evra), potpisali su upravnik Lučke uprave Rijeka Denis Vukorepa i članica Uprave kompanija NUOVA CO.ED.MAR S.r.l. Orianna Boscolo Contadin.

Ugovorom su obuhvaćeni radovi produbljenja morskog dna u dužini od 100 metara uz obalni zid južnog veza, čime će se izjednačiti dubina mora u celokupnoj dužini operativne obale Kostrensko pristanište jug od 428 metara na Brajdici, terminalu Jadranskih vrata.

Na potpisivanju ugovora na “Zagreb Deep Sea” kontejnerskom terminalu prisustvovao je i ministar mora, saobraćaja i infrastrukture Oleg Butković, koji je rekao da su sada, s ovim i drugim projektima ministarstva, na riječkom području aktivni saobraćajni projekti vredni ukupno 1,3 milijarde kuna (169 miliona evra), najviše vezanih za obnovu i modernizaciju riječke luke.

Nakon potpisivanja ugovora s koncesionarom za Zagrebačku obalu očekuje se ulaganje od još 200 miliona evra. Dva su koncesionara ušla u uži krug, Lučka uprava Rijeka to nadzire i uskoro će doneti odluku, dodao je.

Ministar je kazao da je izgradnja DC404 velik i složen projekt, da će taj i drugi projekti rešiti saobraćajne probleme Rijeke, da Rijeka ide napred i da je to rezultat zajedničkog rada i sinergije ministarstva, Grada Rijeke, Primorsko-goranske županije i državnih kompanija, koje sprovode velike infrastrukturne projekte.

Naveo da je u celoj Hrvatskoj pokrenut investicioni ciklus veći od 20 milijarda kuna (2,6 milijardi evra), da je Ministarstvo mora, saobraćaja i infrastrukture glavni pokretač svih velikih investicija u Hrvatskoj i da je na to ponosan. Dodao je da je do sada ugovoreno 115 odsto sredstava iz Operativnog programa koherentnost i kohezija i 96 odsto iz CEF-a.

Butković je još kazao da preostaje izgradnja nizinske pruge, da je raspisan konkurs za prvu deonicu Hrvatski Leskovac – Karlovac te da pruga mora biti gotova do 2030.

Pročitajte još:

Na pitanje novinara da li bi se projekt kao što je DC403 mogao ostvariti bez novca Evropske unije, Butković je odgovorio da bi to bilo teško.

“Projekt ukupne vrednosti 80 miliona evra bez sredstava EU je teško sprovesti. Sve je moguće, ali onda se mora kreditno zadužiti. Budući da imamo prednost korištenja EU sredstava, 85 odsto bespovratnih sredstava je sjajna stvar i to su nam prednosti i veliki adut, što smo u EU i da koristimo ta sredstva”, rekao je.

Na pitanje je li reč o predizbornom triku, Butković je rekao da nije.

“Raspisan je konkurs krajem 2018. i trajao je malo više od godine. Da je bilo žalbi na odluku o odabiru, danas ne bismo bili ovde. Kada počne službena kampanja, više nećemo potpisivati, tada ćemo se koncentrisati na kampanju i izbore, a ovo danas je nastavak svega onoga što radimo.

Onda bih ja bio svaki dan u kampanji, jer, kada sam preuzeo ministarstvo bio je jedan ugovor o bespovratnim sredstvima, a danas ih je preko 100. Moramo raditi i živeti dalje normalno”, zaključio je Butković.

Izvor: Hina/Vlada Republike Hrvatske

Otkud neeksplodirane mine na mostu na Begeju?

19.06.2020

Begej_Zrenjanin — Foto: Wikipedia/Alexzr88

Više neeksplodiranih ubojnih sredstava pronađeno je na mostu na Begeju, na putu od Zrenjanina ka Belom Blatu, saznao je RTS u Policijskoj upravi u Zrenjaninu.

Na mostu preko Begeja ostavljena je torba u kojoj se nalazi pet eksplozivnih ubojnih sredstava. Najverovatnije je reč o tromblonskim minama.

Prema nezvaničnim saznanjima RTS-a, postoji mogućnost da je neko od ribolovaca, koji se okupljaju na reci kako bi lovili ribu, slučajno ispustio torbu na mostu.

Ovakav način ribolova, pomoću eksplozivnih naprava, zabranjen je u Srbiji.

Pročitajte još:

Gradi se most preko Begeja

Jake policijske snage blokirale su rejon oko mosta, a put od raskrsnice kod Stajićeva ka Belom Blatu je zatvoren za saobraćaj. Čeka se stručna ekipa iz Beograda koja će da pregleda eksplozivne naprave i proceni na koji način ih ukloniti.

Sa obe strane mosta stvorila se gužva i desetine vozila čeka u koloni.

Izvor: RTS

Za gradnju nuklearke u Bugarskoj zainteresovani Rusi, Francuzi, Amerikanci, Korejci i Kinezi

19.06.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Ondrej Bocek)

Ruska korporacija “Rosatom” je sklopila sporazum o saradnji sa francuskom kompanijom za proizvodnju reaktora “Framatome” i industrijskim konglomeratom iz Sjedinjenih Američkih Država “General Electric” u okviru odabira strateškog investitora za projekat izgradnje nuklearne elektrane “Belene” u Bugarskoj. Bugarska ministarka energetike Temenužka Petkova veruje da je to što se svetski lideri u sferi nuklearne energije spajaju u konzorcijum – dobar znak.

Ona je konstatovala da dogovor Rusa, Francuza i Amerikanaca predstavlja važan trenutak u datoj proceduri, te da je objedinjavanje tri od pet kompanija, koje učestvuju u nadmetanju, u konzurcijum pozitivno. Petkova zasluge pripisuje premijeru zemlje Borisu Borisovu.

Ukoliko “Rosatom”, na osnovu raspisanog tendera, bude odabran za strateškog investitora projekta, “General Electric” će biti razmatran kao partner za opremanje za turbogeneratorska postrojenja i mašinske sale, dok će posao uspostavljana automatizovanog sistema za kontrolu tehnološkog procesa za bugarsku nuklearku biti poveren “Framatome”.

Procedura odabira strateškog investitora nastavljena je u maju, a prethodno je bila odložena u aprilu zbog pandemije koronavirusa. Prema rečima ministarke, u takvim uslovima učesnici projekta nisu mogli da dođu u Bugarsku i da se upoznaju sa neophodnim “osetljivim” informacijama, koje se ne mogu poslati putem interneta.

Pored navedenih firmi, u tenderu učestvuju i “Kineska nacionalna nuklearna korporacija” i “Korejska korporacija hidro i nuklearne energije”.

Pročitajte još:

Gradnja nuklearne elektrane “Belene” je započela još osamdesetih godina prošlog veka, međutim zbog istraživanja seimičke aktivnosti i rizika od neusaglašenosti sa međunarodnim standardnima, kao i upitne isplativosti projekta i određenih sporova među zainteresovanim stranama, i dalje nije završena.

Jelena Kozbašić

Žene u odbrani reke Kruščice u BiH

19.06.2020

reka_Kruščica — Foto: Facebook (screenshot @Ekološko društvo "Bistro")

Više od 500 dana, od avgusta 2017. do decembra 2018. godine, grupa žena iz sela Kruščica u Bosni i Hercegovini blokirala je pristup mostu kako bi sprečila izgradnju dveju hidroelektrana na reci Kruščici, a u tome ih nije zaustavila ni policija ni zastrašivanje investitora.

Ovaj slučaj završio je i na sudu, a Kantonalni sud u Novom Travniku presudio je u korist meštanki i meštana Kruščice i poništio dozvolu za izgradnju.

Dve godine nakon što su zaustavile izgradnju hidroelektrana na reci Kruščici, i svega godinu dana nakon što su za svoju hrabrost i ustrajnost dobile nagradu neprofitne fondacije “EuroNatur” utemeljene s ciljem zaštite evropske prirodne baštine, žene Kruščice su pred novim izazovom. Vlada Srednjobosanskog kantona otvorila je mogućnost izgradnje hidroelektrane koja će nepovratno uništiti divlju lepotu Kruščice. Samim time, ugroziće i razvojne mogućnosti toga kraja.

Pročitajte još:

WWF Adria je u saradnji s Ekološkim društvom „Bistro“ Kruščica-Vitez pokrenula peticiju kojom se želi skrenuti pažnja političara na ovaj problem. Recite glasno „DA“ očuvanju reke Kruščice, potpišite peticiju i podelite je dalje. Zajedno možemo očuvati naše reke!

Izvor: Ekovjesnik

EU ublažava propise o GMO kako bi ubrzala razvoj vakcine za KOVID-19

19.06.2020

Evropska komisija je u sklopu nove strategije o vakcinama predložila da se privremeno ublaže strogi propisi Evropske unije o genetički modifikovanim organizmima (GMO) kako bi se ubrzali razvoj vakcine i lečenje od KOVID-19. Potencijalne vakcine na kojima rade farmaceutske kompanije poput Astra Zeneke i Džonsona i Džonsona sadrže GMO ili se sastoje od GMO.

Brisel je spreman da ublaži stav o GMO da bi se u kliničkim ispitivanjima vakcine za koronavirus koja uključuju više zemalja izbegla “uska grla”.

Važeće GMO zakonodavstvo ne poznaje hitne situacije već su procedure veoma kompleksne i dugotrajne, navodi Komisija i ukazuje “da postoje znatne razlike u nacionalnim procedurama za sprovođenje GMO direktiva”.

Predloženo derogiranje, koje treba da odobre Evropski parlament i Savet EU, trajalo bi koliko i opasnost po javno zdravlje od KOVID-19, navela je Komisija.

Labavija pravila bi se primenjivala ne samo na klinička testiranja vakcine za KOVID-19, već i za lečenje, navodi se u saopštenju EK.

Međutim, kako se dodaje, pre stavljanja u promet svejedno će se tražiti dokaz o poštovanju dobre proizvođačke prakse i procena uticaja na životnu sredinu.

Komisija je pozvala da se predlog usvoji što pre kako bi se klinička ispitivanja vakcine u Evropi omogućila u što kraćem roku.

Nemački evroposlanik Peter Lize (EPP) iz odbora EP za zdravlje slaže se sa pozivom Komisije da se propisi ublaže u najkraćem roku i kaže da to treba uraditi pre letnje pauze.

“Izazov je da se to uradi u roku od tri nedelje, ali smo u Parlamentu ranije koristili ubrzane procedure za mnogo manje važna pitanja”, rekao je on, preneo je EurActiv.com.

Pitanje GMO je kontroverzno, ali Lize kaže da će predložena privremena promena zakonodavstva biti “mala” i “dobro ciljana”.

Prva debata o predlogu u Odboru za prirodnu sredinu u zdravlje (ENVI) planirana je za 22. jun uz učešće evropske komesarke za zdravlje Stele Kiriakides.

Evropska komisija je predložila i mnogo fleksibilniji pristup drugim regulatornim procesima, poput ubrzane procedure za stavljanje u promet i oko zahteva za označavanje i pakovanje lekova.

Tako će npr. skraćivanje perioda za konsultacije članica i omogućavanje prevođenja dokumenata na niz jezika posle davanja dozvole a ne pre skratiti Komisijinu proceduru autorizacije sa devet nedelja na jednu, navela je EK.

Pročitajte još:

Poziv na veću fleksibilnost uključen je u Komisijinu strategiju o vakcinama objavljenu 17. juna. Cilj te strategije je da se ubrzaju razvoj, proizvodnja i upotreba vakcine protiv KOVID-19.

U strategiji je EK predložila instrument za neodložnu pomoć od 2,7 milijardi evra kako bi unapred kupila vakcine za KOVID-19 koristeći sporazume o kupovini unapred i zaključujući sporazume sa pojedinim proizvođačima vakcina u ime članica.

Do toga je došlo posle inicijative četiri članice koje su već sklopile sporazum sa farmaceutskom kompanijom Astra Zeneka o isporuci eksperimentalne vakcine za KOVID-19.

Međutim, neke članice su na Savetu EU za zdravlje nedavno kritikovale inicijativu koju predvode Francuska, Nemačka, Italija i Holandija i zalažu se za više evropski pristup.

Evropska komisija je ponudila da pokrene centralni proces nabavke kako bi se obuhvatila cela EU.

“Zajedničko delovanje će povećati naše šanse da obezbedimo pristup sigurnoj i efikasnoj vakcini u obimu koji nam je potreban što je pre moguće”, rekla je Kiriakides.

Izvor: EurActiv.rs

Nosi Sad zasadio duplo više stabala nego prošlih godina – 82.000

19.06.2020

NS_Dunav — Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Topić)

Rezultati akcije ”Za zeleniji Novi Sad”, u koju je uključena šira zajednica, a čiju realizaciju je koordinirao tim stručnjaka, predstavljeni su u Gradskoj kući. U prisustvu studenata Poljoprivrednog fakulteta, smera za pejzažnu arhitekturu koji su bili uključeni u aktvinosti, kao i članova Saveta gradonačelnika za pružanje stručne pomoći u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina, o akciji su govorili gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i prof. dr Saša Orlović koji predvodi Savet.

“Srećan sam što smo 2019. godine, formiranjem Saveta, napravili značajan iskorak u povećanju zelenih površina. Nije lako napraviti balans između urbanizacije i očuvanja ekosistema, dolazi do sukobljavanja interesa, jer kapital teži da se uveća, i ne ugrožavajući ekonomski razvoj, moramo zajedno voditi računa o kvalitetu životnog ambijenta. Da nije bilo epidemije, imali bismo neverovatne rezultate ove akcije, ali i ovako, podigli smo 82.000 sadnica, što je duplo više nego u ranijim godinama. Imali smo strategiju i vodilo se računa o tome gde, zašto i šta sadimo, ali i kako da održavamo to što smo zasadili. Cilj je da imamo 70.000 novih sadnica godišnje. Uredili smo Kamenički park, počeli smo radove na velikom parku između Novog naselja i Detelinare, krenuli u rekonstrukciju Dunavskog parka, a Limanski sada ima 30 posto više zelenila. Rekonstruisaćemo i Futoški park, a ugovorili smo i izradu katastra zelenila. To je projekat vredan 27 miliona dinara i sarađivaćemo sa nemačkim partnerima. Nastojaćemo da budemo primer drugima u oblasti unapređenja i zaštite životne sredine, i krenućemo u pripremu aplikacije za kandidaturu za Zelenu prestonicu Evrope. Saradnja sa Univerzitetom i stručnjacima je intenzivnija nego ikada i ponosan sam na studente i profesionalce koji nas podsećaju na to da moramo ceo život da učimo, menjamo se i napredujemo u skladu sa zahtevima doba u kojem živimo”, naglasio je gradonačelnik Vučević.

Pročitajte još:

Prof. dr Saša Orlović ocenio je da u urbanim uslovima gde ima dosta betona i asfalta, nije lako podići zelene površine, a da je to neophodno na putu stvaranja zdravijih i humanijih uslova za život.

“Novi Sad trenutno ima 12 m2 zelenila po stanovniku, želimo da te površine uvećamo, a procena je da u narednim godinama možemo da napredujemo najmanje jedan kvadrat po stanovniku. Posebnu pažnju posvetićemo vertikalnom ozelenjavanju, jer je mnogo zrgada i neophodni su zeleni zidovi. Takođe prioritetan nam je i zeleni prsten oko grada, a Projekat vetrozaštitnih pojaseva za Novi Sad je gotovo završen i on predviđa 500 km novih drvoreda koji će povećati prirodni diverzitet, čuvati od vetra, vezivati ugljen-dioksid ublažavajući tako efekte klimatskih promena. Namera nam je da uvedemo monitoring sistem koji prati vitalnost stabala, pa da Novi Sad postane peti grad u svetu sa tako modernom tehnologijom koja se uklapa u koncept ‘Pametnog grada’“, rekao je prof. dr Orlović i zaključio da se vidi veliki napredak od kako je gradonačelnik osnovao Savet, dodajući da to telo može imati važnu ulogu u kreiranju planskih urbanističkih dokumenata.

Izvor: Grad Novi Sad

Digitalni alati i platforme za održavanje i upravljanje zgradama

19.06.2020

building_zgrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlasnici zgrada i operateri koje se bave njihovim održavanjem tokom tekuće krize susreću se sa izazovima i preprekama kakve do sada nisu imali. Timovi koji se bave održavanjem objekata, a posebno kritičnih sistema u tim objektima, imaju ogromnu odgovornost da održe te sisteme funkcionalnim, a u isto vreme da korisnici objekata ostanu bezbedni.

U većini takvih slučajeva potrebno je da se timovi koji se bave održavanjem adaptiraju na novonastalu situaciju, obezbede da objekti ostanu komforni i pouzdani, čak i sa smanjenim brojem ljudi koje rade u samom objektu. Glavni fokus ostaje na što manjem uticaju na troškove održavanja, pa i na njihovom smanjivanju.

Sjajan način da se održi kontinuitet u održavanju ovakvih objekata u vrlo izazovnom okruženju je svakako upotreba digitalnih alata i aplikacija. Korisnici zgrada koje su prešle sa analognog na digitalno upravljanje, povezivanjem HVAC i ostalih sistema preko BMS platformi već osećaju benefite. Ovakve „pametne“ zgrade koje preko IoT rešenja mogu biti povezane sa udaljenim centrima za upravljanje, daju operaterima lakšu kontrolu, bolju vidljivost podataka, analitiku i upravljanje.

Vlasnici i operateri ovakvih objekata sada imaju način da ispune svoje ciljeve po pitanju optimalne upotrebe energije i redukcije troškova. To mogu da čine na daljinu, u skladu sa situacijom koja se nameće i izuzetnim okolnostima u kojima se nalazimo.

Ovo su neki konkretni primeri:

1. Digitalizacija čini objekte otpornijim na uticaje tokom krize

Za bitne (kritične) sisteme u objektu koji su u radu 24 časa dnevno veoma je važno očuvanje pouzdanosti u njihovom radu i maksimalno smanjenje rizika od prekida rada. Centralni sistemi za nadzor i upravljanje kako termotehničkih (BMS), tako i energetskih (BEMS) veličina, daju mogućnost za automatsko ažuriranje i alarmiranje korisnika o promenama u realnom vremenu. Ove informacije su trenutno dostupne menadžerima održavanja objekata na njihovim desktop, laptop računarima i/ili na aplikaciji na smart telefonu.

Praćenje parametara u realnom vremenu moguće je zahvaljujući povezanim uređajima kao što su „pametna“ brojila električne energije, kompaktni prekidači sa integrisanim komunikacionim modulima, BMS kontroleri, itd, sve do automatskih prekidača čiji statusi mogu da se sakupe preko Power Monitoring i Building Managment Systema.

Instalacijom ovakvih uređaja stvaraju se uslovi gde će se ogroman broj informacija koje su lako dostupne, pretvoriti u korisne ulazne podatke koji se, dobro organizovani, kasnije koriste za analizu i upravljanje sistemima. Takvim načinom upravljanja zgradama mogu se dobiti najveći benefiti u njihovom korišćenju, povećati komfor, ali i postići uštede u potrošnji i optimizaciji prostora.

Ovakvi sistemi pomažu u predviđanju mogućih kvarova u kritičnim električnim i HVAC uređajima, koristeći moćnu dijagnostiku za urgentno alarmiranje, ali i preporučuju trenutne akcije za rešavanje problema.

Kada su menadžeri održavanja snabdeveni svim ovim informacijama, stvoreni su preduslovi da se osigura neprekidno napajanje električnom energijom, a da HVAC sistemi rade optimalno i obezbeđuju komfor korisnika, bez ugrožavanja njihove bezbednosti.

2. Kontrola troškova u periodu kada je zauzetost objekta niža

Jasno je da se, pogotovo u trenutnoj situaciji, zahteva da se preduzmu hitne akcije koje će ograničiti troškove eksploatacije i održavanja objekata sa manjim brojem korisnika. Upravo digitalizacija i korišćenje digitalnih platformi pomažu da se postignu uštede na operativnim troškovima omogućavajući praćenje elektroenergetskih sistema i opterećenja na celom objektu, uključujući HVAC, osvetljenja i mnogih drugih funkcija.

Praćenje i analitički pristup izmerenim parametrima utrošene električne energije može nam otkriti nove mogućnosti za uštedu. Jedan od primera je identifikovanje nekritične opreme koja se može isključiti. Kada je oprema povezana u sistem digitalno vidljiva, operateru je lakše da identifikuje kritične potrebe za održavanjem, omogućavajući službi održavanja efikasno delovanje kako bi se smanjili ili izbegli poremećaji u radu sistema. Na taj način se utiče na cenu kako prediktivnog, tako i preventivnog održavanja.

3. Održavanje sistema u stanju ograničenog pristupa i sa smanjenim resursima

Zahvaljujući digitalnim platformama danas se može daljinski upravljati sa do 70 odsto operacija u objektu. Ovo daje mogućnost kontinuiteta poslovanja objekata i tokom krize. U takvim situacijama, objekti koji su bitni i koji se nalaze na listi prioriteta suočavaju se sa određenim izazovima, kako zbog rizika i nedostupnosti ključnog osoblja zbog bolesti ili karantina, tako i zbog drugih dugoročnih uticaja koji mogu uticati na sposobnost operatera da održava kontinuirano poslovanje objekta.

U kriznim situacijama, pristup objektima može biti ozbiljno ograničen, što za održavanje ili servisiranje predstavlja još veći izazov. Za uslužno ili ugovoreno servisno osoblje kome je odobren ulaz, važno je da njihov rad bude što je moguće organizovaniji i efikasniji. Povezana rešenja za upravljanje energijom i centralni sistem za upravljanje objektom pomažu tako što serviserima, po potrebi i u pravo vreme daju odgovarajuće informacije važne za njihov posao.

Pročitajte još:

Uz ovakve sisteme, dijagnostika opreme može se obaviti bez dolaska na objekat. U stvari, tim za održavanje može daljinski analizirati uslove u objektu prateći alarme kako bi identifikovao osnovni uzrok problema i eventualne posledice. Ovo može pomoći da se dobije informacija o tome da li je situacija dovoljno kritična da servisni tim uđe u objekat.

Prilikom ulaska u objekat, servisni tim će već biti pripremljen sa kompletnim dijagnostičkim informacijama, koje će im pomoći da brže pronađu opremu za servis i da na taj način skrate vreme za obavljanje potrebnog održavanja.

U ovakvim vremenima, poslovni prioriteti će se menjati i prilagođavati okolnostima koje se razvijaju u skladu sa situacijom. Ovo uključuje i očekivano smanjenje broja zaposlenih koji rade u objektima. Uz mogućnost da se na objektu ima manje inženjera i tehničara, digitalizovane platforme za upravljanje zgradama su najbolja osnova za razvoj onlajn usluga. Upotreba automatizacije i daljinsko nadgledanje može omogućiti objektima da efikasnije i duže rade, uz manje potrebe za osobljem na licu mesta.

Vlasnici i operateri zgrada trebalo bi da se konsultuju sa svojim partnerima koji im rade usluge održavanje elektroenergetskih instalacija i HVAC sistema, ili sa njihovim partnerima u rešenjima za napajanje i upravljanje zgradama, kako bi se informisali o mogućnostima za daljinskim upravljanjem njihovih objekata. Stručne službe partnera imaju mogućnost da koriste digitalizovane platforme za obavljanje nadzora i upravljanje sistemima u objektu daljinski, bez izlaska na teren.

Koristeći analitičke alate zasnovane na cloud tehnologiji, stručni pružaoci ovakvih usluga mogu proaktivno identifikovati, odrediti prioritete i koordinisati hitne popravke i održavanje, kako bi se osiguralo da svaki objekat i dalje radi pouzdano, efikasno i ekonomično.

Autor: Dragan Buača, dipl. inž. el.

Kako protiču radovi na zaštiti naselja Miliva od izlivanja Resave?

19.06.2020

Resava_Despotovac — Foto: Wikipedia/PetarM

Reka Resava je desna pritoka Velike Morave sa slivnom površinom od 700 km2. Iz razloga što je reka Resava bujičnog karaktera sa velikim uzdužnim nagibom, ali i kao posledica neregulisanih vodotokova, od 2014. godine do 2019. dolazilo je do čestih izlivanja.

Aktivnosti na uređenju donjeg i srednjeg toka reke Resave su počele još 1969. godine posle velike poplave grada Svilajnca i od tada je urađen veliki deo tehničke dokumentacije. Na teritoriji opštine Despotovac izgrađen je levoobalni nasip, u dužini od 2 km, koji je štitio gradski deo opštine Despotovac, dok je za zaštitu naselja Miliva 2002. godine opština iz svojih sredstava izgradila improvizovani nasip u dužini od 1700 m.

Naselje Miliva je, uz neregulisani deo toka reke Resave, između improvizovanog nasipa i odbrambenog nasipa za zaštitu Despotovca, u dužini od 1300m bilo nezaštićeno, što je za posledicu imalo česta izlivanja, na predmetnoj deonici. Iz tog razloga, pristupilo se izradi tehničke dokumentacije za izgradnju levoobalnog nasipa na deonici reke Resave kod sela Miliva.

Investicionim radovima iz Programa poslovanja JVP „Srbijavode“ za 2019. godinu, izvršeno je nadvišenje dela postojećeg nasipa kod Milive i izgrađen levoobalni nasip u dužini od 1550 m na stepen zaštite Q2 odsto. Predmetni radovi obuhvatili su čišćenje terena od drveća i rastinja, ugradnju zemljanog materijala u telo nasipa, iskop materijala iz korita reke, formiranje oštećene obale, radove u kamenu, kao i izradu prilaznog puta. Završetkom ovih radova selo Miliva, kao i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda su zaštićeni od velikih voda reke Resave.

„Despotovac je imao jednu kritičnu tačku, što se tiče reke Resave, a to je selo Miliva i u prethodnom periodu završeni su radove na izgradnji nasipa u dužini 1500 m, čime je selo, kao i njeni građani zaštićeno i bezbedno od velikih voda Resave. Sredstva u visni od 37 miliona dinara, koliko je i bila vrednost ovih radova izdvojilo je JVP „Srbijavode“, a uz međusobnu saradnju sa lokalnom samoupravom- opštinom Despotovac koja je pomogla i rešila imovinsko pravne odnose, objekat je završen, na zadovoljstvo i Srbijavoda i ljudi koji žive u Despotovcu“, istakao je Puzović.

On je ukazao i na pojavu urbanih i bujičnih poplava, kao posledice obilnih padavina velikog intenziteta. „Naš zadatak je da zajedno sa lokalnim samoupravama uredimo bujične potoke i da preventiva od ovih vrsta poplava bude u brzini reakcije. Najpre da spasimo sve naše građane, a sa druge strane da umanjimo prouzrokovane štete.“ Takođe je najavio da je u planu rekonstrukcija starog nasipa povećanjem njegovih gabarita, kako bi se obezbedila dodatna stabilnost i bezbednost.

Pročitajte još:

Puzović je naglasio da JVP „Srbijavode“ u prethodnih pet godina imaju preko 550 gradilišta u 103 opštine i grada. U toku je završetak radova na Mačvi, na nasipu gde je 2014. godine bila teška odbrana od poplava, zatim u Paraćinu je završen ozbiljan sistem zaštite od velikih voda, koji obuhvata i primenu najmodernijih mobilnih sistema. Takođe, radovi su završeni u Valjevu, u Nišu, Novom Pazaru, Aleksincu, Lučanima. „Dakle nema mesta u Srbiji gde ne pokušavamo da podignemo stepen bezbednosti kako bi naši ljudi živeli bezbednije”, rekao je Puzović.“

Predsednik opštine g-din Nikolić se ovom prilikom zahvalio JVP „Srbijavode“ najpre što su ovaj projekat stavili na listu prioriteta i na taj način zaštitili građane sela Miliva. „U poslednjih 10 godina, selo Miliva je plavljeno tri puta, a 2016. godine tu je bila jedna od najvećih poplava, kada je veliki broj domaćinstava bilo poplavljeno.“ Nikolić je istakao da je ovo jedan od najvećih projekata koji je urađen poslednjih godina u opštini Despotovac, i najavio nastavak saradnje sa JVP „Srbijavode“, kroz buduće projekte za uređenje ostalih vodotokova.

Svečanom akademijom obeležen je Dan opštine Despotovac, tokom koje su uručena društvena priznanja najzaslužnijima za razvoj ove lokalne samouprave. Zahvalnica je dodeljena JVP „Srbijavode“ za veliki doprinos na uređenju korita reke Resave i izgradnji zaštitnih nasipa. Ovom prilikom Puzović je najpre čestitao građanima obeležavanje Dana opštine Despotovac i zahvalio se na ukazanom poverenju. „Ovo je još jedan dokaz da je sve što se radilo u prethodnom periodu bilo uspešno i za državu Srbiju i za žitelje Despotovca. Vlada Republike Srbije kroz svoja javna preduzeća i druge državne organe brine o svima, sa željom i idejom da ljudi koji su rođeni ovde ostanu i da imaju bolje uslove za život. Naravno, sve što smo uradili, ne bi uspeli da nije bilo podrške lokalne samouprave, koji su sa nama vredno radili“, rekao je Puzović.

Izvor: JVP “Srbijavode”

Centar Beča postaje zona bez automobila

19.06.2020

Centar austrijske prestonice, tačnije prvi gradski okrug Innere Stadt, velikim delom bi mogao postati zona bez automobila, što bi predstavljalo značajan iskorak po pitanju ekološki prihvatljive mobilnosti. U sredu, 17. juna, prve pojedinosti ovog novog koncepta predstavili su bečka zamenica gradonačelnika i članica gradske vlasti za saobraćaj Birdžit Hebajn i prvi čovek ovog gradskog okruga Markus Figl. Tako bi pristup prvom okrugu bio zabranjen za sva motorna vozila, a to uključuje i motocikle i mopede, što bi bilo označeno odgovarajućim saobraćajnim znakovima.

No postojalo bi nekoliko izuzetaka. Zabrana se, između ostalog, ne bi odnosila na građane koji stanuju u prvom okrugu ili tamo poseduju garažno mesto, javni prevoz, taksije, hitne i socijalne službe, dostavljače, osobe s invaliditetom ili na one koji na radno mesto putuju u vreme kada ne saobraćaju sredstva javnog prevoza – poput policajaca i lekara. Beč bi tako mogao postati prva metropola u nemačkom govornom području koja bi velikim delom oslobodila središte grada od automobila.

Pročitajte još:

U prvom okrugu stanuje više od 16.000 ljudi, a u grad svakodnevno uđe oko 50.000 automobila. Ovom merom bi se saobraćaj trebao smanjiti za do 30 odsto, najavljuje bečka dogradonačelnica.

U prvom se okrugu već dve godine radi na razvoju ovog koncepta i dosad su održane brojne rasprave. Nakon ovog dogovora s bečkom zamenicom gradonačelnika uslediće dalja razrada ideje. Figl naglašava kako je brzo sprovođenje važno, no smatra da je pre svega potrebno pronaći rešenje kojim bi bio zadovoljan što veći broj građana. Međutim, bečka zamenica gradonačelnika najavila je da bi se ovaj koncept mogao sprovesti još pre predstojećih izbora u Beču koji će se održati 11. novembra ove godine.

Izvor: Eurocomm-PR Zagreb

Solarni centar u Kaliforniji neutralizovaće 430.000 tona CO2 godišnje

18.06.2020

Santa_Monika_Kalifornija_sunce — Foto-ilustracija: Unsplash (Sonnie Hiles)

U toku su pripreme za novi projekat iskorišćavanja energije Sunca u američkoj saveznoj državi Kaliforniji “The Aratina Solar Center”. Solarni centar, kako se uobičajeno naziva planirano postrojenje, imaće snagu 250 MW, a pored proizvodnje energije, kapaciteti će se i skladištiti.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Viviana Rishe)

Kompanija za proizvodnju solarne energije i njeno skladištenje “8minute Solar Energy” sklopila je sporazum o kupovini električne energije sa Gradskom upravom opštine Montrej Bej i sa agencijom u vlasništvu zajednice “Silicon Valley Clean Energy”.

Očekuje se da će ovaj projekat neutralizovati čak 430.000 tona emisija ugljen-dioksida godišnje, što je jednako sadnji sedam miliona drveća.

U planu je da se centar počne sa radom do kraja 2023. godine.

Ovako veliki projekat pomoći će ostvarenju ciljeva prelaska na čiste izvore energije, ali i obezbediti dovoljno energije za napajanje zajednice opštine Montrej Bej, ujedno umanjujući oslobađanje štetnih gasova i materija.

Jelena Cvetić

Sanitarna seča osušenih platana u Mostaru usled bojazni od urušavanja

18.06.2020

Služba za komunalne poslove Grada Mostara priprema projekat sanitarne seče sasušenih-uginulih stabala platana u zaštićenoj aleji, u ulici Kneza Branimira IV – saopšteno je iz Grada Mostara. Kako se dalje navodi, zbog rizika za učesnike saobraćaja u pomenutoj ulici – delovi krošnje će se ukloniti zbog bojazni od njihovog urušavanja.

”Dva stabla će biti u potpunosti uklonjena, a na ostalim stablima će se uklniti obolele i suve grane koje su inficirane obolenjima”, navedeno je iz Gradske uprave. Stabla koja će biti podvrgnuta merama sanitarne seče inficirana su i uništena pod uticajem lignikolnig gljiva, te predstavljaju izvor infektivnosti za sva okolna stabla i podložna su statičkom lomu.

”Radi se o ‘gašenju požara’ da ne bi došlo do obrušavanja i stabala za koja nema više nikakve nade i nisu živa, a potom bi trebalo vaditi panjeve”, kazao je za Bljesak.info Bojan Spasojević, magistar pejzažne arhitekture. Spasojević naglašava i da bolest platana ima progresiju, te je sve više mehaničkih oštećenja, ali i da se ”ne može raditi konzervacijska mera kad stalno dolazi do oštećenja”.

”Ovo je hitna intervencija jer postoji bojazan da se sve obruši na ulicu”, dodaje Spasojević za Bljesak.info. Iz Grada pak kažu da će prilikom izvođenja ove sanitarne seče saobraćaj u ulici biti zaustavljen, o čemu će se javnost naknadno informisati. Bljesak.info je ranije pisao o lošem stanju u kojem se nalazi mostarska aleja i platani, te su stručnjaci upozoravali na ”nužnost sanacije platana”. Takođe, za održavanje aleje platana – kako je objavljeno u nacrtu Proračuna za 2020. godinu, stoji izdvajanje od 20.000 konvertibilnih maraka, kao što je bilo i u proračunu iz 2017. godine.

Izvor: Bljesak.ba

Reka Mratinja ipak slobodna – bez gradnje MHE

18.06.2020

Do sada su izdate ukupno tri građevinske dozvole za mini hidroelektrane na teritoriji opštine Sokobanja. Dve su već izgrađene, a treća, MHE “Osoja” trebalo je da se gradi na reci Mratinji, na obroncima planine Bukovik, iznad Bovanskog jezera, sa cevovodom dužine čak 3.078 metara! Investitor je firma MHE Osoja iz Beograda (link). Građevinska dozvola za ovu MHE izdata je još 2013. godine i rok za završetak radova je odavno istekao, ali je investitor, uz izjavu direktora da su radovi u završnoj fazi, obezbedio produžetak dozvole do novembra 2020. godine.

Građevinska inspekcija opštine Sokobanja je, na osnovu informacija dobijenih od Sokobanjskog ekološkog društva, obišla lokalitet i ustanovila da izjava direktora nije u skladu sa činjeničnim stanjem, odnosno da radovi nisu ni započeti, pa je Odsek za urbanizam opštine Sokobanja 20. februara 2020. godine poništio i Rešenje o građevinskoj dozvoli i Rešenje o produžetku roka za izgradnju.

Pretpostavljamo da je ovu reku i čitavu okolinu od izgradnje MHE i ekološke katastrofe najpre sačuvala činjenica da Mratinja presušuje (bez vode je veći deo godine), pa je investitor oklevao sa početkom gradnje – proizvodnja verovatno ne bi bila isplativa čak ni uz ogromne povlašćene cene koje EPS plaća za struju iz “obnovljivih izvora”.

Sokobanjsko ekološko društvo se, od samog osnivanja protivi izgradnji novih mini hidroelektrana – zbog loših iskustava sa postojeće dve MHE, odnosno uništene klisure reke Izgare i prekinutog toka Moravice kod sela Blendija.

Ohrabruje činjenica da su i nadležni u opštini Sokobanja prepoznali ekološku pretnju koju predstavljaju mini hidroelektrane, pa su tako ranije ove godine usvojili primedbu SED i izbacili sve potencijalne lokacije za MHE iz prostornog plana opštine Sokobanja (link). Takođe je, marta tekuće godine, od strane predsednika opštine Sokobanja stavljena primedba na Rani javni uvid povodom izrade prostornog plana Republike Srbije gde je, između ostalog, zatraženo da se ukine mogućnost izgradnje novih MHE na teritoriji opštine Sokobanja.

Izvor: Sokobanjsko ekološko društvo

Otvoren 25. Međunarodni sajam hortikulture

18.06.2020

hortikultura_vrt — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Međunarodni sajam hortikulture otvoren je juče, 17. juna, na Beogradskom sajmu pod sloganom “Bašta u srcu grada” i trajaće do subote 20. juna.

Sajam je otvorio državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije Velimir Stanojević koji je rekao da je organizovanje ove manifestacije dobar putokaz Beogradskog sajma za novi početak.

“Dobar pokazatelj za dalji razvoj hortikulture je da proizvodnja cveća i ukrasnog bilja u Srbiji raste, trenutno imamo 550 hektara pod sadnicama, a ohrabrujuć je podatak da je preko 200 hektara površine cveća u zaštićenom prostoru”, istakao je Stanojević.

On je dodao i da se na sajmu predstavljaju i voćari, vinogradari, povrtari, kao i ljudi koji se bave prikupljanjem i preradom lekovitog bilja.

Na 25. Međunarodnom sajmu hortikulture učestvuje više od 80 izlagača, najviše domaćih, ali su preko svojih distributera i predstavnika zastupljene firme iz Nemačke, Italije, Slovenije i Švedske.

Pročitajte još:

Govoreći o 23. Izložbi lekovitog bilja i preparata od meda Darovi prirode, koja je prateći deo Sajma hortikluture, Stanojević je istakao da u Srbiji 1,3 miliona košnica daju 11.000 tona meda.

Pored te izložbe održavaja se Izložba baštenskih i parkovskih mašina i prateće opreme “MotoPlantExpo” i Izložba organske proizvodnje “Organic Fest”.

Izvor: Zelena Srbija

Više od polovine svetskih šuma se nalazi u samo pet zemalja

18.06.2020

nikita-lebedev-xDJG1x2ZqJY-unsplash — Foto-ilutracija: Unsplash (Nikita Lebedev)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sergey Isakhanyan)

Naša planeta je od 1990. godine, prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, izgubila veličinu šume jednaku teritoriji Libije (178 miliona hektara).

Nestanak ovih dragocenih prirodnih resursa je od poslednje decenije 20. veka usporen, ali i dalje nije zanemarljiv, pogotovo ako se uzme u obzir da drveće predstavlja značajne “sunđere” ugljen-dioksida i da šume pružaju dom za mnoge biljne i životinjske vrste, ali i domorodačke narode. Istovremeno je smanjeno i unapređenje “plućnog kapaciteta” Zemlje ozelenjavanjem.

Iako krčenje i dalje dosta urušava šumske ekosisteme, podaci “oslikavaju” pad u neto gubicima zahvaljujući ravnoteži između rašumljavanja i pošumljavanja i prirodnog širenja šuma. Dok se naučnici besomučno trude da razviju tehnologiju za hvatanje i skladištenje štetnih gasova, zanemaruju da nam je priroda podarila sopstvena rešenja. Šumski kapaciteti odstrane gotovo 45 odsto ugljenika globalno, a tu su i kitovi.

Čak 54 odsto svetskih šuma se nalazi u tek pet zemalja – Rusiji (815 miliona hektara), Brazilu (497 miliona hektara), Kanadi (347 miliona hektara), Sjedinjenim Američkim Državama (310 miliona hektara) i Kini (220 miliona hektara).

Pročitajte još:

Među navedenim rekorderima, Rusi i Brazilci najviše zloupotrebljavaju svoja bogatstva, a stabla masovno “ginu” zbog nelegalne seče i raščišćavanja zemljišta za potrebe poljoprivrede. Tokom 2018. godine, u Rusiji je zbrisano 5,6 miliona hektara šume, a u Brazilu 3 miliona hektara. Slede Kanada i Sjedinjene Američke Države sa 2,1 miliona hektara “stradalih” krošnji. U Kini je u istoj godini uništeno nešto više od pola miliona hektara šume.

Sadnjom novih stabala i prirodnim širenjem šuma, aktivisti za zaštitu životne sredine i drveće bi zajedničkim naporima mogli da nadjačaju šumokradice.

Ako bismo obnovili šumu površine Sjedinjenih Američkih Država (986 miliona hektara) – posebno u prašumskim područjima centralne i južne Amerike, Afrike i jugoistočne Azije – potencijalno bismo anulirali emisije zagađujućih gasova oslobođenih tokom prethodnih 100 godina i neutralisali negativan efekat klimatskih promena, otkrili su naučnici.

Jelena Kozbašić

Velike kompanije su se obavezale na izgradnju budućnosti na principima cirkularne ekonomije

18.06.2020

smeće_plaža_plastika — Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Džejms Kvinsi, predsednik i glavni izvršni direktor “The Coca-Cola Company”, potpisao je zajedničku izjavu Fondacije Elen Mek Artur kojom su se 54 predstavnika poslovnog, javnog i naučnog sektora obavezala na izgradnju bolje i održivije budućnosti kroz unapređenje i korištenje rešenja cirkularne ekonomije.

Foto-ilustracija: Unsplash (John Cameron)

Novi izazovi koje je donijela zdravstvena kriza KOVID-19 traže zajednički odgovor poslovne zajednice i javnog sektora, naročito nacionalnih vlada, dok istovremeno drugi globalni problemi, kao što su klimatske promene i zagađenje životne sredine, ne gube na važnosti, ističe se u Koka-kolinom saopštenju. U zajedničkoj izjavi Fondacije Elen Mek Artur ključni učesnici su se usaglasili o viziji cirkularne ekonomije kao rešenja koje osigurava ekonomski rast i pritom čuva okolinu, stvara radna mesta i doprinosi celokupnom društvu. Potpisnici, koji su, uz Koka-kolu, i Evropski parlament, Ujedinjene nacije, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF, Burberry, H&M Grupa, Ikea Fondacija, Renault Grupa, Danonea, Nestlea i mnogi drugi, pozvali su sve vlade i kompanije da im se pridruže u postavljanju novih i ubrzanju ostvarenja postojećih ciljeva, sledeći ključne principe cirkularne ekonomije: osmišljavanje rešenja bez otpada i zagađenja, zadržavanja proizvoda i materijala u upotrebi i obnavljanja prirodnih sistema.

Svet bez otpada

Ova vizija u skladu je s Koka-kolinim korporativnim vrednostima i održivim i društveno odgovornim pristupom poslovanju. Koka-kola je već podržala ambiciozne ciljeve Fondacije Elen Mek Artur u smanjenju zagađenja plastikom do 2025. godine i ulaže napore da se do tada 100 odsto primarne ambalaže koju globalno plasira može reciklirati. Neposredni doprinos rešavanju problema zagađenja plastičnom ambalažom ključni je deo i Koka-kolinog sveobuhvatnog višegodišnjeg plana “Svet bez otpada”. Kroz ovaj plan Koka-kola se obavezala do 2030. godine za svaku bocu ili limenku koju proda, pomoći prikupiti i reciklirati istu količinu prazne ambalaže s tržišta i imati barem 50 odsto ambalaže napravljene od recikliranog materijala.

Pročitajte još:

Uz inovacije i smanjenje uticaja svog poslovanja na okolinu, Koka-kola je u Hrvatskoj poslednje dve godine sprovodila društveno odgovorni projekt “Od izvora do mora”, kroz koji je prikupljala otpad uz obale hrvatskih reka, jezera i Jadranskog mora i podizala svest o važnosti ogovarajućeg odlaganja ambalažnog otpada. U ovoj godini, uz podršku Koka-koline Fondacije, u Šibeniku je u saradnji s lokalnom zajednicom pokrenuta inicijativa Šibenik Zero Waste City usmerena povećanju svesti građana o recikliranju, podsticanju razvoja navika usmerenih ka smanjivanje otpada i osiguranju infrastrukture za odvajanje otpada na plažama i ulicama grada. Jedna od akcija čišćenja primorja u sklopu projekta “Od izvora do mora” održana je na ostrvu Prviću.

Koje će robne marke biti proglašene glavnim izvorom zagađenja u 2020?

Hoće li inovacije i smanjenje uticaja Koka-kolinog poslovanja na okolinu uticati na manju količinu njihovog ambalažnog otpada u životnoj sredini videćemo već ove jeseni. Tada bi u organizaciji pokreta Break Free From Plastic na svim kontinentima ponovno trebalo da se održe akcije čišćenja s ciljem identifikovanja najvećih svetskih zagađivača plastičnim otpadom. Podsetimo, temeljem 484 akcije čišćenja u preko 50 zemalja na šest kontinenata, sprovedenih u organizaciji pokreta Break Free From Plastic u septembru 2019. godine, kompanije Koka-kola, Nestle i PepsiCo su drugu godinu zaredom identifikovane kao najveći svetski zagađivači plastičnim otpadom. Ova tri „šampiona“ sledili su Mondelēz International, Unilever, Mars, P&G, Colgate-Palmolive, Phillip Morris i Perfetti Van Melle.

„Koka-kola neće prestati da koristi plastične boce za jednokratnu upotrebu, jer ih potrošači i dalje žele“, izjavila je za BBC Beatriz Perez, direktorka za ekološku održivost u kompaniji Coca-Cola, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u januaru ove godine. „Naši kupci ih vole jer se mogu zatvoriti i lagane su.“ Uz takve izjave poglavara ovog multinacionalnog giganta svi napori prikupljanja otpada i podizanja svesti o potrebi njegovog pravilnog odlaganja ipak padaju u vodu, zar ne?

Izvor: Ekovjesnik

1...697698699...1,671 Page 698 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Svet bez otpada

Pročitajte još:

Koje će robne marke biti proglašene glavnim izvorom zagađenja u 2020?

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM