Prilika za iskusne inženjere s Balkana da usavrše znanje na polju upravljanja energijom

26.06.2020

energy_management_upravljanje_energijom — Foto-ilustracija: Pixabay

Firma Tetra Tech, uz podršku Američke vladine agencije za međunarodni razvoj (USAID) i u saradnji sa kompanijom Honeywell, organizuje dve obuke u oblasti upravljanja energijom u industriji i privatnim i javnim zgradama namenjena iskusnim inženjerima iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Albanije, Severne Makedonije i s Kosova, saopšteno je.

Zainteresovani za učešće treba da poznaju engleski jezik. Konkurs traje do 10. jula, a broj učesnika je ograničen.

Više informacija o obukama i načinu prijave pronađite OVDE.

Švajcarci koriste mobilnu aplikaciju koja prati lanac zaraze koronavirusom

26.06.2020

mobilni_telefon_aplikacija — Foto-ilustracija: Unsplash (Chad Madden)

Građani Švajcarske, odlukom Savezne vlade, na svoj mobilni telefon mogu da instaliraju aplikaciju koja treba da pomogne u praćenju lanca zaraze koronavirusom i upozori korisnike ukoliko su bili u kontaktu sa nekom zaraženom osobom.

Aplikacija anonimno meri dužinu kontakta i odstojanje prema drugim mobilnim telefonima. Ona beleži ako je korisnik u jednom danu sa nekom zaraženom osobom bio više od 15 minuta na udaljenosti manjoj od 1,5 metara. U tom slučaju, prema oceni stručnjaka, postoji verovatnoća prenošenja virusa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Charisse Kenion)

Korisnici aplikaciju Svis-Covid mogu da instaliraju na svoje Epl ili Android mobilne telefone, pri čemu je na Androidu potrebna verzija 6 ili novija, a na Ajfonu aktuelna IOS verzija. Prema proceni operatora mobilne telefonije, u Švajcarskoj najmanje 80 odsto pametnih telefona ispunjava te uslove, preneli su švajcarski mediji.

Nakon instalacija, vlasnik telefona mora da ima uključenu blutut funkciju. Mobilni uređaj preko blututa šalje kodirane identifikacione brojeve.

Ukoliko neki korisnik aplikacije bude pozitivan na koronavirus, od švajcarskih lokalnih vlasti dobija kod, kojim se aktivira funkcija obaveštavanja u njegovoj mobilnoj aplikaci. Ona potom prvo automatski i anonimno šalje upozorenje svim korisnicima aplikacije sa kojima je zaražena osoba bila u bliskom kontaktu 48 sati pre manifestacije simptoma bolesti.

Upozorene osobe imaju mogućnost da pozovu info-telefon pohranjen u aplikaciji i da dobiju informacije o daljim koracima. Preko tog telefona dobiće i informaciju gde mogu besplatno da se testiraju na virus.

Savezne vlasti u svemu tome garantuju potpunu zaštitu privatnosti i ličnih podataka.

Aplikacija ne koristi nikakav GPS i ne memoriše gde se neki susret odvijao. Ona ne poznaje ni imena, brojeve telefona ili e-mejl adrese. Barata sa apstraktnim kodovima, koji se stalno menjaju kako bi se onemogućilo njeno dovođenje u vezu sa nekom konkretnom osobom.

Softver podatke koje prikupi pohranjuje na lokalnom mobilnom telefonu i ne prosleđuje ih u nekakve centralne baze podataka ili na centralne servere. Činjenica da su podaci pohranjeni u stotinama hiljada mobilnih telefona, onemogućava potencijalne hakere, ali i same proizvođače aplikacije, da ih zloupotrebe.

Na taj način su proizvođači želeli da osiguraju da niko ne može da rekonstruiše sa kim se vlasnik aplikacije sastajao i gde.

Pročitajte još:

Poznato je da aplikacija ima određene slabosti. Tako, na primer, ne može da registruje da li su dve osobe prilikom kontakta bile razdvojene zaštitnim staklom, i u tom slučaju moguće je da vlasnik aplikacije bude alarmiran, iako ne postoji opasnost da se zarazi.

Sistem je razvijen po nalogu Savezne uprave za zdravlje (BAG) u Saradnji sa saveznom upravom za informatiku i telekomunikacije (BIT), tehničkim fakultetima u Cirihu i Lozani i švajcarskom firmom Ubik (Ubiue). Tokom pilot-projekta, informatički stručnjaci su aplikaciju testirali na različitim grupama stanovništva.

Direktor preduzeća Ubik Matijas Velig izjavio je da je od ponoći 25. juna, kada je puštena u javnost, aplikaciju aktiviralo oko 150.000 ljudi i da je sada u Švajcarskoj koristi više od 300.000 građana.

Izvor: EurActiv.rs

Evropska komisija podržala dokument Hrvatske za čistu energiju na EU ostrvima

26.06.2020

luka_ostrva_Hrvatska — Foto-ilustracija: Unsplash (Lucian Petronel Potlog)

Evropska komisija zajedno s 14 država članica Evropske unije (Hrvatska, Kipar, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Malta, Portugal, Španija, Švedska) potpisala je Memorandum o razumevanju za sprovođenje Deklaracije o čistoj energiji za EU ostrva (Memorandum of Split), koji je pripremila Republika Hrvatska tokom svog presedanja Većem Evropske unije.

Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energije Hrvatske

Tokom procesa pripreme Memoranduma vodilo se različitim zahtevima koji bi bili korisni za stanovnike evropskih ostrva poput onog za stabilniju saradnju za tranziciju na čistu energiju. Evropska ostrva, na kojima živi više od 15 miliona građana, mogu biti predvodnici tranzicije na čistu energiju korišćenjem novih tehnologija i primenom inovativnih rešenja.

S obzirom da Hrvatska ima više od 1.244 ostrva pri čemu se mnogi suočavaju s različitim izazovima, u Programu presedavanja poseban naglasak je dat potencijalu koji ostrva mogu da imaju pri tranziciji na čistu energiju.

Inicijativa “Čista energija za EU ostrva” pokrenuta je 2017. godine tokom malteškog presedavanja Većem Evropske unije, kada je Evropska komisija zajedno s državama članicama potpisala političku deklaraciju (Deklaracija iz Valete). Cilj inicijative je ubrzati tranziciju na čistu energiju na evropskim ostrvima kako bi se pomoglo ostrvima da smanje svoju zavisnost od uvoza energije na način da što bolje koriste potencijal obnovljivih izvora energije. Kako bi olakšala proces tranzicije na čistu energiju na evropskim ostrvima, Evropska komisija je 2018. godine osnovala „Sekreterijat čiste energije za EU ostrva“, koje pruža podršku i pomoć pri pripremi projekata evropskim ostrvima.

Pročitajte još:

Hrvatska ističe važnost upotrebe čiste energije na ostrvima u EU

Ovaj Memorandum predstavlja važan korak u promociji projekata za ubrzanje tranzicije na čistu energije na EU otocima. Ovime će se Memorandumom osigurati dalju podršku ostrvima u pripremi njihovih strategija za proces tranzicije na čistu energiju, istovremeno promovišući učešće, angažovanje i osnaživanje uloge građana. Osim toga, strukturirana saradnja olakšaće uloge energetskih zajednica na ostrvima.

Memorandum prepoznaje i važnost sprovođenja projekata usmerenih na povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije pomoću korišćenja inovativnih tehnologija, razvoja čistog i održivog saobraćaja, integracije elektroenergetskog sistema s drugim sektorima poput grejanja, hlađenja, ostrvskog vodenog sistema, a u skladu s potražnjom na ostrvima.

Na kraju, poseban naglasak u Memorandumu je stavljen na saradnju među ostrvima kad se radi o deljenju znanja i najboljih praksi jer samo na taj način možemo stvoriti jedinstvenu priliku za buduće generacije koje će, između ostalog, postaviti temelje klimatski neutralne Evrope.

Memorandum je dostupan na linku: https://eu2020.hr/Home/DocumentDownload/258

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energije Hrvatske

Vodovod i kanalizacija u Beogradu planiraju da smanje gubitke vode

26.06.2020

voda_česma_kapi — Foto-ilustracija: Unsplash (Sasikan Ulevik)

Beogradski vodovod i kanalizacija planira da smanji gubitke vode za 0,4 procentna poena godišnje, nakon što je državni revizor utvrdio da ovaj vodovod gubi čak trećinu vode zbog starosti vodovodne mreže, prenosi Nova ekonomija.

U poslerevizionom izveštaju o merama ispravljanja Grada Beograda po reviziji svrsishodnosti poslovanaja beogradskog javnog preduzeća, navodi se da će gubici u proizivodnji i distribuciji vode sa 31 odsto biti smanjeni na 30,6 odsto u ovoj godini.

Kako je javno preduzeće obavestilo revizora, u 2021. planirano je smanjenje od još 0,4 pp na 30,2 odsto, da bi za dve godine gubici pali na “samo” 30 odsto.

U Izveštaju se ocenjuje da će JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ o gubicima izveštavati resorni Sekretarijat za komunalne i stambene poslove.

Kroz praćenje gubitaka utvrdiće se da li mere koje se preduzimaju od strane JKP uz podršku Grada daju potrebne efekte.

Realne vrednosti gubitaka moguće je sagledati, po isteku jedne godine, tj. u okviru Godišnjeg izveštaja o učinku programa.

Subjekt revizije je naveo Zamenika načelnika Gradske uprave grada Beograda – sekretara Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, kao lice koje je odgovorno za preduzimanje mere ispravljanja.

Državni revizor je prošle godine utvrdio da se u mreži javnih vodovoda Srbije godišnje u proseku gubi više od jedne trećine vode, a jedna petina vodovodne mreže gubi više od 50 odsto vode.

Predsednik državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović je na predstavljanju izveštaja o reviziji svrsishodnosti upravljanja vodovodnom infrastrukturom naveo da statistički podaci za 2018. godinu pokazuju da se u vodovodnoj mreži Beograda gubi trećina vode.

“Procena je da se prosečno godišnje po tom osnovu gubi više od deset milijardi dinara”, rekao je Pejović.

Dodao je da gubitak vode nije jedini trošak jer tome treba dodati i hemikalije, energente i druge propratne izdatke.

Pejović je rekao da se gubici u mrežei mogu smanjiti investicijama u revitalizaciju mreže za šta su, prema državnim procenama, potrebna ulaganja od oko 800 miliona evra.

Državna revizorka Nada Tošić rekla je da su gubici vode u Holandiji u proseku pet odsto godišnje, u Nemačkoj sedam, Sloveniji 27, Rumuniji 38, a u Srbiji 35 odsto.

Pročitajte još:

Revizija je rađena u JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, JKP Naisus iz Niša, JKP Lazarevac i JKP Hameum iz Prokuplja u periodu od 2015. godine do 2018.

Revizija, uz upitnik koji je poslat u 148 preduzeća za snabdevanje vodom, pokazala je da deset odsto preduzeća ne meri vodu, 50 odsto ne proverava tačnost merača protoka vode, a samo pet odsto kontroliše količine vode koje se proizvedu i dopreme do potrošača.

Glavni razlog za velike gubitke vode je starost vodovodne mreže.

U sastavu Beogradskog vodovoda i kanalizacije 22 odsto mreže je staro od 46 do 55 godina, a deset odsto mreže u dužini 400 kilometara starije je od 55 godina.

Beogradski vodovod i kanalizacija je od 2015. do 2018. godine investirao 68 odsto sredstava neophodnih za amortizaciju, niški Naisus svega devet odsto, dok lazarevački i vodovod iz Prokuplja nisu imali investicija u tom periodu.

Izvor: Nova ekonomija, Beta

Jedan od najštetnijih evropskih invazivnih doseljenika – azijski stršljen

26.06.2020

stršljen_invazivna_vrsta — Foto: Vespavelutina.eu, via SPOS

Među 100 invаzivnih vrstа dospelih u Zаpаdnu Evropu, žutonogi аzijski stršljen (Vespa velutina nigrithorax) smаtrа se jednom od nаjštetnijih. Tokom 15 godinа od dolаskа u Frаncusku, on je okupirаo celu teritoriju i nаselio se u svim susednim zemljаmа. Glаvno sredstvo u borbi protiv ovog grаbežljivcа, čijа prehrаnа uključuje i medonosne pčele, jeste uništаvаnje njegovih gnezdа od strаne posebno obučenih i opremljenih timovа. Kumulаtivnа efikаsnost trenutno korišćenih tehnikа kontrole stršljena ne prelаzi 40 odsto.

Upotrebа pesticidа i drugih hemijskih sredstаvа zа suzbijаnje stršljenа smаtrа se opаsnom zа insekte, sisаre, ptice i druge životinje koje nisu metа. Tehnike zаsnovаne nа upotrebi vodene pаre, feromonа i druge koje su efikаsne u borbi protiv stršljenа, а bezbedne zа druge životinje još uvek se rаzvijаju. Trаdicionаlne zаmke sа mаmcimа zа stršljene pomаžu u zаštiti pojedinih pčelinjаkа, аli ništа više od togа.

Grupа nаučnikа sа Univerzitetа Pаriz-Sаkle (fr. Université Paris-Saclay) i Nаcionаlnog centrа zа nаučno istrаživаnje Frаncuske (CNRS), nа čelu sа Morgane Barbet-Massi, izrаčunаlа je koliko је koštalo uništаvаnje stršljenа u dve pokrajine i osаm opštinа Frаncuske i objаvilа nаlаze ove studije u Frаncuskoj i u još 15 zemаljа u Evropi, Aziji, Severnoj i Južnoj Americi. Premа istrаživаčimа, tokom 2006. godine, troškovi uništаvаnjа gnezdа stršljenа u tri zаpаdne provincije Frаncuske iznosili su 0,4 milionа evrа. Nаkon togа, ti troškovi su porаsli nа 0,45 milionа evrа godišnje, а u 2015. dostigli su 4,5 milionа evrа. Ukupno je od 2006. do 2015. godine uništаvаnje gnezdа stršljenа koštаlo Frаncusku 23 milionа evrа. Istrаživаči veruju dа će uz trenutnu stopu rаstа tih troškovа do 2032. godine nаrаsti nа 11,9 milionа evrа godišnje u Frаncuskoj, 9,0 milionа evrа u Itаliji i 8,6 milionа evrа u Velikoj Britаniji. Poređenjа rаdi: doprinos pčelа kаo oprаšivаčа frаncuskoj privredi procenjuje se nа dve milijаrde evrа, а prihod pčelаrа nа 130 milionа evrа godišnje.

Pročitajte još:

Koristeći gornji model, istrаživаči su izrаčunаli kolikа će cenа uništenjа аzijskih stršljenovа biti u 16 zemаljа u kojimа su već prisutni ili će se hipotetički pojаviti u nаrednim godinаmа. Istovremeno su uzete u obzir obim teritorije ovih zemаljа, njihove klimаtske i druge kаrаkteristike.Izgledi zа potpunu kolonizаciju Zаpаdne Evrope stršljenom izgledаju prilično reаlno, s obzirom nа nedаvnu pojаvu u regionimа čijа je klimа donedаvno bilа nepovoljnа zа njegа. Do togа se došlo otkrićem stršljenа u аvgustu 2019. godine u Nemаčkoj nа području Hаmburgа, što su stručnjаci shvаtili kаo dokаz postepene аdаptаcije stršljenа nа uslove severnog delа Evrope. Premа procenаmа britаnskih nаučnikа, аko se ne preduzmu hitne preventivne mere, аzijski stršljen će se širiti širom Velike Britаnije u nаrednih 20 godinа. Od 2016. godine otkriveno je 26 slučаjevа stršljenа, а 9 njegovih gnezdа je uništeno. U septembru 2019. godine, Britаnska asocijаcijа pčelаrа (https://www.bbka.org.uk/Pages/FAQs/Category/asian-hornet-faqs) orgаnizovаlа je edukativnu nedelju o аzijskogm stršljenu kаko bi obаvestilа pčelаre o kаrаkteristikаmа i obimu pretnje od njegovog širenjа. U jаnuаru 2020. godine, 150 britаnskih pčelаrа okupilo se u Somersetu, kаko bi rаzgovаrаli sа stručnjаcimа o progrаmu borbe protiv širenjа stršljenа. Slične mere su preduzete i u drugim zemljаmа Zаpаdne Evrope.

Epidemijа KOVID-19 i pogoršаnje društveno-ekonomskih i drugih problemа u Zаpаdnoj Evropi u prvoj polovini 2020. odvrаtili su pаžnju njihovih vlаsti i jаvnosti od borbe protiv аzijskog stršljenа. Ogrаničenjа u kretаnju ljudi i vozilа tokom kаrаntinа mogu znаčаjno olаkšаti širenje ovog opаsnog grаbežljivcа zа pčele ne sаmo u Zаpаdnoj Evropi, već i u drugim zemljаmа (izvor: The economic cost of control of the invasive yellow-legged Asian hornet; https://neobiota.pensoft.net/article/38550/).

Priredio: Vlastimir Spasić

Izvor: Savez pčelarskih organizacija Srbije

Betoniran prvi temelj vetroagregata za elektranu “Podveležje” u BiH

26.06.2020

Na platou Podveležja, završeno je betoniranje temelja vetroagregata broj 14. U temelj dubine 3, prečnika 18,6 metara, ugrađeno je 50 tona armature i 200 ankera (sidrenih vijaka) pojedinačne dužine 3 metra. Za betoniranje temelja utrošeno je više od 450 kubnih metara betona, koji je na lokaciju vetroagregata broj 14 dovezen sa 60 miksera.

U toku su pripreme za betoniranje na lokacijama preostalih vetroagregata. Prema planiranoj dinamici, svi temlji, za koje će biti upotrebljene iste količine materijala, trebalo bi da budu završeni do kraja augusta.

Na temelje vetroagregata montira se gondola čija je visina 92,5 metra. Sastavljena iz četiri segmenta, gondola teži 32 tone, dok je ukupna težina lopatica koje se postavljaju na gondolu blizu 34 tone.

Izvođač radova na izgradnji vetroelektrane, Konzorcij „Siemens Gamesa Renewable Energy” Hrvatska i „Wind Power A/S” Danska izvršio je prvu isporuku opreme. Iz proizvodnih pogona Konzorcija, brodom iz Danske u hrvatsku Luku Ploče, dopremljeno je 30 segmenata gondola, čije se transportovanje na gradilište vetroelektrane očekuje u prvoj polovini jula.

Pročitajte još:

Sa Konzorcijem „Siemens Gamesa Renewable Energy” Hrvatska i „Wind Power A/S” Danska, Elektroprivreda BiH potpisala je Ugovor o projektovanju, isporuci opreme, građevinskim radovima, montaži, ispitivanju i puštanju u pogon 15 vetroagregata vetroelektrane “Podveležje”, kao i Ugovor o petogodišnjem održavanju vetroagragata nakon puštanja u rad vetroelektrane.

Na izgradnji temelja i izvođenju minerskih radova, angažovane su i kompanije iz Bosne i Hercegovine „HP Investing” Mostar i „Minersko” Sarajevo.

Izvor: Elektroprivreda Bosne i Hercegovine

Da li bi usporavanje ljudskih aktivnosti moglo da sačuva planetu?

25.06.2020

lisica_naselje — Foto-ilustracija: Unsplash (Arthur Rachbauer)

Foto-ilustracija: Unsplash (Keyang Zheng)

Akcija praćenja divljih životinja, sprovedena pre izbijanja pandemije koronavirusa, koja se nastavila tokom uvođenja vanrednih mera u većini država sveta i još uvek traje, pokušava da istraži i ukaže na značaj takozvane antropauze, odnosno usporavanja ljudske aktivnosti na globalnom nivou i uticaj na ostala živa bića na planeti.

Primetno je da su mnoga mesta, naprasno opustela zbog zabrana okupljanja i uvođenja karantina, postala slobodan prostor za mnoge divlje životinje, koje su nesmetano šetale po gradovima.

Tim istraživača iz Velike Britanije koji se bavio ovim pitanjem uporedio je situaciju sa katastrofom u Černobilju. Nekoliko godina nakon što je zona bila evakuisana, naučnici su primetili da je broj životinja koje posredno zavise od ljudi, poput golubova i pacova, bio u padu, dok je divljih životinja – vukova, jelena i divljih svinja – bilo sve više.

Pročitajte još:

Iako napominju da ove naznake ne služe ukazivanju na neku vrstu odstranjivanja ljudi od prirode, ipak nam mogu pomoći u traganju za odgovarajućim rešenjima, poput eventualnih izmena u građenju puteva ili ekoturizmu. Takođe, važan odeljak u sklopu ovog istraživanja činile su hitne mere koje su naveli, neophodne kako bi naučnici mogli da imaju pristup i dozvolu u određenim predelima i tako uporede uticaj ljudskog kretanja, odnosno odsustva ljudi u pejzažima na razvoj flore i faune.

Studija je objavljena u časopisu “Nature Ecology and Evolution”.

Jelena Cvetić

Jedini zatvor na svetu koji ima prihvatilište za pse je u – Sremskoj Mitrovici

25.06.2020

štene_pas — Foto-ilustracija: Unsplash (Lydia Torrey)

Jedini zatvor na svetu koji ima prihvatilište za pse nalazi se u Srbiji, u okviru Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici. Zahvaljujući tome nastao je dokumentarni film “Komanda ljub:av” koji govori o rehabilitaciji osuđenika kroz interakciju sa psima.

Direktorka Instituta za performativne umetnosti i socijalni rad Marina Kovačević je autorka filma “Komanda ljub:av”. Ona se već duže vreme bavi rehabilitacijom osuđenih lica kroz umetnost i inovativne zatvorske prakse, a u ovom slučaju, u KPZ “Sremska Mitrovica” uvedena je rehabilitacija kroz odnos sa psima, nakon koje osuđenici dobijaju i sertifikat da su obučeni dreseri pasa.

Time će i njihova kasnije integracija biti lakša, kaže Kovačevićeva koja ističe da su projekat realizovali uz podršku Oebsa, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i nemačke organizacije Help.

Objašnjava da su zatvorenici često iz disfunkcionalnih porodica i da im se ovako pruža šansa da ih neko prihvati i budi u njima osećanje odgovornosti.

Utvrđeno je, kaže, da su oni u ovom programu ostvarili napredak u empatiji.

Pročitajte još:

Marina Kovačević kaže i da je zatvor u Mitrovici treći u Evropi koji sprovodi ovakav vid rehabilitacije, ali prvi koji ima azil za pse u okviru zavoda.

“Stručni komandiri u zatvoru rade na rehabilitaciji lica i uče ih veštini i novom pogledu na svet”, rekla je Kovačevićeva koja ističe da su svi bili oduševljeni, a učili su i da verbalizuju osećanja koja ostvaruju sa psima.

U filmu jedan osuđenik kaže da kada radi sa psima ima utisak da nije u zatvoru, a neki od njih su po izlasku sa izdržavanja kazne usvojili pse iz tog azila.

Izvor: RTS

Održivi građevinski materijal napravljen od otpada kuću gradi

25.06.2020

cigla_cveće — Foto-ilustracija: Unsplash (Ursula Castillo)

Silica plastic block je napravljen u potpunosti postupkom reciklaže i bez ikakvog otpada u proizvodnji, kako piše portal Gradnja.rs.

Ima li boljeg rešenja za održivost naše planete nego kada se od otpada napravi građevinski materijal? Upravo je to okosnica ovog projekta koji je od idejnog rešenja doveden u fazu realizacije. Naime, indijska kompanija “Rhino machines” lansirala je održivu ciglu, koju čini 80 odsto reciklirane otpadne prašine i 20 odsto raznog plastičnog otpada.

Kako bi se izborili sa sve većom količinom razne otpadne prašine, ali i ostalih vidova zagađenja životne sredine, u cilju njihove reciklaže, pokrenut je projekat zajedno sa istraživačkim sektorom arhitektonske firme “r+d studio”.

Projekat Silica Plastic Block (SPB) otpočeo je jasnom misijom da se ostvari proizvodnja sa nultim otpadom tokom reciklaže peska. U inicijalnoj fazi eksperimenta postojala je potreba za prirodnim dodacima poput cementa, zemlje i vode. Ipak, količina prirodnih resursa za ovaj proces nije bio dovoljan te se moralo tragati za alternativom.

Pročitajte još:

Istraživanjem se ispostavila mogućnost da se plastika poveže sa recikliranim peskom, odnosno sa česticama čađi. Upotreba plastike kao vezivnog materijala potpuno je eliminisala upotrebu vode, te se blokovi mogu koristiti odmah nakon oblikovanja i hlađenja, piše Designboom.

Testiranje je pokazalo da SPB cigle imaju 2,5 puta veću čvrstinu u odnosu na tradicionalne cigle, a pritom je upotrebljeno 70 do 80 odsto otpadne prašine i do 80 odsto manje upotrebe prirodnih resursa.

Pročitajte više OVDE.

Autorka: Anđela Aleksić

U Vrbasu počela izgradnja vodovoda u vrednosti od 4,1 milion evra

25.06.2020

vodosnabdevanje_Vrbas — Foto: Opština Vrbas

U Vrbasu je počela izgradnja vodovoda koji će sa izvorištem i fabrikom vode uskoro spojiti Kucuru i Savino Selo. Vrednost ove investicije je 4,1 milion evra i podrazumeva izgradnju vodovoda dugog 14 kilometara. Početku radova, uz domaćine iz Javnog komunalnog preduzeća “Komunalac”, prisustvovali su dr Miloje Obradović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Joahim Kancler, rukovodilac projekta u ime konsultantske kuće SETEC, i Milan Glušac, predsednik Privremenog organa opštine Vrbas.

“Sagledavajući kompletan problem vodosnabdevanja u opštini Vrbas, posebno zbog proglašenja vode u naseljenim mestima tehničkom, odlučili smo se da pripremimo svu neophodnu projektno tehničku dokumentaciju, a zatim uz podršku nadležnog ministarstva uspeli da dođemo do rešenja koje će trajno otkloniti ovaj problem. Podršku smo dobili i od Nemačke razvojne banke – KfW, i njihovog projektantskog tima SETEC, a dogovoreno rešenje predviđa povećanje kapaciteta na izvorištu u Vrbasu i distribuciju pitke vode u mesta opštine. Da bi do ovoga stigli morali smo puno toga prethodno uraditi u oblasti vodosnabdevanja. Značajno smo smanjili gubitke, sa 42 odsto na 24 odsto, izbušili smo dva nova bunara, revitalizovali 13 starih, zatim zamenili smo 300 ventila u šahtovima u gradu, koji, inače, nisu menjani 50 godina. Takođe, zamenili smo 13 bunarskih i 31 fekalnu pumpu i automatizovali i energetski optimizovali ceo sistem, kao i zamenili čak 15.000 vodomera od kojih se više od pola daljinski očitava, po čemu smo prvi u Srbiji. Sve ovo je bilo neophodno da bi stigli do projekta koji je započet danas i koji će pitku vodu dovesti do slavina svih potrošača”, rekao je Glušac.

Državni sekretar dr Miloje Obradović izrazio je zadovoljstvo zbog početka radova na povezivanju vrbaskog vodovoda sa Kucuruom i Savinim Selom, posebno ističući da je za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uvek važno da potpisani ugovori, što je bio prvi korak u ovom projektu, dožive realizaciju u praksi. “Uz podršku koju smo dobili od Nemačke razvojne banke danas smo ušli u prvu fazu radova, vrednu nešto više od milion evra, ali je važno da i drugi delovi projekta teku paralelno i neće čekati završetak ovog dela, već idu svojim tokom. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Vlada Srbije stratešku pažnju usmeravaju na velike infrastrukturne projekte, kao što je ovaj i mnogi drugi. Mislim na saobraćajne, železničke, građevinske i druge velike projekte, ali i na komunalnu infrastrukturu, jer ona unapređuje životni standard građana. Moramo se zahvaliti i Nemačkoj razvojnoj banci koja finansira projekat, zajedno sa projektima u još 33 grada, što ukupnu sumu podiže na 306 miliona evra, koliko vredi ugovor između nemačke i srpske vlade”, rekao je dr Obradović.

Pročitajte još:

Siniša Adamović, direktor JKP “Komunalac”, rekao je da su izvođači radova počeli sa polaganjem cevi prema Kucuri i prvi deo projekta će biti gotov do kraja septembra. “Paralelno teku tenderi za izgradnju pet bunarskih polja na Vodozahvatu, a nakon toga ide tender za izgradnju novog rezervoara od 1.500 kubnih metara i proširenje postrojenja u cilju dobrog snabdevanja novih potrošača u Kucuri i Savinom Selu. Ovo je jedan civilizacijski iskorak prema stanovnicima ova dva mesta i priprema za povezivanje sa preostala tri mesta, Zmajevom, Bačkim Dobrim Poljem i Ravnim Selom, jer će se iz ovih sredstava započeti i južni krak vodovoda, u dužini od šest kilometara ka Zmajevu, iz Kucure. Nadam se da će se u narednoj fazi, kroz obezbeđivanje sredstava od strane Kancelarije za javna ulaganja, povezati i ova mesta sa izvorištem u Vrbasu, za koje imamo potvrdu da proizvodi vodu izuzetnog kvaliteta”, rekao je Adamović.

Joahim Kancler, rukovodilac projekta u ime konsultantske kuće SETEC, rekao je da je uz unapređenje životnih uslova svih građana, koje nesumnjivo donosi realizacija projekta, za KfW banku veoma bilo važno obezbeđivanje dokaza da će i u budućnosti novi sistem vodosnabdevanja biti održiv, u šta je JKP “Komunalac” uverio partnere svojim poslovanjem. “Danas kada su radovi i zvanično počeli želimo da se zahvalio zaposlenim u ‘Komunalcu’ koji su vredno radili sa nama na izradi neophodne dokumentacije da bi ušli u posao. Za nas je važno da rezultat projekata bude da svi građani opštine Vrbas 24 časa dnevno imaju pitku vodu odgovarajućeg kvaliteta u svojim kućama”, rekao je Kancler.

Izvor: Opština Vrbas

Nemačka zabranjuje prodaju plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu

25.06.2020

slamčice_balon — Foto-ilustracija: Unsplash (Toa Heftiba)

Vlada Nemačke je odlučila da zabrani prodaju plastičnih slamki za jednokratnu upotrebu, štapića za uši i posuda za hranu.

Berlin time sprovodi direktivu Evropske unije za smanjenje količine plastičnog otpada koji zagađuje životnu sredinu.

Vlada je pristala da do 3. jula iduće, 2021. godine, prestane prodaja plastike, uključujući pribor za jelo za jednokratnu upotrebu, štapiće za mešanje pića i držače luft-balona, kao i šolja i kutija od polistirena.

Ministarka za zaštitu životne sredine Svenja Šulce je rekla da je to deo napora da se svi odviknu od “kulture bacanja”.

Oko 20 odsto smeća u parkovima i na drugim javnim mestima čini plastika za jednokratnu upotrebu, uglavnom od polistirena.

Pročitajte još:

Potrebne su decenije da se plastika raspadne, ali se pretvara u mikroskopski sitne čestice koje su nađene u telima riba, ptica i drugih životinja.

Polistiren je jedan od najviše korišćenih plastičnih materijala: godišnje se proizvodi u nekoliko milijardi kilograma. Koristi se za ambalažu za pakovanje, boce, poklopce i pribor za jelo za jednokratnu upotrebu.

Izvor: EurActiv.rs

Ministarstvo i građani BiH ujedinjeni protiv gradnje MHE – Sloboda rekama

25.06.2020

BiH_vodopad_Kravica — Foto-ilustracija: Unsplash (Chronis Yan)

Federalno ministarstvo okoline i turizma pozdravlja zaključak Predstavničkog doma Federalnog parlamenta kojim se Vlada FBiH zadužuje da analizira postojeće zakone u vezi sa izgradnjom malih hidoelektrana i da uputi u parlamentarnu proceduru izmene i dopune zakona kojima će se zaštititi reke i okolina.

Ministarka okoline i turizma dr Edita Đapo naglasila je da Ministarstvo podržava i zaključak kojim se traži i revizija svih do sada izdatih saglasnosti za mini hidrocentrale koje su izgrađene i one koje su u fazi izgradnje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Chronis Yan)

“Javnost treba da zna da je jučerašnja inicijativa zastupnika ranije već razmatrana na sednici Vlade FBiH, a na predlog Federalnog ministarstva okoline i turizma. Zbog toga mi je neverovatno drago da je, osim nas u Ministarstvu, i Federalni parlament zauzeo stav da se konačno preispita način davanja dozvola i izgradnje mini hidroelektrana. U tom smislu, Vladi su predložene, a već su pokrenute i konkretne aktivnosti kada je u pitanju zabrana gradnje mini hidroelektrana. Kao ministarka, ali i Ministarstvo generalno, protiv sam uništavanja naših reka koje su nam veliko bogatstvo i potencijal za razvoj etno turizma”, naglasila je juče, 24. juna, dr Đapo.

Neophodno je, međutim, znati da je problem s kojim se suočava Federalno ministarstvo okoline i turizma, ali i Vlada Federacije BiH, činjenica da gotovo sve saglasnosti za izgradnju mini hidroelektrana, poput prostorno-planskih dokumenata, koncesija i vodnih akata, koji su ključni elementi u postupku izdavanja dozvola za mini hidroelektrane (do 5 MW), daju niži nivoi vlasti, poput opština, gradova i kantona, a da se federalni nivo dovodi pred svršen čin.

Zbog toga, kao Federalno ministarstvo okoline i turzima predlažu da Federalni parlament usvajanjem prostornog plana Federacije BiH, koji trenutno ne postoji, ali i usvajanjem izmena i dopuna Zakona o koncesijama, sve postupke izdavanja prostorno-planskih dokumenata i koncesija prenese u nadležnost Parlamenta Federacije BiH.

Napominju da je neophodno i to da se u celosti ispoštuje Arhuska konvencija prema kojoj građani u svakoj, a posebno u ranoj fazi procesa, moraju biti informisani i uključeni u donošenje odluka koje se tiču zaštite životne sredine i zdravlja svih, a na kraju i izdavanja svih dozvola za izgradnju mini hidroelektrana.

Naglašavamo i to da je na 222. sednici održanoj 12. maja 2020. godine, na osnovu Informacije i predloga Federalnog ministarstva okoline i turizma, Vlada FBiH donela zaključke:

Vlada Federacije BiH usvaja Informaciju Federalnog ministarstva okoline i turizma u vezi problema planiranja izgradnje i rada malih hidroelektrana.
Zadužuje se Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva da u saradnji s Federalnim ministarstvom okoline i turizma, Agencijom za vodno područje reke Save, Agencijom za vodno područje Jadranskog mora i Federalnim hidrometerološkim zavodom imenuje Radnu grupu koja će pripremiti predlog izmene zakona ili podzakonskog akta kojim će precizno definisati obaveze, kako investitora, odnosno operatora MHE, tako i nadležnih institucija vezano za osiguranje kontinuirane kontrole poštovanja obaveza na osnovu EPP-a u skladu sa izdatim dozvolama.
Zadužuje se Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva da imenuje Interresornu Radnu grupu od predstavnika Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH, Federalnog ministarstva okoline i turizma, Federalnog ministarstva energije, rudarstva i indrustrije, Federalnog ministarstva prostornog uređenja i Federalne komisije za koncesije, sa zadatkom da pripremi za Vladu FBiH predlog uputstva za korišćenje „Kataloga kriterijuma za održivi razvoj u sektoru malih hidroelektrana“, čija primena treba biti obvezujuća za organe i tela u FBIH nadležne za izdavanje, koncesije, odobrenja, saglasnosti i dozvole za MHE.
Vlada FBiH uvažava preporuke i zaključke navedene u Deklaraciji o zaštiti reka Zapadnog Balkana, koju su pripremile nevladine organizacije iz BiH i zemalja okruženja, koje se bave zaštitom životne sredine.

Pročitajte još:

“Ovo je veliki uspeh za sve aktiviste i aktivistkinje okupljene u Koaliciju za zaštitu reka Bosne i Hercegovine (BiH)”, poručili su u saopštenju za javnost iz Centra za životnu sredinu iz Banjaluke, pozdravljajući usvajanje Deklaracije o zaštiti reka u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH (PDP FBiH).

U Deklaraciji, izglasanoj 23. juna, jeste Zaključak o potpunoj zabrani gradnje malih hidroelektrana (MHE) u FBiH, a Federalnoj Vladi dat je rok od tri meseca da izvrši analizu i predloži izmene u zakonodavstvu, što će omogućiti sprovođenje ove zabrane u praksi.

Ovaj primer treba da slede i poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS), smatraju u Centru za životnu sredinu iz Banjaluke jer je, kako navode, “krajnje vreme da poslušaju glas naroda koji jasno kaže – Sloboda rekama”.

Izvor: Federalno ministarstvo okoline i turizma/Radio Slobodna Evropa

Merači vodotokova uskoro na najugroženijim mestima u Beogradu i okolini

25.06.2020

poplave_kuće — Foto-ilustracija: Pixabay

Građani Obrenovca i drugih delova grada kao što su Grocka, Barajevo i leva obala Dunava potpuno su sigurni i bezbedni od mogućih poplava zahvaljujući velikom poslu koji je urađen posle katastrofalnih poplava 2014. godine, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

On je gostujući na TV Hepi rekao da je Grad Beograd kupio merače vodotokova koji će biti postavljeni u narednih nekoliko meseci na najugroženijim mestima, pa će tako dežurni u operativnom centru u svakom trenutku imati informaciju o visini samog vodotoka i potencijalnim problemima.

Vesić je podestio da je u Obrenovcu uz pomoć Evropske unije, koja je obezbedila novac, očišćeno 65 kilometara kanalske mreže.

“Očistili smo kompletna korita Trstenice, Tamnave i Kolubare i potpuno je neverovatno šta smo sve iz tih korita izvukli. Kada se dese ovako velike padavine, onda dolazi do izlivanja jer su korita puna i voda ne može da prođe zbog fizičke zapreke. To je i bio jedan od problema 2014. godine. Najvažnije je to da smo očistili ušće Kolubare u Savu, gde smo izvukli 85 hiljada kubnih metara raznog otpada“, istakao je Vesić, koji juče posetio Obrenovac.

On je dodao da je 2014. godine jedan od najvećih problema bio upravo taj što se Kolubara vraćala zato što Sava nije mogla da primi tu količinu vode, tako da je najktiričnija tačka bilo ušće.

“Sve crpne stanice su rekonstruisane, kao i nasipi, koji su 2014. godine bili na sedam mesta probijeni. Juče se videlo šta znači kada se dobro uradi preventiva, naime nismo imali nijedan problem čak ni u selima Poljane i Konatice u kojima postoji prirodna retenzija gde se uvek izliva voda. Isto tako ništa se nije desilo ni u Grockoj, Barajevu, i na levoj obali Dunava, na kojoj smo očistili više od 100 kilometara kanala tako da nije bilo problema ni kada su pre nekoliko dana pale obilne kiše”, istakao je zamenik gradonačelnika.

Pročitajte još:

On je dodao da nije proglašena ni redovna ni vanredna odbrana od poplava zato što je na vreme odrađen dobar posao, kao i sve preventivne mere.

“Mi smo u Beogradu prošle godine usvojili kompletan plan generalne regulacije Topčiderke jer ona često plavi i sada krećemo sa njenom regulacijom, kao i svih vodotokova drugog reda na teritoriji Beograda. Kada to budemo završili, tražićemo novac kako od EU, tako i od drugih jer nam je namera da taj problem jednom zauvek rešimo”, istakao je Vesić.

Vesić je rekao da je Grad Beograd kupio merače vodotokova i da će oni biti postavljeni u narednih nekoliko meseci na najugroženijim mestima.

“Tako ćemo u svakom trenutku imati informaciju o visini samog vodotoka u našem operativnom centru. Postavljamo merače koji će meriti zasićenost zemlje vodom zato što od toga zavisi koliko vode zemlja može da upije. Na taj način, u našem operativnom centru imaćemo u svakom trenutku podatke o tome gde je potencijalni problem, kako bismo mogli da na vreme evakuišemo ljude”, istakao je Vesić, koji je posebno naglasio da je potrebno da se promeni naš odnos prema rekama i prirodi uopšte.

Izvor: Grad Beograd

Predstavljen prvi hibridni auto na srpskom tržištu – fića hibrid

25.06.2020

Domaća fabrika “Fijat Krajsler automobili” predstavila je prvi hibridni automobil na našem tržištu – “fijat 500”. Za električna vozila subvencija idu do 5.000 evra, a za hibridna do 3.500 evra.

Narednih nedelju dana građani će prvi put moći da kupe hibridno vozilo ili njegovu električnu verziju uz subvenciju Vlade od 5.000 evra. Do kraja godine očekuju nas još tri hibrida uz subvencije od 3.500 evra. Ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine izdvojilo je milion evra za subvencije za ekološka vozila. Do sada je iskorišćeno samo šest subvencija jer nije bilo takvih automobila na tržištu ili su bili preskupi.

Domaća fabrika “Fijat Krajsler automobili” Kragujevac dobila je povoljne cene za uvoz električnih i hibridnih vozila. Prvi je predstavljen “fića hibrid”.

“Mislim da je to dobar podstrek. Onom ko se odluči da kupi potpuno električno vozilo sleduje subvencija od 5.000 evra, a za ‘hibrid’ 3.500 evra”, kaže Igor Ševo iz “Fijat Krajsler automobila”.

Pročitajte još:

Privrednici mogu i dalje da kupe bez PDV-a domaći “fijat 500L” koji se proizvodi u Kragujevcu i njegova cena za 30 odsto niža.

“S tim u vezi imamo našu ponudu za domaći ‘500L’ od 10.990 evra”, kaže Ševo.

Ove nedelje prvi put u Srbiji građani će moći da kupe ekološko vozilo po principu staro za novo. Zbog pada prodaje od 30 odsto, “Fijat” snižava cene automobila i jeftinim kreditima pokušava da pospeši prodaju.

Izvor: RTS

1...694695696...1,672 Page 695 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM