Kragujevac dobio prvi reciklomat u Srbiji koji isplaćuje novac za predatu ambalažu

02.07.2020

Radi unapređenja svojih usluga JKP Šumadija Kragujevac nabavilo je reciklomat – pametnu mašinu za prikupljanje i sortiranje ambalažnog otpada. Reciklomat, prvi u Srbiji ovog tipa, različite vrste otpada, plastične flaše, limenke i staklenu ambalažu, pored razvrstavanja i sladištenja, takođe i vrednuje, te novčani iznos predate ambalaže učitava na pesonalizovane i nepersonalizovane eKG kartice.

“JKP Šumadija Kragujevac, tehnološki partner APEX Solution Technology i društveno odgovorna kompanija Globaltel kao sponzor priključili su se svetskom trendu reciklaže ambalažnog otpada u cilju unapređenja i podizanja svesti građana o recikliranju ali i očuvanju životne sredine”, rekao je Andreja Ilić, izvršni direktor Sektora usluga JKP Šumadija.

“Pored toga, Smart siti eKG kartica, zahvaljujući partnerima na ovom projektu, dobila je još jednu funkciju. Građani koji recikliraju ambalažu kao nagradu dobijaju dopunjene personalizovane i nepersonalizovane eKg kartice za vrednost recikliranih sirovina. Kragujevac je jedan od prvih gradova u regionu koji subvencioniše ekološki svesne pojedince jer čuvaju životnu sredinu”, istakao je Ilić i podsetio da su, na više lokacija u gradu, postavljene posude za primarnu selekciju otpada, a nedavno jedan deo grada je snabdeven kućnim kantama za reciklažu.

Pročitajte još:

Postavljanjem mašine građani aktivno učestvuju u razvoju i unapređenju komunalnih usluga. Benefite ovakvog načina reciklaže imaju ne samo korisnici javnog prevoza na teritoriji grada već i korisnici telekomunikacionih usluga.

“Globaltel kao društveno odgovorna kompanija prepoznala je pozitivne efekte ovakvog načina sakupljanja i razvrstavanja ambalažnog otpada pa je Kragujevčanima omogućila i bonus od 3 gigabajta mobilnog 4G interneta za uspešno povezivanje eKG kartice i Globaltel mobilnog broja pozivom na *340* broj eKG kartice #. Uz potvrdu da je uspešno povezan Globaltel i eKG kartice stižu 3 gigabajta mobilnog interneta. Svaki sledeći dinar eKG dopune od reciklaže automatski donosi novih 10 megabajta interneta a na 100 RSD jedan gigabajt”, objasnio je Aleksandar Stankov, direktor kompanije Globaltel, mobilnog operatera nove generacije.

Reciklomat je postavljan u Ulici Kralja Petra I 22 pored ulaza u prostorije JKP Šumadija Kragujevac.

Izvor: Grad Kragujevac

Objavljen tender za javnu nabavku za regionalni vodovod „Makiš – Mladenovac”

02.07.2020

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je Grad Beograd objavio javnu nabavku za projektovanje VI i VII etape regionalnog vodovoda „Makiš – Mladenovac”, izradu projekata svih objekata i mreže potrebnih za priključenje naselja na području južnog dela Grocke, kao i za projekat rezervoara u Mladenovcu zapremine 10.000 kubnih metara.

“Vrednost nabavke je skoro milion evra, a projektant će u roku od devet meseci izraditi projektnu dokumentaciju potrebnu za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju VI etape u dužini od skoro 10 kilometara”, rekao je Vesić i dodao da će projektant izraditi projekte za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju priključka za naselja Dražanj, Umčari, Pudarci i Kamendol, ukupne dužine skoro 19 kilometara, sa tri rezervoara, dve crpne stanice i jednom prekidnom komorom.

Kako se izrada projekata za građevinske dozvole bude privodila kraju sledeće godine, tada će Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisati javnu nabavku za izvođenje radova, da bi se na proleće 2023. godine završila izgradnja VI etape sa svim priključcima za sva naselja južnog dela Grocke. Procenjena vrednost za izvođenje ovih radova je oko tri milijarde dinara.

Tehnička dokumentacija za poslednju, VII etapu, sadašnjim tenderom biće urađena na nivou idejnog rešenja i idejnog projekta sa studijom opravdanosti, posle čega će biti planiran tender za izvođačku dokumentaciju i izgradnju poslednje etape i rezervoara u Mladenovcu.

Pročitajte još:

Vesić je rekao da će Grad Beograd izgradnjom regionalnog vodovoda „Makiš – Mladenovac” konačno snabdeti gradskom vodom svoje opštine Grocku, Sopot i Mladenovac.

“Već do kraja naredne godine vodom sa Makiša snabdevaćemo Grocku, Vrčin i Ritopek”, rekao je Vesić i dodao da je sistem vodosnabdevanja „Makiš – Mladenovac” zasnovan na snabdevanju vodom iz postrojenja za preradu vode „Makiš”, iz kojeg se snabdevaju naselja podavalskog područja, najveći broj naselja opštine Grocka i sva naselja u opštinama Sopot i Mladenovac.

Izvor: Grad Beograd

Pola tone otpada izvađeno iz mora na Korčuli

02.07.2020

Korčula_otpad — Foto: Facebook (screenshot @Udruženje za prirodu, okolinu i održivi razvoj Sunce

Udruženje za prirodu, okolinu i održivi razvoj Sunce pokrenula je akcije prikupljanja otpada iz mora na području svih sedam jadranskih županija. Prva akcija održana je proteklog vikenda, 27. i 28. juna, i to na Korčuli.

Foto: Facebook (screenshot @Udruženje za prirodu, okolinu i održivi razvoj Sunce

Udruženje Sunce iz Splita započelo je akcije prikupljanja otpada iz podmorja i priobalja, koje se, s ciljem uklanjanja otpada, kao i podizanja svesti javnosti o njegovom štetnom uticaju na Jadransko more, sprovode u sklopu programa Ministarstva zaštite okoline i energetike RH. Sprovođenje obuhvata po dve akcije čišćenja obale i primorja na području svih sedam jadranskih županija: Istarske, Primorsko-goranske, Ličko-senjske, Zadarske, Šibensko-kninske, Splitsko-dalmatinske i Dubrovačko-neretvanske županije.

Osim licenciranih ronioca, otpad će iz podmorja prikupljati i ribari, i to pomoću mreža za vuču. U akcijama će takođe učestvovati brojni volonteri i radnici Udruženja Sunce iz Splita, i to na unapred utvrđenim lokacijama i prema utvrđenom protokolu. Osim čišćenja na odabranim lokacijama, Udruženje Sunce će u sklopu ove usluge sprovoditi monitoring prikupljenog otpada prema metodologiji čija je primenjivost na obali ispitana na terenu kroz projekat DeFishGear.

Pročitajte još:

Takođe, temeljem prikupljenih iskustava kreiraće se predlog nacionalnog Protokola za sprovođenje akcija čišćenja otpada iz mora kao dokument smernica za sve buduće akcije. Prve dve akcije čišćenja obale i podmorja organizovane su na Korčuli, 27. i 28. juna 2020, u saradnji s Ekološko-ronilačkim klubom Korčula, Javnom ustanovom za upravljanje zaštićenim delovima prirode Dubrovačko-neretvanske županije i ronilačkim klubovima Dupin (Korčula) te Draulik (Milna). U akciji čišćenja obale ostrva Sutvare prikupljeno je 2.195 plastičnih predmeta ukupne težine 97 kg, 66 predmeta od drveta (41 kg), 32 predmeta od metala i 20 komada medicinskog otpada. Čisto se i podvodni deo uvale Banje gde je izronjeno 65 kesa sitnog otpada ukupne težine 470 kg, 20 komada krupnog otpada, 4 automobilske gume, 1 zamka i 1 stolica.

Ukupna težina izronjenog morskog otpada iznosila je oko 500 kg!

Više o akcijama čišćenja pročitajte na internet stranicama Udruženja Sunce.

Izvor: Ekovjesnik

Države dunavskog sliva pozdravile rezultate infrastrukturnih projekata vodnog saobraćaja u Srbiji

02.07.2020

Dunav_most_Austrija — Foto-ilustracija: Unsplash (Matias Tapia)

Foto-ilustracija: Unsplash (Adrian Swancar)

Ministri saobraćaja država dunavskog sliva pohvalili su rezultate koje je Srbija ostvarila u oblasti vodnog saobraćaja.

U Zaključcima ministara saobraćaja država dunavskog sliva o efikasnoj rehabilitaciji i održavanju infrastrukture na Dunavu, koji su usvojeni na marginama sastanka povodom obeležavanja Dana transeevropske transportne mreže koji je održan u Šibeniku, 14. maja 2020. godine, pozdravljaju se rezultati koje je Republika Srbija postigla na realizaciji infrastrukturnih projekata u oblasti vodnog saobraćaja.

U dokumentu se posebno ističu projekti otklanjanja šest kritičnih sektora za plovidbu na Dunavu, radovi na rekonstrukciji brodske prevodnice u sastavu Hidroenergetskog i plovidbenog sistema “Đerdap 1”, kao i implementacija projekta uvođenja najmodernijih navigacionih bova (AtoNs).

Takođe, naglašava se uspeh Republike Srbije u efikasnom uvođenju u upotrebu tzv. DAVID obrazaca, čiji je cilj pojednostavljivanje, usklađivanje i digitalizacija administrativnih procesa prekograničnih procedura korišćenjem standardizovanih obrazaca, koji će moći i elektronski da se podnose.

Ukupna vrednost projekata u vodnom saobraćaju u Srbiji iznosi 380 miliona evra.

Pročitajte još:

Vlada Republike Srbije usvojila je na prošlonedeljnoj sednici Zaključak na osnovu koga je potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović potpisala pomenute Zaključke ministara saobraćaja država dunavskog sliva o efikasnoj rehabilitaciji i održavanju infrastrukture na Dunavu.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Zatvorena najstarija nuklearna elektrana u Francuskoj

02.07.2020

Fesenhajm_Fr — Foto: Wikipedia/Florival fr

Francuska najstarija nuklearna elektrana zatvorena je 30. juna, posle četiri decenije rada i dugogodišnje kamanje antinuklearnih aktivista. Zatvaranje nuklearke Fesenhajm, blizu granice s Nemačkom, deo je plana predsednika Francuske Emanuela Makrona o smanjenju zavisnosti od nuklearne energije i većem korišćenju obnovljivih izvora energije.

Proces uklanjanja goriva koji se koristio u reaktorima nuklearne elektrane Fesenhajm trebalo bi da bude završen do 2023, ali se njeno kompletno demontiranje ne očekuje pre 2040. godine.

Posle nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011, tadašnji predsednik Francuske Fransoa Oland obećao je da će zatvoriti Fesenhajm, nakon bezbednosnih pritužbi nemačke i švajcarske vlade.

Predsednik Emanuel Makron je 2017. dao konačno zeleno svetlo za zatvaranje nuklearke, koja je priključena na mrežu 1977. godine.

Međutim, grupa pristalica nuklearne energije protestovala je u ponedeljak zbog zatvaranja Fesenhajma u sedištu organizacije Grinpis u Parizu.

Francusko društvo za nuklearnu energiju smatra da će zatvaranja najstarije francuske nuklearke značiti veću proizvodnju energije iz fosilnih goriva i povećanje emisije štetnih gasova za oko 10 miliona tona ugljen-dioksida godišnje.

Ipak, Francuska takođe namerava da smanji emisije u energetskom sektoru zatvaranjem poslednje četiri elektrane na ugalj do 2024. i investiranjem u obnovljive izvore energije.

Pročitajte još:

U Francuskoj će posle zatvaranja Fesenhajma ostati 56 reaktora sa vodom pod pritiskom u 18 nuklearnih elektrana.

Oland je 2012. najavio da će smanjiti energetsku zavisnost Francuske od nuklearne energije sa 75 odsto na 50 odsto, a Makron je, kada je izabran za predsednika, obećao da će poštovati taj cilj.

Makron je u maju predstavio energetski i klimatski plan po kojem će taj cilj biti ispunjen do 2035.

Francuski presednik je u ponedeljak obećao da će ubrzati tranziciju na zeleniju ekonomiju, dan pošto su Zeleni odneli pobedu u više velikih gradova na lokalnim izborima.

Makron je prihvatio 146 preporuka klimatske konvencije građana u cilju smanjenja emisija štetnih gasova i najavio dodatnih 15 milijardi evra za borbu protiv klimatskih promena tokom naredne dve godine.

Takođe je izrazio spremnost da raspiše referendum o izmenu ustava kako bi uključio klimatske ciljeve, ako dobije odobrenje parlamenta.

Izvor: EurActiv.rs

Životna sredina u Srbiji podređena interesima investitora i javnih vlasti

02.07.2020

construction_gradilište — Foto-ilustracija: Pixabay

Kaluđerica je nekada bila sinonim za nelegalnu gradnju. Pošto se to nije sankcionisalo, nicala su brojna divlja naselja, a postojeća se devastirala. Pored Kaluđerice, dobri primeri ove negativne prakse su Zlatibor ili vikendice na Savskom nasipu. Građevinske dozvole postoje sa razlogom, ne samo za objekte za stanovanje i turizam, već i za industriju i energetiku.

Građevinska dozvola za projekte koji mogu imati negativni uticaj na životnu sredinu predstavlja složeni akt čije izdavanje zavisi od uslova i saglasnosti brojnih organa i institucija. Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) se svakodnevno suočava sa brojnim nepravilnostima prilikom izdavanja građevinskih dozvola, počev od nepristupanja proceni uticaja na životnu sredinu, nepostojanja uslova Zavoda za zaštitu prirode, nedostatka planskog osnova, pa sve do gradnje objekata bez građevinske dozvole. U nekim slučajevima vlasnici objekata za koje su građevinske dozvole izdate suprotno propisima se finansiraju iz budžeta kroz naplatu podsticaja za proizvodnju obnovljive energije.

Pročitajte još:

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na ove propuste ne reaguje i odbacuje zahteve RERI-ja tvrdeći da nema pravo da bude stranka u postupku. Ovim povodom je 30. juna održana konferencija na kojoj su govorili Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, advokat Milun Dragutinović i Jovan Rajić, predsednik Upravnog odbora RERI-ja.

Mirko Popović je istakao da je procena uticaja na životnu sredinu jedan od preventivnih mehanizama za zaštitu životne sredine koji predstavlja ključni instrument za integraciju ciljeva politike životne sredine, te bi samim tim trebala da ima prioritet u procesu donošenja odluka. U praksi se procena uticaja u procesu izdavanja dozvola stavlja u podređen položaj čime se onemogućava prevencija negativnih uticaja na prirodu.

Jovan Rajić je istakao da su najveći problem bahati investitori i organi javnih vlasti na svim nivoima, koji ne primenjuju propise, kao i nepostojanje sankcija za takvo ponašanje. Kao poslednji u nizu kršenja zakona, Rajić je naveo izdavanje upotrebne dozvole za MHE “Zvonce” u Rakiti, koji predstavlja školski primer kraha pravne države i sunovrata državnog sistema.

Pročitajte još:

“Najčešća krivična dela u oblasti zaštite životne sredine koja se javljaju u praksi su građenje bez građevinske dozvole i priključenje objekata koji je izgrađen bez građevinske dozvole”, zaključio je Milun Dragutinović.

Pravosudni sistem nije efikasan i malo je sudskih odluka koje su pravosnažne kada su u pitanju zločini protiv prirode. Stiče se utisak da je potrebno još mnogo vremena da društvo shvati značaj i očuvanje životne sredine, te da se mora raditi na povećanju odgovornosti svakog pojedinca.

Izvor: Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)

Vetrenjače neobičnog dizajna za napajanje domaćinstva rade i pri minimalnim brzinama vetra

01.07.2020

icewind_vetrenjače — Foto: Facebook (screenshot)

Male solarne elektrane nisu novost i energiju iz takvih postrojenja već troše brojna domaćinstva u svetu kako bi uvećala svoju nezavisnost od elektromreže – a zastupljene su i u određenoj meri i u Srbiji. Vetrenjače u dvorištima privatnih kuća su nešto ređi prizor, iako na tržištu itekako postoje turbine skrojene prema meri manjih potrošača. Startap sa Islanda “Ice Wind” mogao bi da doprinese njihovoj popularizaciji, pogotovo nakon skorašnjeg prodora na tržište Sjedinjenih Američkih Država.

Islandski proizvod, koji će 3. i 4. jula biti predstavljen u saveznoj državi Teksas, nešto je drugačiji od svoje konkurencije u sektoru vetroenergije. Lopatice su, umesto standardnog horizontalnog spajanja sa kućištem rotora, postavljene vertikalno. Amerikanci će imati priliku da na teksaškoj plaži na delu vide model pod nazivom CW100, saopšteno je.

Prema sopstvenim tvrdnjama, “Ice Wind” je inspiraciju pronašao u drevnoj persijskoj tehnologiji, koju je osavremenio u skladu sa potrebama 21. veka. Pored proizvodne linije CW, namenjene korišćenju u sklopu stambenih objekata, startap u svojoj ponudi ima i vetrenjače sa oznakom RW za telekomunikacione tornjeve.

Pročitajte još:

Takozvane mikroturbine proizvode električnu energiju i pri brzinama vetra nižim od 2 m/s, ali su dovoljno izdržljive da ne pokleknu pod udarima snažnih olujnih vetrova od 50 m/s, niti da se u trenucima prirodne nepogode zapale zbog automatskog usporavanja. Prave se ručno od nerđajućeg čelika, karbonskih vlakana i aluminijuma.

Još 2016. godine, “Ice Wind” je na autobusku stanicu u centru islandske prestonice Rejkjavika montirao dve vetrenjače koje generišu struju za napajanje osvetljenja, reklamnog prostora, punjača za mobilne uređaje, kao i bežičnog interneta.

Životni vek mikroturbina s Islanda je trideset godina, a “Ice Wind” garantuje da nemaju negativan uticaj na ptice i da mogu da budu izgrađene nezavisno od smera kretanja vetra.

Prema tvrdnjama idejnih tvoraca, gotovo su nečujne, što im je dodatna prednost. Zbog pojednostavljenog dizajna vetrenjača, održavanje im maltene i nije potrebno.

Jelena Kozbašić

Kako dabrovi menjaju Arktik?

01.07.2020

dabar_voda — Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Schantl)

Ko bi rekao da dabrovi mogu dodatno doprineti negativnom trendu globalnog zagrevanja? Međutim, čini se da je tako. Naime, ove ljupke životinje svojim oštrim zubima menjaju arktički pejzaž na način koji ne ide u prilog borbi protiv klimatskih promena.

Foto-ilustracija: Unsplash (Niklas Hamann)

Dok obaraju drveće i grade brane, preplavljuju doline i formiraju nova jezera, koja neretko zauzimaju površinu od po nekoliko hektara, umanjuju napore čovečanstva da zauzdaju porast temperature. Nova vodena tela pospešuju odmrzavanje permafrostnog tla, što oslobađa velike količine metana u atosferu.

Pored toga, primetan je porast populacije ovih životinja, ali i brana koje su napravili. Kao najprikladniji primer naučnici izdvajaju severozapad Aljaske gde je 2002. godine zabeleženo postojanje samo dve brane koju su ovi vredni glodari napravili, dok ih je 2019. bilo čak 98. Naučnici smatraju da se njihov broj na svake četiri godine udvostručuje.

Svojim načinom života uticali su na promene u oblastima tundre na prostoru Aljaske, gde je vegetacija bujnija, a jezera više nisu zaleđena kao ranije. Ipak, razvijena zajednica dabrova, koji su srećom zaštitćeni od lovokradica na prostoru Sjedinjenih Američkih Država i efekti klimatskih promena, umnogome doprinose topljenju leda.

Pročitajte još:

Naučnici upozoravaju i na potencijalno zanemarivanje problema odmrzavanja i topljenja zaleđenih površina i količine štetnih gasova koji se tokom procesa oslobađaju. Tek će uslediti proučavanje količine emsija ugljen-dioksida i metana iz arktičkih jezera, čemu dodatno doprinose ovakve neočekivane promene u predelu.

Jelena Cvetić

Najviša hibridna zgrada na svetu od drveta, stakla i čelika gradi se u Sidneju

01.07.2020

Sidnej_palme_most — Foto-ilustracija: Unsplash (Holger Link)

Ukoliko se ostvari novi projekat, Sidnej bi uskoro mogoa da postane grad u kome će biti izgrađena najviša hibridna zgrada na svetu, soliter od 40 spratova od čelika, stakla i drveta.

Dizajnerski studio BVN i projektni biro sa sedištem u Njujorku “SHoP Architects” dobili su zadatak da projektuju sedište softverske kompanije “Atlassian” koje traba da bude izgrađeno od drveta, čelika i stakla.

Zgrada bi trebalo da ima oko 40 spratova, prirodnu ventilaciju u velike terase oplemenjene biljkama. Za izgradnju ovakve hibridne konstrukcije biće utrošen materijal koji smanjuje emisiju ugljen-dioksida za 50 odsto u odnosu na klasične tehnike izgradnje. A kada bude izgrađen koristiće i 50 odsto manje energije. Imaće i solarne panele koji će proizvoditi 100 odsto obnovljivu energiju.

Za izgradnju će biti korišćena tehnika poznata kao MTC (Mass Timber Construction) koja uključuje čelični egzoskelet koji podupire ostatak konstrukcije. To je jedna od najnaprednijih tehnologija u industriji građevinarstva koja ima odgovor na globalnu klimatsku krizu. Zgrada će biti izgrađena u bilizini glavne železničke stanice u Sidneju i mogla bi da bude završena do 2025. godine, a u njoj će biti obezbeđen radni prostor za oko 25.000 zaposlenih.

Širom sveta zbog pandemije koronavirusa zatvorene su mnoge poslovne zgrade, a neke kompanije predviđaju da će njihovi zaposleni trajno raditi od kuće. Ali u kompaniji “Altassian” veruju da će buduća zgrada odgovarati novonastaloj situaciji.

„Prostor koji gradimo biće održiv i veoma fleksibilan. Gradi se namenski za budućnost, za svet sutrašnjice, ne za današnji“, ističe Skot Farkuhar, jedan od osnivača kompanije.

Pročitajte još:

Trenutno najviša građevina od drveta na svetu je kula od 18 spratova u norveškom gradu Brumundalu. Toranj je visok 85 metara i otvoren je 2019. godine.

Postoji sve veći broj dokaza da je drvo održiva alternativa za beton i čelik. Početkom godine u Beču je otvoren kombinovani HoHo toranj, samo metar niži od norveškog, a nagrađivani japanski arhitekta Sigiri Ban projektovao je „hibridni” stambeni kompleks koji će biti završen do kraja godine u Vankuveru u Kanadi.

Izvor: RTS

Bez adekvatne zaštite, koale iz Novog Južnog Velsa mogu nestati za 30 godina

01.07.2020

koale_eukaliptus — Foto-ilustracija: Unsplash (Adrian Pereira)

U australijskoj državi Novi Južni Vels koale bi mogle da nestanu do 2050. godine ako vlada odmah ne interveniše kako bi zaštitila njih i njihovo stanište.

Krčenje zemljišta za potrebe poljoprivrede, urbani razvoj, rudarstvo i šumarstvo bili su najveći faktor fragmentacije i gubitka staništa za životinje u Novom Južnom Velsu u Australiji, državi sa najvećim brojem stanovnika u proteklih nekoliko decenija.

Požari koji su krajem godine opustošili Australiju uništili su skoro četvrtinu staništa za koale.

“Dokazi ne mogu biti jasniji. Jedini način na koji će unuci naše dece videti koalu u divljini u Novom Južnom Velsu biće kada vlada postupi po preporukama odbora”, navodi se u konačnom izveštaju na 311 stranica istrage.

Pročitajte još:

Izveštaj, koji je naručila višestranačka skupštinska komisija, daje 42 preporuke, uključujući hitan popis stanovništva, koji daje prednost zaštiti životinja u planiranju urbanog razvoja i povećava sredstva za očuvanje staništa. Stjuart Blank, menadžer čišćenja i obnove zemljišta pri Svetskom fondu za zaštitu prirode Australije, pozvao je vladu da poštuje preporuke i pojača zaštitu staništa životinja.

„Svetski fond za zaštitu prirode Australije poziva premijera Novog Južnog Velsa da napiše zakone o raščišćavanju zemljišta kako bi se zaštitilo stanište za koale, povećalo finansiranje poljoprivrednika koji aktivno čuvaju drveće gde žive koale. Potrebno je i da se zabrani seča šuma i plantaža u kojima žive koale”, istakao je Stjuart Blank.

Izvor: RTS

Kako mobilne i veb aplikacije mogu da doprinesu većoj bezbednosti u saobraćaju?

01.07.2020

traffic_saobraćaj_walking_pešačenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Ryoji Iwata)

Na 15. međunarodnoj konferenciji „Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici“, koja je održana od 24. do 27. juna u Vrnjačkoj Banji, master inženjer saobraćaja iz Bora Igor Velić je kao stručni saradnik GIS udruženja Srbije i predsednik udruženja za bezbednost saobraćaja „Sigurne staze“ predstavio jedinstven projekat “Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru” koji je od Ujedinjenih nacija uvršten u top pet projekata za 2019. godinu.

Ovo je druga međunarodna konferencija na kojoj je GIS udruženje Srbije predstavilo svoj projekat koji upotrebom novih tehnologija omogućava lakše upravljanje bezbednošću saobraćaja u zoni škole i gravitacionom području škole.

Celokupan projekat je dostupan na OVDE.

U okviru dve radionice posvećenje primerima dobre prakse u jedinicama lokalne samouprave Velić je istakao značaj upotrebe otvorenih podataka (open data) radi lakšeg donošenja odluka i razvoj mobilnih i veb aplikacija koje omogućavaju lakše upravljanje bezbednošću saobraćaja i koje u znatnoj meri unapređuju bezbednost dece u saobraćaju.

Razvoj mobilnih i veb aplikacija na primeru bor.sigurnestaze.com imaće svoju primenu i u novim projektima koji se planiraju na nivou Republike Srbije za razvoj pametnih gradova (smart city) u vidu novih funkcionalnosti i mogućnosti pregleda, unosa i izmene podataka od strane građana, čime se pruža mogućnost svim učesnicima u saobraćaju da obeleže lokacije na karti, dodaju fotografije, postave opis i daju svoje predloge u cilju poboljšanja bezbednosti u saobraćaju.

Pročitajte još:

Više o mobilnoj aplikaciji pogledajte na sledećem linku https://www.sigurnestaze.com/web/vesti/22/prijavi-saobracajni-problem-u-gradu.html.

Na promociji je pokazano ne samo koliko su ovakvi projekti, i pre svega aplikacija o bezbednosti dece u saobraćaju, neophodni svakom gradu, nego i kolika je važnost otvorenih podataka za kreiranje boljeg, bezbednijeg, humanijeg i uspešnijeg života na svakodnevnom nivou i u svakoj zajednici.

U pokrenutoj diskusiji koju je izazvao ovaj jedinstven projekat Velić je najavio da GIS udruženje Srbije zajedno sa udruženjem “Sigurne staze” radi na razvoju još jedne mobilne aplikacije namenjene učenicima i roditeljima osnovnih i srednjih škola u Boru, koja će predlagati bezbednu rutu kretanja od kuće do škole izbegavajući objektivno i subjektivno opasne lokacije u gradu. “U tome i jeste poenta rada sa otvorenim podacima korišćenjem novih tehnologija – saradnja svih direktnih i indirektnih učesnika na prikupljanju, obradi, analizi podataka kako bi se ponudilo najefikasnije rešenje”, objasnio je on.

Prezentacija nove aplikacije i niza novih funkcija koje će znatno olakšati rad u indentifikovanju problema bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Bora se očekuje na predstojećoj međunarodnoj konferenciji koja će u oktobru održati u Banja Luci.

Nepostojanje odgovarajuće finansijske podrške sprečava GIS udruženje da poboljša svoj rad na izradi novih aplikacija, koji bi doprineo smanjenu broja saobraćajnih nezgoda. S tim u vezi, članovi se nadaju da će grad Bor konačno javno stati iza našeg rada i time podržati priču o upotrebi novih tehnologija.

“Ukoliko postoji zainteresovanost kompanija i drugih investitora, koje bi mogle da iskoriste pun potencijal naše ideje, GIS udruženje Srbije u saradnji udruženjem ‘Sigurne staze’ je voljno za uspostavljanje odgovarajuće poslovne saradnje”, istakao je Velić.

Na kraju konferencije, Velić je istakao da je razvoj novih tehnologija važan u cilju pametnijeg donošenja odluka i da će svakako doprineti da se broj saobraćajnih nezgoda smanji i deca dobiju sigurne putanje kretanja od kuće do škole i istakao, da je model koji je razvilo GIS udruženje Srbije primenjivo na svaki grad i opštinu u Srbiji.

Velić je napomenu da je na portalu bor.sigurnestaze.com data saobraćajna signalizacija i saobraćajne nezgode koje su se desile u poslednjih pet godina. Ukrštanjem ovih podataka sa infrastrukturom i saobraćajnom signalizacijom grada dobijen je digitalni model sigurnih staza i putanja kretanja učenika. Ovo je samo predlog mera, a od predstavnika gradske uprave se očekuje da prihvate ovu studiju koja je detaljno urađena i da preduzmu odgovarajuće korake.

Ovaj projekat GIS Udruženja Srbije podržan je u okviru projekta „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti”, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu uz podršku Svetske banke i Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva.

Izvor: Sigurne staze

Divlji Dunav u fokusu turista

01.07.2020

Foto_Udru_enje_Zeleni_Osijek — Foto: Udruženje Zeleni Osijek

Priroda je uvek bila tu da nas spaja, a ne razdvaja. Granice ne postoje kada je reč o prirodi. Zato se sve više udruženja i organizacija povezuje putem prekograničnih programa saradnje kako bi zajedno gradili i očuvali ekosistem čiji smo svi deo. Ovakav jedan projekat je i INTERREG IPA projekat prekogranične saradnje Srbije i Hrvatske: Ruta dunavske divljine – Novi ekoturistički programi posmatranja divljih životinja.

Projekt je sufinansiran sredstvima Evropskog fonda za regionalni razvoj i IPA II fondova Evropske unije. Vredan je 1.139.670,87 evra, od čega je udeo Evopske unije 968 720.23 evra. Sprovodi se u saradnji Pokreta gorana Sremske Mitrovice (Zasavica), udruženja za zaštitu prirode i životne sredine Zeleni Osijek i Opštine Bilje iz Hrvatske.

Razvojem jednog posebnog oblika prekograničnog turizma partneri na projektu nastojali su da uspostave održivi model upravljanja prirodnim lokalitetima, fokusirajući se na obrazovanje, marketing, upravljanje kvalitetom i infrastrukturom. Nabavljeni su električni automobili i bicikli i definisani lokaliteti za posmatranje životinja i najkarakterističnije vrste za posmatranje. Fokus je na izgradnji specijalnih posmatračnica sa kojih bi posetioci mogli da uživaju u lepotama divljih vrsta. Trenutno je u toku izrada tri posmatračnice za životinje (photo hides) kao i izrada njihovog preliminarnog dizajna. One služe prvenstveno za sakrivanje posetilaca koji će fotografisati divlji svet.

Dinko Pešić, menadžer projekta iz udruženja za zaštitu prirode i životne sredine Zeleni Osijek, kaže da ih je već u toku same izgradnje projekat doveo do zanimljivih otkrića, što je i jedan od njegovih ciljeva. Prilikom istraživanja terena i potencijalnih lokacija za posmatranje i fotografisanje životinja, te postavljanja skloništa i vidikovaca, pronađena je i nova kolonija ptica na kanalu Čarna u blizini Zlatne Grede. Kolonija je mešovita, što znači da se u njoj gnezde različite vrste močvarnih ptica.

“Ovo je zasad jedina kolonija na širem području srednjeg Podunavlja u kojoj gnezde sve ove vrste istovremeno, te je time i vrlo zanimljiva za promatranje i fotografisanje. Kanal Čarna nalazi se svega 800 metara od naselja Zlatna Greda te ujedno predstavlja i severnu granicu Parka prirode Kopački rit. Kroz projekt će se izraditi i postaviti manja osmatračnica u blizini kolonije, skrivena na rubu šume, tako da sam pristup osmatračnici ne ometa ptice i time poveća doživljaj samih posetilaca”, objašnjava Pešić.

Kako je u fokusu projekta fotografisanje, edukovani su specijalizovani vodiči za fotografiju i promatranje divljih životinja, a fotografije koje budu nastale sa ovih zanimljivih posmatračnica ostaće kao zaostavština ovog projekta, ali i kao temelj za nastavak saradnje između dve zemlje.

Pročitajte još:

„Fotografije i snimci životinjskih vrsta Srbije i Hrvatske će osim strimovanja uživo na zvaničnim stranicama partnerskih organizacija biti takođe obuhvaćene zajedničkom izložbom na kraju projekta. Glavna ideja povezivanja naših zemalja je zapravo u kontinuiranom delovanju kroz dalju promociju ove specifične ekoturističke ponude budućim generacijama posetilaca“, kaže Jovana Vukadinović iz Specijalnog rezervata prirode Zasavica.

Ona dodaje da je ovaj vid ekoturizma veoma atraktivan i najbrže rastući, naročito u Evropi, te da je potreba da se kroz ekoturističke programe i na našim prostorima ukaže na važnost očuvanja prirode kroz najrazličitije aktivnosti posmatranja i fotografisanja životinja. U prilog sve veće popularnosti ekoturizma ide i podatak da je samo u SAD-u u 2011. godini, od aviturizma (posmatranje ptica) generisan prihod od 107 milijardi dolara. Vukadinović je istakla da bi se uvođenjem ekoturizma i kod nas obezbedili svi uslovi za održivost na duge staze i unapredio kvalitet ne samo prirode već i boravka u njoj.

Pandemija koronavirusa nije poštedela ni ovaj inspirativan projekat, ali su partneri u obe zemlje našli način da se realizacija projekta nastavi neometano. Deo aktivnosti preusmeren je na onlajn komunikaciju i platforme koje omogućavaju održavanje sastanaka i radionica. Specifična situacija otvorila je i jedan novi poligon za intenzivniju promociju životinjskih vrsta Srbije i Hrvatske na zvaničnim Fejsbuk i Instagram stranicama projekta. Neke od životinjskih vrsta koje ne možemo tako lako da vidimo nalaze se na stranicama Rute dunavske divljine gde možemo da uživamo u njihovoj raznolikoj lepoti, u nadi da će se uskoro steći i uslovi za održivost na duge staze i unaprediti kvalitet, ne samo prirode već i boravka u njoj na ekološki i društveno odgovoran način.

Izvor: EU info

Cirkularna ekonomija kao put oporavka i razvoja u 21. veku

01.07.2020

biljke_zelenilo_spiralne_stepenice — Foto-ilustracija: Pixabay

Druga međunarodna konferencija Zeleni dani 2020 – Redefinisanje razvoja koja je održana kroz seriju dvodnevnih virtuelnih razgovora, završena je juče, 30. juna, a okupila je više od 400 učesnika iz dvadeset zemalja sveta. Organizatori konferencije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Vlada Crne Gore i Privredna komora Crne Gore konferenciju su organizovali na Zoom platformi, a prenos uživo svi zainteresovani mogli su pratiti i na društvenoj mreži Fejsbuk i platformi Jutjub.

U ime organizatora, konferenciju su otvorili potpredsednik Vlade Crne Gore Milutin Simović, direktorka Regionalnog biroa UNDP za Evropu i Zajednicu nezavisnih država Mirjana Špoljarić Eger i potpredsednik Privredne komore Crne Gore Danilo Gvozdenović. Uvodno obraćanje na konfrenciji imao je eminentni stručnjak iz oblasti cirkularne ekonomije dr Janez Potočnik, kopredsedavajući UN Međunarodne ekspertske grupe za resurse i bivši evropski komesar za životnu sredinu.

Na konferenciji su razmotreni izazovi i potreba prelaska sa linearnog na model cirkularne ekonomije, nove strategije upravljanja resursima, razvoj novih poslovnih modela, upravljanje inovacijama, ambiciozni klimatski ciljevi i Evropski zeleni dogovor kao mapa puta za postizanje održivosti ekonomije EU, te oporavak sektora turizma u vremenu krize izazvane pandemijom KOVID-19.

Pročitajte još:

Konferencija je okupila snažnu mrežu crnogorskih i međunarodnih eksperata, predstavnika vlada, ministara, diplomata, kreatora javnog mnjenja iz svih relevantnih sektora – industrije, politike, tehnologije, nauke, poslovanja, finansija i zaštite životne sredine – koji su razgovarali o temama koje definišu našu budućnost. Postoji uverenje da je konferencija pružila platformu za relevantan dijalog između nauke i politike i da će biti izvor inspiracije za snažniju saradnju i sprovođenje Agende 2030.

“Zeleni dani 2020 – Redefinisanje razvoja” organizovani su u partnerstvu sa 5. Konferencijom o cirkularnim promenama i deo su ekonomskog „Karavana o cirkularnim promenama 2020″. Više informacija o konferenciji i glavne zaključke događaja možete pronaći na zvaničnom veb sajtu konferencije – www.greendays.me, kao i nalozima na društvenim mrežama Fejsbuk, LinkdIn, Instagram i Tviter.

Izvor: NVO Digitalizuj.Me

Mala solarna elektrana, manji računi, najmanji stres

01.07.2020

solarni_paneli — Photo-illustration: PIxabay

S obzirom na to da su cene električne energije u Srbiji od 2000. godine skočile nekoliko puta, a najavljena su i buduća potencijalna poskupljenja, delimična energetska nezavisnost potrošačima postaje sve primamljivija. Poverenje najčešće poklanjaju suncu – kao neograničenom, obnovljivom izvoru energije.

Kako bi svoje želje o manjim računima za struju sproveli u delo, građanima je neophodna pomoć pouzdanog izvođača radova na izgradnji male solarne elektrane i, ponekad, učešće banke. Kroz specijalnu akciju za kupovinu solarnih sistema uz finansijski najpovoljniju ponudu na domaćem tržištu – beskamatne kredite koji se odobravaju bez ikakvih troškova obrade – kompanija MT-Komex i ProCredit banka su im obezbedile upravo to.

Beskamatni krediti su namenjeni građanima i svim zainteresovanim preduzećima. Povrh toga, mogućnost da dobiju sredstva imaju i poljoprivredna gazdinstva. Iskustvo vlasnika sa imanja u Deču, na čijem je objektu montirana mala solarna elektrana, pokazuje da se i poljoprivrednicima itekako isplati da crpe čistu energiju iz solarnih panela. Želeo je da njegovi proizvodi budu dostojni prefiksa eko, sve cenjenijeg među potrošačima, i stoga se obratio radnicima kompanije MT-Komex, s višegodišnjim iskustvom u oblastima obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Oni su obučeni i sertifikovani za instalaciju fotonaponskih modula sa pripadajućom opremom, kao i pretvarača napona i invertora, i svoju stručnost su dokazali i ovim jedinstvenim projektom – a u budućnosti će je demonstrirati i na projektima klijenata ProCredit banke.

U fokusu:

Prosečna cena električne energije je u našoj zemlji od početka veka do danas skočila devet puta, ali je i dalje znatno niža nego u drugim evropskim zemljama, što njen dalji skok čini sve izvesnijim. Iznos na vašem računu za mesečnu potrošnju bi stoga mogao da postane i više nego dvostruko veći. Priliku da to predupredite imate upotrebom sunčeve energije. Da li ćete je iskoristiti?

Pored ekonomske, male solarne elektrane imaju i ekološku opravdanost. Kada donosite odluku između proizvodnje struje iz termoelektrane i solarne elektrane, jasno je koji je izbor naklonjeniji životnoj sredini. Uz to, onaj drugi izvorbi mogao da bude i mnogo bliži od prvog – i to bukvalno iznad vaše glave. Time se smanjuju tehnički gubici u prenosu električne energije od termoelektrane do potrošača za gotovo 20 odsto.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.

Od danas poskupljenje akciza na gorivo u Srbiji

01.07.2020

gas_station_benzinska_stanica_pumpa — Foto-ilustracija: Unsplash

Prema odluci Vlade Srbije, nove, uvećane akcize na gorivo počinju da važe od danas, 1. jula. Primena ovih akciza trebalo je da počne još 1. februara, ali je odložena za 1. jun da bi potom bila pomerena za još mesec dana.

Akcize su usklađene sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2019. godini, pa će sada biti veće za oko jedan dinar.

Namet na benzin biće uvećan sa 56,04 na 57,10 dinara po litru, a na evrodizel sa 57,63 na 58,72 dinara po litru. Akcize na gas beleže porast sa 43,76 na 44,59 dinara po litru, stoji u Zakonu o akcizama.

Poskupeće i akcize za biogoriva i biotečnosti – i to sa 56,30 na 57,37 dinara po litru.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije rekao je, gostujući nedavno u Jutarnjem programu RTS-a, da sve te državne dažbine na kraju plaćaju potrošači.

“Ovo povećanje akcize je posledica usklađivanja nominalne vrednosti akcize sa indeksom potrošačkih cena u prethodnoj godini. To je korekcija koja bi trebalo da očuva realnu vrednost budžetskih prihoda. Ne radi se o državnoj korekciji, to je ugrađeno u Zakonu o akcizama i svake godine se dešava”, objasnio je Mićović. Što se tiče državnih dažbina, prema njegovim rečima, i dalje ćemo imati najviše vrednosti u odnosu na sve zemlje u regionu.

Na sajtu “Global Petrol Prices” navodi se da je prosečna cena dizela u svetu 29. juna iznosila 0,78 evra po litru. Bogatije države imaju više cene, a siromašnije zemlje i zemlje koje proizvode i izvoze naftu imaju znatno niže cene. Izuzetak su Sjedinjene Američke Države koje su ekonomski razvijena zemlja, ali imaju jeftin dizel.

Razlike u cenama dizela, koje su se kretale od gotovo nula evra po litri u Venecueli do 2,23 evra po litru u Zimbabveu, rezultat su različitog oporezivanja i subvencionisanja. Sve zemlje kupuju naftu na međunarodnim tržištima po istim cenama, ali nameću različite poreze i stoga je maloprodajna cena dizela različita.

U Srbiji je pre dva dana cena dizel koštao 1,16 evra po litru. Jedina zemlja regiona sa većim izdacima za dizel bila je Albanija – 1,36 evra po litru.

Jelena Kozbašić

U poboljšanje kvaliteta vode u Osijeku uloženo 8,7 miliona evra

01.07.2020

U probni rad pušten je objekat za dvostepenu filtraciju koji je u sklopu postojećeg pogona za proizvodnju pijaće vode grada Osijeka, a vredan je 66,2 miliona kuna (8,7 miliona evra), s PDV-om. To znači dugoročnu sigurnost i ispravnost vode za ljudsku potrošnju na području grada Osijeka i okolnih područja, a prema svim evropskim standardima.

Investicija dogradnje postojećeg pogona za proizvodnju pijaće vode u Osijeku jedan je od šest ugovora u okviru projekta Evropske unije „Poboljšanje vodno-komunalne infrastrukture Grada Osijeka“.

Neobrađena podzemna voda sa crpne stanice “Vinogradi“ kojom se snabdeva grad Osijek sadrži veće koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka i arsena koje prelaze maksimalne koncentracije dopuštene važećim zakonima i propisima, između ostalih i Direktivom EU o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju. Cilj i zahtev dogradnje i tehničko-tehnoloških zahvata na postrojenju za preradu vode bio je dovesti arsen u prerađenoj vodi na nivo niži od 10 µg/L. Kao tehnološko rešenje odabrana je primena dvostepene absorpcije i filtracije i ozonizacije vode.

Ovim tehnološkim rešenjem – koje će prethoditi postupku prerade vode u postojećem postrojenju za preradu vode – uz korekciju pH vode sa sigurnošću će se postizati koncentracija arsena od 6 µg/L, čime je zadovoljen propisan kvalitet vode za ljudsku potrošnju.

Pročitajte još:

Uz ostale goste svečanosti su prisustvovali ministar regionalnog razvoja i fondova EU Marko Pavić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite okoline i energetike Mario Šiljeg, generalni direktor Hrvatskih voda Zoran Đuroković i župan Osječko-baranjske županije Ivan Anušić koji je izrazio zadovoljstvo što se ovim projektom rešava veliki problem građana Osijeka i opština koje su na sistemu snabdevanja pitkom vodom osječkog Vodovoda. Realizacijom projekta poboljšao se kvalitet života i zdravlja ljudi koji tu žive te je čestitao svima koji su u projektu učestvovali: Vodovodu, Hrvatskim vodama i resornom Ministarstvu.

Izvor: Hrvatske vode

1...692693694...1,673 Page 693 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM