Da li se srpske kompanije mogu u potpunosti osloniti na snabdevanje iz OIE?

16.08.2020

vetroturbina — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

“Bol pekidžing” je prva fabrika u Srbiji koja koristi samo obnovljive izvore energije. Takva proizvodnja uvedena je istovremeno u sve njihove fabrike u Evropi. Zahvaljujući toj velikoj investiciji, našli su se među 10 svetskih kompanija u toj oblasti.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dev Kalidhasan)

Od pre nekoliko dana mašinu u fabrici pokreće struja koja se proizvodi u vetroparkovima. Jedan manji deo je iz drugih obnovljivih izvora energije.

“Naša kompanija je odlučila i naravno sprovela planove da 100 odsto proizvodnju iz svih lokacija u Evropi proizvodimo iz obnovljivih izvora energije. To je, jednostavno, biznis potreba jer na taj način vi verovatno ostvarujete i neku dobit”, navodi Jelena Kiš iz kompanije “Bol pekidžing”.

Srbija bi trebalo da prestane da koristi fosilna goriva do sredine ovog veka i da pređe na zelenu energiju da bi mogla da ispuni uslove iz Pariskog sporazuma.

“Zbog smanjenog uticaj negativnih uticaja klimatskih promena, otvaranja novih radnih mesta, pokretanja novih ekonomija, vrlo je važno raditi isto na energetskoj efikasnosti. Sve to bi nas dovelo na kraju do toga mi da imamo nekoliko stotina dolara više u džepu godišnje nego što bismo imali u slučaju kada se ovog sporazuma ne bi pridržavali”, objašnjava profesor Vladimir Đurđević, klimatolog.

Srpska privreda je svesna značaja očuvanja životne sredine, ali ulaže ko i koliko može, zbog čega bi, smatraju u NALED-u, država trebalo da propiše podsticajan sistem zaštite životne sredine koji bi uključivao i ponovno formiranje Zelenog fonda.

“Takođe smo razvili jedan program, predlog, nacrt programa uspostavljanja cirkularne ekonomije u Srbiji kako bi privreda te resurse koje koristi mogla ponovo da upotrebi za proizvodnju. S druge strane važno bi bilo da država uspostavi neke da tako kažem obaveze korišćenja zelene energije”, navodi Ivan Radak iz NALED-a.

Pročitajte još:

Maša Perović iz Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF navodi da je privatni sektor tu da predvodi.

“Da kaže ja sam taj koji radi dobru stvar i nije tu samo profit jer ne možete vi na kraju da jedete novac. Znači, nije samo profit u pitanju, tu je zdravlje pre profita, tu je opstanak pre profita i to sve više i više ljudi, kompanija, globalnih lidera shvata”, objašnjava Perović.

Cirkularna ekonomija podrazumeva i u efikasnosti mašina, pretvaranju više od dva miliona tona komunalnog otpada, koliko svake godine završi na deponijama – u gorivo, otvaranju 30.000 radnih mesta u narednih pet godina. Može tako, a može i još jedna propuštena šansa, stvar je odluke.

Izvor: RTS

Naučnici pokušavaju da sačuvaju sumatranskog nosoroga veštačkom oplodnjom

15.08.2020

sumatranski_nosorog_mladunče — Foto: Wikipedi/International Rhino Foundation

Otkako je prošlog novembra uginuo poslednji sumatranski nosorog u Maleziji, naučnici traže način kako da sačuvaju ovu ugorženu vrstu koja je sve bliža izumiranju.

Nedavno su malezijski naučnici najavili projekat pri kojem će upotrebiti tkiva i ćelije poslednjih uginulih jedinki ove vrste, te postupkom sličnim kloniranju pokušati da ih vrate. Postupak se fokusira na tehnologiju matičnih ćelija i takozvanu in vitro oplodnju. Cilj je da se pomoću još uvek živih ćelija uginulih nosoroga stvori novorođenče.

S obzirom na to da je ovaj tim sačuvao matične ćelije poslednja tri uginula nosoroga iz više vitalnih organa, na dva načina je moguće izvršiti zamišljeni proces: jedan bi podrazumevao stvaranje embriona koji će biti implementiran u surogat majku (sumatranska ili druga vrsta nosoroga iz druge zemlje), a drugi je da se oduzme jaje surogat životinji, ukloni jezgro i tada se pridruži ćeliji sumatranskog nosoroga, tehnika koja se koristila 1996. za kloniranje ovce Doli.

Pročitajte još:

Svetski fond za divlje životinje okarakterisao je sumatranske nosoroge kao kritično ugrožene. Međunarodna fondacija nosoroga procenjuje da ih je ostalo manje od 80 na celom svetu. Sumatranski nosorozi su jedna od pet preostalih vrsta nosoroga. Nažalost, sve imaju status ugroženih vrsta, a mnoge podvrste su već izumrle. Zapadni crni nosorog je tako proglašen izumrlim još 2013. zbog krivolova. Poslednji muški beli nosorog uginuo je prošle godine.

Trgovina ovim životinjama zabranjena je još 1977. godine, ali mnogo je zabeleženih slučajeva nezakonitog lova na ove životinje, naročito zbog prodaje njihovih rogova, za koje mnogi veruju da ima lekovita dejstva.

Za sada tim radi na saradnji sa zoološkim vrtovima širom sveta i traženju adekvatne surogat ženke. Ipak, naučnici su svesni da je uspeh bilo koja od navedena tipa pokušaja veštačkog dobijanja mladunaca sumatranskog nosoroga veoma neizvestan.

Jelena Cvetić

Beč uvodi prve “zone za zaštitu klime” u kojima se koriste samo OIE

15.08.2020

2020-05-11-eroeffnung-der-groessten-pv-anlage-wiens-1 — Foto: PID/Christian Fürthner

Grad Beč je prošle godine najavio uvođenje „zona za zaštitu klime“, a ove godine projekat je počeo da se realizuje. Zone u kojima je isključivo dozvoljena upotreba obnovljivih izvora energije nalaze se u drugom, sedmom i 16. bečkom becirku.

U tim zonama u novoizgrađenim zgradama gas i ulje za loženje su zabranjeni, dok se u već postojećim zgradama podstiče ugradnja solarnih panela i fotonaponskih sistema.

Za grejanje, hlađenje i toplu vodu mora da se koristi daljinsko grejanje ili alternativni izvori kao što su solarna energija, biomasa ili geotermalna energija.

Pročitajte još:

Predviđeno je da do polovine 2021. godine svaki becirk u Beču dobije svoju zonu, a cilj je da se do 2030. godine svako četvrto domaćinstvo snabdeva solarnom energijom. Gradsko preduzeće „Wien Energie“ je u prvoj polovini ove godine postavilo 27 novih fotonaponskih sistema, tako da sada raspolaže sa ukupno 230 takvih sistema. Najveći proizvođač solarne energije u Austriju povećao je proizvodnju u odnosu na isti period prošle godine za skoro 60 odsto na 13.800 megavatčasova.

Izvor: Eurocomm-PR Beograd

U toku završna faza u izgradnji biciklističke staze od Zrenjanina do Temišvara

15.08.2020

U okviru projekta Revitalizacija navigacione infrastrukture na Begeju (BEGA) ovih dana se izvode radovi na izgradnji biciklističke staze od mesta Klek do granice sa Rumunijom, vredni skoro 2 miliona evra. Staza će biti izgrađena duž nasipa na kanalu Begej, a koristiće se i za prolazak mašina i inspekciju.

Ovo je poslednja faza izgradnje biciklističke staze koja kreće od Zrenjanina i završava se u Temišvaru, ukupne dužine 75 km. Planirano je da radovi budu gotovi u septembru ove godine.

Podsećamo da projekat BEGA sem izgradnje dvonamenske staze obuhvata i sanaciju hidrotehničkih objekata u Kleku i Srpskom Itebeju i izgradnju plutajućeg doka za privez plovnih objekata u Zrenjaninu.

Pročitajte još:

Ekološki značaj ovih radova je izuzetan jer predstavlja prvi korak u rešavanju višedecenijskog problema sa veoma zagađenim sedimentom na dnu kanala, a zatim, i ponovno aktiviranje plovidbe na Begeju i uspostavljanje ekološkog načina prevoza biciklima.

Nakon završetka radova očekuje se razvoj turizma, biciklizma, unapređenje infrastrukture i povezivanje prekograničnog regiona kroz povećanje transporta.

Izvor: JVP “Vode Vojvodine”

Borba protiv ambrozije u Beogradu svake godine sve uspešnija

15.08.2020

biljke_cveće_fotograf — Foto-ilustracija: Unsplash (James Lewis)

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić rekao je gostujući na Radio-televiziji Srbije da je ove godine višestruko povećana površina na kojoj se sprovodi monitoring i uništavanje korovske biljke ambrozije.

Radojičić je rekao da ovogodišnju „borbu” Grada Beograda protiv ambrozije strateški možemo da uporedimo sa prošlogodišnjom, ali i istakao da je ove godine posao rađen temeljnije.

“Prošle godine monitoring je rađen na skoro 370 hektara, dok je ove godine na 2.000, što je skoro šest puta više. Kada je u pitanju uništavanje hemijskim sredstvima, ono je sprovođeno ove godine na 130 hektara i trebalo bi istaći da su sredstva koja se koriste ekološki prihvatljiva. Do sada je ove godine 370 hektara ambrozije uništeno košenjem na gradskim neuređenim površinama. Javno komunalno preduzeće „Zelenilo – Beograd” radi uništavanje ambrozije na oko 3.000 hektara, isto kao i prošle godine, a u ovaj posao sada smo uključili i prigradske opštine, gde je problem sa ambrozijom takođe bio veoma izražen”, rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd je ozbiljno ušao u borbu protiv ove korovske biljke, a najvažnije je da Beograd ima desetogodišnju strategiju prema kojoj se površina na kojoj se ambrozija uništava povećava iz godine u godinu.

“Ovo nije problem koji je moguće rešiti za godinu dana i ne možemo da obećamo sugrađanima da već ove godine očekuju drastično poboljšanje, ali je važno da svake godine napredujemo i na kraju dostignemo cilj – svođenje pojave ove biljke na minimalnu meru. Plan je da u roku od dve do tri godine monitoring „pokriva” 10.000 hektara, a naravno i da na tolikoj površini ova biljka bude uništena”, dodao je Radojičić.

Gradonačelnik je rekao da je saradnja sa Biološkim fakultetom po ovom pitanju veoma značajna.

“Petog juna, na Svetski dan zaštite životne sredine, potpisali smo Memorandum o saradnji i meni kao gradonačelniku je važno da sarađujemo sa stručnjacima, kako bismo maksimalno iskoristili njihovo znanje i ideje. Mere koje smo uveli u saradnji sa Biološkim fakultetom već sada daju rezultate, jer ako uporedimo prvih 12 dana avgusta ove i prošle godine, merenja su pokazala da je na istom mernom mestu prošle godine bilo 438 čestica, a ove svega 98. Prošle godine smo imali pet dana u kojima je koncentracija čestica prelazila dozvoljenu granicu, a ove samo jedan. Ipak, trebalo bi istaći da su ove godine i vremenski uslovi nešto bolji u odnosu na prošlu. U ovom trenutku deluje da će ova godina biti značajno bolja od prošle po ovom pitanju. Ove godine formirali smo i Centar za koordinaciju aktivnosti na suzbijanju ambrozije na teritoriji grada, čiji je naredni sastanak početkom septembra, kada je i svojevrstan „pik” cvetanja ambrozije”, naglasio je Radojičić.

Pročitajte još:

Radojičić je istakao da je monitoring ključan u suzbijanju ambrozije, jer se na taj način definišu delovi grada gde se ona nalazi. Novi Beograd je, kako je precizirao, jedan od delova grada gde je definisana veća koncetracija ambrozije.

“Utisak je da je sve više ljudi i kod nas i u svetu alergično na tu opasnu korovsku biljku. Čak oko 30 odsto ljudi u svetu ne odlazi na posao zbog alergijskih manifestacija tokom najjačeg cvetanja ambrozije, što ima i socijalno-ekonomskih reperkusija. Borba protiv ovog i sličnih alergena je veoma teška i ozbiljna jer, na primer, vetar polen ambrozije može da nosi i do 100 kilometara. Rezultati su manje vidljivi na početku, ali je zato važna strategija, jer je u takvoj borbi potreban dugoročan i uporan rad”, istakao je gradonačelnik.

Radojičić je dodao da je u tom segmentu potrebno da svi učestvuju.

“Grad, građani i nauka zajedno treba da se izbore sa ovim problemom. Građani mogu da daju svoj doprinos tako što će uništiti ambroziju u svom dvorištu. Tamo gde ne mogu to da učine, treba takve površine da prijave Beokomu ili gradskom Sekretarijatu za zdravstvo”, podsetio je Radojičić.

On je ponovio da je cilj da se ambrozija, pre svega, uništava mehaničkim putem – košenjem, ali i hemijskim sredstvima, i zahvalio stručnim saradnicima iz te oblasti jer su, kako je naglasio, dali neizmeran doprinos u izradi strategije i samom suzbijanju ove opasne korovske biljke.

Kada je reč o suzbijanju komaraca na teritoriji prestonice, Radojičić je istakao da je samo u toku četvrtka, 13. avgusta, zaprašeno oko 6.000 hektara. Dok je, prema njegovim rečima, od kraja jula zaprašeno oko 36.000 hektara, što je i dalo rezultate. Podsetio je da je prošle godine na teritoriji Beograda bilo oko 30 pacijenata koji su imali groznicu izazvanu virusom Zapadnog Nila, dok ove godine nema takvih slučajeva.

Sa gradonačelnikom je na RTS-u gostovao i dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović, koji je, između ostalog, govorio o zabrinutosti zbog eventualne pojave komaraca zaraženih virusom Zapadnog Nila.

“‘Kućni’ komarci su najveća opasnost kada je virus Zapadnog Nila u pitanju, a nazivamo ih ‘kućnim’ jer se ženke tih komaraca hrane isključivo u zatvorenom prostoru. Oni su aktivni u prostoru od 200 do 300 metara od kuća i zgrada i najbolji način za njihovo suzbijanje je zaprašivanje sa zemlje. Trebalo bi da građani uklone sve izvore vode iz svojih dvorišta i okućnica, jer se samo nekoliko dana nakon suzbijanja pojavljuju novi komarci, i to je neizbežno. Komarcima je za razmnožavanje dovoljno veoma malo vode i jedino rešenje je da edukujemo stanovništvo, kako bismo smanjili pojavu komaraca na najmanju moguću meru”, rekao je Tomanović.

Izvor: Grad Beograd

Doneta odluka o izradi elaborata za popis višedecenijskog opasnog otpada u Nišu

14.08.2020

Nišava_River_Niš_Serbia — Foto: Wikipedia/Plamen Agov

Veće grada Niša donelo je na poslednjoj sednici odluku o izradi elaborata koji će omogućiti “kvalitativnu i kvantitativna identifikaciju višedecenijskog, industrijskog, opasnog otpada” u krugu Elektronske industrije i Mašinske industrije.

Institucija kojoj će biti poverena izrada elaborata odabraće se biće putem javne nabavke, a njena obaveza je da elaborat uradi u roku od pet meseci.

Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

Elaborat će, kako je navedeno u odluci Gradskog veća objavljenoj na gradskom sajtu, poslužiti kao osnova za sanaciju i remedijaciju zemljišta u krugu Elektronske industrije i Mašinske industrije.

U odluci je takođe navedeno da su Elektronska industrija i Mašinska industrije Niš dve lokacije, od ukupno 32 lokacije na teritoriji naše zemlje kontaminirane višedecenijskim, opasnim otpadom, što je utvrđeno Izveštajem o preliminarnim istraživanjima na tim lokacijama.

“Zakonom o upravljanju otpadom, utvrđena je obaveza jedinice lokalne samouprave da upravljanje otpadom vrši na način, kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja rizika”, istakli su u Gradskom veću.

Elaborat će biti urađen, kako je rečeno u odluci, imajući u vidu i obaveze naše države u procesu pristupanja Evropskoj uniji i potrebi da se zaštiti zdravlje stanovništva.

Pročitajte još:

Radiša Spasić, hemičar sa dugogodišnjim stažom u nekadašnjoj Elektronskoj industriji i jedan od članova stručnog tima koji je formirao grad 2010. godine formirao u cilju dislokacije opasnog otpada iz Elektronske, kazao je da izrada elaborata neće biti nimalo lak posao jer se na prostoru Elektronske industrije, a slična je situacija i u Mašinskoj industriji, nalaze velike količine opasnog industrijskog otpada.

“Nije u pitanju nekoliko tona industrijskog otpada, već sigurno više stotina tona, u različitim oblicima, u tečnom, gasovitom i čvrstom stanju”, rekao je Spasić agenciji Beta.

On je podsetio da je šest fabrika u nekadašnjoj Elektronskoj industriji imalo galvanizaciju i postrojenja za galvansku zaštitu metala u kojima su se koristile velike količine različitih hemikalija.

“S obzirom da je 2000. godine maltene odjednom naišla kriza i prekinuo se proces proizvodnje u fabrikama Elektronske industrije, u postrojenjima i magacinama je zaostalo dosta hemikalija iz galvanskih procesa. Betonski bazeni u podrumu jedne od fabrika ostali su napunjeni otpadnim vodama, u magacinima ima i boca sa otrovima koji su pod pritiskom”, istakao je Spasić.

On je istakao da sav taj opasan otpad već decenijama stoji u fabrikama bez ikakve kontrole i nadzora, maltene “pod strehom”.

“Opasne materije u Elektronskoj mogle bi da izazovu ekološku katastrofu. Lako su zapaljive a požar bi lako mogao da se proširi i van industrijskog kruga. Pored toga posebno su opasne hemikalije koje se slivaju u zemlju i mogu preko podzemnih voda da stignu i do vodovoda”, naglasio je Spasić.

Po njegovim rečima, bilo je ranijih godina nekih pokušaja da se problem industrijskog otpada Elektronskog otpada reši, ali ne i konačnog rešenja.

“Inspektori za zaštitu životne sredine su 2009. godine napravili zapisnike i potvrdili da otpad postoji, a 2010. godine je formiran i stručni tim za dislokaciju, ali se na tome stalo”, izjavio je Spasić.

Po njegovim rečima, pre nekoliko godina bilo reči da će industrijski otpad iz propalih fabrika širom Srbije biti dislociran i uskladišten u jednoj od napuštenih kasarni u centralnoj Srbiji, ali se i od toga odustalo pošto su se meštani koji žive u blizini kasarne pobunili.

“Verujem da će ovoga puta opasni otpada iz pogona u Nišu biti dislociran i uništen. Sada je olakšavajuća okolnost to što su se i Srbiji pojavile određene firme koje se bave transportom i uništavanjem opasnog otpada tako da te hemikalije ne moramo da izvozimo i da strancima plaćamo veliki novac za taj posao”, smatra Spasić.

Dodao je da će izradi elaborata i popisu opasnih materija u Elektronskoj predstojati ozbiljno čišćenje jer su fabrike toliko urasle u korov i drveće kao da se maltene nalaze “u džungli”.

“Za dekontaminaciju i sanaciju tog prostora u Elektronskoj industriji biće potrebno puno para i grad bez pomoći države sigurno neće moći da ih obezbedi. Bez ozbira o kom iznosu se radi nužno je da se taj posao završi jer otpad ne ugrožava samo našu sadašnjost već i budućnost”, rekao je Spasić.

Izvor: Zelena Srbija

Izlivanje nafte kod Mauricijusa moglo bi da ostavi trajnu štetu na koralnom grebenu

14.08.2020

Mauricijus_ostrvo — Foto-ilustracija: Unsplash (Xavier Coiffic)

Korali koji vekovima žive na obodu Mauricijusa ugroženi su naftom prolivenom iz olupine japanskog tankera, kažu naučnici.

Na satelitskim snimcima vidi se 1.000 tona izlivene nafte koja se širi severno duž obale sa mesta izlivanja u tirkiznim vodama morskog parka Blu Bej, prenosi Rojters. Naučnici tvrde da šteta prouzrokovana izlivanjem može decenijama da utiče na Mauricijus i njegovu ekonomiju zavisnu od turizma.

„Ovo izlivanje nafte dogodilo se u jednom od najosetljivijih područja Mauricijusa, ako ne i najosetljivijem“, rekao je okeanograf i inženjer zaštite životne sredine Vasen Kaupaimuto sa ostrva, gde je nadgledao katastrofu.

Prema njegovim rečima, biće potrebne decenije za oporavak od ove štete, a neki od grebena se možda nikada neće oporaviti.

Pročitajte još:

Nafta dolazi sa japanskog broda MV Vakašio, koji se 25. jula nasukao na greben. I dalje nije jasno zašto je brod plovio tako blizu obale.

Otprilike nedelju dana kasnije, nafta je počela da curi. Međutim, protok je zaustavljen, kažu vlasti, nakon što su ispumpali preostalu naftu sa broda.

Vlasnik broda „Nagašiki šiping“ rekao da će se suočiti sa svojom odgovornošću i proceniti nadoknadu za katastrofu.

Izvor: RTS

Obnavljanje ribljeg fonda u Palićkom jezeru

14.08.2020

Palic_panorama — Foto: Wikipedia/Gojko Gavrilo

Jedan od razloga za nepovoljno stanje Palićkog jezera jeste struktura njegovog ribljeg fonda. Kako bi se to promenilo i načinio dodatni korak u poboljšanju kvaliteta jezerske vode, u toku je selektivni izlov srebrnog karasa, vrste ribe koja je označena za invazivnu vrstu, a na njenom mestu poribljavanjem trebaju da se nađu domaće vrste ribe.

Tone i tone srebrnog karasa biće izvađene iz Palićkog jezera ovoga leta. Ova riblja vrsta, zbog svojih svojstava stvara negativan uticaj na ostale biljne i životinjske vrste. Ukratko, ponaša se kao korov na poljima. Da bi se to promenilo, potrebno je da se ova riba zameni domaćim vrstama.

“Mi vadimo razne vrste, ali domaće autohtone vraćamo, ne dođu ni do obale, možda neka riba pojedinačno, odmah se vidi kada se vadi mreža, jer to su specijalne vrste i odmah bacamo sve nazad. Naravno, brojimo jer je to mogućnost i za monitoring, da vidimo kako stojimo sa vrstama. I mogu da kažem da je situacija dobra, imamo ih preko šesnaest”, kaže Tamaš Vinko iz Javnog preduzeća Palić Ludaš.

Pročitajte još:

Selektivni izlov jedna je od mera za ozdravljenje jezera predviđenih projektom Zaštita biodiverziteta jezera Palić i Ludaš koji finansira Vlada Nemačke sa više miliona evra, a koji, između ostalog, podrazumeva izgradnju kanalizacione mreže na Paliću, njeno povezivanje sa gradskim prečistačem, formiranje zaštitnog pojasa oko jezera.

“Ovaj metod je jako dobar sa ovim vršakama, zato što do tone, tone i po vadimo svakodnevno i cilj nam je da sada ovaj put izvadimo pedeset tona ukupno i s tim bismo smanjili na pola količinu koja je procenjena pre tri godine, to je negde sto šesdeset tona ukupno. Prošle godine smo vadili negde dvadeset tona, pre toga deset tona, plus ovih pedeset to je negde oko polovine i planiramo sledeće godine da radimo poribljavanje sa grabljivim vrstama, znači ubacićemo štuku, grgeč i malo šarana”, dodaje on.

Ribi koja se vadi iz jezera ništa ne fali. Laboratorijski je potvrđeno, a to takođe potvrđuju i medvedi iz Zoološkog vrta, koji će u najvećoj meri konzumirati ribu koja se vadi iz jezera.

Izvor: Radio-televizija Vojvodine

Pustinja u Dubaiju postepeno se pretvara u poljoprivredno zemljište

14.08.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Zafeerah Heesambee)

Početkom marta ove godine startap “Desert Control” iz Norveške otputovao je u Dubai kako bi usred pustinjskog reljefa zasadio nekoliko poljoprivrednih kultura, poput lubenice, tikvice i bisernog prosa. Nedavno, kada su se vratili, imali su šta i da vide – parcela u pustinji obogaćena je zelenim lišćem sveže zasađenog povrća i voća.

Norveški startap tako je predstavio svoj izum “Liquid Nanoclay”, za koji kaže da pretvara pesak u obradivo plodno zemljište za samo sedam sati. Napravljen je od vode i gline i dizajniran za prskanje po pesku, za čije čestice se vezuje, pri čemu podstiče zadržavanje vode i ujedno obogaćuje suvo tlo hranljivim sastojcima iz zasađene biljke.

Pored toga, uspeva da smanji potrošnju vode za polovinu.

Kako Ujedinjeni Arapski Emirati uvoze čak 90 odsto hrane, ova tehnologija im može pomoći u uzgoju kvalitetnih, domaćih i svežih namirnica.

Iako još uvek u fazi ispitivanja, ovakav tip inovacije može pomoći i u borbi protiv dezertifikacije koja je sve izraženija na globalnom nivou, naročito u sušnim područjima.

Pročitajte još:

Dok mnogi stručnjaci ističu koliko je prisustvo gline u zemljištu povoljno za biljne vrste, jer omogućava više hranljivih sastojaka i vode, te je manja potreba za navodnjavanjem, drugi napominju da su pustinjski sistemi veoma ranjivi te im možda neće prijati nešto što im prirodno ne pripada.

Startap za sada pokušava da uveća proizvodnju i smanji troškove, te da ovakav sistem bude dostupan u manje razvijenim zemljama u sušnim područjima, u kojima bi značajnu ulogu odigralo održavanje sopstvenih useva.

Jelena Cvetić

Zašto su kazahstanske vlasti zabranile prilaz jezeru roze boje?

14.08.2020

Jedinstveno ružičasto jezero Kobejtuz u Kazahstanu doživelo je veliku štetu zbog navale ljudi na njegove obale, nakon glasina da blato iz jezera leči KOVID-19. Vlasti su sada zabranile ljudima pristup i propisale stroge kazne prekršiocima.

Jezero Kobejtuz u Kazahstanu jedno je od tek nekoliko jezera ružičaste boje na čitavom svetu, zahvaljujući algama Dunaliella salina koje rastu u mulju na njegovom dnu.

Kazahstanske vlasti ponovo su uvele mere protiv širenja koronavirusa, koje podrazumevaju i ograničavanje poseta turističkim odmaralištima. Jedno od izuzetaka bilo je jezero Kobejtuz, koje se nalazi na oko pola sata vožnje od prestonice Nursultan.

Onda su počele da kruže glasine da blato na obalama ima lekovita svojstva i da leči KOVID-19.

Kombinacija ta dva faktora, značila je navalu ljudi na obale, a kako to obično biva, vrlo brzo usledilo je i uništavanje osetljivog ekosistema, što bacanjem otpada, što odnošenjem blata i prirodnih soli iz jezera.

Pročitajte još:

Uprkos brojnim znakovima na obali koji upozoravaju da odnošenje mulja i blata može da rezultira time da jezero izgubi svoju jedinstvenu roze boju i da je za oporavak ekosistema potrebno i do 15 godina, veliki broj ljudi je u kantama i kesama odnosio blato, koje u sebi ima prirodne soli zbog kojih alge naseljavaju jezero.

Miras Šekenov, zamenik u gradskom veću Nursultana i mikrobiolog po zanimanju, koji je na društvenim mrežama često u proteklih godinu dana pominjao jedinstvenost i prirodne lepote jezera, besno je reagovao kada je čuo izveštaje o tome šta se dešava sa jezerom Kobejtuz.

„Govorio sam ljudima o ovom predivnom mestu da bi u njemu uživali. Za manje od godinu dana su ga uništili“, napisao je Šekenov.

Ubrzo su vlasti uvele zabranu prilaska jezeru i stroge kazne za bilo koga ko to prekrši.

Izvor: RTS

Struja iz obnovljivih izvora čini 10 ukupne svetske proizvodnje u 2020.

14.08.2020

vetroturbine — Foto-ilustracija: Unsplash (Rabih Shasha)

Foto-ilustracija: Unsplash (Samyag Shah)

Proizvodnja struje u vetroelektranama i solarnim panelima je u prvoj polovini 2020. narasla za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Vetroelektrane i solarni paneli su u prvoj polovini 2020. godine proizveli 10 odsto svetske struje, dok proizvodnja energije iz uglja pada, pokazao je izveštaj nezavisnog energetskog analitičkog centra “Ember”.

Naučnici upozoravaju da su u narednoj deceniji potrebni veći “rezovi” gasova staklene bašte u energetskom sektoru kako bi se ograničile klimatske promene i njihove negativne posledice, poput poplava, suša i gubitka bioraznolikosti.

Proizvodnja struje vetroelektranama i solarnim panelima je u prvoj polovini 2020. narasla za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je 8,3 odsto manje struje stiglo iz elektrana na ugalj, pokazao je izveštaj.

Pročitajte još:

Ukupna potražnja za strujom tokom prvih šest meseci pandemije koronavirusa pala za 6 odsto, stoji u izveštaju. Usprkos padu, elektrane na ugalj i dalje proizvode 33 odsto svetske struje.

”Kako bi zadržali mogućnost da zagrevanje Zemlje zadržimo na 1,5 stepena Celzijusa, proizvodnja struje iz uglja mora pasti za 13 odsto svake godine tokom ove decenije“, saopštio je analitičar Embera Dejv Džons.

Najveći procenat struje iz obnovljivih izvora je u Evropi (21 odsto) i Velikoj Britaniji (33 odsto). Kina je na 10, a Sjedinjene Američke Države 12 odsto. Proizvodnja iz uglja je u SAD-u pala za 31, u Evropi za 32 odsto, dok u Kini taj pad iznosi samo dva odsto. Emberov izveštaj analizirao je podatke iz 48 država koje čine 83 odsto sveukupne proizvodnje električne energije.

Izvor: Bljesak.info

Nova mehanizacija za održavanje čistoće i saobraćajnog reda na ulicama Kragujevca

14.08.2020

zimska_služba_Kg — Foto: Grad Kragujevac

Za potrebe zimske službe, JKP „Šumadija“ Kragujevac, nabavilo je novu mehanizaciju.

Kupljena su četiri nova teretna vozila – kamiona sa kiperom i dodatnom opremom koja su finansirana iz sredstava dugoročnog investicionog kredita u vrednosti od 52.000.000 dinara bez PDV-a.

Ulaganjem u novu opremu funkcionisanje ove službe odvijaće se nesmetano, a čišćenje i održavanje kragujevačkih ulica i puteva prvog i drugog prioriteta biće brže i efikasnije.

Pročitajte još:

Pored kamiona, JKP“ Šumadija“ Kragujevac je nabavilo i specijalno „pauk“ vozilo za uklanjanje nepropisno parkiranih automobila koji predstavljaju opasnost ili smetnju za odvijanje saobraćaja, kretanje pešaka ili ugrožavanje imovine.

Novo „pauk“ vozilo sa savremenim karakteristikama i mogućnostima opremljeno je i kamerama koje dokumentuju nepropisno parkirana vozila.

Kupovinu vozila sa hidrauličnom dizalicom za podizanje nepropisno parkiranih vozila u vrednosti od 10.968.000 dinara bez PDV-a ,JKP „Šumadija“ Kragujevac je finansiralo iz sredstava dugoročnog investicionog kredita.

Izvor: Grad Kragujevac

Prenamena železničkog čvora u Sankt Peterburgu u – zelenu gradsku zonu

14.08.2020

Fantastičan arhitektonski projekat obnove starog i zapuštenog železničkog čvora i izgradnje nove gradske zone mešovite namene sačuvaće sećanje na istoriju ovog prostora, integrisati i naglasiti njegov industrijski karakter, a istovremeno stvoriti savremen, dinamičan i udoban stambeni prostor.

Foto: Facebook (screenshot @Orange Architects)

Holandske arhitektonske kompanije “KCAP” i “Orange Architects” udružile su se s ruskom kompanijom “A.Len Architectural Bureau” kako bi redizajnirali prostor oko nekadašnje manevarske stanice “Tovarno-Vitebskaya” i starog železničkog čvora u Sankt Peterburgu te ga pretvorile u novu četvrt mešovite namene s velikim zelenim površinama. Reč je o nastavku ranijeg projekta “Ligovsky City” kompanije “Glorax Development”, kojim će se nadograditi i osavremeniti zatečene strukture kako bi se prostoru dao novi život uz poštovanje ambijentalnih specifičnosti i istorijske namene ove lokacije.

Projektom će se celi prostor obogatiti velikim zelenim površinama, od linearnih parkova i ozelenjenih bulevara koji slede linije starih železničkih pruga do intimnijih dvorišta i staza za šetnju koje će se protezati između novih zgrada.

Pročitajte još:

Postojeće građevine će se redefinisati, a mnogi istorijsku elementi ovog prostora, poput malih privrednih zgrada, starih dizalica i železničkih pruga, iskoristiće se za uređenje javnih zelenih površina – staza za šetnju i linearnih parkova koji će se pružati uz glavni smer stare železničke pruge u pravcu sever-jug. Glavni ulaz u novu četvrt nalaziće se u njenom severnom delu, prvenstveno mešovite namene uz novu stanicu metroa “Borovaya” i služiće kao novo središte ovog dela grada uz Aveniju Ligovski (Ligovsky Prospekt).

S druge strane, u južnom delu nove četvrti sagradiće se više visokih zgrada, od kojih će tri zgrade pod nazivom „Trio“ stvarati novu vizuru ovog dela grada.

Na prostoru nekadašnjeg železničkog čvora uz “Ligovsky Prospekt” u jugoistočnom delu Sankt Peterburga tako će nastati nova, pretežno rezidencijalna četvrt za 8.600 stanovnika. Na površini od 30 hektara, odnosno 517.000 m2, nalaziće se i brojni restorani i kafići, trgovine, poslovni i sportski objekti, kao i četiri dečja vrtića, jedna osnovna i jedna srednja škola i podzemna i površinska garaža.

„Želimo stvoriti aktivno i hortikulturno uređeno okruženje u kojem još uvek možete osetiti istorijsku namenu ovog dela grada i živeti u skladnoj zajednici sa svojim susedima, uz izvrsnu povezanost sa središtem Sankt Peterburga“, rekao je Patrik Meijers, partner u kompaniji “Orange Architects”.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Zamena dela toplovoda u Kikindi privodi se kraju nakon 15 godina odlaganja

14.08.2020

grejanje_toplovod — Foto-ilustracija: Pixabay

Javno preduzeće “Toplana” u Kikindi uveliko se priprema za grejnu sezonu. Trenutno se završava zamena dela magistralnog toplovoda. U pitanju je posao koji je zbog svoje kompleksnosti odlagan 15 godina. Pored toga, do početka sezone u planu je da se završi deo toplovoda u delu grada Mikronaselje, kao i da se ugradi novi kotao u Banatskom Velikom Selu.

Ugao ulica Miloša Velikog i Jovana Jovanović Zmaja u Kikindi do 23. avgusta biće zatvoren za saobraćaj zbog radova Javnog preduzeća “Toplana”. Toplovodne cevi u tom delu šireg centra grada stare su više od trideset godina i nalaze se ispod jedne od najprometnijih raskrsnica, pa je njihova zamena odlagana više godina.

“Pre 15 godina su krenuli radovi u Ulici Miloša Velikog na zameni magistralnog voda. Ovaj deo ovde bio je i najzahtevniji u tom momentu, zato je i preskočen. Ostalo je još presecanje puta. Ove godine smo se opredelili da ipak to uradimo”, kaže Dušan Marjanović, v.d. direktora “Toplane”.Radovi su počeli 3. avgusta. Kako ističu u JP “Toplana”, odvijaju se predviđenom dinamikom.

“Sada trenutno se vari prva cev, druga će se završiti u predviđenom vremenskom periodu. Radovi idu po planu, tako da u nekim rokovima koji su zacrtani biće sve urađeno”, ističe Nikola Linjački, inženjer za distribuciju i proizvodnju toplotne energije.

Pročitajte još:

Osim trase u Ulici Miloša Velikog, do početka grejne sezone planirani su i radovi na toplovodu u delu grada Mikronaselje, kod Osnovne škole “Žarko Zrenjanin”.

“Dužina trase od 60 do 70 metara, ne znamo sad precizno. Imamo u planu i da nabavimo novi kotao i da ga ugradimo u kotlarnici u Banatskom Velikom Selu”, dodaje Nikola Linjački.

Investicije JP “Toplana” u protekle dve godine smanjile se broj havarija u sezoni. Tako je u grejnoj sezoni 2018/2019 bilo 25 havarija, a već u narednoj 12. Vrednost pomenutih radova je oko 20 miliona dinara, a finansiraju se iz sredstava samog preduzeća.

Autorka: Lidija Vučković

Izvor: Radio-televizija Vojvodine

Priroda uzvraća udarac – zaraznim bolestima

13.08.2020

pacov_glodar_otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Mert Guller)

Analize pokazuju da pacovi i šišmiši koji su rezervoari pandemijskih patogena kao što je bolest KOVID-19, izazvana koronavirusom, postaju brojniji u narušenim ekosistemima.

Ljudska populacija sve je ugroženija bolestima koje vode poreklo iz divljine, kao što je HIV, Zika, SARS i MERS. Od početka izbijanja pandemije koju je izazvao koronavirus, Ujedinjene nacije (UN), Svetska zdravstvena organizacija (SZO) su slali upozorenja da se svet mora suočiti sa uzrokom širenja zaraze – uništavanje prirode – ne samo sa zdravstvenim i ekonomskim posledicama. Razlog zašto su životinjske vrste kao glodari i slepi miševi u porastu u ekosistemima koje su narušili ljudi leži u tome što su mali, pokretni, prilagodljivi i brzo se razmnožavaju.

Veliki nestaju, mali se razmnožavaju

Britanski Guardijan citira Dejvida Redinga sa ZSL Instituta za zoologiju u Londonu, koji je jedan od autora istraživača studije objavljene u naučnom časopisu “Nature”: “Ultimativni primer je običan pacov. (…) U poređenju sa slonovima, koji imaju mlade svakih nekoliko godina, (ova vrsta) mora da osigura vrlo jak i prilagodljiv imuniloški sistem mladunčeta kako bi preživelo”.

Foto-ilustracija: Unsplash (James Wainscoat)

Suprotno tome, glodari imaju evolutivnu strategiju koja daje prednost velikom broju potomaka ispred visoke stope preživljavanja svakog pojedinačno, što znači da ova vrsta investira relativno malo u imuni sistem jedinke, pojašnjava se u Guardijanu.

Izvedena istraživanja procijenjivala su gotovo 7.000 životinjskih vrsta na šest kontinenata i otkrila da pretvaranje prirodne divljine u poljoprivredna zemljišta ili naseljavanje ljudi često izbriše sa lica zemlje velike vrste. Nasuprot njima, manje vrste profitiraju – prilagodljivija bića nose većinu patogena koji mogu preći na ljude. Među ispitanim vrstama za 376 je poznato da nose patogne koje dele sa ljudima.

Procena je pokazala da životinjske vrste koje su domaćini zoonotičkih bolesti ili zoonoza postaju 2,5 puta veće u mestima gde je priroda narušena i da njihovi brojevi porastu do 70 odsto u poređenju sa nenarušenim ekosistemima.

U tekstu magazina “Psichology Today” koji prenosi portal “Peščanik” navodi se da su smrtonosni virusi poput malih boginja, kuge, ovčjih boginja i gripa evoluirali u uslovima velike koncentracije ljudi, životinja, njihovih ostataka i izlučevina. Tačnije, uporedo s njima, pod novim selektivnim pritiscima na ljude, biljke i životinje koji su pripitomljavali jedni druge u doba neolita, koje je počelo pre 12.000 godina, evoluirale su zoonotičke bolesti (prvobitno životinjske, a onda prenete i na ljude). “Pripitomljavanje” ovde označava evolucionu strategiju vrsta koje selektivno gaje druge vrste i preoblikuju njihove životne istorije za svoje potrebe.

Pročitajte još:

Pre milion godina, posle pripitomljavanja vatre, na primer, naši preci bili su u stanju da spale velike delove šuma i savana kako bi promenili obrasce životinjske migracije za potrebe lova. Ljudi neolita započeli su i trend selektivnog gajenja biljnih vrsta (prosa, žita, pirinča), kao i životinjskih (pasa, kamila, svinja, koza, ovaca, krava) za potrebe svoje ishrane, opstanka i održavanja energije.

Dok su ljudska i životinjska populacija neolita rasle, za trpezom su im se pridruživali talasi nezvanih gostiju – pacova, miševa, vrabaca, golubova – a onda su došle buve, vaške, krpelji, mravi, muve, pčele i drugi insekti. Za njima su ubrzo pristigli i paraziti, bakterije i virusi. Antropolog Džejms C. Skot govori o tim radikalnim transformacijama kao o “poznoneolitskim logorima za naseljavanje raznih vrsta”.

Kako sprečiti prelazak patogena sa životinje na čoveka?

Foto-ilustracija: Unsplash (Elena Mozhvilo)

Za organizam se kaže da je patogen (grč. pathos – bolest; gen – koren) ako je sposoban da izaziva određeno oboljenje. Patogeni organizmi su specifični za posebnu vrstu domaćina i posebnu vrstu tkiva. Neke vrste bakterija uništavaju ćelije svog domaćina. Međutim, najveći broj vrsta bakterija proizvodi toksine (otrove) koji nanose štetu metabolizmu ćelije domaćina. Termin patogen počeo se koristiti tokom 1880-ih i tipično je označavao infektivne mikroorganizme kao što su virusi ili bakterije.

Mnogo je faktora u procesu koji naučnici nazivaju ‘prelivanje’ ili prelazak patogena sa životinje na čoveka, što zatim izaziva izbijanje zaraze koje mogu postati i pandemije kao u slučaju bolesti KOVID-19.

Najbliži kontakt sa divljim životinjama ostvaruje se preko lova, trgovine ili narušavanja staništa – sve ovo povećava rizik od izbijanja infekcija novih bolesti, piše BBC.

Za koronavirus se veruje da vodi poreklo sa slepih miševa koji su zajedno sa drugim divljim životinjama odigrali ulogu u prelasku virusa na ljude.

Divlje životinje koje su opasnosti od izumiranja zbog ljudi koji ih iskorištavaju, kako je potvrđeno, nose više od duplo više virusa koji mogu izazvati zaraze. BBC napominje da je zabluda da divlja priroda, kao što su džungle, najveći izvor zaraznih bolesti. Zapravo, najveću pretnju predstavljaju pordučja gdje je prirodna pretvorena u nasade, pašnjake, gradove i predgrađa.

“Pošto se predviđa da će se poljoprivredna i urbana zemljišta u narednim decenijama nastaviti širiti, trebali bismo pojačati nadzor bolesti i pružanje zdravstvene zaštite u onim područjima koja su značajno poremećena jer će na njima verovatnije biti životinje koje bi mogle biti domaćini štetnim patogenima”, rekla je profesorka Kejt Džons sa UCL-a za BBC,, navodeći strategije koje bi mogle pomoći da se ublaže pretnje od budućih rizika po javno zdravlje.

Autorka: Asja Hafner

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Solarna sušara za voće i povrće iz Bugarske – štedi energiju, povećava prihode

13.08.2020

Mladi tim iz Bugarske smatra da je ovo rešenje za mala poljoprivredna gazdinstva koja ulažu mnogo novca u uzgoj voća i povrća, a u sušenom stanju bi mogli da ih prodaju po višim cenama.

Foto: Facebook (screenshot @Bušan Trivedi)

Mladi bugarski tim iz poduzetničkog programa ABLE Activator razvio je solarnu sušaru za voće i povrće. Uređaj je rezultat projekta “Ponos farmera” i, kako kažu, rešenje za mala poljoprivredna gazdinstva koja ulažu puno novca u uzgoj voća i povrća, a u sušenom stanju bi mogli da ih prodaju po višim cenama i dalje sačuvaju njihov rok trajanja, piše agronovinite.

Sunčeva energija koristi se za sušenje koje se odvija u zatvorenom prostoru što štiti proizvode od prašine i štetočina.

“Solarna sušara je brža i jeftinija od električnih dehidratora”, tvrde njeni tvorci.

U timu koji je stvarao uređaj je i Bušan Trivedi, inženjer mašinstva iz Mumbaja u Indiji koji je u svojoj domovini radio na projektu snabdevanja solarnom energijom socijalno ugrožene porodice. Za potrebe siromašnih domaćinstava u susednom Mijanmaru stvorio je i šporet sa malom potrošnjom drva. To je poboljšalo kvalitet vazduha u domaćinstvima i smanjilo krčenje šuma na tom području.

Projekat ovog inženjera i njegovih kolega osvojio je prvo mesto na ovogodišnjem proletnom izdanju “ABLE Activator”-a.

Na tržištu postoje slični proizvodi

Trenutno na tržištu postoji još sličnih proizvoda, a jedan je osmislila i kompanija “SolarFlex” koja je htela da reši pitanje bezbednosti hrane i pokrene mikro poduzeća u zemljama u razvoju. Tako su razvili proizvod koji ima fleksibilan dizajn i jeftin je za proizvodnju.

Pročitajte još:

Sušenje voća i povrća ovim sistemom je efikasno rešenje za dugoročno skladištenje hrane koje ne zahteva struju i eliminiše potrebu za hemijskim konzervansima.

Korišćenje solarne energije u ovu svrhu već se uspešno primenjuje u mnogim zemljama, uključujući Portugal. Lokalni uzgajivači bilja koriste je na svom imanju kako bi uštedeli energiju tokom procesa sušenja i smanjili troškove proizvodnje. Uvođenjem inovacija njihovi troškovi energije smanjeni su za čak 70 odsto.

Autorka: Martina Popić

Izvor: Agroklub.rs

1...669670671...1,671 Page 670 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Veliki nestaju, mali se razmnožavaju

Pročitajte još:

Kako sprečiti prelazak patogena sa životinje na čoveka?

Na tržištu postoje slični proizvodi

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM