Francuska  je  2016.  godine  donela  propis  kojim  obavezuje  sve  supermarkete  na  svojoj  teritoriji  da na dnevnom nivou doniraju višak namirnica. U  suprotnom  se  suočavaju  s  novčanim  kaznama koje idu i do 75.000 evra. Tako se solidarnost među Francuzima podstiče i slovom zakona. Na suprotnoj strani smo mi – u nedostatku Zakona o donacijama, kompanije-donatori  moraju  da  plate  PDV  u  visini  od  25  odsto,  otkrila  nam  je  Gordana Jovanović,  menadžerka  udruženja  „Donorum”.

Zajedno  sa  Ilijom  Veselinovićem,  Zvezdanom  Mutapović,   Filipom   Krivokapićem,   Tomasom   Momčilovićem   i  Stefanom  Živićem,  Gordana  je  pokrenula  „Donorum”  u  nameri  da  ponude  svoj  odgovor  na  gomilanje  otpada  od  hrane u Srbiji. Ime ovog neprofitnog, nevladinog udruženja, nastalog  iz  želje  mladih  da  pomognu  socijalno  ugroženim  ljudima, potiče od latinske reči za dar – donum. Vođeni geslom  da  viškovi  hrane  nisu  problem  isključivo  ekološke  i  agro-ekonomske prirode, već se tiču i ljudi u našoj zajednici, darodavci Gordana, Ilija, Zvezdana, Filip, Tomas i Stefan su osmislili aplikaciju Public Kitchen Infrastructure.

Prema  podacima  Ujedinjenih  nacija,  na  godišnjem  nivou  srpska  domaćinstva  bace  više  od  250.000  tona  „ića  i  pića”, što bi značilo da svaki stanovnik na deponiju pošalje oko 200 evra. Ne preterano lepo i prikladno mesto za „ulaganje”  novca,  složićemo  se!  „Druge  države  otpad  od  hrane  posmatraju  kao  osnovni  resurs,  dok  naše  kompanije  i  pojedinci  zbog  propisa  i  neodgovornosti  i  dalje  ne  shvataju  njegov  potencijal”,  istakla  je  naša  sagovornica,  po  struci  geograf i inženjer u oblasti životne sredine.

Jedna od tih država o kojima govori Gordana, jeste i Irska,  odakle  potiče  aplikacija  Food  Cloud,  po  uzoru  na  koju  su „donorumci” napravili svoju. Ona spaja više od 4.000 humanitarnih  organizacija  sa  najvećim  tamošnjim  trgovinskim lancima, kao što su TESCO i ALDI. „Smatramo da je i kod nas izvodljiv sličan poduhvat, što smo i dokazali stvaranjem aplikacije”, odlučna je ona.

Iz prve ruke smo dobili i informacije o tome kako funkcioniše Public  Kitchen  Infrastructure.  „Donatori  i  humanitarne  organizacije  treba  da  se  registruju  na  našem  sajtu  donorum.org.  Nakon  toga  sledi  provera.  Registrovani  korisnici  potom  dobijaju  svoje  profile.  Donatori  u  svakom  trenutku  po  završetku  procesa  mogu  da  postave  donacije  na našu platformu i one postaju vidljive za sve priključene humanitarne  organizacije”,  otkrila  nam  je  Gordana,  jedna  od  idejnih  tvoraca  „Donoruma”,  dodavši  da  donatori  imaju  mogućnost  da  naznače  količine  namirnica  koje  imaju  na  raspolaganju i pakovanje u kom se nalaze, kao i da štikliraju donaciju kao „hitnu” ukoliko je neophodno što brže preuzimanje i korišćenje.

Aplikacija  je  besplatna  i  podaci  se  ažuriraju  u  realnom  vremenu  i  dostupni  su  javnosti.  S  radom  je  počela  krajem  oktobra  2019.  godine,  kada  je  kompanija  „Imlek”  poklonila  mleko za rehabilitacioni centar „Duga” iz Novog Sada i humanitarnu organizaciju „Čarolija” iz Beograda.

Gordana, Ilija, Zvezdana, Filip, Tomas i Stefan su udružili svoje znanje i veštine u izradi sajta i u promociji udruženja i aplikacije. Raspoloživa sredstva stavili su u službu plemenitog cilja. On, međutim, zahteva kolektivnu akciju. Ekologija i filantropija traže uključivanje države, industrije i zakonodavaca, a „Donorum” im je isporučio odlično mesto sastanka.

Da li pojedinci mogu da koriste aplikaciju?

Trenutno pojedinci nisu u prilici da pruže sopstveni doprinos radu „Donorumove” javne kuhinje, ali se tim nada da će u skorije vreme dobiti projektna sredstva koja bi im omogućila kreiranje aplikacija za Android i Epl telefone, objasnila nam je Gordana.

Do tada udruženje poziva građane da ih prate na društvenim mrežama, gde dele savete za sprečavanje bacanja hrane u domovima.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.