Gotovo netaknuta priroda naše zemlje primila je i ugostila veliki broj turista koji su ove godine umesto morskih destinacija odmor proveli u prostorima koji čine bisere prirode naše zemlje.

Najtraženije destinacije za odmor bili su, pre svega, kao najveća područja naši nacionalni parkovi Tara, Đerdap, Kopaonik, Fruška gora, zatim Parkovi prirode Stara planina, Zlatibor i Golija, koji su od ranije bili prepozanti kao turističke destinacije. Znatno veći broj poseta nego ranijih godina imali su i Predeli izuzetnih odlika „Vlasina“, „Ovčarsko-Kablarska klisura“, ali i Specijalni rezervati prirode „Uvac“, „Suva planina“, „Jerma“ i mnogi drugi. Poseta pojedinačnih fenomena u prirodi takođe je bila izazov za naše građane, fotografije sa Spomenika prirode „Taorska vrela“, vodopada „Lisine“ i „Sopotnica“, česte su razglednice koje se razmenjuju na društvenim mrežama.

Ovim povodom, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije Aleksandar Dragišić istakao je: „Jedinstveni i najvredniji prostori prirode koji se čuvaju u okviru sistema zaštićenih područja, a kojih na osnovu stručnog rada Zavoda za zaštitu prirode Srbije ima oko 500, našli su se pred izazovom upravljanja najbrojnijim posetama od svog ustanovljavanja kao zaštićenih područja. Ujedno deo posetilaca koji nije uobičajeno provodio odmor u prirodi, našao se u okruženju u kojem važe posebna pravila i kultura ponašanja za upoznavanje okoline, aktivnosti kojima se mogu baviti i pravilno i bezbedno kretati kako ne bi ugrozili svet prirode, i sebe. U tom kontestu u sporadičnim slučajevima dolazilo je do neželjenih situacija, pre svega, ostavljanja smeća u prirodi, ulazak u zone sa prvim režimom zaštite koji su područja sa osetljivim ekositemima i staništima retkih vrsta i u kojima su zabranjene posete, gubljenje usled nepoznavanja praćenja/ili nepoštovanja oznaka na šetnim stazama u prirodi i sl. Međutim, ono što je bitno je da nije došlo do većih problema koji bi doveli do degradacije prostora, narušavanja staništa biljnih i životinjskih vrsta, izazvali požare i sl.“

Zavisno od karakteristika područja, ustanovljenih osnovnih i temeljnih vrednosti, raspoloživih kadrovskih i logističkih kapaciteta, pojedinačna zaštićena područja su rešavale određene probleme na terenu. Nacionalni park Tara, kao prostor sa najviše uređenih šetnih i biciklističkih staza i vidikovaca, imao je izazov u organizovanju i usmeravanju velikog broja ljudi i vozila na ovom prostoru, uz pojačnu potrebu regulisanja odvoženja smeća na najfrekventnijim lokalitetima i pre svega, zalaženje u rezervate sa prvim stepenom zaštite koji se nalaze pored puta (kao što je rezervat Crveni potok na Mitrovcu).

Turistička organizacija Vlasine kao upravljač PIO „Vlasina“ sa nekada dnevnim ulaskom od 2000 automobila, posetilaca, koji su najčešće boravili na plažama jezera najviše se bavila problemom otpada i smeća u priobalnom pojasu.

Odvoženje smeća i čišćenje posle poseta bio je veliki posao i u Parku prirode „Stara planina“, kao i još 40 zaštićenih područja kojima upravaljaju JP „Srbijašume“.

Turistička organizacija Čačak, upravljač Parka prirode „Ovčarsko-Kablarska klisura“, je bila angažovana i za pomoć turistima da savladaju planinarske staze, budući da su neodgovorni pojedinci pored zvanične, na stazama ispisivali svoju signalizaciju, i time zbunjivali posetioce.

Svakako sa najvećim problemom se susreo Rezervat „Uvac“ – upravljač Specijalnog rezervata „Uvac“, gde su se dešavali nedozvoljeni preleti helikoptera koji su ugrožavali mlade beloglavih supova u periodu njihove pripreme za prvi let. Nakon ovog incidenta pokrenuti su koraci kako ne bi došlo do novih slučajeva u vidu zabrane niskih letova na prostoru ovog rezervata.

Kao primer dobre prakse i dobrog upravljanja povećanim brojem poseta, istče se Nacionalni park „Đerdap“. Javno preduzeće „Nacionalni park Đerdap“, za ovu situaciju se spremao godinama i tako je i dočekao. U skladu sa pripremljenim Planom upravljanja posetama nacionalnim parkom i studijom o kapacitetima pešačkih staza, kojih u parku ima devet, sve zainteresovane posetioce da upoznaju Đerdap na stazama su dočekivali rendžeri koji su prošli obuke za vodiče i u grupama vodili posetioce. Za svoje posetioce Nacionalni park je imao pripremljene programe obilazaka sa vode, kao i kolima sa vodičem.

„Iskustva stečena kroz povećan broj posetilaca u prirodnim dobrima su veoma značajna za rad u organizovanju i upravljanju posetama kako bi imali turizam koji će značiti lokalnom stanovništvu i biti usklađen sa očuvanjem prirodnih vrednosti. Pre svega, svi upravljači treba da imaju plan upravljanja posetama i procenu kapaciteta poseta područja, pripreme raznovrsnu ponudu vođenih tura i pojačaju informativne i obrazovne kapacitete i dostupnost na terenu. Takođe, treba pojačati poštovanje zakonskih propisa i procedura za obavljenje delatnosti u zaštićenom području i obavezu javljanja i prijavljivanja svoje delatnosti upravljaču zaštićenog područja i dobijanja uslova zaštite prirode od Zavoda za zaštitu prirode Srbije“, naglasio je Aleksandar Dragišić, kako bi sledeću sezonu dočekali spremnije.

„Nadamo da će naši građani koji su ove godine odškrinuli vrata lepota prirode naše Srbije, nastaviti da obilaze područja prirodne baštine kada i druge tradicionalne destinacije za odmor budu ponovo dostupne. Poznavanje i poštovanje naše baštine govori o svima nama kao pojedincima i građanima naše zemlje. Ujedno, ako naučimo da volimo i čuvamo prirodu i to prenesemo na decu, dajemo lični doprinos i za očuvanje planete“, zaključio je direktor Zavoda.

Osnovna pravila ponašanja u prirodi

• O vrednostima i lepotama zaštićenog područja informišite se u Informativnom centru i Centru za posetioce u zaštićenim područjima. Raspitajte se o vodičkoj službi, mogućnostima korišćenja bicikla;
• Posvetite vreme obaveštenjima na informativnim tablama, ukoliko postoje. Poštujte znake upozorenja ili zabrana. Pitajte uniformisana lica (čuvare prirode) o nedoumicama ukoliko ih imate;
• Krećite se po obeleženim šetnim stazama. Ne udaljavajte se od njih čak iako mislite da ćete se lako orijentisati;
• Automobile vozite obeleženim i javnim putevima. Poštujte zabrane upotrebe sirene;
• Parkirajte isključivo na obeleženim i uređenim parkinzima;
• Kampujte na označenim i uređenim mestima;
• Za izletička mesta birajte prostore gde postoje postavljeni stolovi;
• Vatru za rošitlj, ukoliko je dozvoljeno paljenje vatre u svako doba godine, palite na postavljenim ložištima i koristite grane koje su na zemlji, nemojte lomiti grane sa drveća. Po odlasku obavezno proverite da li ste dobro ugasili vatru;
• Smeće odlažite u kese. Ukoliko ne postoje kante ili kontejeri obavezno ga ponesite sa sobom, nikako ne ostavljajte u prirodi;
• Na stazama gde je obeleženo da se krećete kroz stanište neke životinje, nemojte praviti buku, dovikivati se i uznemiravati životinje;
• Nemojte brati biljke i gljive;
• Nemojte hvatati, ubijati, u strahu gaziti i juriti životinje, budući da se nalazite na mestu koje je njihov dom;
• Nemojte unositi, puštati ili ostavljati bez nadzora vaše ljubimce u prirodi;
• Nemojte praviti buku na staništu ptica, pored gnezda ili ih uništavati ili kupiti jaja iz gnezda, kao ni mladunce drugih životinja;
• Svoj otpad ponesite sa sobom;
• Prijavite čuvaru ili rendžeru ukoliko primetite da se neko nedolično i neodgovorno ponaša u prirodi;
• Kao uspomenu ponesite svoje utiske, doživljaje i fotografije.

Navedena pravila nisu tu da nas ograniče i spreče da uživamo spontano u prirodi, već da nas podsete da moramo čuvati prirodu, jer nije neuništiva i potrebno joj je dugo vremena da zaleči rane koje mogu nastati usled našeg neodoličnog ponašanja.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije