Na koji način evropsko mleko lošeg kvaliteta uništava afričke stočare?

21.08.2020

africa_cattle_afrika_stoka — Foto-ilustracija: Pixabay

Lokalna industrija tvrdi da evropski proizvođači koriste zapadnoafrička tržišta na koja izvoze galone mleka slabijeg kvaliteta, koje nije sveže i koje se nije prodalo u Evropskoj uniji.

“Pokušavamo da prodamo svoje mleko, ali jednostavno ne ide. Većinom ga ili izlijem u kanalizaciju ili ga podelim. To boli, jer bi ono trebalo da bude za našu decu i stoku”, započeo je priču Hamidu Bande, mlekar iz ruralnog područja države Burkina Faso na zapadu Afrike. Krajem sedamdesetih godina, kada je rođen, bilo je nečuveno kupiti uvezeno mleko za Politico.

Za vreme školskog odmora išli su do najbližeg stočara koji bi im u posudice izmuzao svežu užinu, a njegov otac je takođe prodavao mleko jer su imali porodično krdo krava. Danas svoje životinje isključivo uzgaja radi prodaje mesa u susednim zemljama, a mleko koje ima koristi samo u svom domaćinstvu.

Niska cena i uvoz ubija male proizvođače

Lokalna industrija tvrdi da evropski proizvođači koriste zapadnoafrička tržišta na koja izvoze galone mleka slabijeg kvaliteta, koje nije sveže i koje se nije prodalo u Evropskoj uniji. Takođe, navode da takvi proizvodi sadrže mnogo biljnih masti uključujući palmino ulje koje je glavni uzrok krčenja šuma i gubitka biološke raznovrsnosti.

Prezasićenost ovim proizvodima i njihova niska cena onemogućuju konkurenciju lokalnim proizvođačima na tržištu i dovode do propadanja malih stočara. Treba napomenuti kako su afričke krave manje produktivne od onih u Evropi, a daju tek četiri litra mleka dnevno, za razliku od evropskih koje proizvedu sedam puta više, čak do 28 litara.

Prema podacima Evropske unije, izvoz mleka u Burkinu Faso porastao je sa 1.530 tona u 2009. na preko 8.000 tona deceniju kasnije. U Senegal je prošle godine uvezeno otprilike 86.000 tona, a 2017. godine 65.500 tona. Količina koja ulazi u Nigeriju udvostručila se u poslednjih 17 godina dosegnuvši 94.500 tone prošle godine. I kompanije sa Novog Zelanda, Sjedinjenih Američkih Država i drugih delova u Zapadnu Afriku izvoze mleko upitnog kvaliteta, ali sa nižom stopom.

Preduzete su mere kako bi se smanjio ogroman uvoz

Evropski izvoznici tvrde kako Afrika jednostavno nema nivo proizvodnje i ulaganja dovoljno za podmirivanje potreba brzorastućeg stanovništva u regionu. Takođe, osporavaju tvrdnju da je mleko u prahu sa dodatom masnoćom nutritivno lošije.

Portparol Evropske komisije rekao je da su glavni razlozi za nedostatak domaće snabdevenosti svežeg mleka u Zapadnoj Africi strukturni, uključujući visoke ulazne troškove, lošu infrastrukturu i poteškoće u poboljšanju genetskih zaliha goveda. Dodao je i kako afričke zemlje uvek mogu da preuzmu mere kojima će privremeno ograničiti uvoz, a koje su prema odredbama i pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Mnoge zemlje Zapadne Afrike, uključujući Nigeriju sa najrazvijenijom ekonomijom, već su preduzele mere da bi suzbile rastuću plimu uvoza mleka i primenile politiku pomoću koje bi podržale poljoprivrednike i zaštitile autohtonu proizvodnju mleka.

“Ako se ovako nastavi, uspećemo”, rekao je Nur Al Ajat Udraogo, stočar koji poseduje farmu 15 kilometara južno od glavnog grada Burkina Faso. “Ne znam zašto bi mladi trebalo da piju mleko u koje je dodato palmino ulje.”

Pročitajte još:

Italijanski portal Politico više od šest meseci sprovodio je istraživanje u Burkini Faso, Maliju, Mauritaniji i Senegalu. Izveštaj je pokazao da se radi o razornom uticaju koji ima uvoz takozvanog mleka u prahu punjenom masnoćom – najčešće palminim uljem. Neka od njih su bila namenjena i deci rođenoj pre vremena.

Autorka: Lucija Bencaric

Izvor: Agroklub

Singapur ima najbolji odnos zelenila i ljudi

20.08.2020

singapore_airport_singapur_aerodrom — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropski zeleni dogovor ima za cilj da Evropa bude prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Da bi se to postiglo, neophodne su promene i u građevinskom sektoru. Prema analizi Evropske agencije za zaštitu životne sredine, zagađenje bi moglo znatno da se smanji primenom principa zelene gradnje, reciklažom građevinskog otpada i smanjenjem korišćenja betona, cementa i čelika.

Proizvodnja građevinskog materijala i potrošnja energije za grejanje i hlađenje zgrada uzroci su emisije više od 60 odsto štetnih gasova u atmosferu.

“Svakako i kod nas jedna od stvari o kojoj se priča jeste ta energetska efikasnost. Država već ima fond koji se odnosi na javne objekte i treba da se formira fond koji će se odnositi na privatne objekte. Energetska efikasnost, mi smo u tome vrlo slabi, slabi u smislu toga da imamo preko 300.000 kuća koje su neizolovane i trošimo četiri do pet puta više nego što Evropa troši za zagrevanje takvih kuća”, objašnjava Dragana Korica iz Saveta zelene gradnje Srbije.

Proizvodnja cementa i betona mogla bi da se smanji, ako bi se reciklirao građevinski otpad. U Srbiji godišnje oko 70 miliona tona građevinskog otpada završi na deponijama.

Pročitajte još:

“Nemamo zakonske norme pod kojima bi mogli da radimo to, da rušimo, da odvajamo materijale i da recikliramo, da ih vratimo nazad u proizvodnju i to u kojim procentima trebalo bi definisati. Devedeset pet odsto građevinskog materijala iz jednog objekta može da bude upotrebljeno u proizvodnji drugih građevinskih objekata”, navodi Viktor Kobjerski ispred Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

Potrošnja energije i emisije ugljen-dioksida mogu da se smanje i zelenom gradnjom i zelenim površinama.

“Inače je 28 kvadrata zelenila potrebno po čoveku, prema nekim parametrima svetskih asocijacija. Bitno je da povežemo to zelenilo u jedan zajednički sistem. I to je nešto što se danas radi svugde u svetu, od Hong Konga gde je najteže, do Singapura koji ima najbolju situaciju vezano za odnos zelenila sa ljudima i naravno nordijske zemlje i Kanada i Australija”, naglašava prof. Eva Vaništa Lazarević sa Departmana za urbanizam Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Beograd ima 14 kvadratnih metara zelenila po stanovniku, Vračar na primer svega dva metra.

Kada bi svi evropski gradovi pokušali da dostignu Beč koji ima 120 metara kvadratnih zelenila po stanovniku, a države Dansku koja već reciklira više od 90 odsto građevinskog materijala, Evropa bi svakako imala veće šanse da u narene tri decenije dostigne cilj – da bude prvi klimatski neutralan kontinent.

Izvor: RTS

Ujedinjene nacije i Evropska unija odali priznanje humanitarcima u borbi protiv pandemije

20.08.2020

humanitarian_aid_humanitarna_pomoć — Foto-ilustracija: Pixabay

Povodom Svetskog dana humanitarne pomoći, koji se obeležava 19. avgusta, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš odao je poštovanje “neopevanim herojima” borbe protiv pandemije koronavirusa, ljudima koji često rizikuju svoj život da bi spasili živote drugih. Potpredsednik Evropske komisije i komesar za upravljanje krizama saopštili su da je 2019. ubijeno 125 humanitarnih radnika, ističući da “spasavanje života nikada ne bi trebalo da košta živote”.

Prema podacima UN, 2019. godine je zabeležen rekordan broj napada na humanitarce, a na meti napada više su bili i zdravstveni radnici.

Pandemija je ove godine dodatno opteretila humanitarne radnike, rekao je Gutereš, dodajući da su zbog gubitka posla, obrazovanja, hrane, vode i bezbednosti ugroženi milioni ljudi.

“Ovi stvarni heroji rade izvanredne stvari u izvanrednim vremenima da pomognu ženama, muškarcima i deci čiji je živote preokrenula kriza”, kazao je Gutereš u poruci objavljenoj na Tviteru.

S pandemijom KOVID-19 povećao se i broj osoba kojima je potrebna humanitarna pomoć, a zbog ograničenja kretanja i karantina, uvedednih u cilju sprečavanja širenja virusa, glavnu ulogu u odgovoru na humanitarnu krizu preuzela su civilna društva i lokalne organizacije.

“Ove godine slavimo njih: ljude kojiima je takođe često potrebna pomoć, kao što su izbeglice koje pomažu zajednicama domaćinima, lokalni zdravstveni radnici koji brinu o bolesnima i vakcinišu decu, i humanitarci koji nastoje da dostave hranu, vodu i lekove u zaraćena područja. Oni su neopevani heroji borbe protiv pandemije – i svi oni previše često rizikuju svoje živote da bi spasili živote drugih”, rekao je Gutereš.

EU: Za sedam godina 10 milijardi evra

Zvaničnici EU su 18. avgusta, u saopštenju povodom Svetskog dana humanitarne pomoći, takođe odali priznanje humanitarnim radnicima koji od izbijanja pandemije koronavirusa pružaju pomoć u još težim uslovima.

Pročitajte još:

“Zabrinjavajuće je to da su humanitarne potrebe danas u porastu, dodatno povećane zbog pandemije koronavirusa. Imajući to na umu, EU je spremna povećati ulaganja u humanitarnu pomoć. Evropska komisija će u narednih sedam godina finansirati humanitarno delovanje EU u iznosu od gotovo 10 milijardi evra”, navedeno je u zajedničkom saopštenju visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja i komesara za upravljanje krizama Janeza Lenarčiča.

U saopštenju se ističe da je 2019. ubijeno 125 humanitarnih radnika, a 124 ih je oteto.

“Kako bi se sprečili takvi gubici i zaštitili humanitarni radnici i civili, nužno je osigurati poštovanje međunarodnog humanitarnog prava. Stoga pozivamo sve sukobljene strane da se suzdrže od napada na civilnu infrastrukturu, uključujući škole i bolnice”, dodaje se u saopštenju.

Rekordan broj napada

Početkom 2019. oko 70,8 miliona ljudi prisilno je raseljeno zbog sukoba, nasilja i kršenja ljudskih prava. Klimatske promene dodatno povećavaju ugroženost stanovništva. Osam najozbiljnijih kriza povezanih s nestašicom hrane izbilo je zbog kombinacije oružanih sukoba i klimatskih poremećaja, navedeno je u saopštenju.

Svetski dan humanitarne pomoći ustanovljen je 2009, u znak sećanja na godišnjicu bombardovanja sedišta UN u Bagdadu u Iraku 2003, kada su poginula 22 humanitarna radnika.

UN su saopštile da je 2019. zabeležen rekordan broj napada na humanitarne radnike. Na meti napada bila su 483 humanitaraca, 125 je ubijeno, 234 ranjeno, a 124 oteto. To je 18 odsto više nego 2018. godine.

Najviše napada desilo se u Siriji, zatim Južnom Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo, Avganistanu i Centralnoafričkoj Republici.

Takođe je prošle godine zabeležen povećan broj napada na zdravstvene radnike. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, bilo je 1.009 napada na zdravstvene radnike i ustanove, u kojima je stradalo 199 ljudi i ranjeno 628.

Izvor: Euractiv.rs

Zašto stanovnici Smedereva planiraju blokadu tamošnje luke?

20.08.2020

1280px-Смедеревска_тврђава_3 — Foto: Wikipedia/Sstruja

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da neosnovani pozivi na blokadu luke u Smederevu neće rešiti problem zagađenja vazduha u Smederevu, već će samo naneti dodatnu štetu radu ove luke.

Povodom najave pokreta “Tvrđava” da će blokirati rad Luke Smederevo, Ministarstvo je istaklo da Luka Smederevo svojim radom ne doprinosi podizanju nivoa zagađenja vazduha u Smederevu i apelovalo na građane da se ne pridružuju takvim akcijama, koje mogu samo da nanesu ekonomska štetu samoj luci i Gradu Smederevu.

Ministarstvo je naglasilo da je luka u Smederevu jedina luka u Srbiji koja je suočena sa negativnim efektima pandemije KOVID-19 na svetsku ekonomiju, jer je došlo do smanjenja tražnje za čelikom na svetskom tržištu, pa je samim tim smanjen i obim pretovara sirovina i gotovih proizvoda industrije čelika u ovoj luci. Prema tvrdnjama Ministarstva, potpuno neosnovanom blokadom luke neće se rešiti problem zagađenja vazduha u Smederevu, ali će se naneti dodatna šteta radu ove luke.

Iz pokreta “Tvrđava” je ubrzo nakon objavljenog saopštenja nadležne državne institucije stigao odgovor. Pokret je optužio Ministarstvo da je „prećutalo da je država Srbija bez naknade poklonila Kinezima Luku Smederevo na 50 godina“ i još jednom pozvalo na sugrađane protest.

Pročitajte još:

Protest za čist vazduh pod sloganom “Za svu decu” se održava na Smederevskom keju u subotu, 22. avgusta, s početkom od 18 časova.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture/Pokret “Tvrđava”

Kako robot-lenjivac na solarnu energiju pomaže očuvanju životinja i biljaka?

20.08.2020

Ukoliko ste dolazili u dodir sa književnošću sa trafike, poznato vam je ono izlizano kazivanje da se život ne sastoji od uzdisaja koje načinimo, već od trenutaka koji nam oduzmu dah. Ono se u mom slučaju pokazalo kao istinito, te je tako u ovih nekoliko linija kojima je prošaran moj mozak, pored definicije ćelije i tablice množenja, pohranjeno to koliko je moj brat bio ružan i smežuran u rukama medicinske sestre kada se tek rodio i moj prvi, i za sada jedini, susret s omiljenim životinjama – lenjivcima koji se odigrao u Budimpešti pre tri godine.

Nakon što sam teatralno odglumila raskid kako bih unela nešto zabave u vezu (Oskar za damu!), a potom se i pomirila s tadašnjim dečkom za dva burgera i dezert, otišli smo do zoološkog vrta. Na stranu to što se trudim da ne podržavam takva mesta, u tom momentu se zatočište životinja, na žalost, pokazalo kao ultimativno izvorište moje sreće. Da se ne bih kompromitovala do krajnjih granica, napisaću samo da sam ispred kaveza lenjivaca poprimila izgled ovakvog smajlija – ???, te mi je drago što su zvezde današnjeg posta upravo oni, doduše ne u svom iskonskom krznenom obliku, ali u izuzetno plemenitoj misiji za očuvanje životne sredine.

Bot bez negativnog prizvuka

SlothBot je usporen, ali visoko-efikasan, robot koga je osmislio tehnološki institut pri školi za elektro i kompjutersko inženjerstvo iz Džordžije (Sjedinjene Američke Države). U botaničkoj bašti u Atlanti, on je uposlen kao obezbeđenje za životinje i biljke.

Izumitelji su imali na umu da brzina nije nužno prednost u svim aspektima svakodnevice – setite se samo basne o kornjači i zecu! Životni stil s niskom potrošnjom energije koji preferiraju lenjivci ih je nagnao da taj pristup implementuju u slatkog limenog čuvara i konzerva-konzervatora. SlothBota pokreću solarni paneli, a s ciljem povećanja energetske efikasnosti, istraživači su u robota ugradili i inovativni sistem upravljanja energijom.

Kreće se dugačkim kablom od oko 30 metara, postavljenim između dva drveta, beležeći temperaturu, vremenske uslove, koncentraciju ugljen-dioksida i druge podatke bitne naučnicima. U budućnosti bi mogao da prelazi i veće razdaljine, ako se pokaže na svom početnom radnom mestu i bude izmešten u neke malo više divlje krajeve.

Napredna tehnologija (baterije, motori, oprema, senzori) u njegovom telu, dugačkom oko 1 metar, zaštićena je oklopom koji je nastao kao plod 3D štampe. SlothBot se pomera samo u slučaju nužde i u slučaju potrebe punjenja baterija lociraće Sunčeve zrake.

Iako je tek u fazi razvoja, robot-lenjivac ima potencijal da postane važno sredstvo u borbi protiv gubitka diverziteta koji će stručnjacima pružiti bolje razumevanje abiotičkih faktora koji utiču na kritične ekosisteme.

Jelena Kozbašić

Donald Tramp najavio plan bušenja nafte u najvećem američkom zaštićenom području

20.08.2020

alaska_aljaska_nature_priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Planom se otvara put za bušenje nafte i gasa na obalnoj ravnici površine od više od 70.000 kvadratnih kilometara do decembra 2021. godine.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa saopštila je u ponedeljak da će odobriti plan kojim se otvara put za bušenje nafte i gasa na Aljasci, u području Arktičkog nacionalnog utočišta za divlju prirodu – najvećeg zaštićenog područja SAD-a. Postizanje cilja kojem je Republikanska stranka težila punih 40 godina samo je nastavak delovanja Trampove vlade koja uporno ignoriše sva upozorenja na potrebu smanjenja potrošnje fosilnih goriva i negira klimatske promene.

Taj potez omogućiće prodaju naftnih koncesija u zaštićenom području obalne ravnice veličine površine od više od 70.000 kvadratnih kilometara, u području gotovo netaknute divljine i mestu sezonskih migracija severnih jelena i pataka, kao i domu polarnih medveda i lisica koje tamo obitavaju čitave godine.

Na konferenciji za novinare održanoj u ponedjeljak 17. avgusta, ministar unutrašnjih poslova Dejvid Bernard je izjavio da američka savezna vlada postupa po zakonu iz 2017. godine prema kojem je do decembra 2021. predviđeno izdavanje koncesija u ovom zaštićenom području, iako je pogrešno rekao kako je to već moguće do kraja ove godine.

Predsednik Tramp tako nakon više od tri decenije ponovo oživljava nastojanja naftnih kompanija i čelnika Aljaske da iskoriste bogate resurse tog područja. Prema Bernardovim tvrdnjama, ovaj bi plan „mogao stvoriti na hiljade novih radnih mesta“ i „pažljivo je prilagođen“ kako bi se minimizirao njegov uticaj na okolinu.

Ovaj plan predstavlja jednu od najznačajnijih odluka u energetskoj politici koju će predsednik Tramp doneti pre nego što završi svoj mandat u januaru 2021. godine. Poznato je koliko je Tramp proteklih godina žestoko podsticao industriju fosilnih goriva u SAD-u, bez obzira na sve razarajuće klimatske uticaje sagorevanja tih goriva – velikom porastu temperatura, sve učestalijim i intenzivnijim požarima, poplavama i olujama koje su pogodile ovu zemlju.

Prema analizi Centra za američki napredak (Center for American Progress), prodaja koncesija bi rezultovala ispuštanjem više od 4,3 milijarde tona ugljen-dioksida tokom predviđenog korišćenja naftnih polja. Taj iznos odgovara količini od gotovo tri četvrtine američkih godišnjih emisija, a Bernard je procenio da bi bušenje moglo započeti za otprilike osam godina te bi trajalo oko pedeset godina.

Pročitajte još:

Udruženja za zaštitu životne sredine, kao i određen broj autohtonog stanovništva Aljaske, najavili su borbu protiv plana bušenja nafte i gasa, kojem se uprkos odobrenju američkog Kongresa uspešno opiru posljednjih 40 godina.

Područje Arktičkog nacionalnog utočišta za divlju prirodu (Arctic National Wildlife Refuge) prostire se duž hladnih voda Arktičkog okeana te obuhvata velika prostranstva tundre, planinska područja i borealne šume. Predstavlja stanište za više od 270 vrsta, uključujući i polarne medvede čiji se broj od 1980. godine prepolovio na svega 900 jedinki, zatim oko 250 preostalih jedinki mošusnih goveda i gotovo 300.000 snežnih gusaka.

No, uprkos američkom Kongresu i zakonu iz 2017. godine, zbog brojnih polemika o zaštiti životne sredine i klimatskoj krizi, nije sigurno hoće li za koncesije nafte i gasa postojati interes velikih naftnih kompanija, a nekoliko velikih američkih banaka već je odbilo financirati projekte eksploatacije fosilnih goriva na Aljasci.

Takođe, stručnjaci smatraju da bi se navedena odluka mogla osporiti ako demokrati dobiju kontrolu nad Belom kućom, kao i nad Kongresom i Senatom. Džo Biden, demokratski predsjednički kandidat već je najavio da će trajno zaštititi Arktičko nacionalno utočište za divlju prirodu, što je ponovno potvrđeno u ponedjeljak iz njegove kampanje. Vođa senatske manjine Čarls Šumer je takođe napisao na Tviteru kako se „neće prestati boriti za zaštitu Arktičkog utočišta i zaustavljanje plana Trampove administracije“.

Izvor: Ekovjesnik

Da li će EBRD odustati od finansiranja spalionice u Vinči zbog žalbi na štetnost?

20.08.2020

DSC04563 Foto Đurđina Tomić — Foto: Đurđina Tomić

Radovi na izgradnji postrojenja za tretman i odlaganje otpada u Vinči biće završeni do kraja godine, što će omogući zatvaranje jedne od najvećih deponija u Evropi posle četiri decenije rada. Kompletan projekat sanacije deponije očekuje se da bude završen 2022. godine. I dok vlasti hvale projekat kao jedan od najznačajnijih u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji koji je usklađen sa evropskim standardima, inicijativa Ne davimo Beograd pokrenula je istragu o učešću EBRD u projektu koji može imati negativan uticaj na lokalno stanovništvo i životnu sredinu.

Inicijativa Ne davimo Beograd saopštila je 19. avgusta da je pred Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pokrenula postupak za procenu odgovornosti te banke za finansiranje štetnog projekta izgradnje spalionice u Vinči.

Ocenjujući da projekat ne ispunjava standarde EU i da je u suprotnosti sa brojnim evropskim direktivama, Inicijativa podseća da su nakon njenih žalbi i intervencija Evropska komisija (EK) i Evropska investiciona banka (EIB) već odbile da podrže taj projekat.

Inicijativa Ne davimo Beograd je navela da ih je EBRD-a obavestila da je usvojila žalbu i da je pokrenula unutrašnju istragu u okviru projektnog žalbenog mehanizma (PCM) koji daje mogućnost provere odgovornosti EBRD-a za finansiranje projekata koji mogu imati negativan uticaj na lokalno stanovništvo i životnu sredinu.

Inicijativa je zajedno sa organizacijom CEE Bankwatch Network podnela još dve žalbe Energetskoj zajednici protiv Republike Srbije, zbog nepoštovanja evropskih ekoloških standarda pri izgradnji spalionice u Vinči.

“Sa druge strane EK i EIB odbile su da podrže ovaj projekat. Spalionica u Vinči, kao što navode EK i EIB, sprečava Srbiju u postizanju ciljeva zaštite životne sredine, recikliranju i kružnoj ekonomiji kao dela procesa pridruživanja Evropskoj uniji”, podseća se u saopštenju.

Incijativa je navela da je ovaj projekat u suprotnosti sa brojnim evropskim direktivama o upravljanju otpadom, kao i da neće ispuniti predviđene standardne Evropske unije u pogledu zaštite životne sredine, te će doprineti daljem zagađenju vazduha sa izuzetno kancerogenim materijalima.

“Spalionica u Vinči će građane i građanke Beograda u narednih 30 godina koštati više od milijardu i 150 miliona evra za spaljivanje otpada, bez mogućnosti da se on ponovno upotrebi”, kazali su iz inicijative.

Povlačenje EBRD iz projekta spalionice u Vinči ranije su tražili i predstavnici opozicionog Saveza za Srbiju (SzS). Oni su u junu obavestili predsednika EBRD Sume Čakrabartija da će podneti krivične prijave protiv svih koji su potpisali ugovor.

Nova sanitarna deponija do kraja 2020.

Preduzeće s posebnom namenom “Beo čista energija”, koje po projektu javno-privatnog partnerstva sa Gradom Beogradom gradi postrojenje za tretman i odlaganje komunalnog otpada, saopštilo je 18. avgusta da će radovi biti završeni do kraja godine, kada će biti moguće zatvaranje gradske deponije smeća u Vinči.

“Realizacija projekta javno-privatnog partnerstva će omogućiti zatvaranje i sanaciju postojeće deponije u Vinči, koja predstavlja jednu od 50 najvećih neuređenih deponija na svetu”, navodi se u saopštenju.

“Beo čista energija” – u vlasništvu francusko-japanskog konzorcijuma Suez-Itoču i korporacije “Marguerite”, navodi da će do kraja godine biti završeni izgradnja nove sanitarne deponije, postrojenja za recikliranje građevinskog otpada i postrojenja za tretman procednih voda, što će omogućiti zatvaranje postojeće gradske deponije.

“Komercijalne aktivnosti su planirane da u potpunosti budu započete 2020. godine, a u izgradnji su nova postrojenja koja obuhvataju postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada u kojem će se komunalni otpad prerađivati za proizvodnju elektro i toplotne energije”, navodi se u saopštenju.

Na novoj deponiji će se prerađivati biogas i tretirati kontaminirane procedne vode, dok će se u drugom postrojenju građevinski otpad reciklirati za ponovnu upotrebu za izgradnju saobraćajnica i drugog.

Pročitajte još:

Projekat je vredan 370 miliona evra, od kojih je 290 miliona evra obezbeđeno iz kreditnih linija Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Austrije (OeEB).

Premijerka Srbije Ana Brnabić je prilikom, obilaska gradilišta u Vinči 18. avgusta, rekla da je saniranje deponije najveći projekat u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji i da će biti završen 2022. godine.

Time će, kako je navela, biti rešen višedecenijski problem odlaganja čvrstog otpada u Beogradu, u skladu sa evropskim standardima, što će popraviti život stanovnika glavnog grada Srbije.

“Ovo je najveći projekat javno-privatnog partnerstva u Srbiji, model saradnje koji bi trebalo da više koristimo u budućnosti”, rekla je Brnabić.

Ugovor o izgradnji Regionalnog centra za tretman otpada u Vinči potpisan je septembra 2017. godine između Grada Beograda i konzorcijuma Suez-Itoču.

Projekat predviđa sanaciju postojeće deponije, jedne od najvećih deponija na otvorenom u Evropi, izgradnju novog skladišnog centra i jedinice za spaljivanje gde će se proizvoditi električna i toplotna energija.

Izvor: Euractiv.rs, Beta

Otkazuje se Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu

20.08.2020

wheat_grain_pšenica_zrno — Foto-ilustracija: Pixabay

Međunarodni poljoprivredni sajam planiran od 12. do 16. septembra na Novosadskom sajmu, neće biti održan.

Zdravlje izlagača, posetilaca i zaposlenih je na prvom mestu, a s obzirom na epidemiološku situaciju, koju je teško predvideti u narednom periodu, Novosadski sajam je doneo odluku da otkaže Međunarodni poljoprivredni sajam.

Uz to, na osnovu ankete koja je sprovedena među izlagačima, stav većine je da se Sajam organizuje naredne godine, u bezbednom i sigurnom okruženju. S obzirom na to, doneta je odluka da se 87. međunarodni poljoprivredni sajam realizuje od 15. do 21. maja 2021.

Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, jedan je od pet najznačajnijih poljoprivrednih sajmova u Evropi. Okuplja oko 1.500 izlagača iz 60 zemalja sveta i 140.000 posetilaca.

Novosadski sajam intenzivno razvija platformu za virtuelni Poljoprivredni sajam, koji će biti mesto za povezivanje izlagača sa krajnjim korisnicima, a o tačnom datumu će javnost biti naknadno obaveštena.

Izvor: Novosadski sajam

Crnogorci otpočeli sadnju više od 45 hiljada stabala na deponiji Maljevac u Pljevljima

20.08.2020

Simboličnom sadnjom prvih sadnica ozvaničen je početak ozelenjavanja deponije Maljevac u Pljevljima. Izvršni direktor EPCG Igor Noveljić, predsednik opštine Pljevlja Igor Golubović i izvršni direktori Rudnika uglja Pljevlja Slavoljub Popadić zasadili su prve sadnice u parku koji će se prostirati na više od 60 hiljada hektara.

Elektroprivreda Crne Gore intenzivno sprovodi projekat fazne rekultivacije na deponiji pepela i šljake na Maljevcu i za sada su zatvorene dve trećine deponije. Projekat je vredan oko 20 miliona evra, a na jednom delu deponije se radovi privodi kraju. Projekt obuhvata tehničku i biološku rekultivaciju zemljišta tj. nanošenje gline i zemlje i sađenje raznih biljnih kultura. Ozelenjavanje površina počelo je sadnjom osam hiljada sadnica crnog bora, javora i ruja. Uporedo sa sadnjom drveća vrši se setva trave, nakon čega sledi postavljanje parkovskog mobilijara.

Pročitajte još:

Izvršni direktor EPCG Igor Noveljić istakao je da će do kraja septembra biti ozelenjena jedna trećina ukupne površine. “Nakon zavšetka projekta i rekultivacije deponije Maljevac, Pljevlja će na raspolaganju imati uređeni park površine preko 600 hiljada metara kvadratnih, sa preko 45 hiljada sadnica javora, crnog bora i ruje, po najsavremenijim standardima struke. Biće izgrađena i biciklistička i trim staza, postavljen parkovski mobilijar, klupe za odmor i drugo, i sve ostalo što sadrže savremeno uređeni parkovi”, istakao je Noveljić.

Predsednik opštine Pljevlja Igor Golubović naglasio je: “Današnje aktivnosti ovdje na Maljevcu, kao i one u Termolektrani i u Rudniku uglja, pokazuju da su upravo Elektroprivreda i Rudnik uglja partneri za budućnost Pljevalja, partneri koji će Pljevljacima stvarati uslove za kvalitetniji život. Zadovoljan sam što je počela sadnja još jednog od pljevaljskih parkova, gde će Pljevljaci pored Borovičkog jezera koje će se srediti uz podršku Rudnika uglja, imati lepo mjesto za odmor i rekreaciju. Ali, ne samo Pljevljaci, jer Pljevlja, pored toga što su energetski centar Crne Gore, imaju i veliki potencijal za razvoj turizma. Sve aktivnosti koje se sprovode, od ekološke rekonstrukcije prvog bloka, nakon koje se će stvoriti uslovi za investiranje u fabrike građevniskog materijala, toplifikacije, uređenja Maljevca i Borovičkog jezera, stvoriće uslove za valorizaciju energetskih, industrijskih ali i turističkih potencijala Pljevalja.”

Slavoljub Popadić, izvršni direktor Rudinka uglja Pljevlja, smatra da će ova impozantna površina, pored toga što će biti lepo odmorište, sa ovolikim brojem sadnica predstavljati i dodatna pluća grada. “Ovde se priprema jedan sjajan prostor koji će zajedno sa Borovičkim jezerom, koje ćemo sa opštinom Pljevlja urediti u narednom periodu, postati pravo odmorište i mesto za uživanje svih Pljevljaka”, kazao je on.

Deo aktivnosti iz projekta sprovode se iz kredita Svetske banke, a nakon završetka projekta ekološke rekonstrukcije termoelektrane stvoriće se uslovi za tzv. inertizaciju otpada i otpočinjanje aktivnosti u vezi sa konačnim zatvaranjem deponije.

Izvor: EPCG

Nova trafostanica omogućiće širenje industrijskih zona na teritoriji Stare Pazove

20.08.2020

TS Krnjasevci - 14 08 2020-2448 — Foto: EPS

Izgradnjom Trafostanice 110/20 kV „Krnješevci“ vrednom 259 miliona dinara „Elektroprivreda Srbije“ i ODS „EPS Distribucija“ omogućili su da se šire proizvodni pogoni u industrijskim zonama pored Beograda. Nova TS prvenstveno napaja industrijske zone Šimanovci i Krnješevci. Njenim ulaskom u pogon, rasterećene su okolne TS 110/20 kV – „Pećinci“, „Nova Pazova“ i „Stara Pazova“, i pojačao se njihov kapacitet za napajanje novih kupaca.

“Ono što je mnogo važnije od uloženih više od dva miliona evra je ono što dobijamo izgradnjom ove trafostanice. Ovo je ogromna industrijska zona sa više od 40 velikih potrošača i proizvođača koji imaju osetljivu opremu i potrebu za stabilnim napajanjem. Ovde radi preko 10.000 ljudi. Sada je omogućeno da snabdevanje ove zone nema nikakve veze sa naseljima gde žive građani i nikakav uticaj neke eventualne havarije ovde ne prenosi se na stabilnost napajanja u stambenim delovima”, poručio je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS.

Izgradnjom TS „Krnješevci“ EPS je ispunio i obavezu iz ugovora Republike Srbije sa kompanijom „Boš“ za investiciju u izgradnju fabrike u Šimanovcima. Obezbeđeno je kvalitetno i sigurno napajanje fabrike iz dva nezavisna 110/20 kV izvora. TS je izgrađena kao objekat za dva tansformatora snage po 31,5 MW. U prvoj fazi je ugrađen jedan.

Pročitajte još:

Na teritoriji Stare Pazove su čak četiri industrijske zone sa velikim brojem renomiranih investitora. U Krnješevcima, najmanjem naselju staropazovačke opštine, na oko 25 kilometara od Beograda, formirana je industrijska zona na oko 600 hektara u kojoj su neke od najpoznatijih domaćih i inostranih kompanija. Rad tih kompanija ne bi bio moguć da EPS nije obezbedio energetske objekte za stabilno napajanje električnom energijom.

Izvor: EPS

Rakije iz tri srpske destilerije nagrađene u Londonu

20.08.2020

destilerija_distil — Foto-ilustracija: Pixabay

U konkurenciji 3.000 proizvođača iz 90 zemalja, rakija od jabuka “Ognjena” iz Prijepolja osvojila je bronzanu medalju na Međunarnodnom sajmu za vina i alkoholna pića u Londonu. Ovo je prvo međunarodno priznanje za kvalitet žestokog pića u limskom kraju u kojem je pre tri godine, uz podršku države, otvoren i degustacioni centar.

Na porodičnom imanju starom sto godina Vukosav Tomašević proizveo je rakiju od jabuke, zbog koje se za Prijepolje pročulo i u svetskim okvirima.

Za bronzanu medalju u velikoj konkurenciji, izborio se, kaže zahvaljujući jabukama, koje su starije od njega.

“Evo iznad nas je ovde kolačara, evo pozadi je kožara, jonatan, budimka i tako dalje. To su stare, autohtone sorte voća. Ovo nikad nije prskano, ovo je ovde sve potpuno prirodno”, kaže Vukosav Tomašević.

A voćne rakije peče na tradicionalan način. Kazandžija se odrekao alkohola, ali ne i nekada teškog zanata.

“Olakšat je taj fizički rad, znači, što se tiče normalno kroz pumpe za kominu i pumpe za izvlačenje rakije za destilat. A što se tiče ostalog, znači, drva i to je sve na prirodan način”, navodi kazandžija Nedžad Rodić.

Imanje Tomaševića uz podršku države postalo je degustacioni centar, ali ove godine zbog koronavirusa, nema organizovanih turističkih grupa.

Vukosav kaže da Srbija ima proizvođače i armiju voćara za voćne rakije, od čega bi uz bolju promociju država mogla da zaradi mnogo više.

“Druga stvar bi donelo i ozbiljnu zaradu ozbiljnim proizvođačima u Srbiji. Onda taj lanac postoji, od koga bi mnogi imali koristi. Stotine hiljada proizvođača voća u Srbiji, onda sve ove prateće industrije. Pazite i industrije stakla i štamparije i svi ostali koji su prosto u tom lancu”, ukazuje Vukosav Tomašević, presednik Udruženja proizvođača “Srpska rakija”.

Posebno razvoj turizma, jer u degustacionim centrima u Srbiji se, kao i u Prijepolju, mogu videti retke zanimljivosti.

Frižider na koks, stogodišnja austrougarska mašina za sodu, bogatstvo istorije i specifičnosti svakog kraja, baš kao što aromu rakije određuje njeno geografsko poreklo.

Pročitajte još:

Pored “Ognjene”, nagrađene su i destilerije “Tok” i “Stara Sokolova”. Međunarodni stručnjaci dodelili su destileriji “Tok” iz Kraljeva dve srebrne medalje za rakije od šljive stare četiri i pet godina. “Stara Sokolova”, šljivova prepečenica stara 12 godina, takođe je nagrađena srebrnom, a sedam godina stara šljivovica istog proizvođača iz Užica bronzanom medaljom.

Izvor: RTS/Savez proizvođača rakije Srbije

Mračna strana energetske tranzicije – nesigurna budućnost radnika u rudnicima uglja

19.08.2020

open_cast_pit_mining_površinski_kop_rudarenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako zatvaranje jednog od poslednjih rudnika uglja u Engleskoj na prvu loptu zvuči kao odlična vest koja najavljuje održiviji energetski miks koji se više oslanja na obnovljive izvore, stavite se u kožu rudara i ostalih radnika za koje ovo znači nesigurnu budućnost i upitnu finansijsku situaciju.

Od Industrijske revolucije u drugoj polovini 18. veka do danas, Ujedinjeno Kraljevstvo se u proizvodnji električne energije u velikom obimu oslanjalo na ugalj. Odluka i napori Engleza da do 2025. godine iz svog elektroenergetskog sistema odstrane prljavi energent su utoliko značajniji.

Nedavno je stavljen katanac na jedan od rudnika koji daje svoj doprinos elektroenergetskom sistemu zemlje gotovo 200 godina – Bredli u okrugu Durham.

Nakon što su propali planovi za njegovo proširenje, površinski kop godišnje proizvodnje od 150.000 tona uglja je zatvoren.

Zaposleni koji su tako ostali bez posla su se našli u neizvesnim životnim okolnostima, a zatvaranje rudnika na tlu njihove zemlje im posebno teško pada s obzirom na to da je Ujedinjenom Kraljevstvu i dalje neophodno čak 8 miliona tona fosilnih goriva godišnje. Ta količina se doprema iz Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

Pročitajte još:

Vađenje uglja iz dubinskih kopova u Engleskoj je stalo 2015. godine. Trenutno ograničeni broj tamošnjih podzemnih rudnika obezbeđuje male količine ovog energenta. Što se tiče ostalih konstitutivnih delova Ujedinjenog Kraljevstva, radi tek nekoliko lokacija za eksploataciju uglja u Škotskoj i Velsu.

Usled buđenja svesti o štetnosti klimatskih promena za našu planetu, zaokret od fosilnih goriva je postao globalni trend.

Jelena Kozbašić

Rusi grade solarne elektrane u rafineriji nafte Brod u BiH

19.08.2020

Rafinerija_nafte_Bosanski_Brod_po_noci — Foto: Wikipedia/Frkasb

U Rafineriji nafte u Brodu gotovo pune dve godine nema prerade. Dok početak proizvodnje nafte stalno odgađaju, ruski vlasnici rade na drugim projektima, među kojima je i proizvodnja električne energije. Prema saznanjima portala CAPITAL, u krugu preduzeća grade četiri solarne elektrane, koje bi u rad trebale biti puštene početkom decembra.

S obzirom na to da je reč o obnovljivim izvorima energije, iz rafinerije su Regulatornoj komisiji za energetiku Republike Srpske nedavno uputili zahtev za podsticaje.

“Pregledom dostavljene dokumentacije je utvrđeno da su zahtevi za odobrenje preliminarnog prava na podsticaj kompletni”, poručuju iz ovog regulatornog tela.

Inače, struja će se proizvoditi u postrojenjima “RNB Solar 1”, “RNB Solar 2”, “RNB Solar 3” i “RNB Solar 4”. Za svako postrojenje je planirana godišnja proizvodnja od 280.000 kWh.

Gradnju solarnih elektrana najavili su iz “Zarubežnefta”, većinskog vlasnika naftne industrije u Srpskoj, u februaru ove godine nakon sastanka sa premijerom Radovanom Viškovićem. Tada su poručili kako nemaju u planu otpuštanje radnika već širenje poslovanja kroz projekte autonomne gasifikacije rafinerije, proširenja mreže benzinskih stanica, izgradnje solarnih elektrana, elektrana na gas i proizvodnje vodonika.

Pročitajte još:

Paralelno sa gradnjom solarnih elektrana traje i proces gasifikacije, koji je prema tvrdnjama iz uprave preduzeća u završnoj fazi. Cilj je da i gas zameni mazut u proizvodnji i da ju uveliko pojeftini, a sa druge strane da se smanji negativan uticaj na životnu sredinu.

Do sada je više puta najavljivano obnavljanje proizvodnog procesa, ali najavljeni rokovi su davno prošli. Poslednje obećanje je da će prerada nafte biti nastavljena do kraja godine.

Finansijski izveštaj iz prošle godine pokazuje kako je preduzeće poslovalo sa minusom od 117 miliona KM (oko 60 miliona evra), sa čime je povećalo akumulirani gubitak na 742 miliona KM (oko 380 miliona evra).

Autor: Dejan Tovilović

Izvor: CAPITAL

Aerodrom “Nikola Tesla” poprima novi izgled uz investiciju u vrednosti od 736 miliona evra

19.08.2020

1280px-Belgrad_Nikola_Tesla_airport — Foto: Wikipedia/Jaba1977

Novi koncesionar Aerodroma “Nikola Tesla”, francuski “Vensi”, počeo je obimne radove na pisti i pristupnim terminalima. Ukupna ulaganja u aerodrom su 736 miliona evra, a ova prva faza oko 12 milijardi dinara.

Prva tri meseca ove godine, kažu novi koncesionari, ispunila su očekivanja kapaciteta aerodroma i broja putnika.

Sa beogradskog aerodoma, i pored pandemije, avioni lete na sve značajnije destinacije u Evropi.

Planovi su veliki, pa se ovaj period koristi da se aerodrom obnovi, a sa novim terminalom od sledećeg septembra i proširi kapacitete.

“Krenuli smo u izgradnju prvog dela terminala C dugačkog 350 metara sa mogućnošću proširenja do 500 metara. Imaćemo 16 novih gejtova i to završiti do 2022. Na ovim terminalima neće se mešati putnici koji izlaze iz aviona i oni koji ulaze u njega, i time ćemo povećati kapacitet i smanjiti gužvu”, navodi Nikola Brus, izvršni tehnički direktor “Beogradskog aerodroma”.

Proširuju se i platforme za prihvat aviona za 25.000 kvadratnih metara, što će omogućiti prijem aviona širine krila i do 36 metara.

Gradi se i nova čekaonica sa 130 mesta, za putnike koji autobusom idu do udaljenih parking pozicija aviona.

Radi se i nova pista, dužine 3.600 metara, duža od stare za 100 metara. Ona će prihvatiti saobraćaj dok se stara pista, izgrađena pre šest decenija, bude rekonstruisala.

Pročitajte još:

Uprkos radovima na staroj pisti, saobraćaj se obavlja uz specijalne mere obezbeđenja, tako da je zagarantovana bezbednost radnika, kažu u “Vensiju”.

Izvor: RTS

Ana i Vlade Divac i IKEA podržavaju žensko preduzetništvo kroz konkurs “Ja sam ODVAŽNA”

19.08.2020

10_20200817_094036 — Foto: Fondacija "Ana i Vlade Divac"

IKEA Srbija i Fondacija „Ana i Vlade Divac“ okupile su se se oko zajedničkog projekta „Ja sam ODVAŽNA!“ usmerenog na podršku ekonomskom osnaživanju žena u Srbiji. Projekat ima za cilj da doprinese poboljšanju položaja žena u radnom i društvenom okruženju, gradeći ravnopravnost žena i kod kuće.

U okviru konkursa „Ja sam ODVAŽNA“ biće podržani biznisi osnovani od strane žena i/ili oni koje vode žene, kao i pravni subjekti koji zapošljavaju najmanje 60 odsto žena.

Osnovna delatnost pravnih subjekata koji će biti podržani je proizvodna delatnost (igračke, tekstilni proizvodi, stari zanati, hrana, pića/sokovi/sirupi, ukrasni/upotrebni predmeti, proizvodi za decu i sl). Aktivnosti se moraju realizovati isključivo na teritoriji Republike Srbije.

Pravna lica sa svojom poslovnom idejom mogu da konkurišu za bespovratna sredstva u rasponu od 5.000 do 7.000 evra.

Konkurs je otvoren od 17.8.2020. do 30.9.2020. godine do kraja dana.

Više informacija o uslovima konkursa i načinu prijave možete pronaći OVDE.

Izvor: Fondacija “Ana i Vlade Divac”

“Donorum” – punog srca za pune stomake

19.08.2020

cooking_kuvanje — Photo-illustration: Pixabay

Francuska je 2016. godine donela propis kojim obavezuje sve supermarkete na svojoj teritoriji da na dnevnom nivou doniraju višak namirnica. U suprotnom se suočavaju s novčanim kaznama koje idu i do 75.000 evra. Tako se solidarnost među Francuzima podstiče i slovom zakona. Na suprotnoj strani smo mi – u nedostatku Zakona o donacijama, kompanije-donatori moraju da plate PDV u visini od 25 odsto, otkrila nam je Gordana Jovanović, menadžerka udruženja „Donorum”.

Zajedno sa Ilijom Veselinovićem, Zvezdanom Mutapović, Filipom Krivokapićem, Tomasom Momčilovićem i Stefanom Živićem, Gordana je pokrenula „Donorum” u nameri da ponude svoj odgovor na gomilanje otpada od hrane u Srbiji. Ime ovog neprofitnog, nevladinog udruženja, nastalog iz želje mladih da pomognu socijalno ugroženim ljudima, potiče od latinske reči za dar – donum. Vođeni geslom da viškovi hrane nisu problem isključivo ekološke i agro-ekonomske prirode, već se tiču i ljudi u našoj zajednici, darodavci Gordana, Ilija, Zvezdana, Filip, Tomas i Stefan su osmislili aplikaciju Public Kitchen Infrastructure.

U fokusu:

Prema podacima Ujedinjenih nacija, na godišnjem nivou srpska domaćinstva bace više od 250.000 tona „ića i pića”, što bi značilo da svaki stanovnik na deponiju pošalje oko 200 evra. Ne preterano lepo i prikladno mesto za „ulaganje” novca, složićemo se! „Druge države otpad od hrane posmatraju kao osnovni resurs, dok naše kompanije i pojedinci zbog propisa i neodgovornosti i dalje ne shvataju njegov potencijal”, istakla je naša sagovornica, po struci geograf i inženjer u oblasti životne sredine.

Jedna od tih država o kojima govori Gordana, jeste i Irska, odakle potiče aplikacija Food Cloud, po uzoru na koju su „donorumci” napravili svoju. Ona spaja više od 4.000 humanitarnih organizacija sa najvećim tamošnjim trgovinskim lancima, kao što su TESCO i ALDI. „Smatramo da je i kod nas izvodljiv sličan poduhvat, što smo i dokazali stvaranjem aplikacije”, odlučna je ona.

Iz prve ruke smo dobili i informacije o tome kako funkcioniše Public Kitchen Infrastructure. „Donatori i humanitarne organizacije treba da se registruju na našem sajtu donorum.org. Nakon toga sledi provera. Registrovani korisnici potom dobijaju svoje profile. Donatori u svakom trenutku po završetku procesa mogu da postave donacije na našu platformu i one postaju vidljive za sve priključene humanitarne organizacije”, otkrila nam je Gordana, jedna od idejnih tvoraca „Donoruma”, dodavši da donatori imaju mogućnost da naznače količine namirnica koje imaju na raspolaganju i pakovanje u kom se nalaze, kao i da štikliraju donaciju kao „hitnu” ukoliko je neophodno što brže preuzimanje i korišćenje.

Aplikacija je besplatna i podaci se ažuriraju u realnom vremenu i dostupni su javnosti. S radom je počela krajem oktobra 2019. godine, kada je kompanija „Imlek” poklonila mleko za rehabilitacioni centar „Duga” iz Novog Sada i humanitarnu organizaciju „Čarolija” iz Beograda.

Gordana, Ilija, Zvezdana, Filip, Tomas i Stefan su udružili svoje znanje i veštine u izradi sajta i u promociji udruženja i aplikacije. Raspoloživa sredstva stavili su u službu plemenitog cilja. On, međutim, zahteva kolektivnu akciju. Ekologija i filantropija traže uključivanje države, industrije i zakonodavaca, a „Donorum” im je isporučio odlično mesto sastanka.

Da li pojedinci mogu da koriste aplikaciju?

Trenutno pojedinci nisu u prilici da pruže sopstveni doprinos radu „Donorumove” javne kuhinje, ali se tim nada da će u skorije vreme dobiti projektna sredstva koja bi im omogućila kreiranje aplikacija za Android i Epl telefone, objasnila nam je Gordana.

Do tada udruženje poziva građane da ih prate na društvenim mrežama, gde dele savete za sprečavanje bacanja hrane u domovima.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.

1...668669670...1,673 Page 669 of 1,673

Niska cena i uvoz ubija male proizvođače

Preduzete su mere kako bi se smanjio ogroman uvoz

Pročitajte još:

Pročitajte još:

EU: Za sedam godina 10 milijardi evra

Pročitajte još:

Rekordan broj napada

Pročitajte još:

Bot bez negativnog prizvuka

Pročitajte još:

Nova sanitarna deponija do kraja 2020.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Da li pojedinci mogu da koriste aplikaciju?

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM