Home Blog Page 658

Brod-laboratorija „Argus“ ponovo plovi Dunavom

Foto ilustracija: Pixabay
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i ambasador Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji Tomas Šib obišli su brod-laboratoriju Argus.

U kratkoj plovidbi beogradskim akvatorijem, ministar Trivan upoznao je nemačkog ambasadora sa svojstvima ove jedinstvene ploveće laboratorije značajne za monitoring i zaštitu voda, koji je posle šest godina mirovanja ponovo zaplovio Dunavom.

Ministarstvo zaštite životne sredine obezbedilo je sredstva kojima je tokom 2019. godine izvršen remont broda – laboratorije Argus, čime je omogućeno njegovo tehničko osposobljavanje i vraćanje u funkciju.

Brod Argus koji je poklon Vlade nemačke pokrajine Hesen Republici Srbiji, namenski je projektovan za uzorkovanje vode i sedimenta plovnih slatkovodnih tela, sa glavnim zadatkom praćenja stanja kvaliteta vode reke Dunav i njegovih pritoka.

Posebno je značajan za sistemske analize kvaliteta vode i utvrđivanje prisustva opterećenja zagađujućim materijama u skladu sa standardima Okvirne direktive o vodama.

Pročitajte još:

Od 2003. godine kada je pristigao u Srbiju, brod je pomogao u realizaciji više istraživačkih projekata Dunava, kao i aktivnosti koje su doprinele povećanje svesti o potrebi smanjenja zagađenja ove reke.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Poslednji projekat od velikog međunarodnog značaja u kom je Argus učestvovao bilo je Treće zajedničko ispitivanje reke Dunav (Joint Danube Survey 3 – JDS3) najveća međunarodna istraživačka akcija na rekama u 2013. godini u kojoj je učestvovalo 14 podunavskih zemalja u saradnji sa Evropskom Komisijom, a realizaciju je koordinirala Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for the Protection of the Danube River – ICPDR).

Brod koji je nakon uspešno preplovljenih 5000 km bio u mirovanju, 2019. godine upućen je na remont u brodogradilištu Apatin, kada su obnovljena brodska dokumenta.

Remont je podrazumevao izvlačenje broda iz vode na navoz i popravku ili zamenu delova, sklopova i agregata u cilju dovođenja broda u tehničko stanje u skladu sa zahtevima nadležne Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, i u skladu sa zahtevima eksploatacije.

Nakon obavljenih radova i aktivnosti neophodnih za uspostavljanje redovne funkcionalnosti broda, Argus danas spremno čeka istraživače, kako bi se uključio u nove projekte za čistije i lepše dunavske vode.

Izvor: Miistarstvo zaštite životne sredine

Zasađene palme ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić”

Foto: Grad Beograd
Foto: Grad Beograd

Na zelenoj površini ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu ekipe JKP „Zelenilo – Beograd” zasadile su palme, što je prvi put u gradu da su na javnoj zelenoj površini zasađena stabla ovog drveta, saopšteno je iz preduzeća.

Zasađeno je šest stabala vrste „Trachycarpus fortunei” uvezenih iz Španije.

Palme su zasađene u dva reda, po tri stabla, kako bi se naglasio ulazak u park Kalemegdan i prilaz paviljonu.

Ozelenjavanje egzotama nije nešto što ne postoji u Beogradu, jer se u privatnim vrtovima godinama unazad nalaze uspešno odgajeni odrasli primerci palmi, banana i maslina.

Pročitajte još:

U toku narednih dana, JKP „Zelenilo – Beograd” će oko palmi zasaditi kuglaste forme fotinije, lavande i sezonskog cveća, čime će zelena površina ispred paviljona „Cvijeta Zuzorić” dobiti svoj finalni izgled.

Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” nalazi se u istorijskom delu Beograda, u parku na Kalemegdanskoj tvrđavi. Ovo je prvi galerijski prostor u našoj sredini, podignut isključivo za potrebe organizacije umetničkih događaja. Imajući u vidu izlagačku tradiciju dužu od devedeset godina, Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” uživa ugled reprezentativnog galerijskog prostora na nacionalnom i regionalnom nivou. Ovim galerijskim prostorom od 1945. godine rukovodi Udruženje likovnih umetnika Srbije.

U 2020. godini, Skupština Grada Beograda predvidela je renoviranje Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić” za koje su sredstva već izdvojena, a dodatna sredstva se očekuju od strane Evropske unije. Međutim, ova odluka gradskih vlasti je, usled proglašenja vanrednog stanja zbog globalne pandemije koronavirusom i niza nerešenih pitanja u vezi sa izvedbom zahvata, trenutno upitna.

Izvor: Grad Beograd

Razmatra se subvencionisanje ugradnje gasa u automobile i kupovine bicikala

Foto ilustracija: Pixabay
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan izjavio je da to ministarstvo razmatra mogućnost da naredne godine omogući subvencionisanje ugradnje uređaja na gas u nove i polovne automobile kako bi se smanjilo zagađenje od izduvnih gasova.

Trivan je na manifestaciji organizovanoj povodom Svetskog dana bez automobila na Adi Ciganliji naveo da će se razmatrati i subvencionisanje nabavke bicikala kako bi se smanjila upotreba automobila.

Podsticaj za ugradnju gasnih uređaja u automobile, za šta bi moglo da se obezbedi približno milion evra, omogućio bi veći obuhvat vozila, odnosno redukciju izduvnih gasova, rekao je ministar.

Pročitajte još:

On je ukazao na to da je resorno ministarstvo spremno i za subvencionisanje nabavke bicikala, ali da je neophodno napraviti dobar model, kako ne bi bilo zloupotreba.

Ministar je podsetio na to da je ove godine počelo i subvencionisanje nabavke hibridnih i električnih vozila, za šta je obezbeđeno približno milion evra iz budžeta.

Trivan je ukazao na to da je na početku godine u Srbiji bilo registrovano približno 700 elektiričnih i hibridnih automobila, a da je trenutno u proceduri više od 170 zahteva za odobravanje subvencionisanja kupovine ovih vozila.

Prema njegovim rečima, posebno je važno da se u Beogradu, kao najvećem gradu koji je imao problem sa zagađenjem vazduha tokom prethodne zime, poveća broj biciklističkih staza i da je sve više autobusa na električni pogon.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Otvorena regionalna kancelarija DFC u Beogradu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Vlada Republike Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i izvršni direktor američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) Adam Boler potpisali su u utorak Zajedničku izjavu kojom je ozvaničeno otvaranje regionalne kancelarije te korporacije u Beogradu.

Brnabić i Boler su otvorili kancelariju DFC onlajn, tako što su otkrili monitor na kojem je pušten snimak prostorija te kancelarije u Beogradu, a kojom je prošetao ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri.

Izjava je potpisana u Palati Srbija, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i specijalnog savetnika predsednika SAD Ričarda Grenela.

Predsednik je napomenuo da dolazak DFC u Beograd, uz simbolički značaj, odnosno signal investitorima da dođu da ovde posluju, znači i realizaciju projekata, istakavši da to ima ogromnu važnost za naše građane, ali i za dalji privredni rast naše zemlje.

Pročitajte još:

“Mi smo u prošloj godini imali trgovinski maksimum sa SAD, od 854 miliona dolara. Verujemo da za pet godina to može da bude dvostruko više, a za Srbiju je izuzetno važno što DFC hoće da učestvuje u garantnim šemama za mikro, mala i srednja preduzeća”, rekao je Vučić.

Photo-ilustration: Pixabay

Specijalni izaslanik predsednika SAD je ukazao na to da je potrebno da prođe godinu dana kako bi građani Srbije osetili boljitak, nakon potpisanog ekonomskog sporazuma, a da politički deo dijaloga treba da sačeka dok se u privredi ne pokaže napredak.

“Hoćemo da ispunimo obećanja koja smo ranije dali zvaničnicima Srbije, ne želimo samo da se bavimo rečima nego i da se usmerimo na ekonomski razvoj u korist naroda”, naglasio je Grenel.

Boler je naveo da su u Beograd doputovali predstavnici šest američkih vladinih agencija, što je znak snažnih odnosa Srbije i SAD, pri čemu je najavio da će kancelarija DFC u glavnom gradu Srbije biti stalna.

Direktor kancelarije DFC-a u Beogradu Džon Jovanović rekao je da je ovo za njega najveća čast i odgovornost i da je njegov zadatak ekonomski razvoj regiona i da Balkan postane simbol mira i prosperiteta i mesto u koje će se mladi vraćati i zapošljavati.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Kina će do 2060. godine biti ugljenično neutralna

Foto ilustracija: Pixabay

Si Đinping se obratio putem video linka prisutnima na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku i rekao da će Kina u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom povećati svoja zalaganja u smanjenju emisije ugljen-dioksida i planira da do 2060. godine postane ugljenično neutralna.

Predsednik je pozvao i ostale da se pridruže “zelenoj revoluciji”, a Kina želi da do kraja ove decenije smanji zagađenje i izgubi neslavno prvo mesto na listi najvećih zagađivača gasom na svetu.

Kina je najveći dobavljač gasa za grejanje na planeti, ali je i zemlja koja je svetski lider u obnovljivoj energiji. Poslednjih godina zauzuma sve snažnije stavove o klimatskim promenama, a Đinping je obećao i da će povećati svoj doprinos usvajanjem snažnijih političkih mera i težiti inovativnom, koordiniranom, zelenom i otvorenom razvoju.

Đinping želi da postigne ugljeničnu neutralnost za 40 godina i ova izjava se istorijska jer je ovo prvi put da Kina pravi konkretne planove za postizanje nulte emsije CO2.

Ovi planovi se poklapaju sa  rezultatima istraživanja Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) je iznela podatak da bi emisija ugljen-dioksida koja se oslobađa sagorevanjem fosilnog goriva mogla da bude smanjena za 70 odsto do 2050. godine i potpuno otklonjena do 2060. godine.

Pročitajte još:

Kako bi se to postiglo, udeo obnovljivih izvora energije u primarnom snabdevanju energijom trebalo bi da bude povećan na 65 odsto do 2050. godine sa nivoa od 15 odsto iz 2015, navedeno je u izveštaju, a prenela je agencija Rojters.

Situacija se menja i u Nemačkoj, pa je energetska kompanija RWE, koja je najveći emiter ugljendioksida u Evropi 2018. godine, najavila u zvaničnom saopštenju da će do 2040. godine biti ugljenično neutralna.

“Svaki izvor energije ima svoju eru, sada je počela era obnovljivih izvora energije” izjavio je Martin Šmitz izvršni direktor RWE-a i dodao da je kompanija opredelila i 1.5 milijardi evra godišnje za dalje investicije u proširivanje kapaciteta na obnovljive izvore energije.

Jovana Canić

Nasukalo se više od 450 kitova na obali Tasmanije

Foto ilustracija: Pixabay

Oko 380 kitova pilota uginulo je na zapadnoj obali Tasmanije, uprkos naporima spasilačkih službi da ih vrate u vodu nakon masovnog nasukavanja.

Više od 450 ih se nasukalo u proteklih nekoliko dana na sprudovima i plažama zapadne Tasmanije. Spasioci su uspeli da vrate oko 50 kitova u vodu, prenosi Gardijan.

Spasilačke službe su bile fokusirane na oko 270 kitova kod grada Strahan, koji su se tamo nasukali u ponedeljak, ali su jutros iz helikoptera spazili još 200 kitova pilota nasukanih na plaže deset kilometara dalje.

To je jedno od najvećih nasukavanja ikada zabeleženih širom sveta i najmasovnije u australijskoj istoriji.

Pročitajte još:

Nik Deka, koordinator spasilačkih službi tasmanijskih parkova, rekao je da se njegove ekipe sada bore da spase još 30 preostalih živih kitova.

„Pokušaćemo da spasimo koliko god možemo“, istakao je Deka.

Do sada je najgore nasukavanje zabeleženo 1935. godine, kada se 294 kitova pilota nasukalo na severzapadnu obalu Tasmanije.

Izvor: RTS

„Dan bez automobila“ u Beču

Foto: Eurocomm-PR/Regina Hügli
Foto: Eurocomm-PR/Regina Hügli

Povodom „Evropske nedelje mobilnosti“ Beč je obeležio „Dan bez automobila“, a karta za javni prevoz važila je ceo dan.

U Beču se 22. septembar  obeležava kao „Dan bez automobila“ što znači da Bečlije tog dana mogu da iskoriste priliku i uživaju u vožnji javnim gradskim prevozom bez sedanja za volan. Putnici mogu neograničeno da se voze za samo 2,40 evra koliko iznosi cena pojedinačne karte, a ova akcija važi tokom čitavog dana.

Beč je u okviru strategije „Smart City Wien 2050“ za jedan od svojih ciljeva postavio smanjenje emisije ugljen-dioksida te nastavlja da promoviše ekološku mobilnost, smanjenje efekta staklene bašte, zaštitu klime i životne sredine.

Pročitajte još:

Agencija za mobilnost je objavila podatak da gotovo tri četvrtine puteva u Beču mogu da se pređu peške, biciklom ili javnim gradskim prevozom dok samo 26 odsto ulica može da se pređe automobilom.

Ipak, putnička vozila u Beču prednjače.

Bilo da su kola parkirana ili u pokretu, ona zauzimaju čak 67, a bicikli samo 1 odsto ulične površine. Jedan od ciljeva bečke strategije glasi: pravilna preraspodela u korišćenju saobraćajnica, a grad ima nameru da do 2025. godine smanji udeo automobila u saobraćaju sa 26 na 20 odsto. Ostala sredstva kretanja do tada će biti zastupljena sa ukupno 80 odsto.

Beč je jedan od retkih milionskih gradova koji se ubraja u najbolje gradove za bicikliste na svetu.

Izvor: Eurocomm

Sekretarijat za javni prevoz i GSP obeleželi Evropsku nedelju mobilnosti

Foto: Grad Beograd
Foto: Grad Beograd

Sekretarijat za javni prevoz i Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd” obeleželi su Evropsku nedelju mobilnosti prezentacijom vozila sa alternativnim pogonima motora na platou ispred Starog dvora.

Sekretarijat za javni prevoz dao je doprinos Evropskoj nedelji mobilnosti, s osnovnom idejom da se promovišu alternativni vidovi transportnog prevoza, pre svih pešačenje i biciklizam, istakao je resorni sekretar Jovica Vasiljević.

“Javni prevoz zauzima posebno mesto u sistemu većine gradova koji učestvuju u Nedelji mobilnosti. Grad Beograd traži mogućnost povećanja žutih traka u saobraćaju, kao oblika davanja prioriteta tramvajima na pojedinim raskrsnicama. U toku je izrada projekta koji se sprovodi sa kompanijom „Simens” i koji treba da omogući prioritetno kretanje tramvaja na određenom broju raskrsnica”, naveo je Vasiljević.

Pročitajte još:

On je istakao da je u prvoj fazi cilj da tramvaji u potpunosti dobiju prioritet, gde god je to moguće, dok je u dugoj fazi cilj da se i autobuskom podsistemu da prioritet na raskrsnicama, najavio je Vasiljević.

Foto: Grad Beograd

Direktor GSP-a Radiša Momčilović je podsetio da se 14. oktobra obeležava 128 godina postojanja javnog prevoza u Beogradu.

“Od osnivanja do danas, GSP je pratio vodeće trendove evropskih gradova. Poslednjih nekoliko godina se sve više kupuju vozila sa alternativnim pogonima motora u cilju što manjeg zagađenja vazduha. Iz istog razloga je GSP 2016. uspostavio liniju sa elektroautobusima, dok je od prošle godine uspostavljena linija u pešačkoj zoni, popularni „Vrabac”. Prošle godine kupljena su 244 autobusa sa dizel motorima, koji imaju nultu emisiju štetnih gasova“, naveo je Momčilović i najavio kupovinu dodatnih 10 električnih autobusa, kao i 100 dizel vozila bez štetnih gasova.

Srbija i Grad Beograd aktivno učestvuju u Evropskoj nedelji mobilnosti od 2002. godine. Ove godine učešće je uzelo 50 zemalja i više od 2.800 gradova, među njima 31 grad iz Srbije.

Izvor: Grad Beograd

Pokrenuta akcija uređenja Zemunskog keja

Foto ilustracija: Pixabay
Foto ilustracija: Pexels

Povodom Evropske nedelje mobilnosti i Svetskog dana čišćenja, 21. septembra, na inicijativu Opštine Zemun pokrenuta je akcija uređenja Zemunskog keja, saopšteno je iz ove opštine.

Ekipe JKP „Zelenilo – Beograd” i „Gradske čistoće” radiće tri dana na potezu od restorana „Radecki” do hotela „Jugoslavija”.

Udruženom akcijom biće očišćeno šetalište i priobalje, uređene zelene površine, popravljene ili zamenjene dotrajale klupe i postavljene nove kante za smeće.

Evropska nedelja mobilnosti, kao i Svetski dan čišćenja imaju za cilj da putem povećanja mobilnosti utiču na poboljšanje javnog zdravlja i kvaliteta života stanovništva.

Pročitajte još:

Ovogodišnja tema ENM stavlja u fokus važnost pristupačnosti transportu bez emisija štetnih gasova i promoviše inkluzivni okvir koji uključuje sve činioce društva.

ENM podstiče ljude i lokalne vlasti širom Evrope da preduzmu korake za postizanje dugoročnog cilja ugljenično neutralnog kontinenta. Takođe, cilj je da se doprinese rešavanju ekoloških problema urbanih sredina, poput zagađenja vazduha, da se ukaže na to koliki problem predstavlja nesavesno upravljanje resursima i otpadom, ali i koliko je važno da se ljudi udruže i sarađuju u rešavanju ovog problema.

Gradovi koji učestvuju u ovogodišnjem ENM mogu prikazati prednosti čistijih izbora prevoza i postići napredak ka boljoj mobilnosti u Evropi.

Izvor: Grad Beograd

Jednakosti bicikla, automobila i pešaka u javnom prostoru

Foto: Mobilitätsagentur Wien
Foto: Mobilitätsagentur Wien

Povodom „Evropske nedelje mobilnosti“ koja traje od 16. do 22. septembra 2020. godine, bečka Agencija za mobilnost ispituje koliko njeni građani imaju prostora za pešačenje, vožnju bicikla i automobila.

Iako ulični prostor, a naročito prostor za parkiranje, zauzima velike gradske površine, Beč se zalaže za ekološku mobilnost i prilagođavanje javnog prostora potrebama građana.

Agencija za mobilnost je objavila podatak da gotovo tri četvrtine puteva u Beču mogu da se pređu peške, biciklom ili javnim gradskim prevozom dok samo 26 odsto ulica može da se pređe automobilom.

Pročitajte još:

Ipak, putnička vozila u Beču prednjače.

Foto-ilustracija: Pixabay

Bilo da su kola parkirana ili u pokretu, ona zauzimaju čak 67, a bicikli samo 1 odsto ulične površine. Jedan od ciljeva bečke strategije glasi: pravilna preraspodela u korišćenju saobraćajnica, a grad ima nameru da do 2025. godine smanji udeo automobila u saobraćaju sa 26 na 20 odsto. Ostala sredstva kretanja do tada će biti zastupljena sa ukupno 80 odsto.

Bečka Agencija za mobilnost se aktivno bavi podizanjem svesti o nužnosti kretanja, korišćenju alternativnih prevoznih sredstava ne samo iz ekonomskih i društvenih, već i iz klimatskih razloga.

Beč je jedan od retkih milionskih gradova koji se ubraja u najbolje gradove za bicikliste na svetu.

Izvor: Eurocomm

Francuska firma proizvodi maske za lice od konoplje

Foto ilustracija: Pixabay

U fabrici “Geochanvre” u ruralnoj Francuskoj, laser preseca platno konoplje na proizvodnoj liniji za, kako kaže proizvođač, prve evropske kompostirajuće maske za lice.

Firma Geochanvre proizvela je maske od konoplje kao jedinstveno rešenje u “ratu” protiv gomilanja platičnog otpada koji se gomila tokom pandemije koronavirusa. Svakodnevno smo svedoci kako se maske za jednokratnu upotrebu bacaju i na taj način se stvara otpad kojem za koji su potrebni vekovi da bi se razgradili, a do tada će zagađivati našu okolinu, mora i okeane.
„Greh je dovoliti dalju upotrebu polietilenskih proizvoda koji se šalju u sve krajeve sveta. Koristite lokalni poljoprivredni materijal”, jasan je Frederik Ror, predsednik i osnivač kompanije “Geochanvre”.

Pročitajte više:

„Maske od konoplje su prirodni proizvod i vratiće se direktno u zemlju“.

Obloga maske uključuje mešavinu kukuruza za veću udobnost, a elastična traka se može reciklirati.

Bale vlakana od konoplje prolaze kroz kompresore i valjak pre nego što na kraju izađu u obliku tvrdo upakovanih ravnih listova  spremnih za ručno rezanje i oblikovanje.

Kupci, uglavnom iz Evrope i Kanade, su od marta do sada ukupno naručili 1.5 miliona maski.

Prema studiji iz časopisa “Environmental Science and Technology” procenjuje se da se širom sveta svakog meseca koristi 129 milijardi maski za lice i 65 milijardi rukavica.

Većina zaštitne opreme za jednokratnu upotrebu napravljena je od plastike, uključujući polipropilen, polietilen i vinil.

Plastične maske za jednokratnu upotrebu koje najčešće završe u okeanima mogle bi da potraju i do 450 godina pre nego što se razgrade, tvrde u “Free Vaste Free Ocean” organizaciji.

Biorazgradive i kompostirajuće maske za lice su napravljene od materijala poput konoplje ili drvenih vlakana, a proizvode se ili razvijaju širom sveta.

Konoplja je biljka koja nakon obrade i proizvodnje daje izuzetno zahvalan prirodni materijal sa mnoštvom benefitima: prijatan za nošenje, mek na dodir, omogućava koži da diše, upijaju vlagu i štite telo od UV zračenja. Koristi se u proizvodnji pantalona, bluza, košulja, obuće, torbi.

Ova biljka se uzgaja širom sveta, a ima višestruku primenu od prehrane do građevinskog materijala – ne zahteva specifične metode uzgajanja, niti agresivno hemijsko tretiranje, pa se često naziva i “zelena biljka”.

Jovana Canić

Požar na deponiji u Staroj Pazovi

Foto: Energetski portal
Foto: Energetski portal

Sinoć je na centralnoj deponiji u Staroj Pazovi izbio požar koji je u toku večeri lokalizovan.

Vatra i dim mogi su se videti kako iz Stare Pazove tako i sa auto-puta koji je u neposrednoj blizini deponije.

Na gašenju požara učestvovala je vatrogasna brigada iz Stare Pazove uz pomoć mehanizacije i ljudstva JKP “Čistoća”.

Stanovnici Stare Pazove i danas osećaju prisustvo dima u vazduhu, a uzrok požara ostaje i dalje nepoznat – dalja istraga će dati odgovore zbog čega je i kako došlo do razbuktavanja vatre na deponiji.

Požari na deponijama u Srbiji imaju velike posledice na životnu sredinu i zdravlje stanovništva, upozoravaju stručnjaci. Otrovi sa deponija mogu dospeti u podzemne vode, a štetni efekti se javljaju sa godinama zakašnjenja. Lokalne samouprave obavezne da proveravaju kvalitet vazduha kako bi se znao nivo zagađujućih materija.

Sagorevanjem raznog otpadnog materijala, a naročito plastike, koji se nalaze na smetlištima, mogu nastati kancerogene materije opasne za ljudsko zdravlje i životnu sredinu, upozoravaju stručnjaci.

Pročitajte još:

“Na deponijama može biti različitih vrsta otpada, medicinskog i komunalnog” dodala je Gorjanović i napomenula da mnogi od produkata sagorevanja mogu izazvati kumulativna dejstva što utiče i na biljke i oranice” objašnjava doktor biohemije Stanislava Gorjanović.

Gorjanovićeva je ukazala da “vrlo lako može da se desi da se na našem stolu, za jelo nađe nešto otrovno baš kao posledica štetnih materija u vazduhu“.

Izvor: RTV Stara Pazova / RTS

“Srbijagas” uputio poziv građanima za priključak po promotivnim uslovima

Foto: JP Srbijagas
Foto: JP “Srbijagas”

Javno preduzeće “Srbijagas“, Novi Sad uputilo je poziv svim zainteresovanim građanima za priključenje na distributivnu gasovodnu mrežu JP „Srbijagas“, pod sledećim promotivnim uslovima:

– Кućni gasni priključak G4 (kapaciteta 6 m3/h, dovoljan za energetske potrebe standardnog stambenog objekta površine do 150 m2)

-Cena: 780 evra (u dinarskoj protivvrednosti)

-Mogućnost plaćanja troška priključenja na 36 mesečnih rata, beskamatno (potrebno je da se građani jave JP „Srbijagas“-u radi evidentiranja zainteresovanih i definisanja potrebnog obima angažovanja operative za izvođenje radova)

Kompanije iz oblasti projektovanja i izgradnje unutrašnjih gasnih instalacija, kao i isporuke potrebnog materijala, opreme (uključujući i gasne kotlove), pokazale su interesovanje da ponude građanima povoljne uslove plaćanja do 36 mesečnih rata.

Pročitajte još:

Za dodatne informacije, u zavisnosti od mesta stanovanja, možete da se obratite na sledeće brojeve telefona (svakog radnog dana u periodu od 8:00-15:00 časova):

Opština/       Broj telefona za informacije /   Adresa predstavništva JP SRBIJAGAS

PODRUČJE BEOGRADA

1. Savski venac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
2. Voždovac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
3. Zvezdara 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
4. Rakovica 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
5. Grocka 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
6. Palilula 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
7. Barajevo 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
8. Obrenovac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
9. Surčin 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
10. Zemun 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
11. Batajnica 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
12. Novi Beograd 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
13. Lazarevac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd

PODRUČJE ARANĐELOVAC

1. Aranđelovac 034 / 720 800 Кralja Petra Prvog 5, Aranđelovac
2. Sopot 011 / 8251 624 Šumadijska 3, Sopot
3. Mladenovac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
4. Rača 026 / 310 331 Olge Milošević bb, Smederevska Palanka

PODRUČJE BRANIČEVSКO-PODUNAVSКO

1. Smederevo 026 / 4627 846 Кarađorđeva 12/205, Smederevo
2. Velika Plana 026 / 514 315 Bul. Despota Stefana 46 A, Velika Plana
3. Smederevska Palanka 026 / 310 331 Olge Milošević bb, Smederevska Palanka
4. Požarevac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
5. Golubac 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
6. Veliko Gradište 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
7. Кučevo 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
8. Malo Crniće 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
9. Petrovac na Mlavi 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd

10. Žabari 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd
11. Žagubica 011 / 3539 296 Autoput za Zagreb 11, Novi Beograd

PODRUČJE JAGODINA

1. Jagodina 035 / 8234 248 035 / 8234 247 035 / 8242-228 Кralja Petra Prvog br.4/3, – Jagodina

2. Ćuprija 035 / 8870 320 035 / 8870 120 Кneza Miloša br. 2 – Ćuprija
3. Paraćin 035 / 573 236 Svetozara Markovića br. 2 – Paraćin
4. Despotovac 035 / 8234 248
5. Rekovac 037 / 3453 619
6. Batočina 035 / 8234 247 Кralja Petra Prvog br.4/3 – Jagodina
7. Lapovo 035 / 8242-228

PODRUČJE КRUŠEVAC

1. Кruševac 037 / 3453 620
037 / 3453 619 Cara Lazara br. 68/3 – Кruševac

2. Trstenik 037 / 3453 620
037 / 3453 619 Cara Lazara br. 68/3 – Кruševac

PODRUČJE ČAČAК

1. Čačak 032 / 340 065 Кosovski venac 12, Čačak
2. Gornji Milanovac 032 / 720 880 Кursulina 47, Gornji Milanovac
3. Кraljevo 032 / 340 065 Кosovski venac 12, Čačak
4. Ivanjica 032 / 340 065 Кosovski venac 12, Čačak
5. Zlatibor 032 / 340 065 Кosovski venac 12, Čačak

PODRUČJE КRAGUJEVAC

1. Кragujevac 034 / 335 264 Radoja Domanovića 12, Кragujevac
2. Topola 034 / 335 264 Radoja Domanovića 12, Кragujevac

PODRUČJE NOVI SAD

1. Bečej 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
2. Srbobran 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
3. Titel 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
4. Apatin 025 / 781 900 Svetog Save 8, Apatin
5. Кula 025 / 729 640 Lenjinova 27, Кula
6. Vrbas 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
7. Odžaci 025 / 729 640 Lenjinova 27, Кula
8. Žabalj 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
9. Subotica 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
10. Sombor 025 / 729 640 Lenjinova 27, Кula
11. Irig 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
12. Bač 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
13. Sremska Mitrovica 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
14. Šid 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad
15. Pećinci 021 / 4872 928 Put Šajkaškog odreda 3, Novi Sad

PODRUČJE ZRENJANIN

1. Sečanj 023 / 384 1385 GMRS Sečanj
2. Žitište 023 / 382 1405 Đure Jakšića 2, 1. sprat, Žitište
3. Zrenjanin 023 / 554 118 Beogradska 13, 2. Sprat, Zrenjanin

PODRUČJE PANČEVO

1 Pančevo 013 / 215 53 50 Pančevo, Miloša Obrenovića br.8
2 Alibunar 013 / 641 227 Alibunar, Trg oslobođenja br.19
3 Vršac 013 / 641 227 Alibunar, Trg oslobođenja br.19
4 Кovačica 013 / 215 53 50 Pančevo, Miloša Obrenovića br.8
5 Opovo 013 / 215 53 50 Pančevo, Miloša Obrenovića br.8
6 Bela Crkva 013 / 215 53 50 Pančevo, Miloša Obrenovića br.8

PODRUČJE КIКINDA

1. Кikinda 0230 / 315 470 Bašaidski drum BB, Кikinda
2. Кanjiža 0230 / 315 470 Bašaidski drum BB, Кikinda
3. Nova Crnja 0230 / 315 470 Bašaidski drum BB, Кikinda
4. Novi Bečej 0230 / 315 470 Bašaidski drum BB, Кikinda

Izvor: Srbijagas

Promovisana nova pešačka staza „Sakinac” na Avali

Foto: Grad Beograd
Foto: Grad Beograd

Sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević prisustvovala je promociji nove pešačke staze „Sakinac” na Avali, jednoj od akcija u okviru Evropske nedelje mobilnosti „Mobilnost bez zagađenja za sve” koja se održava od 16. do 22. septembra.

Sekretarka Ivana Vilotijević je naglasila da ovaj sekretarijat mnogo radi na promociji zdravog načina života, boravka u prirodi, šetnji u šumi, kao i isticanju značaja ovakvog načina života na zdravlje ljudi.

“Na samo 20 kilometara od centra grada imamo izletište i zaštićeno područje Avala, koje pruža svojim građanima iskonsku prirodu, čist vazduh i sve vidove rekreacije, počev od trčanja, šetnje, planinarenja, sportskih aktivnosti, pa sve do obilaska istorijskih znamenitosti. Nakon šetnje stazom „Sakinac”, deca iz Saveza izviđača Srbije imala su priliku da obiđu spomenik Neznanom junaku i da se popnu na Avalski toranj”, navela je ona.

Pročitajte još:

Staza je izrađena od lomljenog kamena, struganičkog kamena, postavljena je signalizacija za osobe sa invaliditetom, sa akcentom na slepa i slabovida lica. Pre izrade nove staze uklonjena je stara i oštećena asfaltna podloga.

Foto: Grad Beograd

Uređen je i jedan krak staze prema tornju i drugi krak ka crkvi. Na vrhu Avale, gde se završava staza, urađeno je i veliko ložište za potrebe izletnika. Visinska razlika koja se stazom savladava je 125 metara, a ukupna dužina staze je 1.300 metara. Staza „Sakinac” spaja izvor Sakinac sa Mitrovićevim domom, a vreme prelaska staze je 30 minuta.

Radovi na sanaciji staze finansirani su od strane Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

JP „Srbijašume” – ŠG „Beograd”, kao upravljač predela izuzetnih odlika „Avala”, izveo je radove na sanaciji pešačke staze koja spaja izvor Sakinac, u podnožju Avale, sa vrhom Avale.

Šetnji je prisustvovalo više od stotinu dece Saveza izviđača Srbije, kao i predstavnici JP „Srbijašume”.

Izvor: Grad Beograd

Bečki projekat podstiče decu da piju vodu u školi

Foto: Luann Hunt
Foto: PID/Fürthner

Grad Beč je pre pet godina započeo program „Pijemo vodu u školama“ koji sprovodi u saradnji sa gradskim i državnim zdravstvenim institucijama.

Cilj projekta da se motiviše 50 odsto javnih osnovnih škola da postanu „škole u kojima se pije voda“ je odavno ostvaren.

Tri četvrtine svih osnovnih škola uzrasta od prvog do četvrtog razreda i 50 odsto škola uzrasta od petog do osmog razreda spadaju u škole u kojima se deci ne nude zaslađeni napici, nego se ona podstiču da piju vodu iz česme.

Ova prvobitno bečka inicijativa se pokazala toliko uspešnom da je proširena na sve austrijske pokrajine, a na evropskom nivou važi za primer „najbolje prakse“ u oblasti promocije zdravlja.

Pročitajte još:

Voda iz česme povoljno utiče na koncentraciju kod dece, zdrava je za razliku od zaslađenih napitaka i doprinosi smanjenju jednokratnog plastičnog otpada.

Povratne informacije roditelja čija deca posećuju „škole u kojima se pije voda“ su pozitivne, jer su deca stekla naviku da piju vodu u školi i kod kuće.

Kako bi se olakšalo konzumiranje vode u školi, Magistratsko odeljenje „Bečke vode“ ove godine poklanja 19.000 flaša za piće đacima prvacima.

„Bečke vode“ snabdevaju grad Beč izvorskom vodom za piće koja potiče iz Alpa u Donjoj Austriji i Štajerskoj.

Izvor: Eurocomm

Sedmočasovni “let za nigde” se rasprodao za rekordnih 10 minuta

Foto ilustracija: Pexels
Foto ilustracija: Pexels

Popularno nazvan “let za nigde“ autralijske avio-kompanije Kantas jedan je od najbrže prodavanih letova u njenoj istoriji.

Sedmočasovna ruta oko autralijskog tla, koja počinje i završava se u Sidneju, nastala je kao ideja usled putnih ograničenja za stanovništvo australijskog kontinenta i ispostavila se kao “hit godine” ove avio-kompanije.

Polazak i povratak “putovanja” su zakazani za 10. oktobar, a iako putnici neće fizički napustiti svoje avionsko mesto, omogućeno im je da uživaju u pogledu na Uluru, Veliki koralni greben i druge znamenitosti kontinenta.

U avionu Boing 787 bilo je 134 slobodnih mesta po ceni od 488 do 2.347 evra, u zavisnosti od klase za koju su se odlučili kupci i sva su rasprodata za neverovatnih 10 minuta.

“Ljudima nedostaju putovanja i samo iskustvo letenja. Ako postoji potražnja, sigurno ćemo razmotriti još ovakvih  letova dok čekamo da se otvore granice”, rekao je portparol avio-kompanije Kantas.

Međutim, nisu se svi obradovali ovoj vrsti letova.

Singapur Erlajns, uzeo je u razmatranje uvođenje “leta za nigde” već od sledećeg meseca, ali je ta vest izazvala žestoke kritike javnosti, navodi se u izveštaju singapurskog Strejt Tajmsa.

Pročitajte još:

“Prvo, ovakvi letovi podstiču putovanje sa intenzivnom emisijom ugljenika bez dobrog razloga, a drugo, realizacija ove ideje odvlači pažnju od politike i promena neophodnih za ublažavanje klimatske krize“, izjavila je singapurska ekološka grupa Klimejt Reli.

Foto-ilustracija: Unsplash (Suhyeon Choi)

Dakle, iz ekološke perspektive – “let za nigde” je potencijalno sporan.

Međutim, iako postoji zabrinutost zbog nepotrebne potrošnje goriva, brigu za širenje koronavirusa ublažiće nedavna naučna ispitivanja koja sugerišu da su šanse da se zarazite virusom u avionu manje nego što mislite – zbog sistema ventilacije vazduha.

Popularnost ovih letova je delimično i zbog činjenice da su granice Australije zatvorene za sve putnike koji žele da uđu u zemlju – čak i za australijske državljane i članove njihove uže porodice.

I putovanja u inostranstvo su zabranjena, osim ukoliko se građanima ne odobri posebno izuzeće.

Kantas je u svom saopštenju naveo i da ne očekuje da će dobiti odobrenje za letove na međunarodnim linijama pre druge polovine iduće godine, eventualno do Novog Zelanda. Ova najava sugeriše da Australija neće biti otvorena za posetioce do kraja 2020. godine, a najverovatnije ni u prvoj polovini 2021. godine.

Jovana Canić

1...657658659...1,676Page 658 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs