S ciljem da se unapredi sistem upravljanja ovim vrstama otpada pokrenut je projekat “Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica u Republici Srbiji” koji realizuju Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju-GIZ i kompanije Božić i sinovi i E-reciklaža, u partnerstvu sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Udruženjem reciklera Srbije.

Prema propisima, lokalne samouprave su zadužene za prikupljanje sijalica i baterija od stanovništva u posebnim kontejnerima. Takođe, treba da ih preuzimaju i trgovci ovim proizvodima i da ih predaju sakupljaču ili licu koje vrši skladištenje i tretman. U praksi ovo nije zaživelo već se baterije i sijalice mešaju sa ostalim otpadom iz domaćinstva.

Finansiranje izvoza baterija

Sakupljačka mreža nije razvijena jer država ne daje podsticajna sredstva za izvoz baterija, a izvoz košta. To znači da onaj ko sakupi baterije treba da misli kako će da finansira izvoz u EU.

“Baterije dobijamo sakupljanjem od fizičkih lica, od pravnih lica i sakupljača. Veliki broj baterija se generiše iz samog procesa tretmana odnosno kada u reciklažni centar stignu mali kućni aparati, igračke i sl. S obzirom na to da u Srbiji nema postrojenja za tretman baterije izvozimo ih na konačno zbrinjavanje u Nemačku. Kada je u pitanju sakupljanje baterija iz domaćinstava postavlja se pitanje ko će to da plati? Ne postoji sakupljačka mreža, ne postoji model finansiranja odnosno podsticajna sredstva – rekla je Marija Pivnevi iz kompanije E-reciklaža, na panelu u oviru Mikser festivala na kome je projekat predstavljen.

Pročitajte još:

Pivnevi je ukazala da potrebno da se pronađe model finansiranja za baterije koje se prikupljaju od građana, a da je E-reciklaža spremna da proširi sakupljačku mrežu odnosno postavi kontejnere za građane, da radi na edukaciji i podizanju svesti o EE otpadu.

Ekološka taksa za baterije je uračunata u cenu proizvoda i plaćaju je građani prilikom kupovine. Taj novac odlazi direktno u republički budžet, ali se ne troši namenski tj. ne koristi se za zbrinjavanje ovih proizvoda kad postanu otpad.

Kapacitet za reciklažu 25 miliona sijalica godišnje

Kada je reč o sijalicama, malo je drugačija situacija – za ovu vrstu otpada postoji reciklaža u Srbiji, ali ne postoji sistem sakupljanja. Osim građana, generatori otpadnih sijalica su kompanije i institucije koje imaju veliki broj svetlosnih izvora u svojim objektima.

“Za jedan sat možemo da recikliramo 10.000 sijalica što je na godišnjem nivou oko 25 miliona sijalica. Statistika kaže da se generiše po stanovniku 1-2 sijalice, tako da su mogućnosti za tretman sijalica daleko veće. U okruženju nema ovakih postrojenja. Zašto da naša zemlja ne uzima taj otpad iz okruženja i Evrope i to naplaćuje, po istom principu po kojem izvozimo u EU otpad za koji kod nas nema postrojenja? Tako ćemo zaposliti svoje kapacitete, zaposliti ljude. Sijalica je laka, veliki problem što je kabasta, nema razvijene primarne selekcije pa se najčešće bacaju u kontejner – izjavio je na skupu Nikola Egić, direktor kompanije Božić i sinovi.

Egić je napomenuo da treba preispitati nadležnosti institucija, da zakonodavni okvir bude na najvišem republičkom nivou, a da se postavljanje reciklažnih dvorišta prepusti lokalnim samoupravama koje će biti finansijski podržane od nadležnih ministarstava.

Generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Suzana Obradović istakla je važnost partnerstva za rešavanje problema u oblasti životne sredine. Dok je izvršni direktor Poslovnog udruženja komunalnih preduzeća KOMDEL Lazar Krnjeta je naveo da javna komunalna preduzeća rade samo onoliko koliko piše u lokalnim planovima i koliko ih opštine osnivači podstaknu.

Izvor: Udruženje reciklera Srbije

Kako izbeći visoke račune tokom grejnog perioda?

15.10.2020

pas_radijator — Foto-ilustracija: Unsplash (Claudio Schwarz)

Budžet je odlučujući faktor pri izboru načina na koji ćemo se grejati – da li je isplativije grejati se na struju, koristiti usluge centralnog grejanja ili prirodne resurse poput drva, uglja ili gasa.

Za koji god način da se odlučite, postoje i prednosti i mane tog sistema.

U Beogradu je većina građana zadovoljna centralnim grejanjem u svojim domovima, ali ima i onih kojima su radijatori i dalje hladni uprkos početku grejne sezone.

„Beogradskih elektrana” apeluje da sve kvarove treba odmah prijaviti, a u te svrhe su otvorene dve posebne linije – broj Dispečerskog centra za prijavu reklamacija u vezi sa kvalitetom grejanja je 011/2093-011, a broj telefona isključivo za prijavu curenja vode iz instalacija je 011/2093-100.

Ipak, nisu svi u sistemu daljinskog grejanja.

Najniže troškove za grejanje imaće domaćinstva koja se greju na drvo, u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, 4.650 dinara po kubiku, i ukoliko imaju novije peći čija je efikasnost veća.

U tom slučaju im je za nabavku goriva potrebna 38.300 dinara za sezonu, zaključak je analize AERS.

Značajno veće troškove, oko 62.000 dinara, imaće domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo, sa cenom 6.350 dinara po kubiku i uz peći niže efikasnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (Stephane Juban)

Prema prosečnoj ceni prirodnog gasa u Srbiji, za grejanje tokom cele zimske sezone treba izdvojiti 42.000 dinara.

Nešto viši su troškovi grejanja na ugalj i to od 48.000 do 52.000 dinara.

Građanima koji se greju na pelet godišnji troškovi su oko 59.000 dinara, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za to gorivo.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 50.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija.

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.

Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 133.000 dinara za električnu energiju, 122.000 dinara za propan butan gas, odnosno 85.000 dinara za lož ulje.

U odnosu na prethodnu godinu jedinične cene lož ulja povoljnije su za 29 odsto.

“Ukoliko ste u mogućnosti, izolujte vaš stambeni prostor i promenite prozore. Ukoliko kupujete nove peći i kotlove, izaberite one koje su energetski što efikasniji”, savetuje AERS.

Foto-ilustracija: Unsplash (Gaelle Marcel)

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić svojevremeno je poručio građanima da se drže daljinskih sistema grejanja i savetovao je svim lokalnim samoupravama da u sistemu svojih toplana smanjuju fiksne troškove i učine da te cene budu povoljnije za građane i da se ne okreću struji.

“Sruja je sofistiran i previše skup izvor energije da bi se koristio za grejanje”, rekao je Antić.

Ministar poručuje da je energetska situacija u Srbiji potpuno stabilna i da su obezbeđeni svi ključni energenti, kao i da cene grejanja neće biti menjane.

Toplane tokom godine potroše više od 600 miliona kubnih metara gasa, 80.000 tona mazuta i dodatne količine peleta, biomase, uglja.

Magazin „Potrošač“ napravio je, uz pomoć Jovana Jovanovića, diplomiranog elektroinženjera, primer zimske potrošnje do 500 kWh električne energije mesečno, koja se odnosi na obračunski period od 30 dana.

Osvetljenje

Tri sijalice od 100 W i dve „štedljive“ sijalice od 20 W, koje daju istu svetlost kao sijalica od 100 W, radile su po pet sati dnevno. Snaga svih sijalica je 3 x 100 W + 2 x 20 W = 340 W, odnosno 0,34 kWh. To znači da se za rasvetu mesečno potroši 51 kWh: 0,34 kWh x 5 h x 30 dana.

Kuvanje

Ringla snage 2 kWh radi dnevno po tri sata, ali njena prosečna snaga iznosi 1 kWh jer većina domaćica menja temperaturu tokom kuvanja. Za mesec dana ringla potroši 90 kWh: 1 kWh x 3 h x 30 dana, a rerna snage 1,5 kWh, koja se uključuje svakog drugog dana na tri sata, samo 45 kWh: 1,5 kWh x 2 h x 15 dana. Rerna, zapravo, efektivno radi dva sata, jer je termostat povremeno isključuje.

Zagrevanje vode

Bojler od 50 l, snage 2 kWh radi pet sati dnevno, a efektivno dva sata jer termostat povremeno isključuje i uključuje grejač. Tako mesečna potrošnja bojlera iznosi 120 kWh: 2 kWh x 2 h x 30 dana.

Televizor

TV snage 0,2 kWh, ako svakog dana radi pet sati, mesečno troši 15 kWh: 0,1 kWh x 5 h x 30 dana.

Računar

Kompjuter snage 0,2 kWh, ako svakodnevno radi pet sati, mesečno potroši 30 kWh: 0,2 kWh x 5 h x 30 dana.

Veš mašina

Ako mašinu za rublje snage 2 kWh uključujete dva puta nedeljno, prosečna potrošnja iznosiće 1,5 kWh, jer se za grejanje vode troši više struje nego za centrifugiranje. Za pranje veša mesečno ćete trošiti 24 kWh: 1,5 kWh x 2 h x 8 dana.

Pročitajte još:

Frižider

Ovaj veliki kućni aparat snage 0,2 kWh neprestano je uključen u struju, ali dnevno radi oko 10 sati, jer termostat prekida napajanje kad se postigne željena temperatura. Prosečna mesečna potrošnja iznosi 60 kWh: 0,2 kWh x 10 h x 30 dana.

Ukupna mesečna potrošnja struje, prema ovoj računici, iznosi 435 kWh.

51 + 135 + 120 + 15 + 30 + 24 +60 = 435 kWh

Probajte i javite nam da li je kalkulacija gospodina Jovanovića izvodljiva!

Jovana Canić