Britanski eksperti pomažu da povećamo prikupljanje ambalažnog otpada

21.10.2020

smeće-otpad-kanta-waste-ambalaža — Foto-ilustracija: Unsplash (Alfonso Navarro)

Foto-ilustracija: Unsplash (Mert Guller)

Savez za zaštitu životne sredine NALED-a započeo je izradu dve studije koje će pokazati kako unaprediti postojeći sistem upravljanja ambalažom i da li je potrebno uvesti i depozitni kao odgovor na izazov sakupljanja i reciklaže ove vrste otpada. Depozitni sistem predviđa da građani za jednokratnu i drugu iskorišćenu ambalažu dobiju povraćaj dela novca izdvojenog pri kupovini proizvoda dok su, kod aktuelnog rešenja, proizvođači odgovorni da preko operatera prikupljaju bačeni otpad.

Predsednica NALED-ovog Saveza Jelena Kiš kaže da je Nacrtom izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu otvorena tema uvođenja depozitnog sistema, ali su mnoga pitanja, poput materijala koji će biti obuhvaćeni, teritorije i pokrivenosti sistemom, načina obeležavanja ambalaže i regulatornog tela koje će upravljati sistemom, ostala nerešena. Iako se u Evropi depozit pokazao kao dobar mehanizam za prikupljanje ambalaže, neophodna je procena nezavisnih eksperata kakvi bi bili efekti primene na srpskom tržištu, što će ove studije pokazati.

Pročitajte još:

“Cilj Saveza je da se nađe najefikasnije i finansijski najpovoljnije rešenje za potrošače, privredu i državu. Imajući u vidu složenost uvođenja depozitnog sistema dve su ključne pretpostavke za uspeh, da zakon obezbedi visoki nivo predvidljivosti budućih obaveza i da uspostavljanje sistema bude zasnovano na sveobuhvatnoj analizi koja će preporučiti najbolje rešenje. Zato počinjemo izradu studije o uvođenju depozitnog sistema i studije o mogućnostima razvoja postojećeg sistema, za koje je angažovana kompanija Eunomia iz Velike Britanije, jedna od vodećih u ovoj oblasti, sa velikim iskustvom u savetovanju Evropske komisije za pitanja upravljanja ambalažnim otpadom i cirkularne ekonomije”, ističe Kiš.

Foto-ilustracija: Unsplash (Justuf Menke)

U okviru pregovaračkog poglavlja 27, u oblasti ambalažnog otpada, Srbija se obavezala da će do 2025. godine reciklirati 49 odsto stakla, 32 odsto plastike, 60 odsto papira i 52 odsto metala. Već u ovoj godini, naša zemlja trebalo je da dostigne ciljeve kao što su reciklaža 30 odsto stakla, 28 odsto plastike, 54 odsto papira i 29 odsto metala

Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, neophodno je da paralelno razvijamo primarnu selekciju otpada, jer je pretpostavka da je odnos učešća ambalažnog otpada takav da 60 odsto otpada dolazi iz domaćinstava dok 40 odsto predstavlja komercijalni otpad.

Izrada studija na liniji je sa prioritetima Ministarstva zaštite životne sredine i najavljenim izmenama zakona. Angažovanjem nezavisne konsultantske kuće, privreda okupljena u Savezu za zaštitu životne sredine želi da proaktivnim pristupom pomogne državi da donese odluku o najboljem modelu, zasnovanu na sagledavanju svih podataka i uporednih praksi.

Poboljšanje okvirnih uslova za sakupljanje, koprocesuiranje i reciklažu svih tokova otpada, jedan je od glavnih ciljeva NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine koji je osnovan krajem 2019. i koji je za nešto manje od godinu dana rada uspeo da nametne i inicira sistemska rešenja u sektoru životne sredine, kao što je rešenje pitanja ambalažnog otpada.

Izvor: NALED

Uz mleko bebe gutaju i mikroplastiku iz flašica

21.10.2020

finger-flašice za bebe — Foto-ilustracija: Pixabay

Bebe koje se hrane iz plastičnih flašica unose milione čestica mikroplastike svakog dana, utvrdilo je novo istraživanje Koledža Triniti u Dablinu.

Naučnici su utvrdili da preporučeni procesi termalnog sterilisanja flašica i pripreme mleka dovode do toga da flašice oslobađaju milione mikro i bilione nanoplastičnih čestica.

Testirane su flašice od polipropilena, koje čine 82 odsto flašica na tržištu, a naučnici navode da bi zdravija alternativa bile staklene posude.

Polipropilen je jedna od najčešće korišćenih plastika, a preliminarni naučni testovi pokazali su i da druge posude od tog materijala oslobađaju milione čestica mikroplastike po litru.

Već je poznato da mikroplastika u životnoj sredini zagađuje hranu i vodu, ali je nova studija pokazala i da priprema hrane u plastičnim posudama može da dovede do izuzetno štetnog izlaganja.

Uticaj na zdravlje još nije utvrđen, a stručnjaci ističu da je od izuzetne važnosti da se precizno utvrdi, posebno kod novorođenčadi.

Zapanjujuća količina mikroplastike

Profesor Džon Boland sa Koledža Triniti u Dablinu kaže da je čitav njegov tim bio potpuno zapanjen količinom mikroplastike koja se oslobodi iz flašica za bebe.

“Prošlogodišnja studija Svetske zdravstvene organizacije procenila je da odrasli ljudi unesu između 300 i 600 čestica mikroplastike dnevno, a vrednosti koje smo mi utvrdili u našem istraživanju kreću se u milionima”, ističe Boland.

Kako je naveo, od presudne je važnosti da se razume kakve zdravstvene implikacije nosi ovakav unos mikroplastike.

Pročitajte još:

“Već smo počeli da utvrđujemo kako ove čestice utiču na naš imuni sistem”, rekao je Boland, dodajući da je, uprkos tome što će mnoge od tih čestica biti izbačene iz tela, potrebno utvrditi koliko njih će biti apsorbovano u krv i tako dospeti u druge delova tela.

“Pobacao sam sve plastične posude koje sam koristio. U slučaju da imam malo dete, prilagodio bih način na koji mu pripremam hranu”, zaključuje Boland.

Izvor: RTS

Vremenske anomalije u Rusiji – u Jakutiji “oktobarsko leto“

20.10.2020

Temperatura koja će biti viša za 12 do 14 stepeni od uobičajenih vrednosti predviđa se ovih dana u oblastima severne Jakutije i Kamčatke na istoku Rusije, dok će regioni na severozapadu i u centralnom delu Rusije biti zahvaćeni hladnim talasom.

Severne delove Jakutije i Kamčatke umesto uobičajeno hladno vreme, očekuje “oktobarsko leto“.

“U ovim regionima biće neuobičajeno toplije. Iako govorimo da će biti toplije za 12 do 14 stepeni, to znači da će se temperatura u severnoj Jakutiji i Kamčatki kretati od nule do minus četiri stepena“, objasnio je direktor za istraživanje državne ruske hidrometeorološke stanice Roman Vilfand, javlja Tas.

Pročitajte još:

S druge strane, neočekivano hladnije će sredinom iduće sedmice biti u nekim regionima na severozapadu i u centralnim delovima Rusije gde će temperatura biti niža za nekoliko stepeni od uobičajene.

Izvor: RTS

Gradovi Beograd i Ljubljana na zajedničkom putu razvoja brze železnice

20.10.2020

železnička_stanica_vozovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Dmitrii Vaccinium)

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić ugostio je danas u Starom dvoru gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića. Zvaničnici su ovom prilikom potpisali Pismo namere koje definiše inicijativu za razvoj brze železnice između Centralne i Jugoistočne Evrope.

“Velika mi je čast što svojim potpisom, uz gradonačelnika Jankovića, doprinosim viziji unapređenja železnice kao budućeg ključnog instrumenta ekonomskog i socijalnog razvoja regiona. Danas smo potpisali Pismo o namerama budućeg razvoja veze između Centralne i Jugoistočne Evrope, a koje će biti prosleđeno Evropskoj komisiji i vladama Austrije, Italije, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bugarske i Turske. Ovakve inicijative prerastaju u velike projekte koji vuku celokupan razvoj gradova i zemalja u kojima se realizuju”, rekao je Radojičić.

Inicijative poput ove, koje pokreću glavni gradovi, doprinose dobroj bilateralnoj saradnji naših država i unapređenju dobrosusedskih odnosa dvaju naroda. Zbog potreba razvoja i unapređenja stanja železnica, urbana regija Ljubljane predložila je neposredni razvoj brze železničke linije između Centralne i Jugoistočne Evrope. Gradonačelnici su analizirali buduća moguća postupanja lokalnih samouprava u domenu njihovih nadležnosti, a koja se tiču mera protiv širenja koronavirusa.

Pročitajte još:

“Pandemija koja je pogodila čitav svet, donela je gradovima i državama nove izazove vezane za planiranje, izgradnju i upravljanje saobraćajem. Urbana mobilnost i zelena hijerarhija u saobraćaju, tj. saobraćaj ekološki prihvatljiv, ali brz i udoban za korisinike, prioriteti su svih nas”, rekao je Radojičić i dodao da nas slični poduhvati tek čekaju i da se raduje što nam dobra uzajamna saradnja omogućava proaktivni pristup budućim izazovima.

Gradonačelnik Beograda je podsetio da Grad Ljubljana i gradonačelnik Janković imaju sjajne rezultate u oblasti ekologije i urbane mobilnosti, ali i da su veoma otvoreni da svoja znanja podele sa svima u regionu, shvatajući da ove teme koje kreću iz lokalnih samouprava nisu samo regionalno već i globalno važne.

“To je razlog više da sa radošću Grad Beograd prihvati ovakvu inicijativu i pridruži se porodici gradova i zemalja čiji je dugoročni cilj brza razmena dobara i kretanje ljudi po najvišim svetskim standardima kada je reč o ekologiji, udobnosti i bezbednosti”, zaključio je gradonačelnik Beograda.

Gradonačelnik Ljubljane izrazio je zahvalnost na prijemu i odao priznanje gradonačelniku Radojičiću zbog toga što je Beograd sve čistiji i lepši, i što se u tom pravcu dalje razvija. Dodao je da Srbija ima izvanredne rezultate u borbi protiv epidemije koronavirusa, koja je za Sloveniju veliki izazov. Samo u oblasti uslužne delatnosti, Slovenija beleži gubitak od 70 odsto u odnosu na prošlu godinu. Naveo je da je svaka inicijativa koja intenzivira saradnju i povezivanje gradova korisna i da doprinosi efikasnijim odgovorima na sve izazove sa kojima se oni suočavaju.

Izvor: Grad Beograd

Prirodnjački muzej u Beču digitalizuje 10.000 predmeta

20.10.2020

slepi_miš_šišmiš — Foto-ilustracija: Unsplash (Natasha Ong)

Foto-ilustracija: Unsplash (Peter Neumann)

U okviru EU-projekta “Synthesys+“ Prirodnjački muzej u Beču digitalizuje 10.000 predmeta iz svojih zbirki. U cilju podrške naučnim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka EU-projekat podstiče između ostalog digitalizaciju naučnih zbirki. Prirodnjački muzej u Beču trenutno učestvuje na tri projekta koji u baze podataka unose slepe miševe, karanfile i mahovine.

“Synthesis+“ (Synthesis of Systematic Ressources) je projekat Evropske unije koji kreira integrisanu evropsku infrastrukturu za naučne zbirke i podstiče digitalizaciju predmeta zbirki.

Početkom 2020. godine raspisani su oglasi za “Virtual Access“ – virtuelni pristup zbirkama na osnovu kojih su naučnici mogli da se prijave za digitalizaciju zbirki evropskih prirodnjačkih muzeja.

Od ukupno 30 prispelih prijava pet je izabrano za finansiranje a na tri projekta učestvuje bečki Prirodnjački muzej.

“Ovim finansiranjem moguće je digitalizovati oko 10.000 muzejskih predmeta i iste učiniti dostupnim javnosti. Time je minimalizovano putovanje istraživača do samih predmeta kao i analogno iznajmljivanje, a najveća prednost je ta što digitalni podaci i slike mogu biti vidljivi istraživačima iz čitavog sveta“, izjavila je direktorka muzeja Katrin Foland.

Trenutno se na Prirodnjačkom muzeju u Beču radi na tri sledeća projekta: Za projekat “COVID-19 Chiropteran knowledge base“ će se narednih meseci slepi miševi iz zbirki devet najznačajnijih prirodnjačkih muzeja u Evropi, među njima 1.750 slepih miševa iz bečkog muzeja, uvrstiti u jednu obimnu bazu podataka. Pošto je kod slepih miševa do sada ustanovljeno oko 200 koronavirusa ova baza podataka nudi posebno važnu osnovu za istraživanje interakcije slepi miš-koronavirus-čovek.

Pročitajte još:

U odeljenju za botaniku zastupljena su dva projekta. Svi primerci karanfila se fotografišu za projekat “Digitalisation of Dianthus collections“ i objavljuju preko portala “JACQ“. Osim toga mahovina sa Grenlanda se digitalizuje za projekat “Digitalisation of Greenlandic peat mosscollections from four herbaria“ i stavlja na raspolaganje preko istog portala. Ukupno se radi o skoro 8.000 primeraka.

Izvor: Eurocomm

Bez PDV-a na donacije hrane obezbedili bi 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje

18.10.2020

soup_hrana_kuhinja_supa — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Max Libertine)

Koalicija za dobročinstvo i Forum za odgovorno poslovanje objavili su nalaze analize troškova i koristi ukidanja PDV-a na doniranu hranu u Srbiji. Prema podacima iz 2018. godine, gotovo 500.000 ljudi u Srbiji nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe, što upućuje na urgentnu potrebu za uređenjem oblasti doniranja hrane.

Rezultati analize ukazuju da bi se, ukidanjem PDV-a, donacije hrane povećale za blizu 160 miliona dinara i ukupno bi iznosile gotovo 700 miliona dinara na godišnjem nivou, što bi moglo da obezbedi više od 1,2 miliona dodatnih obroka u narodnim kuhinjama godišnje.

Takođe, rezultati analize ukazuju da 90 odsto kompanija ističe da bi količina uništene ili bačene hrane bila mnogo manja kada bi se napravila razlika u korišćenju hrane sa oznakom “upotrebljivo do” i “najbolje upotrebiti do”, rekla je Milica Mišković iz Foruma za odgovorno poslovanje.

PDV se ne plaća na donacije hrane u 20 zemalja članica Evropske unije. U okviru Agende Ujedinjenih nacija do 2030. godine, na čije se sprovođenje obavezala i Srbija, predviđeno je da se do 2030. godine prepolovi količina bačene hrane.

Evropska unija je 2017. godine donela Smernice o doniranju hrane kako bi se i pojedinačne zemlje članice aktivno uključile u uređenje ove oblasti.

Pročitajte još:

Tokom vanrednog stanja u Srbiji važila je odredba kojom je propisano da se na promet dobara i usluga koji bez naknade izvrši obveznik Ministarstvu zdravlja, zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa.

Ljubisav Stojiljković, iz Odeljenja za poresko savetovanje u PwC Srbija, navodi da još uvek nema sličnog rešenja koje bi važilo i u periodu nakon vanrednog stanja, odnosno koje bi dalo mogućnost da se PDV ne plaća na davanja, na primer, humanitarnim i socijalnim ustanovama i organizacijama.

On dodaje da donatora ima i danas, ali činjenica je da ova poreska obaveza predstavlja za njih veliko dodatno opterećenje koje ih odvraća od prvobitne namere da učine dobročinstvo.

Analize troškova i koristi ukidanja PDV-a na doniranu hranu u Srbiji sprovedena je u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac.

Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Izvor: Novaekonomija

Ikea će davati popust u zamenu za polovni nameštaj

18.10.2020

living-room-namestaj — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Toa Heftiba)

Kompanija će na nekim tržištima isprobati šemu “staro za novo” tokom novembra i decembra sa ciljem da smanje zagađenje i daju polovnom nameštaju “novi život”.

Ako ste kupili Ikein nameštaj, budite veoma pažljivi prema njemu jer bi mogao da vam donese značajan popust kada odlučite da ga zamenite.

U zavisnosti od stanja u kojem se nameštaj nalazi, davaće se popust od 30 do 50 odsto s tim da se program uglavnom odnosi na nameštaj koji se koristi unutar kuće, ne na baštenski.

Pročitajte još:

Najbolje će prolaziti nameštaj bez ikakvih oštećenja, a kupac treba sam da ga donese u robnu kuću na procenu.

Nameštaj koji je u dobrom stanju biće ponuđen na prodaju po posebnim uslovima, deo će se donirati projektima od značaja za društvo, ostalo će se reciklirati.

Cilj programa je da se smanji zagađenje koje nastaje zbog bacanja iskorišćenog i neželjenog nameštaja, kao i da se polovnom Ikeinom nameštaju koji je u dobrom stanju omogući “novi život”.

Slične šeme već se primenjuju na tržištima Australije, Belgije, Švedske, Francuske i Japana.

Ikea u Srbiji sprovodi program reciklaže pod nazivom Druga šansa.

Izvor: RTS

Grčka nudi Severnoj Makedoniji da bude suvlasnik gasne elektrane

18.10.2020

power-station-gasna elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Makedonska vlada razmatra ponudu Grčke da preko “Elektroprivrede Severne Makedonije” (ESM) postane suvlasnik gasne elektrane snage 800 megavata.

Ta elektrana će se graditi pored terminala za prirodni tečni gas u Aleksandropolisu.

Istovremeno, vlada priprema plan za prelazak zemlje u narednom periodu sa energije uglja na druge izvore, kao što se prirodni gas, vetar i sunce, izjavio je premijer Zoran Zaev prilikom obilaska pretovarne stanice u Skoplju za odlaganje starih peći i drugih neekoloških grejnih tela, prenosi portal “Nezavisen.mk”.

“Imamo jasnu energetsku strategiju i znamo da dolazi momenat kada treba da zatvorimo kombinate koji proizvode na ugalj. Država razmišlja da prihvati jednu vrlo prijateljsku ponudu Grčke, da budemo suvlasnik gasnih terminala u Aleksandropolisu, gde će se graditi gasna centrala od 800 megavata, koja će proizvoditi dva i po puta više energije od energetskog deficita koji imamo kao zemlja“, reako je Zaev.

Pročitajte još:

On je objasnio da bi ta ponuda bila realizovana putem direktnih investicija ESM-a.

Portal takođe navodi da će za najviše pet godina u Rudarsko-energetskom kombinatu Bitolj biti isključen jedan blok, a ista sudbina očekuje i preostala dva bloka u narednih 10-15 godina, u zavisnosti od evropske regulative.

Izvor: Capital.ba

Zemljišta alarmatnom brzinom gube fosfor – kako ga sačuvati?

18.10.2020

zemlja_zasad — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasper Wilde)

Zemljišta alarmantnom brzinom gube fosfor, vitalni hranljivi sastojak svake biljke. U svetu se trenutno zemljišne površine iscrpljuju u ovom elementu uprkos velikom unosu hemijskih đubriva. Afrika koja ne može da priušti korišćenje mineralnih đubriva, kao i Južna Amerika zbog neefikasnog upravljanja fosforom i Istočna Evropa u kojoj se dešava kombinacija spomenuta dva razloga, imaju najveće stope iscrpljenja tog elementa.

Glavni krivac – erozija

Nedavno objavljena studija otkrila je kako će između 40 i 85 odsto ukupnih gubitaka fosfora u svetu biti uzrokovano erozijom.

Autori rada procenjuju da će ta pojava prouzrokovati prosečne gubitke od 5,9 kilograma po hektaru svake godine. Takođe predviđaju kako će pomeranje gornjeg sloja da poraste za dve trećine do 2070. godine.

Čak ako bogatije regije uspeju da upravljaju plodnošću tla dodavanjem fosfora iz đubriva, snabdevanje njime nije nimalo jednostavno”, kažu stručnjaci.

Fosfor sve skuplji na tržištu

Jedan od većih problema je i taj što fosfor na tržištu postaje sve skuplji.

Njegova cena porasla je gotovo deseterostruko između 1961. i 2015. godine. Problem je što iz godine u godinu varira te time planiranje njegovog korišćenja predstavlja veći izazov. Nakon Svetske ekonomske krize 2008. godine, fosfati i đubriva dobijena izvlačenjem hranljivih sastojaka iz njega postali su četiri puta skuplji.

Tragom toga, manje bogate regije neće moći da priušte obnavljanje degradiranog zemljišta mineralnim đubrivima. Afričku nevolju pogoršava loša saobraćajna infrastruktura i skladišta, a njihovi poljoprivrednici prema procenama moraće da plate dva do šest puta više od evropskih.

Pročitajte još:

Iako je situacija u Evropskoj uniji u celini dobra jer većina država može da nadoknadi gubitke dodavanjem ovog elementa iz mineralnih izvora, članice koje su se pridružile 2004. pa nadalje bore se da dođu do tih resursa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Kina se s druge strane bolje snašla. Trenutno sprovode program za recikliranje fosfora, uključujući kanalizacijski mulj iz komunalnih otpadnih voda.

Brojne strategije i planovi za poboljšanje

Evropska komisija prepoznala je eroziju kao glavnu pretnju još 2006. godine, kada je predstavila svoju tematsku Strategiju o zemljištu. Procenjuje se da je 12 odsto kopnenog područja oštećeno ispiranjem vodom.

Predlog za Zajedničku poljoprivrednu politiku nakon 2020. uključuje dodatne standarde za zaštitu zemljišta, poput zaštite od erozije i upotrebe postojećih podataka i znanja za sprovođenje uravnoteženog đubrenja. Dodatni elementi “nove zelene arhitekture”, poput eko-sheme omogući će državama članicama da osmisle prilagođenije intervencije i pruže podršku poljoprivrednicima koji primenjuju korisne prakse.

Komisija trenutno priprema i svoju Strategiju za hemikalije, deo Akcijskog plana nultog zagađenja vazduha, vode i zemljišta. Njen cilj je da smanje rizike povezane sa proizvodnjom i upotrebom tih materija, a očekuje se u narednim nedeljama.

Kako se 95 odsto svetske proizvodnje hrane oslanja na sposobnost biljaka da apsorbiraju hranljive materije iz zemlje, njegova degradacija glavni je razlog za zabrinutost.

Povećanje vegetacionog pokrivača, kombinovana setva, malčiranje i uzgoj prilagođen topografiji neke su od tehnika za ublažavanje erozije.

“Korišćenje ovih praksa ne bi samo poljoprivredu učinilo održivom, već bi pomoglo u očuvanju vodenih sistema”, ističu istraživači.

Izvor: Agroklub

Uništeni čempresi na obali Lima

17.10.2020

NVO Euromost saopštila je da su, nakon poziva građana koji su prijavili da je uništen jedan deo obale Lima, obišli lokaciju koja se nalazi u Bijelom Polju, između mesta Rasova i Strojtanica i naišli na katastrofalno stanje.

Kako kažu čitava obala je razorena, odsečeni su čempresi koji su bili stari stotinu godina, ali je uništen i park prirode koji se finansirao preko IPA projekta.

Oni su odmah pozvali načelnika Komunalne policije Opštine Bijelo Polje, koji im je potvrdio da je upoznat sa situacijom i da aktivno traže počinioce.

“Takođe smo odmah obavestili sve nadležne inspekcije: šumsku, vodnu inspekciju, ekološku i građevinsku i očekujemo da svi odmah izađu na teren”, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Iz NVO Euromost kažu da se očigledno radi o seči mimo bilo kakvih građevinskih dozvola.

Obavešteni su i svi zastupnici za IPA projekte iz Srbije, Crne Gore i Brisela, o tome kako se njihovi projekti čuvaju.

Pomenuta NVO je pozvala sve nadležne institucije da odmah ispitaju ceo slučaj – inspekciju da zaustavi sve dalje radove, a Osnovno Tužilaštvo u Bijelom Polju da ispita ima li u ovom slučaju elemenata krivične odgovornosti.

Izvor: RTCG

Oživljavanje železnice u Srbiji jedan od strateških ciljeva EIB

17.10.2020

train_nature — Foto-ilustracija: Pixabay

Oživljavanje železnice u Srbiji biće jedan od strateških ciljeva Evropske investicione banke (EIB) kako bi i u ovom regionu mlađe generacije počele da koriste taj ekološki i bezbedan vid prevoza koji je decenijama bio zapostavljen, kazala je šefica regionalne kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan Dubravka Negre.

“U planu je finansiranje rehabilitacije pruge na Koridoru 10 do granica sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom”, rekla je Negre u intervjuu agenciji Beta.

Na značaj železnice u periodu ekološke tranzicije ukazuje i to što je Odbor Evropskog parlamenta za transport i turizam (TRAN) ranije ove nedelje podržao predlog Evropske komisije da se 2021. proglasi Evropskom godinom železnice.

Negre je navela je da će u okviru ranije objavljenog paketa pomoći za Zapadni Balkan značajan deo sredstava biti plasiran u Srbiji u različite sektore.

Pročitajte još:

“Nastavićemo da ulažemo u putnu infrastrukturu. Pored izgradnje autoputa Niš-Merdare podržaćemo i obnovu magistralnih i manjih, prigradskih puteva koji su važni za lokalno stanovništvo”, rekla je Negre.

Dodala je da će EIB doprineti i rešavanju problema sa kanalizacijom pa je u planu realizacija projekta izgradnje kanalizacione mreže u beogradskoj opštini Palilula, kao i vodosnabdevanja u 25 opština širom Srbije.

“Nastavićemo da podržavamo privredu i pored malih i srednjih preduzeća, pomoći ćemo i mikro i tehnološkim startap kompanijama koje inače teže dolaze do finansija. Ideja nam je da damo potporu razvoju inovacija i inicijativa za digitalizaciju društva. Radiće se na završetku Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, pored onih koji su već izgrađeni u Beogradu i Nišu u okviru EIB investicije od 200 miliona evra za nauku i razvoj. Proširenje i poboljšanje digitalne infrastrukture je takođe planirano kako bi se brzi internet uveo u škole širom Srbije”, rekla je Negre.

Po njenim rečima, tehnička dokumentacija za planirane projekte obnove puteva i železničkih pravaca za koja su sredstva već planirana je u različitim fazama pripreme.

“Neki projekti su već u završnoj fazi pripreme, poput izgradnje autoputa Niš-Pločnik, na pravcu ka Prištini, i očekujemo da će se relativno brzo raspisati javna nabavka. Za nove investicije Evropska unija će obezbediti značajne donacije za pripremu tehničke dokumentacije i nadamo se da će to ubrzati i ostale faze. Kako će se to odvijati zavisiće od svih učesnika, pre svega od nosioca projekata, a to su institucije Republike Srbije i nadamo se dobroj i efikasnoj saradnji sa svim partnerima kako bi se što više sredstava koje se nude pod veoma povoljnim uslovima u sklopu sa donacijama plasiralo u narednom periodu”, rekla je ona.

Dodala je da povećanje plovnosti najznačajnijih reka Save i Dunava predstavlja važan projekat jer se nalaze na Panevropskom koridoru.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Holyoake)

“Ulaganje od 100 miliona evra, zajedno sa donacijom EU od 14,1 milion, biće upotrebljeno za izgradnju brodske prevoznice kod Đerdapa, meteoroloških stanica i luka duž ovih reka, kao i hidrometereoloških stanica. Sredstva se koriste i za izvlačenje ostataka potopljene flote iz Drugog svetskog rata, koja izranja u vreme niskog vodostaja Dunava u blizini Kladova. Vađenjem preko 200 olupina brodova, ratne opreme i neeksplodiranih mina značajno će se povećati prohodnost ove deonice važne za rečni saobraćaj cele Evrope“, rekla je Negre.

Ukazala je i da je preporuka EIB stvaranje strategije za implementaciju obnovljivih i bezbednih izvora energije, izgradnju bolje digitalne infrastrukture i podršku inovacijama.

“Dalje povezivanje regiona kroz izgradnju drumske, rečne i železničke mreže takođe predstavlja prioritet, kao i poboljšanje zdravstvene i sanitarne infrastrukture koji će dovesti do bolje pripremljenosti za buduće krize.Posebna ulaganja biće namenjena razvoju ruralnih sredina i održivih izvora hrane”, ukazala je Negre.

Sve te inicijative, kako je ocenila, trebalo bi da dovedu do stvaranja transportno, digitalno i energetski povezanog tržišta koje bi se u perspektivi priključilo proizvodnim i distributivnim lancima EU.

“Očekuje se da će time Zapadni Balkan postati jedno od atraktivnijih područja za strana i domaća ulaganja, što bi sve zajedno trebalo da rezultira, konkurentnijom ekonomijom i poboljšanim i inkluzivnim uslovima za zapošljavanje ljudi u ovom regionu i boljim životnim standardom svih koji ovde žive”, rekla je Dubravka Negre.

Izvor: Euractiv/Beta

Vatra uništava ekosistem Kilimandžara

17.10.2020

wildfire_šumski_požar — Foto-ilustracija: Pixabay

Uprkos tome što u gašenju požara učestvuju stotine ljudi – vatrogasci i dobrovoljci iz okolnih sela, studenti, vatra koja danima prži obronke Kilimandžara preti da uništi jedan od najbogatijih ekosistema na svetu.

Uspavani vulkan u Tanzaniji gori od nedelje. Vatra je krenula iz jednog od nižih kampova koje planinari koriste za prenoćište tokom uspona uz planinu, piše Njujork tajms.

Nisko, suvo rastinje brzo je zahvatila vatra zahvaljujući povoljnom vetru.

Vatrogascima koji se smenjuju na terenu pridružuju se brojni dobrovoljci iz okolnih sela, a nadležne službe u četvrtak su uputile i helikopter na Kilimandžaro, da bi pomogao u gašenju požara.

„Kako bismo povećali efikasnost u gašenju vatre, počeli smo da koristimo helikopter posle podne“, rekao je ministar za prirodne resurse Tanzanije Hamisi Kigvangalija.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, biće upućeno još letelica kako bi se požar stavio pod kontrolu, prenosi Rojters.

Uprkos naporima velikog broja ljudi, ogromna površina već je zgarište, a ekosistemu je naneta velika šteta čiji opseg nije moguće proceniti.

„Vatra koja briše živi svet pred sobom kreće se ekosistemom koji je jedan od najraznovrsnijih na planeti. Čitava zemlja shvata situaciju ozbiljno“, istakao je Padili Mikomangva, stručnjak za očuvanje prirode koji je stacioniran u najvećem gradu u Tanzaniji, Dar es Salamu.

Požar je izbio u oblasti Vona, gde je odmaralište za planinare koji za penjanje koriste rute Mandara i Horombo.

Kilimandžaro je visok 6.000 metara i godišnje se na njega penje oko 50.000 planinara.

Izvor: RTS

Koliko košta prirodna katastrofa?

16.10.2020

marc-szeglat-I1MGVZ42wnU-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Szeglat)

338 suša, 552 zemljotresa, 432 ekstremne temperature, 3.254 poplave, 376 klizišta, 13 kretanja suve mase, 2.043 oluje, 102 vulkanske aktivnosti i 238 šumskih požara.

U samo 23 reči stalo je poslednjih 20 godina života na našoj planeti i čak 7.348 prirodnih katastrofa.

One su u periodu od 2000. do 2019. godine odnosile u proseku 60 hiljada života godišnje, što znači da je ukupno stradalo 1,23 miliona ljudi. Uticale su na živote više od 4 milijardi osoba, što nanoseći im raznorzne povrede, što destabilizujući izvore prihoda poput poljoprivrede.

Ujedinjene nacije su u najnovijem izveštaju, objavljenom povodom Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13. oktobar), procenile da su ovi nemili događaji “koštali” 2,97 biliona dolara od prošle dve decenije, što je gotovo dvostruko više od ekonomskih koje su prouzrokovale od 1980. do 1999. godine (1,63 biliona dolara). Tada je i broj nepogoda bio gotovo duplo manji, 4.212.

Ogroman udeo u povećanju broja prirodnih katastrofa ima klima. Od 1980. do 1999. izazvala je 3.656 nepogoda, od 2000. do 2019. 6.681 nepogodu.

Stručnjaci su i ovu priliku iskoristili kako bi istakli neophodnost ostanka ispod kritičnog temperaturnog praga, odnosno zauzdavanja daljeg porasta temperature. Podsetili su i na to da, ukoliko nastavimo da “zagrevamo” temperaturu jednakim tempom, odosmo mi i više od 3,2 Celzijusa u plus, ali i bilione dolara u minus.

Da bi ciljevi Pariskog sporazuma bili ispunjeni, a porast temperature značajno manji od onog ka kome srljamo, industrijske zemlje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte godišnje treba da snižavaju za barem 7,2 odsto, naveli su autori studije.

U Srbiji je tokom posmatranog vremenskog okvira zabeleženo između 26 i 75 prirodnih katastrofa.

Jelena Kozbašić

U Danskoj počeo odstrel 2,5 miliona kuna zbog koronavirusa

16.10.2020

animal-world-kuna — Foto-ilustracija: Pixabay

Na severu Danske veterinari i poljoprivrednici započeli su ubijanje 2,5 miliona kuna zbog koronavirusa.

Odluka da se životinje odstrele doneta je nakon što je otkriveno da se na 63 farme, koje se bave uzgojom zbog proizvodnje nerca, pojavio koronavirus.

Zaražene životinje moraju da se odstrane i to radi Danska uprava za veterinu, dok uzgajivači koji imaju nezaražene životinje u krugu od osam kilometara od zaražene farme moraju samo da ih uspavaju.

Pre Danske, slični problem su imali proizvođači kuna u Holandiji.

Vlasti ove države su u junu mesecu naredile odstrel 10.000 kuna zbog straha da ove životinje prenose koronavirus i da bi mogle da pokrenu novi talas epidemije.

Pročitajte još:

Kada su u pitanju kućni ljubimci, naučnici su utvrdili da psi i mačke ne mogu da prenesu koronavirus na ljude, ali da mogu da budu pozitivni na testu. Zato vlasnici ljubimaca treba da održavaju dobru higijenu ruku pre i posle dodirivanja životinja, a obolele osobe treba da izbegavaju kontakt sa kućnim ljubimcima.

Milica Radičević

1...646647648...1,676 Page 647 of 1,676

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM