Usvojen strateški dokument održive urbane mobilnosti za Sarajevo

05.12.2020

Sarajevo_Miljacka — Foto: Wikipedia/Julian Nyča

Vlada Kantona Sarajevo je na današnjoj sednici usvojila Plan održive urbane mobilnosti za Kanton i Grad Sarajevo.

Kako je naveo ministar saobraćaja KS Adi Kalem, radi se o strateškom dokumentu koji podrazumeva istorijski iskorak ka savremenim konceptima urbane mobilnosti za period od 2020. do 2025. godine. Ovo je, po njegovim rečima, ujedno i prvi ovakav plan u Bosni i Hercegovini.

„Novi pristup planiranju urbane mobilnosti podrazumeva izradu strategije koja može podstaći prelazak na čistije i održivije načine transporta, kao što su pešačenje, biciklizam, javni prevoz, nove obrasce vlasništva i korišćenja automobila, upotrebu novih tehnologija, kao i usvajanje novih koncepata održive gradske logistike“, istakao je ministar Kalem.

Pročitajte još:

Dodao je kako ovaj plan ima za cilj rešavanje problema koje današnji saobraćajni sistemi generišu, prvenstveno misleći na stradanje ljudi u saobraćajnim nesrećama, gubitku vremena tokom vožnje, štetnog uticaja na okolinu, a samim tim i na zdravlje ljudi.

Ovaj plan, takođe, treba da doprinese povećanju atraktivnosti i kvaliteta urbane sredine i dizajna za dobrobit građana, ekonomije i društva u celini.

Nastao je kao rezultat intenzivne saradnje stručnjaka iz različitih sektora, nevladinih organizacija i građana. Projekt finansira nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a implementira ga nemačka razvojna agencija GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH).

„Svrha plana održive urbane mobilnosti je da Kanton Sarajevo bude u korak sa savremenim rešenjima i inovacijama, sa ciljem stvaranja pogodnijeg i ugodnijeg mesta za život naših sugrađana“, poručio je ministar Kalem nakon usvajanja ovog strateškog dokumenta.

Izvor: Vlada Kantona Sarajevo

Počinje izgradnja kanalizacije na levoj obali Dunava

05.12.2020

reka - river - obala -shore — Foto-ilustracija: Unsplash (Nomvula Moepya)

Grad Beograd objavio je javnu nabavku za izbor dobavljača koji će graditi kanalizacionu crpnu stanicu „Krnjača 2”, prvi objekat iz projekta kanalizacije na levoj obali Dunava, izjavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Tender je otvoren do 11. januara 2021. godine.

“Veći deo naselja na levoj obali Dunava nema rešenu kanalizaciju za odvođenje otpadnih voda. Sada se te vode talože u septičkim jamama ili se izlivaju direktno u kanale za navodnjavanje. Kanalizaciona crpna stanica „Krnjača 2” imaće ulogu da prihvati otpadne vode iz postojećeg kolektora u Zrenjaninskom putu, kao i otpadne vode iz niskih delova u okolini Pančevačkog puta i potisne ih u postojeći kolektor u Pančevačkom putu, koji ih odvodi do već izgrađene KCS „Krnjača 1”, a odatle ka budućem postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda „Krnjača” i dalje u Dunav”, rekao je Vesić.

Pročitajte još:

On je dodao da će se u kanalizacionu crpnu stanicu „Krnjača 2” dovoditi otpadne vode iz naselja Borča, Kotež, Krnjača, Besni Fok i Padinska skela, kao i otpadne vode iz naselja Zage Malivuk i Braće Marić.

“Za prihvat ovih otpadnih voda u okviru ovog projekta biće izgrađen dovodni kolektor f1500, a za odvod otpadne vode iz kanalizacione crpne stanice u kolektor u Pančevačkom putu biće izgrađen odvodni kolektor f1000″, objasnio je zamenik gradonačelnika.

Vesić je rekao da će izgradnja kanalizacije na levoj obali Dunava koštati 50 miliona evra, od čega Grad Beograd obezbeđuje 15 miliona evra, a Evropska investiciona banka 35 miliona evra.

“Izgradnja kanalizacione crpne stanice „Krnjača 2” realizovaće se sredstvima Grada Beograda, dok će se sedam kilometara primarnih kolektora i oko 80 kilometara sekundarne kanalizacione mreže na levoj obali Dunava realizovati prema ugovoru sa Evropskom investicionom bankom”, objasnio je Vesić.

On je precizirao da se polovinom ovog meseca očekuje saglasnost Evropske investicione banke na urađenu studiju izvodljivosti, posle čega će uslediti izrada idejnih rešenja za sve pojedinačne elemente kanalizacionog sistema na levoj obali Dunava.

“Izgradnja kanalizacionog sistema će se realizovati u tri celine. Prvu celinu predstavlja izgradnja KCS „Krnjača 2”, a preostale dve celine realizovaće se kreditnim sredstvima EIB-a, i njih čine postrojenje za preradu otpadnih voda „Krnjača”, primarni kolektori i sekundarna mreža naselja Krnjača dužine 80 kilometara sekundarne kanalizacije i sedam kilometara primarnih kolektora”, kazao je Vesić i dodao da će se ove dve celine realizovati putem tendera za istovremeno projektovanje i izvođenje radova, koji će biti raspisani na proleće.

Izvor: Grad Beograd

Održana konferencija “Balkanski vazduh između dve vatre”

04.12.2020

aerozagađenje-air pollution - zagađenje vazduha — Foto-ilustracija: Unsplash (Ella Ivanescu)

Zagađenje vazduha, smanjenje emisije štetnih gasova i kako popraviti kvalitet vazduha glavne su teme regionalne konferencije “Balkanski vazduh između dve vatre”.

Prema podacima Svetske banke najveći izvori zagađenja su toplane, grejanje stanova i domaćinstava i drumski saobraćaj.

U analizi koja je predstavljena na regionalnoj konferenciji koju je organizovala RES Fondacija rečeno je da se kvalitet vazduha u narednih godinu dana može drastično poboljšati, kako u Beogradu, tako i u celoj Srbiji, ukoliko se sprovedu dve mere: smanjenje dozvoljene koncentracije sumpora i mazuta za grejanje i smanjenje emisije sumpor-dioksida u četiri elektrane Elektroprivrede Srbije.

“Dva puta ove godine, u januaru i novembru, Beograd je bio na drugom mestu kao najzagađeniji grad u svetu. Država mora da uloži u sisteme za prečišćavanje gasova i u programe povećanja energetske efikasnosti – kako u industriji, tako i u kućama građana. Sredstva se od nekud moraju stvoriti, u pitanju projekti od velikog značaja za naše građane. Treba izbeći da se teret plaćanja, za rešenje ovog problema, prebaci na plaćanje kroz račune za električnu energiju i grejanje”, objašnjava Miloš Kostić iz kompanije CEEFOR.

Pročitajte još:

On je dodao da je Srbija članica Energetske zajednice i da je time u obavezi da vodi računa o libelarizaciji tržišta i da mora da uvede sve mere koje će zaštiti građane od viška emisije gasova koje mi svakodnevno udišemo.

Na temu solarnih elektrana, Kostić je istakao da su sve poznate tehnologije već dostupne u Srbiji i da imamo veliki broj instalatera, kao i da se njihov broj iz dana u dan uvećava.

“Imamo više zahteva za male sisteme, nego za industrijske. Naša kompanija se bavi projektovanjem i ishodovanjem svih dozvola. Tokom ove i naredne godine, naša firma svim zaintresovanim građanima za izgradnju solarne elektrane, nudi besplatnu analizu”, istakao je Kostić.

Energetski portal

Nova Vlada Crne Gore planira zabranu izgradnje MHE

04.12.2020

Scotland-reka — Foto-ilustracija: Pixabay

Mandatar Zdravko Krivokapić obećao je u svom ekspozeu da će nova Vlada trajno zabraniti izgradnju malih hidroeletrana na vodotocima u Crnoj Gori i da će biti urađena revizija i preispitivanje svih koncesionih ugovora, kao i da će biti urađene izmene Zakona o energetici.

On je istakao da je zelena ekonomija jedan od osnovnih stubova politike nove vlasti i da je krajni cilj da Crna Gora postane ekološka država.

“Korist od izgradnje malih hidroelektrana imali su povlašćeni pojedinci. Naši vodotoci jedno su od najvećih prirodnih bogatstava Crne Gore i kao takvi moraju biti očuvani”, rekao je Krivokapić.

On je dalje naveo da male hidroelektrane prave veliku štetu po rečne ekosisteme, prirodu i javne finansije, a njihovo učešće u energetskom sistemu je zanemarljivo.

Pročitajte još:

“Nova Vlada će izmeniti Zakon o energetici i preispitaće sve koncesione ugovore, a posebnu pažnju posvetićemo onima koji su se pokazali kao štetni”, istakao je mandatar Krivokapić.

Jedan od glavnih zadataka nove vlasti Crne Gore biće ulaganje u energetsku i saobraćajnu infrastrukturu.

Prema njegovim rečima, ulaganje u životnu sredinu, prilagođavanje na klimatske promene i smanjenje emisije štetnih gasova biće prioriteti nove Vlade.

Energetski portal

Mere EE bitan faktor za rešavanje pitanja aerozagađenja u Užicu

04.12.2020

Grad Užice je za sufinansiranje mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama i stambenim zgradama, u prethodnih nekoliko godina, iz budžeta izdvojio oko 51 milion dinara, a samo u 2020. dodatnih 40 miliona. Prema rečima gradonačelnice Užica dr Jelene Raković Radivojević, cilj znatno većeg izdvajanja je da se sugrađani, koji imaju mogućnosti, jave za sufinasiranje mera, dobiju sredstva, jer su mere energetske efikasnosti jedan od bitnih faktora za rešavanja pitanja aerozagađenja u gradu Užicu.

Gradonačelnica je navela da Grad Užice planira da za mere energetske efikasnosti budžetom za 2021. godinu izdvoji još veća sredstva nego protekle godine u iznosu od 45 miliona dinara:

„Jedna smo od retkih lokalnih samouprava koja je u ove svrhe opredelila toliko sredstava u gradskom budžetu. Svesni smo da moramo smanjiti aerozagađenje u našem gradu i da moramo sprovesti sve one mere koje će doprineti da vazduh u našem gradu bude čistiji. Cilj nam je da u narednih par godina pokušamo da sva domaćinstva koja koriste drvo i ugalj za grejanje pređu na gas ili na pelet.“

Pročitajte još:

Gradonačelnica je istakla da, iako svesni problema velikog zagađenja tokom zimskog perioda i grejne sezone građani često nisu u mogućnosti da sopstvenim sredstvima urade više na povećanju stepena energetske efikasnosti na svojim porodičnim objektima, zbog toga im dosta znači subvencija koji dobijaju od Grada, za koje svake godine vlada sve veće interesovanje.

I korisnici subvencija su zadovoljni pa tako prema rečima Aleksandra Filipovića subvencije za energetsku efikasnost koju Grad dodeljuje dosta znače: „Supruga i ja smo stariji ljudi, više nema cepanja drva, unošenja uglja sa ulice, a i lakše se diše. Skoro 50 odsto naših komšija prešlo je na gas, ostalo je vrlo malo odžaka koji se dime“.

„Već se vide velike promene u temperaturi u kući, jer izolacija je ta koja zadržava istu, dosta su manji troškovi i manji je utrošak peleta. Nadamo se da će nam ove zime biti još toplije nego prethodne“ istakla je sugrađanka Marija Vukotić.

Izrada fasade, zamena stolarije, nabavka kotlova na gas i pelet mere su za koje se moglo konkurisati. Ove godine najveće interesovanje kod građana vladalo je za nabavku kotlova na gas gde je subvencije dobilo oko 200 Užičana, oko 100 će zameniti stolariju, a nešto više od 100 do aprila 2021. godine završiće izradu fasade na svojim kućama. Prema proračunima sugrađana nakon izrade spoljne izolacije i zamene stolarije grejanje na gas doneće uštedu od čak 40 odsto u odnosu na ranije energente drva i ugalj.

Izvor: Grad Užice

Vebinar – “Šta je charge&Go”?

04.12.2020

Međunarodni kongres i izložba o KGH ove godine je organizovan kao virtuelni skup i okupio je izlagače iz oblasti koje se odnose na energetsku efikasnost, a u fokusu su bile zgrade sa “nultom” potršnjom energije (zero energy buildings), toplotne pumpe, pametni gradovi, korišćenje obnovljivih izvora energije, daljinsko grejanje i hlađenje i druge teme iz oblasti tehnike hlađenja. Posebna pažnja posvećena je istraživanjima i primeni novih tehnologija u sistemima grejanja i klimatizacije u uslovima pandemije.

Drugog dana vebinara na red je došla i prezentacija Energetskog portala na kojoj je predavač Miloš Kostić iz kompanije MT-KOMEX govorio o platformi charge&GO.

Sistem charge&GO je prva digitalna platforma i aplikacija za naplatu korišćenja mesta za punjenje elektrovozila. Ova pametna usluga nastala je u partnerstvu sa globalnim sistemom Virta.

Korisnici platforme charge&GO imaju mogućnost da jednostavno i brzo pronađu punjačko mesto, autorizuju se, priključe vozilo, iskoriste vreme da završe svoje obaveze i nakon toga, zaustave punjenje automobila i nastave svoje putovanje. Ovu mogućnost imaju i registrovani i neregistrovani korisnici, a na raspolaganju su, osim punjačkih mesta u Srbiji, i punjači u još 28 zemalja.

“Moguće je plaćanje i bez registracije. U tom slučaju punjenje počinje putem skeniranja QR koda ili ukucavanjem ID broja stranice na veb platformi. Cene po minutu i uslovi su vidno istaknuti, a korisnici imaju mogućnost da promene jezik, ukoliko im je to potrebno. Sledeći korak je unošenje podataka sa kreditne kartice, nakon čega se bira tip priključka. Proces punjenja, količina energije i trajanje sesije su poslednja stavka koju korisnik vidi, pre dobijanja računa putem mejla”, objasnio je Kostić.

Ukoliko želite da se registrujete i tako ostvarite druge pogodnosti, kao što su niža cena i brža usluga, to možete uraditi klikom na registrovanje.chargego.rs, a na raspolaganju su i aplikacije za iOS i Android uređaje.

Pročitajte još:

“Pomoću aplikacije charge&GO možete na svom pametnom telefonu pronaći najbliže stanice ili mesta za punjenje električnih automobila sa različitim snagama električnih punjača. Kada se registrujete, dobijate svoj korisnički nalog koji vam pruža mogućnost da pregledate istoriju svih sesija punjenja i da proverite koji su punjači dostupni. Takođe, postoji opcija pokretanja i završetka sesije punjenja putem telefona”, precizirao je Kostić.

Razgovaralo se i o tome šta dobijaju kompanije koje se odluče da postave elektropunjače, kako za svoje potrebe tako i za potrebe klijenata, kupaca ili partnera.

Više informacija o aplikaciji charge&GO naći ćete OVDE.

Ovaj članak je nastao uz podršku Evropske Unije u okviru Inicijative EU4Energy.

Za objavljeni sadržaj je isključivo odgovorna kompanija CEEFOR – Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj, a članak ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Energetski portal

Značaj nuklearne energije u medicini postaje sve veći

04.12.2020

close-up-lekovi — Foto-ilustracija: Pixabay

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) u saradnji sa Institutom za nuklearne nauke „Vinča“ organizovao je konferenciju „Nuklearna sigurnost danas“ u okviru koje se govorilo i o primeni nuklearne energije u medicinske svrhe i brzom dijagnostikovanju i lečenju od koronavirusa pa do najtežih bolesti.

Prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije navela je da značaj nuklearne energije u medicini postaje sve veći.

Ona je objasnila da nuklearna energija odnosno, nuklearna medicina, predstavlja poseban vid specijalizacije gde zahvaljujući radiofarmacima, odnosno lekovima koji su obeleženi određenim radioaktivnim supstancama i materijama, koje ubrizgavate u krvne sudove pacijenta, možete tačno da odredite gde se nalazi određeni patološki proces. Takođe, ti isti radiofarmaci, odnosno obični lekovi obeleženi radioaktivnim materijama, mogu u velikim broju slučajeva, posebno za neke tumore, da budu veoma korisni u lečenju, kao što su tumori štitaste žlezde i neuroendokrini tumori.

Dr Grujičić je dodala da SPEC CT Gama kamera je već dugo godina u upotrebi. Ono što znaju skoro svi pacijenti, posebno onkološki, to je da zračna terapija ima jako veliki značaj u lečenju njihove osnovne bolesti. „Sa razvojem radiohirurgije tj. jednog novog pravca u radiacionoj onkologiji mi sada dobijamo aparate koji su u stanju da zamene bukvalno hiruršku intervenciju, tako da se na minimalno invazivan način pacijent može lečiti, zalečiti pa možda i izlečiti“, zaključuje ona.

Pročitajte još:

Pored X i gama zraka koji se najčešće koriste u radio-terapiji, dr Grujičić pojašnjava da ono što je predmet interesa nuklearne medicine jeste zračenje česticama koje može biti daleko efikasnije i koje je najpreciznije zračenje koje danas postoji. Da bi se neki tumor unutar ljudskog organizma ozračio i da bi se tretirao na odgovarajući način jasno je da određeni zraci moraju proći kroz zdravo tkivo. „Naši fizičari i naši inženjeri su konstruisali takve sprave koje mogu to oštećenje zdravog tkiva da učine minimalnim, međutim kod korpuskularnog, čestičnog zračenja tog oštećenja uopšte nema. Nuklearne energije se ne treba plašiti, nuklearnu energiju treba znati, nju treba ispitivati i nju treba kontrolisati, a mi u Srbiji možemo sve to“, ističe dr Grujičić.

Uticaj genetske predispozicije na jačinu kliničke slike zaraženih koronavirusom

Doc. Dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut” je istakla da se epidemiološka situacija na teritoriji Republike Srbije u ovom trenutku ocenjuje kao teška i neizvesna. Dodala je da veliki značaj u celokupnom procesu praćenja epidemije i kontrole epidemije imaju one institucija koje se bave i jonizujućim zračenjem koje omogućavaju pravovremenu dijagnostiku i daju podršku u kontroli epidemije i pravovremnoj terapiji lekova lečenju obolelih.

Dr Snežana Pajović, direktorka Instituta za nuklearne nauke “Vinča“ je navela da je u okviru javnog poziva Fonda za nauku, Institut “Vinča” dobio projekte u okviru kojih se realizuju istraživanja po pitanju razjašnjavanja, ne samo molekularnog mehanizma nastanka oboljenja izazvanih koronavirusom, nego i koje su sve mogućnosti preventive, koje bi sprečile nastanak oboljenja i kako postupati ukoliko dođe do oboljenja“. Jedan deo ovih istraživanja bazira se na izučavanju selektovanih već postojećih lekova, tako što smo razvili inovativnu, kompjutersku metodologiju u samom Institutu kroz saradnju sa referentnom laboratorijom za koronavirus Univerziteta u Teksasu”.

Ona je dodala da je u okviru projekta pokrenuta inicijativa da se formira genetska baza podataka naše populacije što bi bilo od izuzetnog i dugoročnog značaja za Republiku Srbiju. Dr Pajović je pojasnila da kada se pojave ovako kompleksne multifaktorske bolesti, korišćenje postojeće baze podataka kao kontrolne genetske baze i te kako bi nama ukazalo koji su to geni koji su ključni, čije mutacije polimorfizam su uzrok pogoršanja kliničke slike, a takođe bismo mogli da definišemo zašto je genetska predispozicija ta koja upravo određuje da li neko ima blagu kliničku sliku nakon zaraze koronavirusom, a neko ima izuzetno komplikovanu.

Konferencija “Nuklearna sigurnost danas” posvećena je najnovijim trendovima u dve najveće grane primene nuklearne energije – medicini i energetici kao i u primeni modernih tehnika zasnovanih na jonizujućem zračenju u proučavanju i očuvanju kulturne baštine.

Ceo snimak konferecnije možete pogledati na YouTube kanalu SRBATOM-a.

Izvor: SRBATOM

Beograd krajem sledeće godine dobija novu autobusku stanicu

04.12.2020

autobus - bus - putnici - putivanje — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić obišao je u četvrtak radove na izgradnji nove autobuske stanice na Novom Beogradu.

On je tom prilikom podsetio da je stari objekat neuslovan, nema dovoljno kapaciteta za sve autobuse, zagušuje saobraćaj, te da nema čak ni upotrebnu dozvolu.

“Do kraja sledeće godine Beograd će dobiti autobusku stanicu kakvu i treba da ima. Ona će biti integrisana sa železničkom stanicom „Novi Beograd” i činiće jedinstvenu celinu. Rađena je prema projektu arhitekte Lojanice, pobedničkog rada na konkursu Grada Beograda. Imaće 42 odlazna perona, 20 dolaznih, kao i 18 za turističke autobuse, koji će prvi put polaziti sa jednog mesta, a ne sa različitih delova grada. Takođe, imaće i staničnu zgradu na 25 hiljada kvadratnih metara sa svim sadržajima neophodnim putnicima, kao što su banka, pošta, restorani, kafići. Garaža će brojati više od dve stotine parking mesta plus još oko pedeset na zemlji, kao i veliku taksi stanicu. Beograd će dobiti stanicu u skladu sa svim standardima”, rekao je Vesić.

Pročitajte još:

Posebno je značajno to što će se stari deo grada, naročito Bulevar vojvode Mišića, rasteretiti, naglasio je Vesić.

Prednost je i to što je novoj lokaciji bliži auto-put, pa će se sa nje lakše dolaziti i odlaziti, a u blizini će biti i buduća stanica metroa.

“Nova autobuska stanica gradi se kroz javno privatno partnerstvo sa kompanijom „Bas”. Deo prostora biće odvojen za Centar za upravljanje saobraćajem Grada Beograda. Na jednom mestu tu će, dakle, biti kompletna kontrola saobraćaja, kako to imaju vodeći svetski gradovi”, istakao je Vesić.

Za ovaj projekat grad je obezbedio zemljište i finansira okolnu infrastrukturu, a samu stanicu gradi „Bas”, te je to primer dobre saradnje privatnog i javnog sektora, zaključio je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je najavio i da je u planu da se po obodima grada izgradi i nekoliko manjih stanica, da ne bi svi autobusi morali da dolaze do ove autobuske stanice.

Izvor: Grad Beograd

Top 5 održivih turističkih destinacija (koje nećemo skoro posetiti)

03.12.2020

ralph-messi-hm0aEOvFYsI-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Ralph Messi)

Kul stvari u vezi sa trenutnom pandemijom su to što:

većina ljudi ne putuje, pa s manje zavisti skrolujemo društvenim mrežama,
glavni razlog zašto ostajemo u Srbiji nije to što nemamo para da idemo negde, već to što štitimo zdravlje.

Ipak, bez obzira na to što je pasoš trenutno koristimo ređe nego antivirus softver na kompjuterima, hajde da se razmaštamo i zakoračimo u alternativnu stvarnost u kojoj smo mi ti koje drugi iz svoja četiri zida posmatraju zavidno zbog fotki na Instagramu, imamo novca da putujemo gde nam duša ište i nema potrebe da budemo na distanci od ljudi i državnih granica. Verujem da su nam standardi vezani za putovanja u 2020. godini toliko opali da od turizma očekujemo samo da ne nosimo masku, ali danas ciljamo nešto više. Pred vama je top 5 održivih turističkih destinacija.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kanan Khasmammadov)

Frajburg, Nemačka

Spletom okolnosti u hostelu u Sarajevu delila sam sobu s Nemcem iz Frajburga pod imenom Florian. S obzirom na to da se njegov grad nalazi na tromeđi Nemačke, Švajcarske i Francuske, činilo se kao da je on sam poprimio karakteristike sve tri nacije – voli pivo, tačan je i organizovan i katkad šarmantan. Da nije tog neobičnog susreta, verovatno za života ne bih znala za postojanje Frajburga.

Ako je lokalna vlast jednako radikalna i usmerena zaštiti životne sredine kao sam Florian koji pije kafu isključivo u fair trade kafeterijama, ne leti avionom, vegan je i ekološki aktivista, za nemački univerzitetski grad nema zime. Sudeći po sledećim podacima u Frajburgu živi mnogo pojedinaca sličnih njemu.

Grad oplemenjen drvećem predstavlja zeleno otelotvorenje tamošnjih praksi koje su uvedene u službi očuvanja prirode. Šume pokrivaju više od 40 odsto urbanog područja, dok ta brojka u slučaju Beograda iznosi oko 15 odsto. Frajburžani smeće pretvaraju u energiju, a grad pored biomase napajaju i iz drugih obnovljivih izvora: Sunca, vetra i vode.

Građani i turisti se gradom najčešće kreću peške, biciklom, autobusom na električni pogon ili tramvajem. Široka zastupljenost održive mobilnosti omogućiće Frajburgu da sprovede u delo plan o dvostruko nižim emisijama ugljen-dioksida do 2030. godine i težnju ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine.

Solarni paneli, bašte i subvencije za život bez automobila samo su neke od odlika Vaubana, koje se smatra jednim od najodrživijih gradskih naselja na svetu. Vauban je istovremeno i najgušće naseljen deo Frajburga što potvrđuje odlučnost Nemaca da žive ne razmetajući se ograničenim resursima Zemlje.

Kopenhagen, Danska

Danci smatraju da mogu da dostignu klimatsku neutralnost u Kopenhagenu dvadeset pet godina pre Nemaca, odnosno 2025. godine. Ukoliko ostvare svoj naum, prestonica Danske biće prvi klimatski neutralan grad na svetu.

Osnovno prevozno sredstvo na njihovom putu ka ovom ambicioznom cilju jeste bicikl koji svakodnevno koristi više od 60 odsto stanovnika. Iz tog razloga dvotočkaša na ulicama Kopenhagena ima pet puta više nego četvorotočkaša. Povrh toga, kako bi se smanjio negativni uticaj javnog prevoza na okolinu, autobusi masovno prelaze sa dizela na struju.

Iako Kopenhagen beleži konstantan priliv stanovništva i razvoj ekonomije, ipak je uspeo da od 2005. smanji emisije ugljen-dioksida za 42 odsto – a sve zahvaljujući rastu udela čiste energije u energetskom miksu, ali i energetskoj efikasnosti.

Pred gradom stoji još pet godina da u potpunosti poništi sopstveni ugljenični otisak, a jedan od saveznika u borbi protiv klimatskih promena mu je i CopenHill. Čuvena elektrana na otpad zagreva 120 hiljada domova i na krovu poseduje i skijašku stazu. Za ljubitelje adrenalinskih aktivnosti tu je i zid za penjanje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Cassie Gallegos)

Denver, Sjedinjene Američke Države

Nikada nisam pomislila da ću reč Denver da izgovorim onoliko puta koliko sam je prevalila preko usta poslednjih nedelja otkako opsesivno pratim seriju “La casa de papel”.

No, danas pričamo o Denveru po kome je Denver dobio ime: američkom gradu.

Uprkos finansijskim izazovima prouzrokovanim koronavirusom, gradske vlasti ne odustaju od namere da do 2023. godine energetske potrebe stanovništva zadovoljavaju isključivo čistom energijom.

Među poslednjim vizionarskim inicijativama, skrojenim kako bi se Denver ekologizovao, jeste i izgradnja 200 kilometara biciklističkih staza u naredne tri godine, kao i “sadnja” solarnih bašti na parkinzima, krovovima i slobodnom zemljištu tokom 2021. godine. Pored zelenih kilovat-časova za javne zgrade, stanice za punjenje elektromobila i socijalne kvartove, projekat solarnih bašti “proizvešće” i nova radna mesta, a pojedinci će tokom izgradnje dobiti plaćenu obuku.

Prepoznavši trud grada i okruga na polju klimatske akcije i održivosti, ali i ekonomskog napretka i društvene pravde, Američki savez za zelenu gradnju je obezbedio Denveru platinasti LEED sertifikat kroz program “LEED za gradove”.

Kreiranju zelenog i održivog mesta za život doprinose i preduzetnici štednjom vode i energije i smanjenjem zagađenja vazduha i bacanja otpada.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alvaro Hernandez)

Kostarika

Odosmo južnije, ali nimalo tužnije. Štaviše…

Sve ljubitelje tropskih odredišta koji pored prašuma i surfovanja talasima cene i održivost svog odredišta upućujemo na Kostariku:

zemlju u kojoj se nacionalni parkovi prostiru na četvrtini teritorije, a pod zaštitom je više od tri četvrtine,
buduću prvu dekarbonizovanu državu (2021),
konzervatorku sapedesetogodišnjim radnim stažom,
zaštitnicu biljnog i životinjskog sveta koja obnavlja šume i zatvara zoološke vrtove,
modernu dvestagodišnjakinju sa 99,15 odsto energije proizvedene iz obnovljivih izvora i
bogatašicu florom i faunom (na površini od 0,001 odsto smestilo se čak 2,5 odsto biodiverziteta naše planete).

Od Kostarikanaca biste mogli da dobijete i pokoju lekciju o sreći zato što su, prema Indeksu srećne planete, najsrećnija nacija.

Gabon

Srednjeafrička zemlja Gabon je među retkim prirodnim lepoticama.

Šimpanze, slonovi i nilski konji slobodno lutaju, a drveće prekriva više oko 85 odsto kopna i u svojim krošnjama skriva kritično ugroženu vrstu gorila. Bez obzira na ogroman, tek delimično iskorišteni, potencijal za ekoturizam, glavni izvor prihoda stanovnika Gabona se nalazi ispod zemlje u vidu nafte i minerala.

Investicija u mrežu puteva trebalo bi da učini zemlju dostupnijom za posetioce, ali zahvaljujući strategiji održivog razvoja njena divljina ostaće divlja.

Jelena Kozbašić

Počelo saniranje deponije u Kucuri

03.12.2020

Deponija biljnog otpada u Kucuri biće u potpunosti očišćena u narednih nekoliko dana.

Radnici poslovne jedinice “Čistoća” JKP “Komunalac Vrbas” pomoću teške mehanizacije očistiće smetlište koje se prostire na oko trinaest hiljada kvadratnih metara.

U saopštenju ovog preduzeća navodi se da su nesavesni građani na deponiju, koja je namenjena isključivo za otpad biljnog porekla, u velikim količinama odlažu komunalni i građevinski otpad.

Najveći problem predstavlja to što se smeće ne odlaže samo na deponiji, već i uz atarski put koji vodi do smetlišta.

Prema proceni, uz ovaj pristupni put je još oko tri hiljade kvadratnih metara otpada. Svo to smeće se mora očistiti, natovariti u kamione i prevesti do same deponije gde se tada razastire i niveliše.

Pročitajte još:

Iz JKP “Komunalac Vrbas” apeluju na građane da koriste ovo smetlište isključivo za odlaganje biljnog otpada, te da ne bacaju smeće na mesta koja za to nisu predviđena, jer takvim neodgovornim postupanjem zagađuju životnu sredinu i ugrožavaju zdravlje ljudi i životinja.

Izvor: JKP “Komunalac Vrbas”

Joksimović i Jelstad: Razvojna saradnja u oblasti vladavine prava i Zelene agende

03.12.2020

stol_serbia_srbija_nature_priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo za evropske integracije

Ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović razgovarala je sa ambasadorom Kraljevine Norveške u Srbiji Jernom Eugenom Jelstadom o evropskom putu Srbije i bilateralnoj saradnji zasnovanoj na iskreno prijateljskim odnosima.

Tokom razgovora posebnu pažnju posvetili su zainteresovanosti Norveške da podrži razvojne projekte iz Zelene agende. Kako je poznato, Norveška ima veliko iskustvo kada je reč o ovoj oblasti.

Joksimović je izrazila zahvalnost Norveškoj na aktivnoj podršci društveno-ekonomskom napretku Srbije i bržem sprovođenju reformi u procesu evropskih integracija.

Prema njenim rečima, partnerstvo sa Norveškom ogleda se i u veoma značajnoj razvojnoj pomoći koju godinama dobijamo.

“Posebno smo zahvalni na norveškoj pomoći i iskazanoj solidarnosti sa našim građanima kada su početkom zdravstvene krize, izazvane pandemijom koronavirus, Srbiji stavljena na raspolaganje značajna sredstva za jačanje zdravstvenih kapaciteta”, naglasila je ministarka.

Pročitajte još:

Tokom razgovora, posebno je bilo reči o planovima nove vlade da ubrza reformski proces u svim oblastima društvenog i ekonomskog života, naročito u segmentu vladavine prava, kao i dostizanja ekonomskih standarda država članica EU.

Joksimović je u tom smislu posebno istakla važnost Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, koji će omogućiti da reforme budu praćene značajnom finansijskom razvojnom pomoći EU.

Ambasador Jelstad je poručio da će Norveška, iako nije članica Unije, nastaviti da podržava našu zemlju na putu ka punopravnom članstvu u EU jer je to od značaja za sve građane Srbije i najbolji put prosperiteta i stabilnosti.

On je naglasio da Vlada Norveške posebno vrednuje činjenicu da je srpska ekonomija pokazala visok nivo otpornosti i stabilnosti u ovako izazovnom vremenu za ceo svet, što je u najboljem interesu ne samo građana Srbije, već i čitavog Zapadnog Balkana i same Evropske unije.

Zajednički je ocenjeno da je razvojna pomoć koju Srbija dobija od Kraljevine Norveške umnogome doprinela da se model napretka razvijenih zemalja uspešno sprovodi i u Srbiji, a razmotreni su i planovi za buduće projekte koji će se realizovati.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Međunarodni dan borbe protiv lova

03.12.2020

jelen - wild animals — Foto-ilustracija: Unsplash (Diana Parkhouse)

U svetu se danas obeležava Međunarodni dan borbe protiv lova, dan kada ceo svet ukazuje na problem ubijanja životinja i kada borci za prava životinja skreću pažnju na problem njihovog ubijanja kroz jedan primitivan čin nasilja.

Lov je drugi najveći neprijatelj vrsta – nakon industrijske ekonomije.

Ono šta aktivisti najčešće osuđuju je ubijanje iz “zabave” tj. generalno problem svrstavanja lova u sportku disciplinu. Jedna od stvari koje zahtevaju je i obustava promocije lova kroz turističke ponude agencija.

Na zapadu, pre svega, sve je rasprostranjeniji ekološki turizam, odnosno “lov” životinja uz pomoć fotoaparata, a ne oružjem. U ovoj aktivnosti mnogi vide veliki potencijal, nova radna mesta i velik priliv novaca od stranih i domaćih turista, ali i upoznavanje sa prirodom bez gubitka ijednog ugroženog života.

Stavovi svih udruženja su isti – lov treba ukinuti i sve aktivnosti vežane za životinje preusmeriti ka obnavljanju njihovih prirodnih staništa i zaštititi ugroženih vrsta.

Azili i utočišta, širom sveta, svake godina vredno rade na edukaciji stanovništva, i prikupljaju donacije, kako bi podigli svest kod ljudi kada je reč o ovom problemu. Ipak i pored svih napora, lov ostaje popularan u pojedinim područjima. Lovci se pravdaju na razne načine: kako su oni svojim aktivnostima zamena za izumrle grabljivice, kako je lov u službi zaštite prirode (uništavanje životnog prostora od strane ljudi odgovorno je za uništavanje 57 odsto istrebljenih vrsta ptica i 62 odsto istrebljenih sisara), bez lova divlje životinje će se namnožiti, lovci koriste “humane” metode ubijanja (ranjene životinje satima, nekad i danima, pate) i najpopularnije – čovek je oduvek lovio. Ovaj razlog i može biti validan, ali u vreme kada je čovek lovio da bi preživeo, a ne u današnjim uslovima kada živi u izobilju svega.

Pročitajte još:

U Srbiji postoji veliki broj ugroženih životinjskih vrsta.

Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, broj strogo zaštićenih divljih vrsta iznosi 1.783 od čega su čak 1.042 vrste životinja, a najbrojniji su beskičmenjaci. Među strogo zaštićenim vrstama nalazi se 50 vrsta sisara, 307 vrsta ptica, 18 vrsta vodozemaca i 18 vrsta gmizavaca, 38 vrsta riba i 610 beskičmenjaka.

Dok status zaštićenih vrsta ima 30 vrsta sisara, 35 vrsta ptica, dve vrste gmizavaca, tri vodozemaca, 29 vrsta riba i 154 vrste beskičmenjaka.

Iako se većina ljudi slaže da je pucanje i ubijanje životinja primitivan čin nasilja, lovci ubijanje iz zasede ili proganjanje nevinih životinja nastavljaju da nazivaju sportom.

Jasno i glasno osuđivanje „odstreljivanje” životinja zahteva se u Hrvatskoj.

“Tražimo da Hrvatska pokaže svoju civilizovanost i prestane sa promocijom lova kao dela turističke ponude. Turizam ni u jednom svom delu ne bi smeo da promoviše ubijanje i nasilje. Zaštita okoline i zbližavanje sa životinjama, koje neće visiti sa zidova kao trofeji, nego živeti svoje živote, treba da je svima nama prioritet”, poručuju Prijatelji životinja, udruženje za promovisanje prava životinja.

Pored lova, problem sa kojim se suočavaju divlje životinje je i trovanje.

Iako je na Balkanu nelegalno, ova štetna praksa je i dalje široko rasprostranjena i predstavlja stvarnu pretnju divljini, posebno lešinarima, životnoj sredini i javnom zdravlju. Zahvaljujući akcijama sprečavanja trovanja postignut je veliki napredak, a pojekat “Balkan detoks lajf” (BalkanDetox LIFE) donosi novu nadu u dalju borbu protiv ovog problema kroz podizanje svesti i ojačavanje nacionalnog kapaciteta za borbu protiv problema trovanja divljih životinja, što je jedan od najčešćih uzroka mortaliteta i smanjenja populacije za brojne ranjive i ugrožene vrste.

Jovana Canić

Kružna ekonomija – popravljaj, ne bacaj!

03.12.2020

recycling-recikliranje-ee-otpad — Foto ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Janaya Dasiuk)

Obrazovanje, postavljanje realnih ciljeva kada je u pitanju proces tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji i smanjenje otpada, neke su od poruku vebinara “Zelena agenda za Srbiju: Cirkularna ekonomija znači održiva budućnost“ koji je održan u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) i Delegacije Evropske unije u Srbiji (DEU).

Prema izveštajima Evropske komisije Srbija se nalazi na samom početku kada je reč o upravljanju otpadom i reciklažom. A kako je Evropska unija postavila ambiciozne ciljeve u oblasti cirkularne ekonomije, Srbiji će biti potrebno 10 godina da dostigne standarde.

“U cirkularnoj ekonomiji ključna stvar su inovacije, a Srbija ima strateške dokumente koji pokazuju opredeljenost za razvoj te oblasti. U procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji neophodno je odrediti realan rok od 10 godina koji je potreban da uredimo upravljanje otpadom, otpadnim vodama, smanjimo korišćenje opasnih materija”, objašnjava Aleksandra Vučinić, rukovodilac Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine.

Ona je dodala da je obrazovanje, kada je u pitanju održivi razvoj, naročito važno, kao i uključivanje civilnog društva u proces donošenja propisa do praćenja njihovog sprovođenja.

“Srbija je preduzela korake kojima je mapirala puteve u razvoju cirkularne ekonomije. EU će sa druge strane u narednih nekoliko meseci preduzeti nekoliko koraka i pristupiće i reviziji svog Zakona o potrošačima. Uspostaviće se zakonsko pravo na popravku robe i naš cilj je da vratimo ljudima naviku da popravljaju ono što imaju”, objašnjava Antoan Avinjon iz Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Pročitajte još:

On je istakao da imamo samo jednu planetu i da resurse treba da koristimo što duže možemo i što više puta možemo, kako bismo ih što duže imali.

Evropska unija u najnovijoj agendi cirkularne ekonomije, akcenat stavlja na to proizvodi budu napravljeni tako da se duže koriste, da postoji pravo na popravku.

“Reciklaža bi trebalo da bude poslednji korak koji preduzimamo, pre toga treba iscrpeti sve druge mogućnosti. Treba izbeći preteranu proizvodnju i više koristiti usluge”, ističe Stefan Šipka, istraživač briselskog Evropskog centra za javnu politiku (EPC).

Od dodaje da u Srbiji i dalje postoje divlje deponije i lokalne nesanitarne deponije, ali da se promene dešavaju i da se one vide u boljem povezivanju ekologije i digitalizacije.

Modna industrija u poslednih 15 godina porasla je 65 puta, posebno kroz tzv. “fast fashion” brendove koji puno proizvode i zbog toga imaju u puno otpada.

“Malo je poznata činjenica da je modna industrija drugi najveći zagađivač na svetu. Prema nekim proračunima, jedan komad odeće treba nositi minimum 20 puta kako bi on dobio upotrebnu vrednost u ekologiji. A ako produžimo nošenje jednog odevnog predmeta za samo 5 meseci, smanjili bismo emisiju štetnih gasova za 5 odsto”, objašnjava Nenad Radujević, direktor modne agencije Click.

On je dodao da je racionalno odlaganje otpada najveći problem u Srbiji kada je u pitanju modna industrija.

Kružna ekonomija je jedan od najvažnijih aspekata evropskog Zelenog dogovora koji je Evropska komisija predstavila krajem prošle godine. Postavljeni su ciljevi da održivi proizvodi budu norma u EU, da se osnaže potrošači, da se osigura pravljenje manje otpada, kako bi kružna ekonomija donela prave koristi građanima, regionima i gradovima.

Milica Radičević

PAKT sprovodi onlajn anketu o izgradnji rudnika litijuma u dolini Jadra

03.12.2020

Organizacija Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) saopštila je da je sa Biroom za društvena istraživanja (BIRODI) pokrenula anketu o nivou obaveštenosti građana o otvranju rudnika litijuma u dolini reke Jadar. Rudnik bi trebalo da izgradi anglo-autstralijska kompanija Rio Tinto.

Naglašava se da je na anektu do sada odgovorilo preko 200 građana iz svih delova Srbije, a najviše iz Beograda, Loznice, Šapca i mesta u Zapadnoj Srbiji.

PAKT navodi da je do sada 39,25 odsto građana izjavilo da je potpuno sigurno da rudnik ne može da se otvori bez ekoloških posledica, 35,48 odsto misli da je to nemoguće, dok je 21,51 odsto izjavilo da u to nije sigurno.

Većina ispitanih građana 71,51 odsto ubeđeno je da litijum ne treba iskopavati.

U velikom procentu, u 88,71 odsto slučajeva, građani kažu da ne veruju obećanjima kompanije da će rudnik izgraditi u skladu sa najvišim ekološkim standardima, a nešto manje od četiri odsto kaže veruje Rio Tintu.

Pročitajte još:

Manje od trećine, 30,11 odsto ispitanika kaže da je detaljno upoznato sa projektom rudnika litijuma u dolini reke Jadar, a 44,62 odsto kaže da je upoznato sa njim, ali ne detaljno. Samo 5,38 odsto građana koji su do sada odgovarali na pitanja nije čulo za pomenuti projekat.

Nešto manje od polovine ispitanika, njih 44,62 odsto veruje da će se u slučaju nekog ekološkog incidenta u oblasti gde bi trebalo da se sprovodi projekat posledice osetiti sve do Crnog mora, dok 18,28 odsto smatra da će posledice osetiti i građani Beograda, a 1,08 odsto smatra da će posledice moći da se osete u radijusu 100m od rudnika.

PAKT dodaje i da 88,71 odsto ispitanika podržava nameru meštana o sprovođenju referenduma o rudniku litijuma, dok je protiv referenduma 5,38 odsto ispitanih.

Polovina ispitanika 50,88 odsto smatra da uplitanje politike u proteste meštana neće pomoći u rešavanju situacije, dok 10,62 odsto smatra da može da pomogne nadležno ministarstvo, a 8,85 odsto Vlada Srbije.

Na pitanje da li znaju neki rudnik u svetu koji je lokalnoj zajednici i državi doneo blagostanje i ekološke standarde 61,83% intervjuisanih građana je odgovorilo da ne zna, 24,73 procenata odgovorilo da se ne seća, a tek 8,6 odsto njih veruje da postoje takvi primeri.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nicolas J Leclercq)

Podrinjski antikorupcijski tim smatra i da početni rezultati ankete govore o tome “da su građani u velikoj meri nezadovoljni odlukama svih bivših Vlada da se u dolini reke Jadar formira ovakvo rudrsko postrojenje”, bez kamo dodaju predhodne konsultacije sa meštanima i javnošću.

PAKT i BIRODI pozvali su sve zainteresovane građane da narednih dana popune anketu na portalu Tvoj stav, ili putem direktnog linka.

Projekat “Jadar” označen je od strane države Srbije kao velika šansa za razvoj domaće privrede. Predstavljajući novu vladu u svom ekspozeu premijerka Ana Brnabić izjavila je da će Srbija sa kompanijom Rio Tinto sarađivati kroz strateško patrenrstvo.

Meštani doline Jadra već neko vreme se bune protiv projekta iskopavanja litijuma, jer smatraju da će on doprineti ekološkim problemima u tom delu Srbije, ali i šire. Rio Tinto je sa druge strane dogovorio da će sve biti po zakonu.

Izvor: PAKT

Nuklearne energije se ne treba plašiti, već nuklearnu energiju treba znati

03.12.2020

nuclear powerplant — Foto-ilustracija: Unsplash

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) u saradnji sa Institutom za nuklearne nauke „Vinča“ organizovao je drugu po redu konferenciju „Nuklearna sigurnost danas“, ali ove godine u virtuelnom formatu.

Ovogodišnja konferencija posvećena je najnovijim trendovima u dve najveće grane primene nuklearne energije – medicini i energetici kao i u primeni modernih tehnika zasnovanih na jonizujućem zračenju u proučavanju i očuvanju kulturne baštine.

Кonferenciju je otvorila potpredsednica Vlade Republike Srbije, ministarka kulture i informisanja i predsednca Odbora SRBATOM-a Maja Gojković koja je navela “Nuklearna energija i dalje predstavlja jedan od najčistijih i najekonomičnijih izvora električne energije, ali istovremeno i dalje sa sobom nosi veliki strah koji je rezultat ranijih akcidenata. Stabilnost proizvodnje električne energije u nuklearnim elektranama, kao i održavanje visokog nivoa sigurnosti i bezbednosti nuklearnih postrojenja u doba pandemije koronavirusa pokazalo je pouzdanost i održivost celokupnog sistema nuklearne energetike”.

Pročitajte još:

Direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije Slađan Velinov izjavio je “SRBATOM je i pored izazovne epidemiološke situacije radio nesmetano omogućivši izdavanje dozvola za uvoz kako nove opreme za kovid bolnice tako i opreme za dijagnostikovanje i terapiju drugih bolesti, kao i radiofarmaceutika neophodnih za dijagnostiku i terapiju najtežih bolesti. Osim toga, SRBATOM je u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju obezbedio donaciju za opremanje tri laboratorije u Srbiji za brzu detekciju koronavirusa, a vrednost donirane opreme veća je od 250.000 evra”.

“Institut “Vinča” je u ovom periodu globalne pandemije radio sve vreme u kontinuitetu. Saradnici Instituta su angažovani u borbi protiv koronavirusa, sa različitih aspekata i na različitom nivou. Naši saradnici su bili angažovani u okviru sve tri laboratorije gde je rađena detekcija koronavirusa primenom PCR tehnologije”, naglasila je direktorka Instituta za nuklearne nauke ,,Vinča” dr Snežana Pajović.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije ,,dr Milan Jovanović Batut” dr Verica Jovanović navela je da se epidemiološka situacija na teritoriji Republike Srbije, tokom pandemije koja je zahvatila svet od kraja 2019. godine, u ovom trenutku ocenjuje kao teška i neizvesna. Ona je naglasila da veliki značaj u celokupnom procesu praćenja epidemije imaju i one institucija koje se bave u ovo teško vreme i jonizujućim zračenjem”.

Učesnici prvog panela „Medicinske primene: moderne tehnike“ bile su Eva Кuli-Кala (Eve-Кülli Кala) direktorka departmana Tehničke saradnje za Evropu pri Agenciji za međunarodnu atomsku energiju i prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i načelnik Odeljenja za stereotaksičnu neuroradiohirurgiju.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je od izbijanja pandemije koronavirusa isporučila esencijalne RT PCR-test opremu i potrošni materijal za detekciju virusa za 281 medicinske i veterinarske laboratorije u 126 zemalja i teritorija. IAEA uspešno obezbeđuje pomoć i podršku Srbiji decenijama, u primeni nuklearne tehnologije, u oblasti zdravstva, zaštite životne sredine i industrije, ali, takođe, i u zaštiti od zračenja, i u oblasti upravljanja radioaktivnim otpadom. U oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti, zaštita od zračenja u Srbiji u oblasti medicinskog izlaganja danas u potpunosti usklađena sa standardima IAEA” izjavila je Eva Кuli-Кala (Eve-Кülli Кala) direktorka departmana Tehničke saradnje za Evropu.

Doktorka Danica Grujičić izjavila je da se nuklearne energije ne treba plašiti, već nuklearnu energiju treba znati, i nju treba ispitivati i kontrolisati, a stručnjaci u Srbiji mogu sve to. Grujičić je istakla „Značaj nuklearne energije u medicini postaje sve veći. Nuklearna energija, odnosno nuklearna medicina predstavlja poseban vid specijalizacije gde zahvaljujući lekovima koji su obeleženi određenim radioaktivnim supstancama i materijama koje ubrizgavate u krvne sudove pacijenta, možete tačno da odredite gde se nalazi određeni patološki proces. Pored toga, ti isti lekovi obeleženi radioaktivnim materijama, mogu u velikom broju slučajeva, posebno za neke tumore, da budu veoma korisni u lečenju, kao što su tumori štitaste žlezde i neuroendokrini tumori“.

Na drugom panelu “Nuklearna energija: korak napred” Zoran Drače, stručnjak Međunarodne agencije za atomsku energiju u penziji, predstavio je najnovije trendove na polju nuklearne energetike kao i aktivnosti na projektovanju i razvoju nuklearnih energetskih reaktora IV generacije i malih modularnih reaktora. Cilj nuklearne energetike na globalnom nivou je da razvojem novih, pouzdanijih i sigurnijih rešenja omogući proizvodnju električne energije i druge primene reaktorskih tehnologija obezbeđujući zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine kroz minimizaciju generisanja radioaktivnog otpada i sprečavanje nastajanja vanrednih događaja. Poseban pravac razvoja nuklearne energetike ide u smeru minimizacije nuklearnih energetskih postrojenja omogućavajući njihovu lakšu izgradnju, korišćenje i, konačno, dekomisiju. Postizanjem održivosti nuklearnog energetskog sistema obezbedilo bi se dugoročno pouzdano i sigurno snabdevanje električnom energijom, zaključak je izlaganja.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mick De Paola)

Treći panel „Radioaktivnost, umetnost, kulturna baština“ bio je posvećen primeni izvora jonizujućih zračenja u istraživanju, analizi i konzervaciji umetničkih dela i predmeta kulturne baštine. Pored pregleda tehnika kojima se ispituje hemijski sastav boja i mastila, starost umetničkih dela i njihova verodostojnost prikazani su i rezultati u ovoj oblasti. Кonzervacija kulturne baštine gama zracima omogućava njeno očuvanje za buduće generacije. Na panelu su govorili Velibor Andrić iz Instituta za nuklearne nauke ,,Vinča”(Laboratorija za hemijsku dinamiku i permanentno obrazovanje), dr Vladan Desnica iz Sveučilište u Zagrebu, Akademije likovnih umetnosti i Slobodan Mašić iz Instituta za nuklearne nauke ,,Vinča” (Laboratorija za radijacionu hemiju i fiziku).

Cilj konferencije bio je da približi kako stručnoj javnosti, tako i građanima, najnovija dostignuća u primenama izvora zračenja i nuklearnoj energetici, zatim da prikaže trenutnu praksu u primeni izvora jonizujućeg zračenja u dijagnostici i lečenju različitih bolesti izazvanih koronavirusom do onih najtežih, ali i da približi sledeće korake razvoja nuklearne energetike i dostignuća tehnika zasnovanih na jonizujućem zračenju kojima se proučava i čuva kulturna baština.

Celu konferenciju možete pogledati na linku.

Izvor: SRBATOM

1...620621622...1,670 Page 621 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Frajburg, Nemačka

Kopenhagen, Danska

Denver, Sjedinjene Američke Države

Kostarika

Gabon

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM