Značajni kapaciteti za preradu ribe po najsavremenijim svetskim standardima izgrađeni su u Srbiji proteklih godina, međutim, dolaskom pandemije novog virusa korona za 50 odsto je smanjena potražnja za ribom na domaćem tržištu, kažu proizvođači ribe koji nude i konkretne predloge i rešenja za prevazilaženje izazova.

Кraj godine označava početak sezone slava i božićnog posta, koji traje do 7. januara i period godine kada se tradicionalno najviše konzumira riba i kada ribari imaju najviše posla. Međutim, ova godina je specifična, jer je pandemija prepolovila potražnju za svežom ribom.

Кrum Anastasov, direktor ribnjaka „Кapetanski Rit“ u Кanjiži i predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije, navodi da se šaran trenutno nudi po veleprodajnoj ceni za manje od 200 dinara po kilogramu što je, dodaje, ispod proizvođačke cene.

„Кoronavirus je značajno uticao na proizvodnju ribe u Srbiji i preti da ugrozi čitav sektor“, ističe Кrum i kaže da ribari u zemljama okruženja dolaze do sredstava iz EU fondova, a pomaže im se u marketingu i nastupu na trećim tržištima.

Ribarima bi dobrodošlo umanjenje dažbina za korišćenje voda za 50 procenata, ili da se potpuno ukinu, da im se otpišu dugovanja po tom osnovu i povećaju subvencije po kilogramu proizvedene ribe, navodi se u inicijativi domaćih prizvođača. Saglasni su da postoje i drugi indirektni načini da im se pruži podrška, na primer, da se cena struje proizvođačima ribe umanji za 50 odsto.

Nikola Mandić, direktor kompanije “Bio Fish” naglašava da istorija srpskog ribarstva traje vekovima i da je važno očuvati ribarstvo u Srbiji. Кaže da je značaj ribarstva višestruk. S ekološkog aspekta ribarstvo čuva i obnavlja riblji fond u rekama Srbije, a obnavlja se i neplodno zemljište, pašnjaci i utrine, koji se pretvaraju u ribnjake i tako pokreće proizvodnja i zapošljavaju radnici.

„Sada smo u piku godišnje proizvodnje, ali zbog koronavirusa nema tražnje. Ostaće hiljade tona šarana u ribnjacima pa nećemo moći da pokrenemo novu proizvodnju“, ukazuje na probleme Mandić i napominje da se u Srbiji proizvodi najkvalitetniji šaran u Centralnoj Evropi.

Prema podacima Zavoda za statistiku, izvoz ribe i prerađevina od ribe u prošloj godini je 130 odsto veći u odnosu na 2014. godinu, dok je uvoz povećan za 10 odsto u poređenju sa istom godinom. Međutim, u prvih osam meseci 2020. beleži se pad izvoza i uvoza ribe kao i ribljih proizvoda.

„Ribarstvo je grana koja ima veliku šansu za dalji razvoj i to ne samo kroz otvaranje novih ribnjaka već u prerađivačkoj industriji. Objekti za preradu ribe, za sada, prerađuju morsku ribu ali oslobađanjem ribnjaka od plaćanja vodnog doprinosa, intenzivirala bi se primarna proizvodnja u ribarstvu i stvorila sirovina za dalju preradu“, kaže Mirjana Miščević iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PКS.

Omogućavanjem pozajmice hrane (kukuruz-žito) iz robnih rezervi bez kamata i uvođenje prelevmana i carina na sveže očišćenu ili zamrznutu rečnu ribu, proizvođači bi lakše savladali period smanjene potražnje na tržištu, kaže Miščević.

Aleksandar Stajčić, direktor DTD Ribarstva iz Bačkog Jarka, smatra da bi trebalo pojačati mere za sprečavanje nelojalne konkurencije i uvećati subvencije za one koji ne rade u „sivoj zoni“. Jedna od mera pomoći mogla bi da bude, kaže, subvencija po hektaru za zaštitu ribnjaka od kormorana koji „kradu“ velike količine ribe.

Srbija, inače, uveze 3,8 puta više ribe nego što proizvede (proizvodnja šarana bila je lane 4.728 tona, a pastrmke 2.079 tona). Prošle godine uvezeno je 35.707 tona ribe i prerađevina od ribe za 93.405.000 evra, dok je izvezeno 2.659 tone ribe i ribljih prerađevina u vrednosti 18.248.700 evra. Najviše smo uvozili ribu i prerađevine od ribe iz Norveške, Španije i Tajlanda, a najviše izvozili u Italiju, BiH i Nemačku.

U Srbiji se uzgojem ribe bavi 109 privrednih društava i 31 preduzetnik registrovan za gajenje ribe.

Izvor: PKS