Manipulacija je sveprisutna pojava i nije nešto što se pripisuje novijem vremenu, ali kako se menja društvo, njegove vrednosti i prioriteti, manipulisanje se oblikuje prema promenama. Shodno tome, kako je naše vreme obojeno ekologijom, obmanjivanje je uspelo da pronađe svoje mesto i u ovoj sferi.
Sigurno je da više nego ranije zapažamo različite simbole i znakove koji ukazuju na ekologiju. Takve reči jesu, primera radi, zeleno, održivo, eko, prirodno, a kada se govori o bojama prisutne su one takozvane zemljane, posebno zelena. Tu se kriju i fotografije, animacije i zvukovi prirode, pa se mogu pronaći biljke, životinje, prirodni pejzaži, zvukovi ptica, kiše i drugo. Iako kao društvo sve više napredujemo u pogledu obrazovanja i osvešćivanja o obmanama u različitim aspektima, ali i ekološkog osvešćivanja, eko manipulacija je prisutna.
Posebna pažnja posevćuje se problemu eko-oznaka i ekoloških tvrdnji na proizvodima, odnosno tome da li ti proizvodi zaista zaslužuju da budu označeni kao dobri po životnu sredinu. Takve oznake bi trebalo da podrazumevaju da proizvod smanjuje potrošnju energetskih reusrsa, emisija štetnih i opasnih materija, ili da se smanjuje proizvodnja otpada. Tu je i kriterijum da su korišćeni reciklirani materijali prilikom proizvodnje ili da proizvod dalje može da se reciklira ili ponovo upotrebi i drugo. Ono što se dešava, jeste da tvrdnje nekada uopšte nisu tačne ili da se njima prikrivaju neka druga, možda i opasnija, svojstva proizvoda.
Sa problemom obmane, koja je poznata i kao grinvošing, se u koštac uhvatila ozbiljnije Evropska unija. Naime, još u martu 2022. godine Evropska komisija je predložila da se pravila o zaštiti potrošača ažuriraju i na taj način ujedno i pruži podrška zelenoj tranziciji. U septembru naredne godine, Parlament i Savet su postigli privremeni sporazum o ažuriranim pravilima, da bi se u januaru ove godine sporazum odobrio od strane poslanika. Ono što sleduje, jeste da Savet odobri. Nakon toga, države članice imaju period od dve godine da uvedu nova pravila u nacionalno zakonodavstvo.
Šta znači odobrenje sporazuma?
Sporazum ima za cilj da se poboljša označavanje proizvoda i da se zabrani upotreba netačnih, neproverenih i dvosmislenih tvrdnji. Konkretno, zabranjuje se upotreba opštih tvrdnji kao što su ekološki prihvatljiv, prirodan, biorazgradiv, klimatski neutralan i druge, koje nemaju dokaze. Kada je reč o oznakama, biće dozvoljene samo one koje su uvela javna tela ili su dobijena na osnovu zvaničnih programa sertifikacije.
Ono što je meni posebno zadržalo pažnju jeste odluka da će biti zabranjene tvrdnje o neutralnosti, smanjenju ili pozitivnom uticaju na životnu sredinu koje se oslanjaju na kompenzaciju emisija. Inače, kompenzacija emisija na praktičnom primeru znači sledeće – ako se tokom nastanka nekih proizvoda emituje, recimo, dve tone CO2, kompanija će naknadno zasaditi onoliko drveća koliko je potrebno da ono kompenzuje te dve tone CO2.
Uvešće se i pravilo da tvrdnje o garanciji proizvoda moraju da budu vidljivije, a postojaće i oznaka koju će dobijati oni proizvodi koji imaju duži garantni rok.
Prema nekim informacijama prva eko-oznaka nastala je 1977. godine, podstaknuta inicijativom nemačkog Ministarstva za životnu sredinu kako bi se osnažila zaštita životne sredine, ali i potrošača.
Ovaj tekst završila bih primerom oznake Dolphin safe, koja pokazuje zbog čega je važno uvesti stožije provere eko-oznaka. Naime, ovakva oznaka nalazi se na proizvodima od tune, kako bi se istaklo da prilikom lova na tune ne dolazi do stradanja delfina. Ovaj termin poznat je kao usputni ulov. Film Seaspiracy koji je na mene ostavio vrlo jak utisak i koji sam pogledala više puta, bliže objašnjava pojam usputnog ulova, prikazuje neverovatne brojeve o ugroženosti morskih bića, ali i argumentovano objašnjava problem manipulacije na primeru pomenute eko-oznake. Kada sam tek počela da se bavim pitanjima obmana u pogledu zaštite životne sredine, prava životinja i gubitka biodiverziteta, ovaj film mi je približio vrlo složenu temu i uveo me u srž problema. Ostavljam vam film, ne sa idejom da sudim o tome da li su informacije u njemu sto posto tačne, već kao preporuku da bliže razumete problem sa kojim se svakodnevno suočavamo i da sebe podstaknete da u budućnosti i sami obratite više pažnje prilikom kupovine proizvoda koji se predstavljaju kao ekološki prihvatljivi.
Katarina Vuinac
