“Uključiti javnost i isključiti fosilna goriva”

11.12.2020

power-station-fosilna-goriva — Foto-ilustracija: Pixabay

Organizacije civilnih društava iz regiona iznele su svoj stav – “Uključiti javnost i isključiti fosilna goriva” o Platformi za podršku energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini.

Apel da Platforma uspostavi jasna pravila od početka, kako bi osigurala pravednu energetsku tranziciju i omogućila učešće svih zainteresovanih strana, uputilo je 18 organizacija civilnog društva.

Kako se navodi u saopštenju, nova analiza, koju je objavila organizacija IIDMA iz Španije, može pružiti dobre primere šta treba i šta ne treba raditi u tom procesu.

Uzevši u obzir dosadašnje iskustvo u regionu Zapadnog Balkana i Ukrajini, kao i rad Platforme za pravednu energetsku tranziciju regiona uglja u Evropskoj uniji, organizacije civilnog društva očekuju da nova Platforma kroz svoj rad primenjuje sledeća četiri načela:

1. Platforma bi trebalo da definiše jasne i merljive ciljeve, kao jasne vremenske rokove.

2. Platforma bi trebalo da u svoj rad uključi sve zainteresovane strane – lokalne zajednice, organizacije civilnog društva, sindikate, obrazovne institucije, lokalna preduzeća, itd. – u sve aktivnosti, poput sastanaka Platforme, odabira pilot-regija, odabira i sprovođenja projekata. Svi postupci vezani za pravednu energetsku tranziciju, odnosno postupci planiranja u zemljama i regionima moraju biti sprovedeni “odozdo prema gore”, polazeći od lokalnog nivoa i zajednice u regionima uglja.

3. Kako bi mogli da dobiju bilo kakvu finansijsku podršku, regioni bi trebalo da razviju lokalna planska dokumenta, u čiju izradu treba uključiti javnost. Finansijska podrška ne bi smela da obuhvata fosilna goriva i trebalo bi da omogući zatvaranje termoelektrana i rudnika uglja u što kraćem roku.

4. Jedan od rezultata rada trebala bi biti izrada „teritorijalnih planova za pravednu energetsku tranziciju“. Ovi planovi, u pogledu ambicija i ciljeva, moraju u najmanju ruku biti u skladu sa nacionalnim klimatskim energetskim planovima (NECP), ili još ambiciozniji.

“Važne lekcije o pravednoj energetskoj tranziciji mogu se čuti iz Španije, koja je u ovaj proces krenula kasno, ali je zabeležila i veliki napredak u poslednje tri godine. U oktobru 2018. godine, Vlada, sindikati i preduzeća potpisali su sporazum kojim se, između ostalog, radnicima garantuju ranije penzije i druge povlastice i osigurava se 250 miliona evra investicija do 2023. za podršku poslovnom sektoru i novim inicijativama u regionima uglja. 2020. godine usvojena je Strategija za pravednu tranziciju, u skladu sa smernicama Međunarodne organizacije rada. Trenutno se radi se na lokalnim planovima koji se nazivaju “Sporazumi o pravednoj tranziciji””, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Grupa organizacija civilnog društva, među kojima su Beogradska otvorena škola i Centar za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice, kao najvažnije lekcije iz iskustva Španije u procesu energetske tranzicije navode da problemi neće rešiti sami od sebe, ignorisanjem potrebe za energetskom tranzicijom i produženim subvencijama za fosilna goriva. Tek kad su svi prihvatili da treba zajedno planirati pravednu tranziciju, postali su vidljivi prvi rezultati. Kao i da je učešće javnosti ključno. Sporazumi o pravednoj tranziciji u Španiji su dobar primer kako uključiti javnost u proces. Učestvovanje javnosti je ključni deo izrade, praćenja i ocenjivanja planova – a ne samo puka formalnost. Kako bi učešće javnosti bilo smisleno, sve važne informacije moraju biti pravovremeno objavljene, uključujući i ugovore o korišćenju javni fondova, a javnost mora dobiti i obrazloženja vezano za to da li su njihovi komentari uzeti u obzir.

Stav 18 organizacija civilnog društva o radu Platforme za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja na Zapadnom Balkanu i Ukrajini možete pogledati ovde.

Izveštaj IIDMA o pravednoj tranziciji u Španiji pogledajte ovde.

Izvor: Beogradska otvorena škola

Za unapređenje NP “Skadarsko jezero” izdvojeno 280.000 evra

11.12.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Oleg Gratilo)

Centar za zaštitu i proučavanje ptica i Javno preduzeće Nacionalni parkovi Crne Gore, u naredne dve godine radiće na implementaciji projekta „Pannonia-Adria Connection – PA.CON”, koji je podržala Evropska Unija u okviru IPA Programa prekogranične saradnje Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Crna Gora. Vodeći partner na PA.CON projektu je Opština Nijemci iz Hrvatske, dok su partneri iz Bosne i Hercegovine – Grad Tuzla i Udruženje za razvoj NERDA iz Tuzle.

Ukupna vrednost projekta za sve tri zemlje je 1,8 miliona evra, dok će za potrebe unapređenja turističke infrastrukture Skadarskog jezera, kroz aktivnosti koje sprovode Centar za zaštitu i proučavanje ptica i JP NPCG, biti investirano oko 280.000 evra.

“Razvoj turističke ponude u Nacionalnom parku mora podrazumevati i ulaganje dodatnih napora u cilju zaštite prirode, pa će tako kroz ovaj projekat biti postavljen još jedan splav za gnežđenje pelikana. Takođe, biće postavljene dve osmatračnice za posmatranje ptica, a centri za posetioce u Virpazaru i Vranjini biće adaptirani i opremljeni dvogledima za one turiste koji žele da se bolje upoznaju sa pernatim stanovnicima jezera. Uzimajući u obzir da je Virpazar glavna polazna tačka najvećem broju turista koji se odluče da odmor provedu na Skadarskom jezeru, biće uložena dodatna sredstva u rekonstrukciju starog pružnog nasipa u Virpazaru, markaciju biciklističke staze Virpazar – Ckla, ali i u nabavku brodića na solarni pogon, električnih bicikala i pratećih solarnih stanica, sve sa ciljem promocije turističkih aktivnosti sa malim uticajem na životnu sredinu. Osim toga, planirana je nabavka tehničke opreme, postavljanje turističkih mapa i solarnih klupa na više lokacija na području Nacionalnog parka”, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Implementacija PA.CON projekta je zvanično počela 15. oktobra 2020. godine i trajaće ukupno 24 meseca. PA.CON projekat za cilj ima doprinos održivom razvoju turizma na projektnom području u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Planirano je da ovaj cilj bude ostvaren kroz aktiviranje neiskorišćenih prirodnih resursa, a za koje je zajednička karakteristika bogatstvo ornitofaune. Stvaranjem zajedničke turističke ponude na osnovi bogatstva ornitofaune i prirodnih resursa, a sve uz pomoć prekograničnog pristupa, PA.CON projekat za cilj ima jačanje i diversifikaciju turističke ponude i održivo korišćenje prirodnih resursa u prekograničnoj regiji.

Izvor: CZIP

EBRD podržava energetsku tranziciju u regionima uglja na zapadnom Balkanu i u Ukrajini

11.12.2020

ugalj - coal — Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Organizacije koje su pokrenule Platformu za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja u Zapadnom Balkanu i Ukrajini dogovorile su se na prvom sastanku Platforme održanom 10. i 11. decembra da će udružiti napore da podrže prelazak sa uglja na nisko-karbonsku i klimatski otpornu budućnost na zapadnom Balkanu i u Ukrajini.

Učesnici, uključujući Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), Svetsku banku, Evropski koledž (kampus Natolin), Sekretarijat Energetske zajednice, Evropsku komisiju i vladu Poljske započeli su diskusije o tome kako podržati regije u smanjenju upotrebe i proizvodnje uglja, a istovremeno vodeći računa o lokalnim zajednicama koje i dalje ostaju ekonomski zavisne od industrije uglja.

Pročitajte još:

Sa svojim velikim iskustvom na terenu na zapadnom Balkanu i u Ukrajini, i strateškom opredeljenošću ka zelenoj i inkluzivnoj energetskoj tranziciji, EBRD je potvrdio posvećenost obezbeđivanju finansiranja za investicije koje će podržati prelazak sa uglja. Takva ulaganja mogu podrazumevati projekte koji promovišu čistu energiju, ciljanu podršku radnicima u industriji uglja ili ekonomsku diverzifikaciju.

Žužana Hargitai, direktorka EBRD-a za zapadni Balkan, rekla je: „EBRD je u poslednje tri godine finansirala skoro 500 MW vetro i solarnih kapaciteta u regionu zapadnog Balkana. U Srbiji smo finansirali dve najveće vetroelektrane na Balkanu, Dolovo i Kovačica, a u Crnoj Gori vetroelektranu Krnovo. Na Kosovu smo podržali vetroelektrane Bajgora i Kitka koje će pomoći regionu koji se toliko dugo oslanjao na lignit da počne da koristi svoj potencijal obnovljivih izvora energija. U severnoj Makedoniji podržavamo izgradnju solarne elektrane na mestu starog rudnika lignita u Oslomeju. Takođe podržavamo vlade u razvoju tendera za obnovljive izvore, uključujući aukciju za solarnu energiju u Albaniji koja je rezultirala najnižim troškovima električne energije u regionu. Zadovoljni smo što vidimo početak procesa tranzicije uglja na zapadnom Balkanu i u Ukrajini i spremni smo da pružimo dijalog o politikama, tehničku pomoć i finansijsku podršku vladama da pređu sa uglja na čiste izvore energije “.

Inicijativa za Platformu za podršku regionima uglja u tranziciji na zapadnom Balkanu i u Ukrajini, koja je pokrenuta u septembru 2019. godine, pomoći će regionima uglja zapadnog Balkana i Ukrajine u razvoju i primeni sveobuhvatnih politika koje omogućavaju inkluzivne strategije za prelazak na nisko-karbonske energetske sisteme. Platforma okuplja međunarodne institucije i partnere kako bi pružili znanje, podelili iskustva stečena u drugim regionima u Evropskoj uniji, i pružili podršku u planiranju i finansiranju.

Inicijativa je pokrenuta nakon što su se zemlje zapadnog Balkana obavezale da će povećati udeo čiste energije u Zajedničkoj deklaraciji iz Podgorice od 21. februara 2019. godine, a Ukrajina je izrazila sličnu želju kroz svoju Strategiju razvoja niskih emisija do 2050. novembra 2017. godine.

Osnivanje Platforme odražava sličan pristup u EU, gde „Platforma pravedne tranzicije“ podržava sprovođenje Mehanizma pravedne tranzicije. Ovim se obećava najmanje 100 milijardi evra investicija tokom perioda 2021-2027 za podršku radnicima i građanima regiona u kojima se nalazi imovina sa visokim emisijama ugljenika.

Strategija EBRD-a za tranziciju ka zelenoj ekonomiji (GET) 2021-25 ima za cilj da poveća zeleno finansiranje Banke na više od polovine njenog godišnjeg obima poslovanja do 2020. godine, dok istovremeno pomaže zemljama u kojima radi u izgradnji nisko-ugljeničnih ekonomija.

U skladu sa Pariškim sporazumom i GET pristupom, EBRD-ova Inicijativa pravedne tranzicije, pokrenuta ove godine, ima za cilj da obezbedi da blagodati tranzicije ka zelenoj ekonomiji budu dostupni svima, istovremeno štiteći ugrožene zemlje, regione i ljude. EBRD inicijativa zasniva se na EBRD ekspertizi o ulaganjima u zelenu ekonomiju sa fokusom na ekonomsku inkluziju.

Izvor: EBRD

Počelo ozelenjavanje opštine Novi Kneževac

11.12.2020

PRVA1-800x315 — Foto: JP "Vojvodina šume"

Javno preduzeće “Vojvodina šume” doniralo je 429 sadnica opštini Novi Kneževac. Udruženje građana “Za bolji Novi Kneževac“ pokrenulo je akciju ozelenjavanja koja je počela raspodelom sadnica ispred objekta KUD-a „Tiszagyöngye“.

“Sadnjom drveća ulepšavamo nekoliko urbanih lokacija na teritoriji opštine Novi Kneževac i to sa vrstama drveća koje odgovaraju takvom ambijentu i staništu. Vrste drveća opredeljene su od strane šumarskih stručnjaka, mojih kolega iz JP „Vojvodinašume“ i radi se o dekorativnim i hortikulturnim vrstama koje su proizvedene u našim rasadnicima specijalno „školovane“ (negovane) za urbano ili parkovsko okruženje. Mi danas zajedno sa predstavnicima udruženja „Za bolji Novi Kneževac“, sadimo oko 430 komada sadnica i to: koprivić, lipa, gorski javor, brest, smrča, bor, kleka, evodia, kerleuterija, tamariks, sirijska ruža i razne vrste tuja i na najbolji mogući način ulepšavamo prostor i dajemo doprinos zdravijoj životnoj sredini”, rekao je Roland Kokai, direktor JP „Vojvodinašume“.

Pročitajte još:

On je dodao da čuvanjem prirode i racionalnim aktivnostima u njoj, ostavljamo zdravije nasleđe našoj deci.

Vrednost donacije JP „Vojvodinašume“ je 254.971 din.

Izvor: Vojvodina šume

Vlada usvojila plan reorganizacije “Srbijagasa”

11.12.2020

gasno postrojenje, gas, turski tok, — Foto: JP Srbijagas

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da je Vlada na današnjoj sednici donela zaključak kojim je usvojen plan za reorganizaciju JP „Srbijagas“, koji znači početak reformisanja i modernizacije gasnog sektora Srbije.

Mihajlović je istakla da Srbija zaslužuje da ima gasni sektor koji je moćan i profitabilan, a sprovođenje plana koji je predložilo Ministarstvo rudarstva i energetike, omogućiće da se to i realizuje, sa jasnim zadacima i rokovima.

Reformisanje “Srbijagasa“ stvoriće uslove za stabilno i sigurno snabdevanje gasom, kao i mnogo efikasnije i profitabilnije poslovanje gasnih preduzeća, a što je važno i zbog infrastrukturnih projekata koje realizuju, rekla je Mihajlović.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, plan reorganizacije ‘Srbijagasa” podrazumeva, pre svega, razdvajanje delatnosti transporta i distribucije gasa između JP “Srbijagasa” i preduzeća “Transportgas” i “Distribucijagas Srbija”, licenciranje ovih preduzeća za delatnost koju obavljaju, kao i usklađivanje njihovog rada sa Zakonom o energetici.

Takođe, ovaj plan obuhvata i donošenje predloga mera za rešavanje pitanja brojnih povezanih preduzeća u kojima „Srbijagas” ima učešće u kapitalu, a koje opterećuju poslovanje ove kompanije, naglasila je Mihajlović.

Potpredsednica Vlade je dodala da reformisanje “Srbijagasa”, pored toga što je propisano zakonima Srbije, predstavlja i preuzetu međunarodnu obavezu.

Donošenje plana i sprovođenje ovih reformi je važno i zbog sprečavanja najavljenog uvođenja mera Ministarskog saveta Energetske zajednice protiv Srbije, kao i zbog otklanjanja prepreka za otvaranje Poglavlja 15 u pregovorima sa Evropskom unijom, objasnila je potpredsednica Vlade.

Izvor: Vlada Srbije

Na Međunarodni dan ljudskih prava u Beogradu posađeno sto stabala

11.12.2020

stabla - grad beograd — Foto: Grad Beograd

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović učestvovao je u četvrtak, na Međunarodni dan ljudskih prava, u sadnji sto stabala u znak sećanja na osobe nestale tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih. Akciju je na levoj obali Save organizovao Međunarodni komitet Crvenog krsta.

“Grad Beograd podržava i podržavaće sve aktivnosti državnih organa koji predano rade na pronalaženju nestalih lica. Nadam se da će u budućnosti biti mnogo manje posla vezanog za ovu temu i da se devedesete godine prošlog veka, kao i sve što su „donele”, nikada neće ponoviti”, poručio je Mladenović.

Pomoćnik gradonačelnika je naveo da je današnji dan za sve porodice nestalih na prostoru bivše Jugoslavije težak i bolan.

Pročitajte još:

“Porodice nestalih nisu mogle da na dostojanstven način isprate svoje bližnje, a to ostaje kao jedna velika praznina za svakog ko je izgubio nekog svog “, rekao je Mladenović i dodao da se svake godine na današnji dan apeluje na nadležne da rade na pronalaženju nestalih.

“Zasađivanjem sadnica odajemo počast nestalima iz dvedesetih koje služe kao podsetnik svima nama da treba da učinimo više kako bismo pomogli porodicama i zajednicama koje još uvek čekaju odgovore da bi pronašle svoj mir, suočile sa prošlošću i krenule napred. Svaka od ovih 100 sadnica zasađenih danas je moćan i častan spomenik u znak sećanja na najmilije koje su njihove porodice izgubile i dirljiva uspomena na njih”, rekla je Jelena Stijačić, šef Regionalne delegacije MKCK u Beogradu.

Akciju je podržala Vlada Srbije, u čije ime je u sadnji učestvovao predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, kao i ekipe JKP „Zelenilo – Beograd” sa direktorom Slobodanom Stanojevićem, te predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih Duško Čelić, u prisustvu nekoliko porodica nestalih.

Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih Duško Čelić ocenio je da je sadnja sto stabala za nestale, ustvari, sto apela međunarodnoj i domaćoj javnosti.

Ovim pokazujemo da su nam sećanja i uspomene žive, ali i borba za istinu i pravdu od koje nećemo odustati, rekao je Čelić, i dodao da će to udruženje nastojati da u Srbiji bude donet zakon o nestalim licima.

Izvor: Grad Beograd

Šta je teže: 1,1 bilion tona živog sveta na Zemlji ili 1,1 bilion tona veštačkih materijala?

10.12.2020

photo-1585911681889-fdcc9dc7a762 — Foto-ilustracija: Unsplash (Pat Farrell)

Oko 1 bilion tona živog sveta na Zemlji i oko 1 bilion tona veštačkih materijala možda jeste jednako, ali ne i isto.

Aktivisti za zaštitu životne sredine često naglašavaju da bi čovečanstvo trebalo da smanji svoj otisak (ili bolje rečeno pritisak?) na planetu, a nedavna studija je otkrila njegovu tačnu vrednost.

Iako živi svet na Zemlji “drži liniju” na 1,1 bilion tona godinama unazad, težina materijala koji su ljudi proizveli eksponencijalno raste. Sve što smo ikada napravili i izgradili, od flaša preko zgrada od Lego kockica do mostova, otprilike ima jednak broj na vagi kao i sva biomasa. Poređenja radi, na početku dvadesetog veka, tvorevine ljudi težile su oko 35 milijardi tona, odnosno bile su čak 97 odsto lakše od živog sveta.

Veštački materijali se trenutno akumuliraju toliko velikom brzinom brzinom da svaka osoba u toku samo nedelju dana prosečno generiše količinu proizvedenih stvari jednaku ili veću od svoje težine. Besomučnom proizvodnjom tokom jedne godine Zemlju “ugojimo” za 30 milijardi tona. Najveći udeo u tome ima beton, omiljeni gradivni element širom sveta. U stopu ga prate drugi materijali koji se koriste u građevinarstvu: šljunak, cigle, asfalt i metali. Ukoliko se trend njihovog rasta nastavi sadašnjim tempom, do 2040. godine biće duplo teži od živog sveta tj. dostići će težinu od oko 2,2 biliona tona.

Oko 90 odsto biomase čine biljke, većinom drveće i grmlje. One vremenom nisu dobijale na tonaži, a autori istraživanja to pripisuju kompleksnoj isprepletanosti sledećih faktora:

krčenje šuma,
obnavljanje šuma i
rasta vegetacije prouzrokovanog povećanje koncentracije ugljen-dioksida.

Da li vidite istog sadržaoca, da ne kažem glavnog i odgovornog, za sve pobrojane procese kao i ja? -> ????

Autori istraživanja navode da je u osvit poljoprivredne revolucije, pre oko 12 hiljada godina, ukupna težina biljaka bila dvaput veća. U međuvremenu su ljudi počeli da “brišu” ogromna šumska prostranstva radi obrađivanja zemljišta. Danas, mi i stoka, gotovo 20 puta nadmašujemo težinu divljih životinja i ptica.

U poslednjih pedesetak godina koliko “zvanično” postoji, plastika je na globalnom nivuou premašila težinu svih životinja – 8 milijardi tona naspram 4 milijarde tona.

Oko 1 bilion tona živog sveta na Zemlji i oko 1 bilion tona veštačkih materijala možda jeste jednako, ali ne i isto.

Jelena Kozbašić

WWF pripremio nove informativne materijale o zaštiti jesetarskih vrsta

10.12.2020

kapitaler-sturgeon-jesetra — Foto-ilustracija: Pixabay

WWF je sa ciljem da informiše tužioce u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Ukrajini, kreirao brošuru o kršenju zakona o zaštiti jesetarskih vrsta. Brošura naziva “Sprečavanje krivičnih dela nad divljim vrstama” nastala je kao posledica potrebe pravnih stručnjaka i drugih predstavnika državnih organa za informacijama koje bi ih edukovale o nacionalnom i međunarodnom pravnom okviru za zaštitu jesetri. Od posebnog značaja je da tužioci budu svesni važnosti zakona koje štite ove vrste, jer sve više slučajeva njihovog ugrožavanja stiže do suda.

Brošura je pripremljena u okviru projekta “ŽIVOT za dunavske jesetre” koji je sufinansiran programom LIFE, a njegov glavni cilj je povećanje svesti tužilaca o najznačajnijim pitanjima koja sprečavaju efikasnu zaštitu najugroženije vrste riba na svetu. Trenutno se takvi slučajevi uglavnom rešavaju na upravnom sudu, a veoma mali broj istraga se sprovodi kako bi se otkrile razmere zločina koji se tiču ugrožavanja divljih životinja u četiri ciljne zemlje.

Zajedno sa zakonskim okvirom, brošura takođe predstavlja nekoliko primera sudskih slučajeva koji se tiču ugrožavanja jesetre, a koji su rešeni u zemljama u kojima se projekat sprovodi. Brošura nudi pravne argumente i odluke suda u razrešavanju spomenutih slučajeva.

U brošuri je istaknuta i uloga međunarodnih organizacija u procesu zaštite jesetri i borbi protiv trgovine divljim vrstama.

Pročitajte još:

WWF je pripremio i Vodič za službena lica, koji pruža informacije licima na terenu kako adekvatno da postupe sa jesetarskim vrstama koje su ilegalno ulovljene. Uz veliki broj fotografija, u vodiču su dati koraci koje je neophodno preduzeti kako bi se riba nepovređeno vratila u svoje prirodno stanište. Krivolov jesetarskih vrsta u Srbiji je i dalje veoma zastupljen, te je od izuzetne važnosti da službena lica (ribočuvari, inspektori) budu upućena kako se pravilno postupa sa uhvaćenim jesetrama.

Kao pomoćni alat u identiﬁkaciji jesetarskih vrsta koje se mogu naći u Dunavu i Crnom moru, WWF je kreirao i Vodič za identifikaciju jesetarskih vrsta. U njemu je opisano sedam jesetarskih vrsta – od kojih je jedna egzotična vrsta popularna u akvakulturi – i tri hibrida. Vodič nudi prikaz njihovih karakteristika pomoću kojih se može uraditi identiﬁkacija među vrstama. Osnovni cilj ovog vodiča je da pomogne sprovodiocima zakona i naučnicima da identiﬁkuju jesetarske vrste sa kojima mogu doći u kontakt tokom rada.

Izvor: Život za dunavske jestre i WWF

Razvoj energetike neraskidivo povezan sa zaštitom životne sredine

10.12.2020

sun-rays-planena-priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (La coccinelle)

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović o zajedničkom radu na svim pitanjima koja se tiču oba ministarstva, za šta će biti formirana i posebna radna grupa.

Mihajlović je istakla da je za rad u oblasti energetike, od dekarbonizacije, energetske tranzicije, zelene energije do velikih investicija u ovom resoru, neophodna bliska saradnja sa Ministarstvom zaštite životne sredine

Na sastanku je postignut dogovor o formiranju stalne radne grupe dva ministarstva koja će se baviti svim pitanjima koja se tiču oba resora.

Vujović je ukazala na to da se brojne aktuelne teme tiču oba sektora i da postoje pitanja koja su ostala iz prošlosti, a koja je potrebno ubrzano zajednički rešavati.

Pročitajte još:

Na sastanku je bilo reči, između ostalog, o donošenju zakona o klimatskim promenama, izradi integrisanog plana za energiju i klimu, kao i o postupanju sa rudarskim otpadom.

Izvor: Vlada Srbije

Početak eko kampanje Zelena stanica

10.12.2020

2020-12-08 Post za Zelenu kampanju - ZEOS — Foto: Promo

Reciklirajte propisno svoj električni i elektronski otpad (e-otpad), sakupite kupone i zamenite ih za poklon i iskoristite priliku da naučite zašto je važno pravilno odlaganje e-otpada, misija je kampanje Zelena stanica.

Građani Sarajeva od 10. decembar do 31. januara 2021. godine e-otpad mogu da odlože u reciklažno dvorište koje se nalazi u naselju Otoka u Sarajevu, ulica Džemala Bijedića 144, koje radi od ponedeljka do subote od 7:30 do 16:00 časova.

Građani reciklažno dvorište mogu da koriste potpuno besplatno za sve kategorije električnog i elektronskog otpada, a tokom trajanja kampanje, za predate aparate dobiće kupone koje mogu da zamene za poklone po izboru u prostorijama društva ZEOS eko-sistem ili ih mogu dobiri putem pošte na adresu.

Pročitajte još:

Kako se navodi u saopštenju, bitno je napomenuti da samo propisno odložen i dokumentovan e-otpad ne predstavlja opasnost po zdravlje građana i zagađenje okoline, što je i cilj ove kampanje. Zato se simboličnim nagradama zahvaljuju odgovornim građanima koji pravilno odlažu svoj e-otpad.

Pravila kampanje:

1 mali aparat vredi 1 kupon (kabal nema vrednost kupona)
1 štedna/plinska/led sijalica vredi 1 kupon (u e-otpad ne potpadaju sijalice sa žarnom niti)
1 monitor vredi 3 kupona
1 televizor vredi 5 kupona
1 veliki aparat iznad 25 kilograma vredi 15 kupona

Sliku sakupljenih kupona možete poslati putem mejla info@zeos.ba, uz prezime i ime, adresu i broj telefona, kao i vrstu poklona koji želite, ukoliko je dostupan.

Stanje dostupnih nagrada pogledajte ovde.

Pravo učešća imaju svi građani, ali ne i pravna lica.

Sve potrebne informacije građani mogu dobiti putem mejla mahir.bjelonja@zeos.ba ili pozivom na broj +387 33 628 606.

Izvor: Eko-sistem ZEOS

Nastavak saradnje sa Delegacijom EU u oblasti zaštite životne sredine

10.12.2020

IMG-be2f483ab63a778b1f43be52cfa14279-V — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović sastala se sa ambasadorom EU u Srbiji Semom Fabricijem, a teme razgovora bile su ekonomski i investicioni planovi za Zapadni Balkan, kao i budući koraci u implementaciji Zelene agende za Zapadni Balkan, usvojene na Samitu u Sofiji, a koja se zasniva na pet prioritetnih stubova.

Definisani stubovi odnose se na klimatsku akciju, cirkularnu ekonomiju – koja se posebno bavi otpadom, održivom proizvodnjom i efikasnim korišćenjem resursa, ali i na zaštitu biodiverziteta, kao i na borbu protiv zagađenja vode, vazduha i zemljišta.

Ministarka Irena Vujović upoznala je sagovornike sa prioritetima Ministarstva zaštite životne sredine, na osnovu kojih će biti definisani kratkoročni i dugoročni planovi.

“Trudićemo se da se fokusiramo na nekoliko najvažnijih tema, onih koje su od krucijalnog značaja za bolji standard i život građana Srbije, među kojima su borba protiv klimatskih promena, zagađenje vazduha, upravljanje otpadnim vodama i deponijama. Za ispunjenje tih ciljeva imamo punu podršku Vlade”, naglasila je Vujovićeva.

Ona je dodala da težimo tome da sve pomenute oblasti u zaštiti životne sredine, budu usaglašene sa regulativom i standardima EU.

Ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici pohvalio je to što je Republika Srbija, kao i sve države Zapadnog Balkana potpisala Deklaraciju o Zelenoj agendi, na Samitu održanom prošlog meseca u Sofiji.

Pročitajte još:

“Pred nama je mnogo posla, polje zaštite životne sredine je fascinantno zato što prožima različite segmente društva. Rad na različitim segmentima predstavlja rad na boljitku životnog standarda svih građana Republike Srbije”, izjavio je Fabrici.

Na sastanku je postignuta obostrana saglasnost u vezi sa nastavkom saradnje u oblasti zaštite životne sredine, a razmenjena su i mišljenja o modalitetima suočavanja sa izazovima, kao i iskustva i primeri dobre prakse koji svakako mogu da doprinesu unapređenju kvaliteta života građana Srbije.

“Intenziviraćemo saradnju sa jedinicama lokalnih samouprava, kao i realizaciju projekata u saradnji sa EU”, precizirala je ministarka Vujović.

Sastanku u Palati Srbija prisustvovali su državni sekretari Ministarstva zaštite životne sredine Jelena Tanasković i Aleksandar Dujanović, kao i šefovi Sektora za saradnju i Operativnog sektora Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstrom i Sakelaris Hourdas.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Saradnja PKS i UNDP u oblasti cirkularne ekonomije

10.12.2020

prašuma_zelenilo — Photo-illustration: Unsplash (Mandy Choi)

Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Privredna komora Srbija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) potpisali su Pismo o namerama sa ciljem jačanja zajedničkih aktivnosti u realizaciji projekta u oblasti zaštite životne sredine, primene inovacija, podrške kompanijama za prelazak sa linearnog na cirkularni poslovni model i nisko-ugljeničnog razvoja. Dokument su u PKS potpisali Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS i Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP u Srbiji.

“Saradnja sa UNDP u oblasti zaštite životne sredine veoma je važna za Srbiju i domaću privredu. Program podstiče i pomaže kompanijama da razvijaju ideje, inovacije i projekte zasnovane na cirkularnoj ekonomiji, ulaze u zelenu tranziciju i jačaju svoju konkurentnost na tržištu”, rekao je Vesović i ukazao na neophodnost usaglašavanja domaćih propisa sa regulativom EU.

Kompanije, članice PKS, biće, po rečima Vesovića, u prilici da kroz proces akceleracije, treninge i obuke, mentorstvo i stručnu podršku, steknu nova znanja i veštine za podizanje konkurentnosti i unaprede svoje poslovne politike u skladu sa cirkularnom ekonomijom – od promene dizajna proizvoda do povraćaja sirovina i smanjenja proizvodnih troškova u procesu proizvodnje.

“Prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju veoma je važan jer pomaže da zaštitimo životnu sredinu, ublažimo klimatske promene i poboljšamo konkurentnost srpskih kompanija, posebno na njihovom ključnom izvoznom tržištu – tržištu Evropske unije. To je takođe šansa za privredu Srbije da se promenom starih obrazaca brže oporavi od negativnih posledica pandemije koronavirusa. Ovom prilikom pozivam međunarodne donatore, Vladu Srbije i druge partnere da se priključe i finansijski podrže ovaj proces koji je koristan i za životnu sredinu i za ekonomiju”, naglasila je Pikap.

Pročitajte još:

PKS, UNDP i Ministarstvo zaštite životne sredine pozvali su lokalne samouprave, kompanije, javna komunalna preduzeća i organizacije civilnog društva da se uključe u proces unapređenja primene inovacija u oblasti cirkularne ekonomije.

Cilj je, kako je istaknuto, da se podstakne i ubrza razvoj rešenja i poslovnih modela koji mogu da doprinesu smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i ublažavanju klimatskih promena, kao i unapređenju konkurentnosti srpskih kompanija na evropskom tržištu.

Njihovi predlozi trebalo bi da pokažu potencijal da istovremeno ostvare i druge društvene, ekonomske i ekološke koristi za zajednicu i građane, kao što je smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta i proizvodnja manje količine otpada.

Ubrzanje tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji pomaže Srbiji u ispunjavanju ciljeva pristupanja Evropskoj uniji i unapređenju konkurentnosti preduzeća na međunarodnom tržištu, čineći njihovo poslovanje „zelenim“, u skladu sa novim zakonodavstvom EU o klimi i energetici. Usvajanjem principa cirkularnog poslovanja privreda takođe povećava svoje kapacitete za privlačenje investicija koje donosi „Zelena agenda EU za Zapadni Balkan“.

Pored toga, cirkularni poslovni modeli predstavljaju šansu za oporavak poslovnog sektora, a posebno malih i srednjih preduzeća, koja su u najvećoj meri bila pogođena negativnim uticajem pandemije koronavirusa. Planiranjem novih, zelenih poslovnih poduhvata ona istovremeno grade i svoju održivost i povećavaju otpornost na krize u budućnosti.

Javni poziv za inovacije u oblasti cirkularne ekonomije otvoren je do 01. februara 2021. godine.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: PKS

Počelo uklanjanje deponije kod Beton hale

10.12.2020

Ekipe JKP „Gradska čistoća” počele su uklanjanje „divlje deponije” ispod pasarele koja vodi od Beton hale do Beogradske tvrđave i tunela nekadašnje pruge u pristaništu. Čišćenje šuta i raznoraznog otpada u priobalju Save sprovodi se na inicijativu građana i opštine Stari grad.

Mobilne ekipe JKP „Gradska čistoća” angažovane na uklanjanju deponije obišli su predsednik Gradske opštine Stari grad Radoslav Marjanović i direktor ovog javnog komunalnog preduzeća Marko Popadić. Oni su tom prilikom najavili nastavak sličnih akcija na teritoriji centralne gradske opštine i pozvali građane da opštini dostavljaju prijave i fotografije sličnih deponija koje će se u narednom periodu ukloniti.

“Grad Beograd je uložio znatna sredstva u uređenje priobalja i izgradnju pasarele kako bi se naš grad spustio na reke. Na ovu deponiju, preostalu od izgradnje pasarele ukazali su sugrađani, a ova akcija koju sprovodimo u saradnji sa „Čistoćom“ početak je aktivnosti uklanjanja sličnih deponija širom Starog grada. Zato pozivam građane da nam ukažu na sve mesta koja ćemo ukloniti na isti način u narednom periodu”, rekao je Marjanović i najavio nastavak čišćenja i tunela Beton hale, koji će se obaviti u saradnji sa Republikom, u čijoj je nadležnosti prostor nekadašnje železničke pruge.

Pročitajte još:

Podizanje komunalne higijene u gradu prioritet je rada „Gradske čistoće”, pa se zato i izašlo u susret inicijativi građana.

“U narednih par dana krećemo i sa zamenom 20 podzemnih kontejnera na Starom gradu koji će biti namenjeni za reciklažu. Opremljeni smo novim vozilima”, rekao je Marko Popadić.

Najavljen je i zajednički reciklažni pilot-projekat ove opštine i „Čistoće“ u kojem će učestvovati deset zgrada – stambenih zajednica sa Starog grada. Stanari ovih zgrada recikliraće otpad – odvajati papir, metal i staklo, a stambena zajednica će tako ostvarivati određeni prihod koji će moći da upotrebi za uređenje upravo svojih zgrada.

Marjanović je naglasio da se uklanjanje deponije može smatrati početkom izgradnje Linijskog parka – nove zelene oaze Starog grada, od Beton hale do Pančevačkog mosta, sa brojnim sportsko-rekreativnim i kulturnim sadržajima koja će konačno spustiti grad na obale naših reka.

Čišćenje šuta i raznoraznog otpada na ovoj lokaciji trajaće nekoliko dana, a biće potpuno završena čišćenjem nekadašnjeg železničkog tunela Beton hale.

Izvor: Opština Stari grad

1...617618619...1,670 Page 618 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM