Stiže oprema za izgradnju toplane na biomasu u Priboju

22.02.2021

biomasa_drvo — Foto-ilustracija: Pixabay

Izgradnja nove toplane u Priboju počela je u septembru prošle godine, a ovih dana stigli su delovi kotla na biomasu. Zahvaljujući drvnoj biomasi koja će biti korišćenja za rad ove toplane, značajno će biti smanjemo aerozagađenje u ovom gradu.

Kako se navodi na sajtu opštine svi radovi teku po predviđenom planu, a specijalna oprema za ovu toplanu stiže iz Austrije.

“Postoji mogućnost da toplana bude puštena u probni rad i pre predviđenog roka”, rekao je Saša Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj.

Uporedo sa izgradnjom toplane, teku i projektne aktivnosti na rekonstrukciji podstanica i toplovoda, što će se inače raditi po završetku aktuelne grejne sezone.

Pročitajte još:

Kako je ranije najavljeno, umesto mazuta, biće korišćeno ekološko gorivo, pa će i vazduh biti čistiji i biće značajno smanjena emisija ugljen-dioksida (CO2).

Toplana će biti snage od 8 MW na biomasu, a imaće i dva rezervna kotla na lož ulje ukupne snage 15 MW. Planirano je da radovi, čija je ukupna vrednost sedam miliona evra, budu gotovi do 1. oktobra 2021. godine.

Energetski portal

Nastavljena sanacija plaže na Adi Bojani, stanje još gore

22.02.2021

ada_bojana_ulcinj_pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Etornam Ahiator)

Na Adi Bojani nastavljeni su radovi na sanaciji erozije plaže. Prve napere, koji su postavljeni početkom februara, odnelo je nevreme, zato se ponovo postavljaju vreće koje će pomoći u tome da se spreči dalje širenje erozije.

“Imamo još dva i po meseca, u kojima je uobičajeno da bude jakih južnih vetrova i talasa, tako da mislim da naper koji je na plaži neće zaštititi dalje širenje erozije i naše objekte”, objasnio je direktor Ulcinjske rivijere Bojan Đakonović, prenosi Radio Televizija Crne Gore.

Kako je naveo stanje na pojedinim delovima plaže je gore nego što je bilo.

“Šteta na našim objektima je 297.000 evra. Mi smo taj elaborat, koji je sastavljen pre nekoliko dana, prosledili Vladi i nadležnom ministarstvu sa molbom da, u što hitnijem roku, odgovore na naš zahtev. Dakle, da nam pomognu u sanaciji objekata, izgradnji restorana i odvoženju šuta – materijala koji je nastao rušenjem objekata na našem imanju”, rekao je Đakonović.

Pročitajte još:

Predstavljena moguća rešenja revitalizacije i očuvanja od erozije plaže na Adi Bojani

Direktor Ulcinjske rivijere smatra da će trebati dosta novca da se pričinjena šteta sanira.

O eroziji na Adi Bojani se govori duži niz godina i tek sada je napravljena Studija koja je ponudila nekoliko rešenja za ovaj problem.

Energetski portal

Život po dizajnu sa Marsa

22.02.2021

U današnje vreme smatra se da je susedna planeta Mars nemoguća za život.

Međutim, prema pretpostavkama naučnika moguće je da su ranijih godina vladali mnogo povoljniji uslovi za život.

Da bi saznali više o mogućim biološkim procesima u ranom periodu Crvene planete međunarodni tim istraživača sa bečkog Hemijskog fakulteta, na čelu sa Tatjanom Milojević, koja je nosilac nagrade Evropskog istraživačkog saveta (ERC), razvili su eksperimentalni jedinstveni prototip mikrobiološkog života na pravom materijalu s Marsa – život po dizajnu s Marsa.

„Ima naznaka da je život na Marsu u geološkoj prošlosti bio sličan životnim uslovima na Zemlji, za razliku od sadašnjih prilika, i da su postojala tela sa tekućom vodom, bile toplije temperature i viši atmosferski pritisak“, objasnila je astro-biolog Tatjana Milojević.

Pročitajte još:

Ti mogući raniji oblici života su mogli koristiti postojeće resurse Crvene planete, na primer, dobijali su energiju iz anorganskih mineralnih izvora i pretvarali CO2 u biomasu.

Stene sa Marsa kao izvor energije za prastare oblike života

„Možemo da pođemo od toga da su na mladoj planeti Mars postojali oblici života slični nama poznatim hemolitotrofnim mikroorganizmima, koji od stena mogu da dobiju energiju“, dodaje Milojević.

Za istraživanje se koristio meteorit iz severozapadne Afrike (NWA 7034) star oko 4,5 milijarde godina. Ukoliko je postojao život na Marsu moguće je da su ostali sačuvani tragovi u vidu bio-potpisa na tlu iz Nojevog perioda (prvih nekoliko milijardi godina Marsa) – otkada potiče i NWA 7034. Istraživači pretpostavljaju da su ti tada vlažni predeli sa mineralnim izvorima mogli biti naseljeni hemolitotrofima.

Foto: Tetyana Milojevic (levo) © Oleksandra Kirpenko

Milojević i njen tim uzgojili su na komadu stene tzv. termoacidofilne mikroorganizme vrste „Metallosphaera sedula“, prastare „stanovnike“ termalnih izvora na zemlji.

Oni su u Beč isporučeni od strane istraživača iz Kolorada (SAD).

Za potrebe studije istraživači su usitnili nekoliko grama dragocene stene sa Marsa da bi reprodukovali raniji život na toj planeti. Koristeći najmoderniju tehniku istražene su jedinstvene interakcije mikroba sa pravom brečom (stenom) sa Marsa sve do najsitnijih atoma.

Mikroorganizmi su na kori stene proizveli specifične mineraloške i metaboličke otiske koji ukazuju na naslućivane procese biološke promene kore Marsa. Mikrobi su formirali čvrste mineralne kapsule koje se sastoje od fosfata gvožđa, mangana i aluminijuma. Pored masivne inkrustacije ćelijske površine (hvatanje kamenaste kore) istraživači su posmatrali i unutarćelijsko formiranje kompleksnih kristalnih naslaga (oksida gvožđa, mangana, mešanih mangan-silikata).

„Ovo su jedinstveni primeri biominerala na steni sa Marsa koje ranije prilikom kultivisanja tih mikroba na mineralnim izvorima sa Zemlje i običnog hondrita nismo videli“, kaže Tatjana Milojević. To ukazuje na značaj izvođenja eksperimenata na pravom materijalu sa Marsa kada su u pitanju astro-biološka istraživanja Crvene planete.

Publikacija:

Publikation in Communications Earth & Environment:
Chemolithotrophy on the Noachian Martian breccia NWA 7034 via experimental microbial biotransformation. T. Milojevic, M. Albu, D. Kölbl, G. Kothleitner, R. Bruner, M. Morgan, Nature Communications Earth & Environment (2021), DOI: 10.1038/s43247-021-00105-x

Izvor: Eurocomm-PR

Do 2025. svi automobili britanskog proizvođača biće na električni pogon

21.02.2021

electric-car-charging — Photo-illustration: Pixabay

Proizvođači automobila kao da se utrkuju ko će pre proizvoditi i prodavati vozila na električni pogon. Sve više novca ulažu u razvoj tehnologije električnih i autonomnih vozila, što znači da će automobili sa motorima na unutrašnje sagorevanje uskoro otići u zaborav.

Britanski proizvođač automobila Jaguar najavio je da će do 2025. godine svi njihovi modeli biti na električni pogon. Iz ove kompanije su otišli i korak dalje, pa kupci neće moći da biraju između vozila na gas i hibridni pogon, jer će isključivo proizvoditi električne automobile.

Kako navode, uložiće oko tri milijarde dolara u novu strategiju, a posebnu pažnju posvetiće kvalitetu jer im je on bitniji od količine proizvedenih i prodatih vozila.

Sve više postajemo svesni klimatskih promena, zaštita životne sredine i očuvanja planete za generacije koje dolaze i to polako postaje prioritet. Moderno društvo dovelo je do toga da je za normalno funkcionisanje neophodno koristiti automobile, autobuse, kamione i to su uglavnom vozila sa motorima na unutrašnji pogon koja emituju emisije štetnih gasova koji imaju negativan uticaj na klimatske promene i kvalitet vazduha koji udišemo.

Pročitajte još:

Za razliku od njih, za pokretanje električnih vozila nisu potrebna fosilna goriva, pa samim tim nema emisija ovih štetnih gasova i zato ona postaju vozila budućnosti.

Milica Radičević

Pokrenuta kampanja “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”

21.02.2021

vazduh_zagađenje_ebo — Foto-ilustracija: Unsplash (Ria Puskas)

Stanovnici Zapadnog Balkana već godinama udišu zagađen vazduh, ova crna tačka Evrope ugrožava zdravlje miliona ljudi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije čak 13.500 ljudi prevremo izgubi život zbog lošeg kvaliteta vazduha.

U želji da ujedine sve ljude u okruženju, Pravo na grad iz Beograda u saradnji sa Evropskim Fondom za Balkan i udruženjima iz regiona, pokrenuli su kampanju “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”.

Kako se navodi u saopštenju, svi smo izloženi zagađenom vazduhu koji dolazi iz toplana i fabrika koje koriste fosilna goriva, industrijskih postrojenja, individualnih ložišta, saobraćaja.

Ova kampanja pokrenuta je kako bi se planovi za smanjenje zagađenja vazduha definisali kao nacionalni, regionalni i međunarodni prioritet. Kako smatraju iz udruženja, potrebno je da se povećaju sredstva u državnom budžetu koja bi se koristila za kontrolu zagađenja, a potrebno je uspostaviti sistem za praćenje zagađenja i kako ono utiče na zdravlje.

Pročitajte još:

Prema podacima, koje je navela Vlatka Matković, učestvujući na konferenciji “Balkanski vazduh između dve vatre”, emisije štetnih gasova iz 16 termoelektrana na ugalj u regionu zaslužne su za više od 3.900 preuranjenih smrti godišnje, dok su troškovi lečenja zbog štete po zdravlje građana veći od 11 milijardi evra.

Da je situacija u celom svetu alarmatna kada su u pitanju posledice koje nastaju zbog udisanja zagađenog vazduha pokazuju istraživanja naučnika sa Harvarda i tri britanska univerziteta, prema kojima je čak 8,7 miliona ljudi 2018. godine preminulo od zagađenja vazduha koje je nastalo zbog sagorevanja fosilnih goriva.

Energetski portal

Usvojena Deklaracija o zaštiti reka u Republici Srpskoj

21.02.2021

landscape-reka — Foto-ilustracija: Pixabay

Narodna skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju o zaštiti reka, što znači da je napravljen prvi korak ka zaštiti vodotokova i zaustavljanju izgradnje malih hidroelektrana.

Donošenje ove odluke potvrda je rada mnogih građanskih inicijativa i organizacija civilnog društva u Bosni i Hercegovini, oni su proteklih godina na sve načine branili reke i ukazivali su na štetnost MHE, navodi se u saopštenju Centra za životnu sredinu.

Naime, usvojena deklaracija temelji se na Deklaraciji o zaštiti reka Zapadnog Balkana u kojoj je jedna od tačaka i uvođenje moratorijuma na izgradnju malih hidroelektrana, kao i revizija postojećih ugovora i ukidanje podsticaja za ove projekte.

“Iako konačnim tekstom Deklaracije nismo u potpunosti zadovoljni, pozdravljamo usvajanje Deklaracije sa amandmanima, jer predstavljaju prvi korak ka zaštiti naših reka. Sledeći korak je na Vladi Republike Srpske i menjanju samog zakonodavstva u oblasti obnovljivih izvora energije. Osnov novog zakona treba da bude ukidanje podsticaja za sve nove projekte u oblasti obnovljivih izvora energija (OIE) i okretanje ka podsticanju građanske energije gde bi građani koji plaćaju naknadu za OIE mogli biti i investitori, što je već praksa u susednoj Hrvatskoj”, istakao je Viktor Bjelić, potpredsednik Centra za životnu sredinu.

Pročitajte još:

Kako se dalje navodi, Deklaracija o zaštiti reka i zaključak o potpunoj zabrani gradnje malih hidroelektrana na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine izglasana je u junu i u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, ali do danas nisu usklađeni federalni i kantonalni propisi, te je promena zakonodavstva u ovoj oblasti još u toku.

U Bosni i Hercegovini izgrađeno je oko stotinu MHE, od planiranih 400. Nepovratno su uništeni ekosistemi, naneta je velika šteta prirodi i lokalnim zajednicama.

Nakon Crne Gore koja se odlučno bori protiv izgradnje MHE, još jedna država u regionu kreće njenim stopama.

Podsetimo, Svetska organizacija za zaštitu prirode pokrenula je kampanju protiv izgradnje MHE na Balkanu. Kako se navodi na sajtu ove organizacije naš region je dom poslednjim rekama slobodnog toka u Evropi.

Energetski portal

Amerika se ponovo pridružila Pariskom klimatskom sporazumu

20.02.2021

nature_priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jennifer Birdie Shawker)

Sjedinjene Američke Države su od petka ponovo zvanično deo Pariskog klimatskog sporazuma.

Pored ovog velikog koraka, Bajdenova administracija je najavila i drastično smanjenje emisija štetnih gasova do 2050. godine.

Pre skoro šest godina, 2015. godine, skoro 200 zemalja je potpisalo Sporazum u Parizu ne bi li se svet ozbiljno pozabavio rešavanjem problema klimatskih promena.

Amerika je, do sada, jedina zemlja koja je istupila, odlukom bivšeg predsednika Donald Trampa koji je svoj postupak opravdao time da borba protiv klimatskih promena previše košta državu.

Džo Bajden je još prvog dana svog mandata potpisao ukaz kojim je započet povratak SAD-a u Sporazum, a sada je on postao i zvaničan, što je naišlo na odobravanje velikog broja naučnika i diplomata u svetu.

Pročitajte još:

Naučnici su još jednom podsetili da je potrebno da se globalne emisije prepolove do 2030. godine kako bi se sprečili razorni uticaji globalnog zagrevanja.

Mnogi su optimistični po pitanju nove politike koja očekuje Ameriku, do su na vrhu “crne liste” najvećih emitra ugljenika i dalje Kina i Indija koje još uvek nisu pristupile Pariskom sporazumu o klimi.

Foto-ilustracija: Unsplash (Manny Becerra)

Neke od akcija koje Bajden planira da pokrene u borbi protiv klimatske krize i smanjenja emisija je ograničenje zagađenja metanom za pogone na naftu i gas, koristiće savezni sistem javnih nabavki da bi se što pre došlo do vozila sa 100 odsto čistom energijom i nultim emisijama, dalje sprovođenje već postojećeg Zakona o čistom vazduhu (Clean Air Act) i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz transporta razvojem novih standarda ekonomičnosti goriva.

Tu je i zaštita biodiverziteta, trajna zaštita Arktičkog nacionalnog rezervata za divlje životinje, kreiranje programa za unapređenje pošumljavanja i razvoja obnovljivih izvora energije na tlu saveznih država i voda kako bi se udvostručio priobalni vetar do 2030. godine. Lista se nastavlja, a u narednim godinama ćemo biti svedoci šta će od svega biti ispunjeno.

Bajden je nakon svog govora, prilikom polaganja zakletve, istakao da je pred SAD mnogo izazova.

“Nemamo vremena za gubljenje, moramo odmah da se bacimo na posao. Moja želja je da ponovo ujedinim Ameriku i pozivam sve građane da mi se u tome pridruže”, rekao je tada američki predsednik.

Jovana Canić

Hrvatska raspisuje aukcije za 400 MW iz obnovljivih izvora energije

20.02.2021

vetrolektrane_solarni_paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Na neformalnom sastanku sa novinarima o aktivnostima u oblasti energetike, ministar ekonomije i održivog razvoja Tomislav Ćorić informisao je novinare o važnim energetskim projektima čija se realizacija očekuje u Hrvatskoj.

„Usvajanjem Strategije energetskog razvoja Republike Hrvatske do 2030. godine, odnosno Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, Republika Hrvatska je napravila značajan iskorak u odnosu na prethodni period“, rekao je ministar Ćorić.

Takođe je istakao da je Hrvatska krajem prošle godine ušla u novi sistem podsticanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, koji ima svoju zakonodavnu platformu u Zakonu o obnovljivim izvorima energije. Uslovi su se promenili, naglasio je ministar Ćorić, dodajući da smo “svesni činjenice da cene tehnologija padaju i da je izvodljivost ovih projekata zagarantovana mnogo nižim cenama”.

Najavljena je aukcija za 400 MW obnovljivih izvora energije (pre svega za velike solarne elektrane i vetroparkove), gde bi mogli da se takmiče projekti koji sada imaju lokacijsku dozvolu. Ministar je rekao da će tender biti postavljen tako da se ne dogodi da jedan ili dva projekta “pojedu celu kvotu”.

Pročitajte još:

Ćorić se dotakao referentnih vrednosti najvećih hrvatskih kompanija JANAF, PLINACRO, HEP i INA, i naglasio da se u njihovoj interpretaciji pozivamo na činjenicu da su ova tržišta u velikoj meri liberalizovana.

„Naglašavam činjenicu da je Plinacro u protekle dve godine uložio velika sredstva u izgradnju priključnog gasovoda“, rekao je ministar.

On je istakao i da je posebno važno otvaranje prostora za funkcionisanje najvažnijeg energetskog i infrastrukturnog objekta u Hrvatskoj u poslednjih 30 godina – LNG terminal (terminala za tečni prirodni gas) na ostrvu Krk.

Odgovarajući na novinarska pitanja u vezi sa INA-om, ministar Ćorić je naveo da je država ponudu za kupovinu udela MOL-a u Ini podnela u novembru prošle godine.

Od tada traju konsultacije, a cilj je da se u narednim mesecima dogovori oko rešavanja svih pitanja vezanih za INA-u.

Energetski portal

Estonija planira da gradi prvi mali reaktor u Evropi

20.02.2021

estonia-talin-estonija — Foto-ilustracija: Pixabay

Estonija planira da u narednih deset godina izgradi svoju prvu nuklearnu elektranu, i ujedno i prvi mali modularni reaktor (SMR) u Evropi, i da na taj način obezbedi stabilnu i veću proizvodnje električne energije.

Nuklearno postrojenje trebalo bi da bude smeštno oko 100 kilometara od glavnog grada Talina, na obali Finskog zaliva, preneo je estonski javni servis ERR.

Jedan od bitnih razloga za realizaciju tog projekta je i dostizanje klimatskih ciljeva. Estonija je po štetnim emisijama prilikom proizvodnje električne energije prva u Evropi.

Estonska vlada tek je nedavno donela odluku da do 2035. godine iz upotrebe izbaci elektrane koje rade na uljane škriljce.

Belgijski inženjenerski biro Tractabel odlučio je da investira u estonsku firmu Frmi Energia, koja je nosilac projekta, i da postane deoničar. Savetodavnu ulogu u projektu imaće finski energetski konzorcijum Fortum.

Mali modularni reaktori (Small modular reactor) smatraju se bezbednijim od tradicionalnih reaktora i mogu da rade i u blizini gradova.

Pročitajte još:

Svetsko nuklearno udruženje (WNA) pod pojmom SMR podrazumeva nuklearne reaktore snage do 300 MW koji, za razliku od velikih centrala koje se grade na licu mesta, imaju modularnu izvedbu. To znači da se mnogi fabrički izrađeni delovi donose na mesto gde se elektrana nalaziti, što ubrzava i pojeftinjuje izgradnju.

Prema podacima Međunarodne organizacije za atomsku energiju (IAEA) u svetu trenutno postoji oko 50 dizajna i koncepata za izgradnju SMR, i oni su glavnom u eksperimentalnoj fazi. Jedine četiri takve elektrane koje su u poodmakloj fazi izgradnje nalaze se u Argentini, Rusiji i Kini.

Estonija za sada nema nijednu nuklearnu elektranu, a protiv izgradnje konvencionalne elektrane treće generacije uglavnom govore veliki troškovi, dug period izgradnje i finansijski rizici.

Zagovornici izgradnje malog reaktora u Estoniji tvrde da tome u prilog govori mogućnost ugradnje standardizovanih modula, da bi izdaci zahvaljujući veličini postrojenja bili manji, i da bi vlasti mogle uverljivo da pobiju i argumente protiv korišćenja atomske energije, piše portal Heise.de.

Konsultantska grupa Deep Isolation, koja se između ostalog bavi i proplemom odlaganja nuklearnog otpada, nedavno je po nalogu preduzeća Fermi Energia izradila studiju u kojoj se navodi da su geološki uslovi u Estoniji pogodni za zbrinjavanje te vrste opada, dodaje portal.

Fermi Energia osnovana je pre dgodine upravo sa zadatkom da u Estoniji izgradi prvu mali modelarni reaktor.

Baltičke države najavile su da do 2025. godine žele da se isključe sa dalekovodne električne mreže Rusije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mick De Paola)

Francuska je najveći proizvođač nuklearne energije u EU

U 13 zemalja EU radi 106 nuklearnih reaktora, koji proizvode 765.337 gigavat sati (GWh) električne energije, što je oko 26 odsto ukupne proizvodnje struje u EU, prema podacima iz 2019. godine.

Evropska agencija za statistiku Eurostat je objavila 19. februara da je Francuska najveći proizvođač nuklearne energije u EU, sa 399.011 GWh, što čini 52,1 odsto ukupne nuklearne struje proizvedene u Uniji.

Iza nje su Nemačka, sa 75.071 GWh (9,8 odsto), Švedska sa 66.130 GWh (8,6 odsto) i Španija sa 58.349 GWh (7,6 odsto).

Te četiri zemlje proizvode više od tri četvrtine ukupne količine električne energije proizvedene u nuklearnim postrojenjima u EU.

Ukupna proizvodnja struje u nuklearnim elektranama u EU smanjila se od 2006. za 16,3 odsto, uglavnom zbog zatvaranja reaktora u Nemačkoj.

Izvor: Beta/Euractiv

U Crnoj Gori traže hitno uvođenje moratorijuma na lov

20.02.2021

puška_lov — Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Pociecha)

Građanski pokret URA skrenuo je pažnju kako smo samo u proteklih mesec dana bili svedoci čak pet slučajeva u kojima su stradale zakonom zaštićene životinjske vrste u Crnoj Gori.

Krivolov i masakriranje srna, ubistvo sove ušare kod Tehničkih fakulteta u Podgorici iz vazdušne puške, brutalno ubistvo mečke, ali i mnogo drugih primera, tokom ove, ali i prethodnih godina upućuju samo na jedno – zaštićene životinjske vrste kod nas to nisu, a ukoliko se na suzbijanju zlodela nad njima ne počne efikasno da se radi, biće kasno, saopštili su iz ovog Pokreta.

Rešenje je, po njima, da se što pre uvede moratorijum na lov.

“Po hitnom postupku moramo uvesti moratorijum, makar dok se stvari ne dovedu u red, jer je situacija alarmantna i zabrinjavajuća. Nakon toga, mora se ući i u proceduru rasformiranja lovačkih udruženja, jer je očigledno da svoj posao, čast izuzecima, ne obavljaju kako treba. U suprotnom, slučajevi kao što su pokušaj prodaje sove ušare putem Fejsbuka u Baru, mučenje čaplje Živke, trovanje sivog sokola otrovom furadanom, nezakonito hvatanje štiglića, ubijanje medvedice na Bioču, koji su se događali prethodnih godina, imali bi zadovoljavajući pravni završetak”, ističu iz URE.

Kako navode, ovakva zlodela upućuju i na to da se mora još mnogo raditi na podizanju svesti građana o dubini ove problematike.

Pročitajte još:

“Zaista je žalosno i obeshrabrujuće što još uvek ima pojedinaca, i to ne mali broj njih, koji ne shvataju kakve posledice po prirodu Crne Gore ostavljaju njihovi kukavički pohodi na zaštićene vrste. Ne postoji druga reč koja bi opisala takve “podvige”. To je sve, samo nije patriotizam. Zbog toga se mora delovati i u pravcu izmene Zakona o zaštiti prirode i visina novčanih kazni za one koji taj zakon prekrše, jer je očigledno da samo “udar po džepu” može da spreči dalji krivolov”, navodi se u saopštenju.

Iz URE napominju da, kao deo Zelenih Evrope, Crna Gora treba da se gradi kao ekološka država i da su ovakve radnje pojedinaca apsolutno nedopustive.

“Ne odstupamo od zelenih politika, i kao što smo se zalagali za obustavljanje gradnje mini hidroelektrana, tako ćemo se institucionalno boriti i za suzbijanje krivolova. Moramo shvatiti da blago Crne Gore podjednako čine i zaštićene i druge životinjske i biljne vrste, vodotoci i more, kao i svi njeni građani”, zaključuju iz URE.

Što se Srbije tiče, nedavno je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao Konkurs za raspodelu sredstava iz budžetskog fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine za 2021. godinu.

U pitanju su bespovratna sredstva, a ukupan iznos koji se dodeljuje ovim konkursom je 25.477.937 dinara.

Pravo učešća na konkursu ima korisnik lovišta i privredna društva, koja su registrovana za delatnost lovstva, koja se bave unapređenjem lovstva sa teritorije AP Vojvodine.

Cilj konkursa je unapređenje stanja populacije divljači i njenih staništa, opremanje korisnika lovišta i praćenje stanja pojedinih vrsta divljači na teritoriji AP Vojvodine.

Izvor: Energetski portal

Ford najavio da će do 2030. godine prodavati samo električna vozila u Evropi

19.02.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Nadine Shaabana)

Pored najave da će u Evropi za deset godina Ford prodavati samo električna vozila, predsednik Forda za evropsko tržište Stjuart Rouli rekao je da predviđa da će do 2030. godine dve trećine njihove prodaje komercijalnih vozila u Evropi biti električna ili sa hibridnim pogonom.

Proizvođač automobila rekao je da će potrošiti milijardu dolara da svoju fabriku u Kelnu (Nemačka) pretvori u svoju prvu proizvodnu liniju električnih vozila na kontinentu.

Prvi model električnog putničkog vozila, iz ove fabrike, trebalo bi da izađe na tržište već sredinom 2023. godine, a u planu je proizvodnja još jednog modela u budućnosti, rekao je Stjuart Rouli.

Najavljeno je i da će se u Evropi praviti i njihov novi električni automobil koristeći Folksvagenov mehanički okvir – poznat pod nemačkom skraćenicom MEB (modularni električni set alata) koji omogućava Fordu da iskoristi ogromna ulaganja Folksvagena u električne automobile. Cela automobilska industrija radi na tome da svoja ulaganja preusmerava ka vozilima sa nultom emisijom zagađenja.

Pročitajte još:

Sve ove izmene su deo napora kompanije da do 2024. godine u ponudi ima samo električne ili hibridne verzije svih putničkih vozila.

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

Najave Forda su i da će povećati svoje ulaganje, pored električnih, i u autonomna vozila na 29 milijardi dolara. Prethodno se proizvođač automobila obavezao da će potrošiti 11,5 milijardi dolara na elektrifikaciju svoje linije automobila do 2022. godine, a sada tvrdi da će potrošiti dvostruko više od tog iznosa, produžavajući vremenski rok do 2025. godine.

Folksvagen je još 2018. godine najavio je da će značajna sredstva uložiti u razvoj električnih vozila, digitalizaciju i tehnologiju autonomne vožnje, a sada, dve godine kasnije, u saradnji sa softverskom kompanijom “Majkrosoft” rade na razvoju sistema za autonomna vozila.

Glavna ideja je da Folksvagen koristi Majkrosoftove usluge računarstva u klaudu (cloud computing) za razvijanje “automatizovane platforme za vožnju” (ADP), koja će biti korišćena za automobile kojima nisu potrebni vozači.

Da bi autonomna vozila postala operativna u saobraćaju ključno je unapređenje sistema za prepoznavanje ostalih učesnika u njemu, ali i brza i efikasna razmena informacija između samih inteligentnih automobila, kako bi se mogućnost rizičnih situacija svela na nulu.

Jovana Canić

Uskoro manji troškovi za priključenje na gasovodnu mrežu

19.02.2021

gas, gasovod, Srbijagas, poyitivan trend, poslovanje gasom, — Foto: JP Srbijagas

Foto-ilustracija: Unsplash (Eric Barbeau)

Izmenama i dopunama Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova koji se tiču smanjena troškova priključenja na gasovodnu mrežu, obezbeđeno je da troškovi koje će građani snositi prilikom priključenja na gasovodnu mrežu, budu umanjeni i do 100.000 dinara.

“Stupanjem na snagu Pravilnika drastično će se smanjiti troškovi građana Srbije koji su za izgradnju priključka na distributivnu gasovodnu mrežu JP “Srbijagas”, do sada plaćali iznos i do 200.000 dinara”, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Cena je obuhvatala pribavljanje dokumentacije koja se odnosi na: lokacijske uslove za izgradnju priključka, rešenje o odobrenju za izvođenje radova i prijavu početka izvođenja radova.

Izmenama Pravilnika je obezbeđeno da troškovi koje će građani snositi u narednom periodu prilikom priključenja na gasovodnu mrežu, budu umanjeni i do 100.000 dinara. Tako će građani plaćati samo troškove tipskog priključenja na sistem za distribuciju prirodnog gasa na osnovu Odluke o visini troškova i saglasno Metodologiji.

U saopštenju se navodi da više od 95 odsto potencijalnih korisnika predstavljaju građani sa objektima iz kategorije A, površine do 400 kvadrata (porodične kuće, vile, vikendice, letnjikovci…) procena je da će ovakva izmena znatno olakšati građanima da regulišu pitanje prelaska na gas.

Dodaje se da su se do sada administrativni troškovi pribavljanja svih potrebnih uslova, saglasnosti i rešenja za izgradnju priključka na distributivnu gasovodnu mrežu JP “Srbijagas” i to bez troškova izrade geodetskog snimka postojećeg stanja na katastarskoj podlozi (KTP), troškove izrade Idejnog rešenja (IDR) i troškove izrade Idejnog projekta (IDP) , veoma razlikovali od slučaja do slučaja i kretali su se u rasponu od 30.000 do 80.000 dinara.

Pročitajte još:

U ministarstvu ističu da kada se ovome dodaju troškovi izrade KTP, IDR i IDP (koji se obezbeđuju na tržištu i koji su neophodni da bi se mogao podneti zahtev), procena je da je minimalni iznos ukupnih administrativnih troškova izgradnje priključka na distributivnu mrežu ne manji od 60.000 dinara, a u nekim slučajevima i opštinama sigurno prevazilazi i 100.000 dinara.

Kako bi se obezbedilo da priključenje na gas i dalje bude bezbedno i tehnički sigurno, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, je o navedenim izmenama Pravilnika pribavilo i pozitvno mišljenje Ministarstva unutrašnjih poslova, dok se JP “Srbijagas” Novi Sad obavezalo da nedvosmisleno snosi odgvornost tehničke bezbednosti svojih instalacija, uključujući i kućne gasne priključke.

Energetski portal

Pet načina kako da smanjite račun za struju

19.02.2021

sijalica_svetlo — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Frank Zhang)

Struja u Srbiji je od 1. februara skuplja za 3,4 odsto, što znači da ukoliko račun za struju iznosi 3.000 dinara, sa poskupljenjem on će biti veći za oko 150 dinara.

Osim struje, poskupeli su i prehrambeni proizvodi, pretplata za RTS, zato većina nas razmišlja o tome kako i na koji način najviše uštedeti.

Pripremili smo vam nekoliko korisnih saveta kako da uštedite električnu energiju.

Sijalice – mnogi su uvereni u to da su sijalice mali potrošači, ali ukoliko je nekoliko sijalica, istovremeno i bez potrebe uključeno, potrošnja električne energije raste. Kada sabarete koliko struje je ovako potrošeno primetićete da to i nije tako mala stavka.

Ukoliko i dalje koristite stare sijalice, zamenite ih štednim koje troše i do četiri puta manje energije nego obične. Ove sijalice su skuplje od običnih, ali je njihov vek trajanja duži.

Isključite iz struje aparate koje ne koristite – većina nas ne isključuje punjače iz struje, što je velika greška. Iako je u ovim slučajevima potrošnja struje mala, ona ipak postoji. Prema nekim podacima, čak 70 odsto električne energije uređaji troše kada su ugašeni, ali nisu isključeni iz struje. Zato iz struje isključite sve punjače i aparate koje ne koristite.

Pročitajte još:

Kuvanje na struju – najbolje koristiti šerpe sa debljim dnom koje čuvaju energiju i u njima se hrana brže sprema. Takođe, koristite odgovarajuće poklopce, jer tako toplota ostaje u posudi. Važno je da šerpa bude odgovarajuća za ringlu na kojoj se kuva, jer se tako u potpunosti koristi energije, što znači da se i štedi struja.

Ukoliko često koristite rernu za spremanje hrane, znate da u njoj u istom trenutku možete peći dva jela, što će uštedeti i struju i vreme potrebno za pripremu hrane. I rernu i ringlu treba ranije isključiti jer sačuvaju dovoljno toplote koja je potrebna da se jelo do kraja spremi.

Bojleri – upravo su bojleri veliki potrošači električne energije, ali ukoliko racionalno koristite toplu vodu i pazite kada ih uključujete, možete prepoloviti račun za struju. Najbolje da ih uključujete samo tokom perioda kada je jeftina struja, isključujte ih kada niste duži period u stanu i redovno čistite kamenac.

Kada se kupate ili perete ruke, prvo pustite hladnu vodu, pa onda polako puštajte toplu. Ukoliko vam je baterija podešena na sredinu između tople i hladne vode, svaki put kada pustite vodu iz bojlera kreće i topla voda, u tom slučaju grejač se automatski uključuje kako bi nadoknadio manjak tople vode. Često se dešava da ste zatvorili vodu, a topla nije ni došla do slavine, a bojler je povukao struju, što znatno utiče na potrošnju.

Mašine za pranje sudova i veša – obe su veliki potrošači električne energije. Zato je najbolje da ih uključujete kada su pune i da to radite kada je jeftina struja. Ukoliko odeća nije preterano prljava, operite je na nižoj temperaturi, a energiju ćete uštedeti i ako ne koristite program za pretpranje veša.

Milica Radičević

Đaci Nakova učestvovali u ekološkoj akciji

19.02.2021

Đaci OŠ “Petar Kočić”, iz Nakova u Kikindi, su zajedno sa njihovim učiteljicama i nastavnicama posadili 86 sadnica mlečnog i gorskog javora i sibirskog bresta.

Ekološkoj akciji, pored ostalih, prisustvovao je i Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde.

Sadni materijal obezbedili su Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i JP „Vojvodina šume“.

“Ovo je nastavak kontinuirane akcije pošumljavanja, a malo je poznato da su Kikinda i severni Banat najnepošumljeniji delovi naše zemlje i Evrope, pa zato svaka nova zasađena mladica može samo da poboljša našu ekološku sliku”, rekao je gradonačelnik.

Moglo se primetiti da su deca sa velikim entuzijazmom učestvovala u sadnji i da su pažljivo slušala zašto je važno da svi zajedno čuvamo životnu sredinu. Bio je to jedan ekološki čas.

Pročitajte još:

Lukač je potvrdio da se za pošumljavanje Kikinde i okoline izdvajaju sredstva iz budžeta, ali i da lokalna samouprava konkuriše kod nadležnih pokrajinskih i republičkih organa.

Brankica Tabak iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, rekla je kako Kikinđani dobro znaju koliko su im potrebne šume.

“Školska šuma će brzo dobiti svoj pravi izgled, jer su zasađena stabla stara četiri godine. Đaci su najbolji pokazatelj na kome treba da ostane briga o šumama, a slične akcije ponovićemo u Zrenjaninu, Žitištu, Sečnju i Subotici. Pokrajinski sekretarijat je opredelio Kikindi oko 600 sadnica”, rekla je Tabak.

Preostale mladice poslužiće da se popuni zelenilo na Gradskom trgu, a sadiće se i na Gradskom stadionu, u Školskom i Dečijem dispanzeru, u Banatskoj Topoli, Sajanu i na još nekim lokacijama.

Milan Majstorović, predsednik MZ Nakovo, rekao je da je na inicijativu grupe meštana odlučeno da se školska šuma posadi baš na ovom mestu. Do sada je u Nakovu pošumljeno oko sedam hektara, a preostala su još tri.

“Mladice su našle svoje mesto i na nekadašnjoj deponiji gde je zasađeno 1.500 sadnica, dok su prostor na kojem je zasađena školska šuma rekultivisan od strane meštana”, rekao je Majstorović.

Nisu bili vredni samo Kikinđani, i u Somboru su u utorak bili vredni.

Radnici Odeljenja za održavanje parkovskog i javnog zelenila JKP „Zelenilo“ u Somboru su u novom gradskom naselju Nova Selenča posadili 33 sadnice javora, čime je započela sadnja u ovom delu grada.

Ozelenjavanje gradskog bloka planirano je u etapama, a nadležni kažu da bi na ovom mestu trebalo da bude posađeno oko 200 sadnica. U cilju zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, na teritoriji grada i svih 15 naseljenih mesta aktivno se sprovode sadnje kako vetrozaštitnih pojasa, tako i ozelenjavanja javnih površina.

Energetski portal

Cilj promena u energetskom sektoru zelena Srbija do 2050. godine

19.02.2021

wind_park_vetropark — Foto-ilustracija: Unsplash (Serge le Strat)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Sve promene koje su pokrenute u energetskom sektoru usmerene su ka tome da naša zemlja ima dovoljno energije dobrog kvaliteta. Cilj je da se sve više koriste obnovljivi izvori energije kako bi do 2050. godine u Srbiji koristili zelenu energiju.

“Promene u energetskom sektoru odvijaju se na tri koloseka – kroz izmene ključnih zakona, reformisanje velikih preduzeća i povećanje investicija. Pripremljeni su nacrti četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva, od kojih su dva nova zakona koja uređuju energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije”, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

Prema njenim rečima, novim zakonom o OIE uvešćemo aukcije kao model podsticaja, konkurenciju proizvođača, tako da se već u 2021. godini očekuje da imamo drugačiju sliku o korišćenju ovih izvora energije.

Mihajlović je najavila da će podzakonska akta na osnovu novih zakona biti završena u narednih tri do šest meseci, uključujući i propise o ugroženim potrošačima struje, gasa, toplotne energije, kako bi se obezbedilo da veći broj koristi povlastice koje daje država, a da se, s druge strane, više bavimo politikom cena struje gasa i toplotne energije.

Pročitajte još:

Drugi kolosek promena u energetskom sektoru, kako je objasnila, odnosi se na reformisanje velikih javnih preduzeća, za koji je potrebna i politička podrška, jer svi podaci pokazuju na to da postoji mnogo problema u EPS-u i „Srbijagasu“.

“U EPS-u sprovođenje odluke Vlade o reorganizaciji zasad ide po planu i očekujemo da bude završeno do maja. Više problema imamo u „Srbijagasu“, ali i tu odluke Vlade moraju da se sprovedu ako ne želimo da imamo najviše cene gasa za industriju u Evropi, a upitna je i realna cena gasa za domaćinstva jer nema konkurencije. Takođe, moraju se ispoštovati i ugovorne obaveze koje imamo sa Energetskom zajednicom“, navela je ona.

Potpredsednica Vlade je, govoreći o trećem pravcu promena u energetskom sektoru, odnosno povećanju investicija, navela da vrednost aktuelnih i potencijalnih projekata u ovom resoru iznosi približno 10 milijardi evra.

Ona je naglasila da je važno da se investicije brže realizuju i da se adekvatno definišu prioriteti za investiranje u sektoru električne energije, gasa i toplotne energije.

S druge strane, kako je navela, nijedna odluka u oblasti energetike i nijedna investicija ne može da se sprovede bez povezivanja sa zaštitom životne sredine i klimatski neutralnim razvojem.

“Naime, mi ćemo postepeno sklanjati iz upotrebe određene kapacitete i povećavati korišćenje obnovljivih izvora energije kako bismo do 2050. mogli da govorimo o zelenoj energetici i zelenoj Srbiji”, predočila je Mihajlović.

Predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Veroljub Arsić rekao je da je Ministarstvo rudarstva i energetike jedno od najopterećenijih u Vladi jer od rada javnih preduzeća u ovom resoru zavise svi privredni tokovi.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Novi Sad dobio 90 miliona dinara za tri projekta koja će poboljšati kvalitet vazduha

19.02.2021

Rano-jutro-sviće-sad-budi-se-Novi-Sad Foto Slobodan Ničić — Photo: Slobodan Nicic

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović razgovarala je u sredu u Novom Sadu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem o dinamici tri projekta za uvođenje modernog zalivnog sistema u Futoškom i Limanskom parku i na delu Bulevara Evrope, koji će, po realizaciji, Novosađanima poboljšati ne samo izgled grada, već će doprineti i poboljšanju kvaliteta vazduha.

Za sufinansiranje tri projekta za zelenije parkove i gradske zone, Ministarstvo je opredelilo 90 miliona dinara.

“U Novom Sadu je u prethodnih nekoliko godina uočen problem sušenja stabala, i zato smo, u saradnji sa rukovodstvom Grada, odlučili da reagujemo tako što ćemo sufinansirati projekte za uvođenje savremenih zalivnih sistema. Cilj kojem težimo je da i u budućnosti podržavamo projekte koji nas približavaju evropskim standardima”, rekla je ministarka Vujović.

Pročitajte još:

Grad Novi Sad učestvuje u finansiranju ovih projekata sa iznosom od 31,7 miliona, dok će za te svrhe iz budžeta JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad biti utrošeno 1,4 miliona dinara.

Vujović i Vučević su, nakon sastanka, obišli novu crpnu stanicu u Novom Sadu.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

“Ušli smo u međudržavni sporazum sa ino-finansierima za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda, ali i 90 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže u Novom Sadu. U te svrhe planirano je 140 miliona evra”, naglasio je gradonačelnik Vučević, nakon obilaska.

Kako je rekao, izgradnju crpne stanice je finansirao Grad sa gotovo milijardu dinara, kao najavu velikih komunalnih projekata koji se rade sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ministarka Vujović je istakla da će po realizaciji ovog važnog projekta 95 odsto teritorije Novog Sada biti pokriveno primarnom i sekundarnom kanalizacionom mrežom, što će značajno uticati na životnu sredinu.

“Još jedan značajan poduhvat u Novom Sadu, na kojem radimo, jeste izrada projektne dokumentacije za regionalni centar za upravljanje otpadom, koji će obuhvatiti sedam opština”, izjavila je resorna ministarka.

Prema njenim rečima, Grad Novi Sad je ministarstvu prijavio i veći broj lokacija na kojima je potrebno uklanjanje divljih deponija. Na sastanku je dogovoreno da se, po obavljenom poslu pojača kontrola, kako jednom uklonjene deponije ne bi ponovo nastajale.

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je tri konkursa za lokalne samouprave ne bi li motivisalo građane da doprinesu u borbi za čist vazduh. Rok za prijavu na sva tri konkursa je bio 16. februar 2021. godine, a jednim konkursom opredeljeno je 200 miliona dinara za obnovu starih kotlarnica, čime će se smanjiti zagađenje vazduha, za drugi konkurs obezbeđeno je 100 miliona dinara za projekte sufinansiranja smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora, a za treći konkurs predviđeno je 100 miliona dinara za pošumljavanje.

Pravo da se prijave na sve raspisane konkurse imali su svi gradovi, opštine i gradske opštine u Srbiji. Konkursima je predviđeno da Ministarstvo zaštite životne sredine finansira 80 odsto opravdanih troškova projekta, dok učešće korisnika iznosi 20 odsto.

Projekti će biti birani prema unapred utvrđenim kriterijumima, a preliminarna rang lista biće objavljena na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i eUprave, u roku od najviše 60 dana od isteka roka za prijavu.

Energetski portal

1...590591592...1,670 Page 591 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM