Webiz konferencija – Elektromobilnost i platforma Charge&GO

17.09.2021

Charge&go-11-min (1) — Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

Regionalna konferencija Webiz Festival, koja se održava u Beogradu, na jednom mestu okupila je stručnjake iz oblasti telekomunikacija, elektromobilnosti, finansijskog sektora, oblasti IT, ivent industrije i predstavnike više startapova.

Učesnici konferencije imali su jedinstvenu priliku da od Miloša Kostića, direktora kompanije Charge&GO d. o. o, koji je sa svojim timom pokrenuo platformu Charge&GO, čuju sve o elektromobilnosti kod nas, kako koristiti ovu platformu i planove za budućnost.

Platforma Charge&GO je sve ono što je potrebno vlasniku automobila na električni pogon. Naime, vozači električnih automobili, zahvaljujući ovoj platformi, na jednom mestu mogu da vide umrežene punjače, kako bi na brz i lak način našli idealno mesto za dopunu svojih automobila.

“Charge&GO je prva regionalna digitalna platforma i aplikacija za naplatu korišćenja mesta za punjenje elektrovozila, koja je nastala u partnerstvu sa globalnim sistemom Virta. Sistem Charge&GO osmišljen je tako da vozačima električnih automobila pruža mogućnost da jednostavno i brzo pronađu punjačko mesto, autorizuju se, priključe vozilo, kada je to potrebno, zaustave punjenje i nastave svoje putovanje”, objašnjava Kostić.

Prednosti ove platforme su u tome što mogu da je koriste i registrovani i neregistrovani korisnici, a na raspolaganju su im, osim punjača u Srbiji, oko 170.000 punjača u 28 zemalja. Mogućnosti sistema su brojne, tako korisnici iz inostranstva vide punjače u našoj zemlji, dok korisnici registrovani u Srbiji, kroz partnersku mrežu mogu da vide punjače koji su u sistemu, a nalaze se van partnerske mreže.

Pročitajte još:

“Više od 300 korisnika pomoću sistema Charge&GO, puni svoje automobile, od toga je 60 odsto domaćih, a 40 odsto iz inostranstva”, rekao je Kostić.

Kako je istakao, prema trenutnim podacima u Srbiji ima svega 300 električnih automobila, ali da se nada da će se to uskoro promeniti i da će broj ovih automobula na ulicama biti mnogo veći.

Učesnici Webiz Festivala bili su vema zainteresovani za predavanje Miloša Kostića, zahvaljujući postavljenim pitanjima čule su se i nove informacije, kao što je formiranje Mobilne ekipe koja će “priskakati” u pomoć vozačima kada se baterija na automobilu isprazni, a punjača nema u blizini. I do kraja godine biće ugrađeno još punjača u našoj zemlji.

Webiz Festival organizuju predstavnici Evropske mreže preduzetništva, Fakultet za projektni i inovacioni menadžment Beograd, DSI, ICTHub, ImpactHUB, USAID.

Milica Radičević

“OIE Srbija 2021” – Integracije na tržište električne energije

17.09.2021

Učesnici četvrtog panela konferencije “OIE Srbija 2021” razgovarali su o integracijama obnovljivih izvora energije (OIE) na tržište električne energije. Kako je rečeno potpuna integracija je realnost i da svi indikatori razvoja elektroenergetskog sistema, kako kod nas, tako i u regionu, na to ukazuju.

Izvršni direktor SEEPEX-a, Miloš Mladenović, okupljne je podsetio da je i prethodna fid-in tarifa imala jedan dobar podsticajni okvir, što realizovane investicije i potvrđuju.

“Da kažem da smo evoluirali dalje i primenjujemo koncept aukcija, u našem slučaju će to biti finansijski ugovor koji će biti jedan zadovoljavajući okvir, ali treba to posmatrati u smislu jednog tranzicionog rešenja”, kaže Mladenović.

Marko Janković, direktor Direkcije za tržišta Elektromreže Srbije, objašnjava da se mi trenutno nalazimo u tranzicionom periodu kada je u pitanju dekarbonizacija. Na ovom putu veoma su bitne zakonske regulative, podzakonski akti i uredbe koje su približile regulativu Evropske unije našem zakonodavstvu.

“Podzakonska akta su veoma bitna i ona su nekim finalnim fazama izrade, određene uredbe su već završene”, rekao je Janković.

Prema rečima Ante Tojčića, izvršnog direktora Fractala iz Hrvatske, njihovo tržište, kada je reč o OIE, znatno je napredovalo nakon povezivanja sa slovenačkim Kropeksom (CROPEX), te je to doprinelo tome da volumeni narastu tri do četiri puta.

Pročitajte još:

“Siguran sam da će i tržište u Srbiji, kada dođe do povezivanja sa okolnim berzama, napredovati i da će volumeni narasti, kao i da će se nepoverenje i od investitora i od finansijskih instituacija sigurno smanjivati”, objasnio je Tojčić.

Vladimir Đorđević, iz kompanije AXPO, ističe da su oni bili pioniri na tržištima Evrope, kao i da pažljivo prate razvoj i da pokušavaju da na tržište izađu sa rešenjima koja će biti prihvatljivija za banke koje bi trebalo da prate razvoj projekata u ovoj oblasti.

“Nadam se da će potreba za investicijama i potreba za otkupom biti mnogo veća nego što je mogućnost države da izađe na tržište sa aukcijama. U ovom trenutku ne možemo da uradimo nešto kao država, ali sigurno možemo da napravimo neka dobra rešenja”, kaže Đorđević.

Kako su se složili panelisti tržište električne energije je u jednu ruku zanimljivo, a u drugu veliki rizik. Kao i da je otvoreno tržište ono ka čemu svi teže i da treba shvati da koncpet obnovljivi izvori energije nije nacionalni, već regionalni odnosno evropski koncept.

Prvu Konferenciju “OIE Srbija 2021”, koja je održana u Beogradu, su organizovali Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije u saradnji sa generalnim partnerom Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), pod pokroviteljstvom Ministartsva rudarstva i energetike.

Milica Radičević

Srbija prvi put emitovala “zelenu obveznicu” od milijardu evra

17.09.2021

novac-banka-pare-zelena-ekonomija — Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala dve emisije evroobveznica u evrima, saopštila je Narodna banka Srbije, ističući da je prvi put emitovana “zelena” evroobveznica u iznosu od jedne milijarde evra, ročnosti sedam godina.

Evroobveznica emitovana je po najnižoj kuponskoj stopi ikada od 1,00 odsto i stopi prinosa od 1,26 odsto, uz tražnju investitora koja je tokom aukcije premašila tri milijarde evra, navodi NBS.

Dodaje da je emitovana, istovremeno, i petnaestogodišnja konvencionalna evroobveznica u evrima u iznosu od 750 miliona evra, po kuponskoj stopi od 2,05 odsto i stopi prinosa od 2,3 odsto, što je evroobveznica najduže ročnosti koju je Republika Srbija do sada emitovala – za kojom je tražnja investitora premašila nivo od 2,5 milijarde evra.

Današnjom emisijom zelene obveznice, Srbija je postala jedna od malobrojnih evropskih zemalja i jedina evropska država van EU koja je emitovala zeleni instrument, navodi NBS.

Za šta će biti iskorišćena sredstva

Ovako prikupljena sredstva biće iskorišćena isključivo za finansiranje ili refinansiranje novih i postojećih rashoda usmerenih na postizanje još održivijeg rasta srpske ekonomije, a kroz ulaganja u oblastima obnovljive energije, energetske efikasnosti, saobraćaja, održivog upravljanja vodama i sprečavanja i kontrole zagađenja, kaže se u saopštenju.

“Još jedan uspešan izlazak naše zemlje na međunarodno tržište i izuzetno interesovanje međunarodnih investitora za srpskim hartijama, koje je tokom aukcije premašilo šest milijardi evra, predstavlja još jednu potvrdu njihovog poverenja u dugoročnu održivost dobrih ekonomskih performansi i očuvanje makroekonomske stabilnosti Republike Srbije”, rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Pročitajte još:

Dodaje da je “posebno raduje činjenica da je zabeležena snažna tražnja investitora za prvim zelenim instrumentom koji je naša zemlja emitovala, što je rezultiralo najnižom stopom finansiranja koju je Srbija do sada postigla (1,00 odsto) i ukazuje na poverenje investitora u strategiju održivog razvoja Srbije”.

Delegacije NBS i Ministarstva finansija su tokom protekla tri dana obavile niz uspešnih razgovora sa mnogobrojnim međunarodnim investitorima i finansijskim institucijama, zahvaljujući čemu je na aukciji interesovanje za srpskim evroobveznicama pokazalo preko 200 eminentnih ulagača iz celog sveta, navodi se u saopštenju.

Tabakovićeva je rekla da “činjenica da je u ambijentu još uvek prisutnih neizvesnosti na globalnim tržištima, Republika Srbija ponovo postigla izuzetno povoljne uslove finansiranja, predstavlja potvrdu da renomirani investitori pozitivno ocenjuju performanse naše ekonomije nakon krize i već je svrstavaju među zemlje sa rejtingom investicionog ranga, odnosno visoke sigurnosti ulaganja”.

“Koliko su emisije bile uspešne govori i činjenica da je Srbija tokom dana, od početnih uslova uspela da snizi kamatne stope za petinu, tj. 20 odsto (odnosno 0,35 procentnih poena) – kod “zelene” 7G obveznice i za 13 odsto (odnosno 0,30 procentnih poena) u slučaju konvencionalne 15G obveznice”, naglasila je guvernerka.

Emisija zelene obveznice u potpunosti je u skladu sa Principima zelenih obveznica Međunarodne asocijacije tržišta kapitala – ICMA-International Capital Market Asociation, koji su svetski standard, navodi se u saopštenju

“Sredstva prikupljena emisijom zelene evroobveznice biće korišćena u skladu sa Okvirnim dokumentom za izdavanje zelenih obveznica, dok će sredstva prikupljena emisijom konvencionalne evroobveznice biti iskorišćena delom za refinansiranje postojećih dugova, kao i za pružanje podrške daljem rastu naše ekonomije. Održivost javnog duga naše zemlje, kao i do sada, ni u jednom trenutku neće biti dovedena u pitanje”, istakla je guvernerka NBS.

Mali: Država ulaže u ekologiju

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je država posvećena povećanju ulaganja u ekologiju i zaštitu životne sredine, kao i obezbeđivanju najpovoljnijih sredstava za zelene projekte iz novih izvora finansiranja, kao što je tržište zelenih obveznica.

Izjavio je da će sredstva biti iskorišćena za projekte iz tzv. Zelene agende, kao i da je ovo još jedan pokazatelj opredeljenosti i posvećenosti Srbije zelenim projektima i povećanju ulaganja u ekologiju, saopštilo je Ministarstvo finansija.

“Sredstva od izdatih zelenih obveznica koristiće se i za finansiranje i refinansiranje troškova vezanih za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za izgradnju metroa i moderne železnice, zaštitu od poplava, očuvanje biodiverziteta, kontrolu i prevenciju zagađenja, prikupljanje, preradu i reciklažu otpada, energtetsku efikasnost i obnovljive izore energije”, naveo je Mali, koji je rekao da sredstva biti strogo kontrolisana.

Naglasio je da će najveći deo sredstava prikupljenih emisijom druge tranše evroobveznice, biće iskorišćen za ono što je najurgentnije u ovom trenutku, a to je da se otplate dugovi koji su nasleđeni iz prošlosti.

Izvor: RTS

Uloga biznis sektora ključna u odgovoru na klimatske promene

17.09.2021

work_meerting_radni_sastanak — Foto-ilustracija: Unsplash (You X Ventures)

Poslovni sektor igra važnu ulogu u prilagođavanju i jačanju otpornosti na klimatske promene, a sve kompanije u svojim poslovnim planovima treba da stave fokus na zaštitu životne sredine, poručio je Siniša Mitrović, rukovodila Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije (PKS) na onlajn konferenciji “Klimatske promene i zelena tranzicija” koju je PKS organizovala u saradnji sa Svetskom oragnizacijom za zaštitu prirode (WWF).

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, Mihailo Vesović istakao je značaju strateških ciljeva zelene tranzicije i zelene ekonomije kao i dekarbonizaciji industrije.

„Društvo i ekonomija su pod velikim pritiskom promena koje se očekuju, a najvažnije je da primene pođu upravo od kompanija. Zelena tranzicija mora biti u fokusu u odnosu prema zaštiti životne sredine i klimatskim promenama”, kaže Vesović. Dodaje da je PKS veoma aktivna na tom polju kroz Alijansu za zelenu tranziciju Srbije (CE HUB), kao i da je pokrenuta Digitalna platforma za cirkularnu ekonmiju. Podseća da je indistrijskom politikom Vlade Srbije cirkularna ekonomija stavljena kao jedan od prioriteta.

Pročitajte još:

Inkluzivno i inovativno su koncepti na kojima počiva zelena tranzicija u Švedskoj, kaže Ida Rojtersverd, prva sekretarka Ambasade Švedske, rukovodilac programa za zaštitu životne sredine. Zelena tranzicija, koja treba da bude pravična i da nikog ne izostavi, prioritet je švedske vlade, a kao najveći donator na planu zaštite životne sredine u Srbiji, Švedska je posebno fokusirana na oblasti poput upravljanja otpadom i obrazovanja mladih i ranjivih grupa o klimatskih promenama.

Velika Britanija zelenu tradiciju vidi kao novu ekonomsku priliku i za sopstvenu i za globalnu privredu. U Srbiji sarađuje sa organizacijama civilnog društva na definisanju politika vezanih za životnu sredinu. Za svaku ekonomiju najskuplje je ako ne preduzima ništa da se prilagodi uslovima klimatske krize, kaže Kristofer Li, drugi sekretar Ambasade Velike Britanije za trgovinu, ekonomiju i životnu sredinu.

Svoju dobru praksu u domenu zaštite životne sredine predstavili su predstavnici korporativnog sektora, kompanije Coca-Cola i IKEA, kao i dva domaća startapa – WoolAPack, koji je kao zamenu za stiropor razvio ambalažu za hranu od vune, i Dr. Knight, inovator uređaja koji upija boju iz odeće sprečavajući tako da ona dospe u reke.

Izvor: Privredna komora Srbije

“OIE Srbija 2021” – Izazovi i prepreke u razvoju i izgradnji projekata OIE

16.09.2021

Prema podacima u 2020. godini u Evropskoj uniji obnovljivi izvori energije su generisali više struje od fosilnih goriva. O tome gde se Srbija nalazi na ovom putu i dokle smo stigli, razgovarali su Emanuel Van Vyve, direktor poslovnog razvoja kompanije Elicio, Marko Liposcak, direktor poslovnog razvoja kompanije Enligh, Boni Norman, predsednica E3 International i Aleksandar Jakovljević, direktor za strategiju Elektroprivrede Srbije.

Kako je istakao Enanuel Van Vyve, investitori se sreću sa veoma komplikovanim procesom dobijanja građevinskih dozvola za izgradnju vetroparkova, kao i da postoje strogi zahtevi za dozvole za rad. Iskreno se nada da će u budućnosti ovaj sistem biti malo bolje uređen, a pohvaljuje najavu da će uskoro biti doneti podzakonski akti.

“Radimo na projektu 200 megavata koji je ranoj fazi planiranja, a vetroparkovi Alibunar i Malibunar imaju kapacitet 50 MW”, kaže on i dodaje da se nada da će biti spremni za najavljeni sistem aukcija.

Vetropark Kovačica, pionirski je poduhvat u našoj zemlji i uskoro će biti proširen, jer je u toku dobijanje dozvola za projekat Pupin.

Kako je pojasnio Marko Liposcak, ranija iskustva su im pomogla u procesu dobijanja dozvola, što im pokazuje da ima napretka, kao i da su optimistični kada je reč o razvoju projekata OIE u Srbiji.

Pročitajte još:

“Novi izazov, trenutno je, plasiranje energije u mrežu. Važno je da se projekti razvijaju u saradnji sa lokalnom zajednicom”, kaže Liposcak.

Prema rečima Aleksandra Jakovljevića, tranzicija Srbije ka obnovljivim izvorima energije je realna i održiva i jasno definiše naš put u procesu dekarbonizacije i tranzicije. Ali da naše rešenje mora da bude specifično jer će ugalj u narednom periodu biti ključni faktor kada je reč o energetskoj sigurnosti Srbije. Jer mi trenutno, u proizvodnom procesu, koristimo čak 70 odsto uglja i potrebno je vreme da se to promeni.

“Povećanje obnovljivih izvora energije je potrebo i neophodno, mora se napraviti balans i proces koji bi mogao da bude održiv za sve”, kaže Jakovljević.

Biomasa i restauracija degradiranog i zapuštenog zemljišta na kom se može proizvoditi hrana, teme su na koje se osvrnula Boni Norman. Ona je istakla da na teritoriji Srbije ima 1,6 miliona hektara ovakvog zemljišta, da ga puno ima Vojvodini i Kolubarskom okrugu u kom rade na jednom velikom projektu.

“Treba raditi na tome da se neuništavaju zemljišta i šume, restauracija degradiranog zemljišta, kao i deponija, su šansa za nova radna mesta, ali i za poboljšanje kvaliteta vazduha”, istakla je ona.

Prvu Konferenciju “OIE Srbija 2021” su organizovali Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije u saradnji sa generalnim partnerom Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), pod pokroviteljstvom Ministartsva rudarstva i energetike.

Milica Radičević

Priča o dečaku i deponiji (koja neće imati srećan kraj)

16.09.2021

deponija-dečaj — Foto-ilustracija: Pixabay

Smeće uglavnom prestaje da nas zanima onog trenutka kada zatvorimo poklopac kante, a čak i ako se stidljivo pomoli pitanje „da li sam mogao/la ponovo da upotrebim/recikliram/kompostiram?“, tok misli brzo sklizne na sijaset „prečih“ tema – ovogodišnju Met Galu, Novakove suze nakon poraza na US Openu i akciju u DIS-u.

Ipak, kilogrami otpada koje milioni domaćinstava svakodnevno gomilaju (svaka čast malobrojnim zero-waste porodicama), ne treba da nas brinu isključivo zbog neprijatnih mirisa jer, kada ja nesmotreno trpam mešani otpad u jednu te istu crnu kesu, za nekoga, potpuno nevinog, muke baš tu počinju.

Maleni Metju Ričards ceo svoj kratki život izložen je isparenjima sa obližnje deponije u Silverdejlu, selu u Velikoj Britaniji.

Iako se nadam da će život ovog petogodišnjaka biti ispunjen radošću i brojnim uspesima, pedijatri su saglasni da je izloženost gasovima sa deponije uzrokovala nepovratnu štetu Metjuovom zdravlju i da je njegov očekivani životni vek drastično skraćen.

Zamislite to – isparenja sa deponije…uzrokovala štetu… Onda možete pretpostaviti kako na zdravlje najmlađih utiče dim!

Još uvek se nismo oporavili (ako je uopšte moguće oporaviti se) od požara na deponijama širom Srbije zbog kojih se nad gradovima nadvio monstruozni, nepodnošljivo smrdljivi i smrtonosni dim. Na hiljade Metjua iz Beograda, Novog Sada, Bora, Topole, neki stari svega par sati, danima su udisali toksične gasove sa deponija na kojima gori sve što vam padne napamet.

Bojim se da mislim o posledicama ovih incidenata, ali jedna stvar mi je neprestano u glavi – ovo nikada više ne sme da se dogodi!

Prevencija iziskuje da znamo kako do ovih požara uopšte dolazi i ne, nisu podmetnuti. Glavni osumnjičeni je lako zapaljivi metan. A stručnjaci kažu još i ovo: kada se biootpad razgrađuje prirodnim putem, oslobađa se ovaj gas koji ostaje zarobljen ispod naslaga smeća. Dovoljna je kombinacija visokih temperatura i deponija puna džepova metana i buum! – Eto nama požara koji ni 20 cisterni i danonoćni rad vatrogasaca ne mogu da ugase.

Zato se vraćam na uvod bloga i značaj odvajanja otpada – plastike, stakla, biootpada, medicinskog otpada, jer sve to, pomešano na istoj deponiji, predstavlja pravu tempiranu bombu.

Verujem da je gnjavaža, makad dok se ne naviknemo, ali klinci, čija nejaka pluća ni kriva ni dužna stradaju, od nas to očekuju.

Milena Maglovski

Gradovi u Srbiji obeležavaju Evropsku nedelju mobilnosti

16.09.2021

Svake godine u periodu od 16. do 22. septembra održava se manifestacija “Evropska nedelja mobilnosti” čije je osnivač i pokrovitelj Evropska komisija.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić označio je početak manifestacije i ovim povodom otvorio izložbu nagradnog foto-konkursa „Održiva mobilnost za zdraviji život“, navodi se na sajtu Grada.

„Svakog septembra, već dvadeset godina, govorimo o održivoj mobilnosti i značaju zelene hijerarhije u saobraćaju: pešačenju, vožnji bicikla, nemotorizovanim vidovima saobraćaja, kao i upotrebi javnog prevoza. U Beogradu svake godine imamo 50.000 automobila više i zato moramo favorizovati druge vidove kretanja u gradu, što smo i definisali našim Planom održive urbane mobilnosti“, rekao je gradonačelnik.

On je najavio da će tokom „Evropske nedelje urbane mobilnosti” u Beogradu svakodnevno biti organizovani događaji kojima će građani biti podsećani na važnost zelene hijerarhije.

I Grad Užice se ove godine u manifestaciju uključuje nizom aktivnosti koje će biti realizovane u narednih sedam dana. Po rečima Slobodana Šiljkovića, člana Gradskog veća za saobraćaj, sve planirane aktivnosti imaju za cilj što manju upotrebu motornih vozila, čime direktno utičemo na očuvanje životne sredine i bolji kvalitet vazduha.

Pročitajte još:

”Tema kampanje za 2021. godinu je održiva mobilnost za zdraviji život sa sloganom ‘Krećimo se održivo, ostanimo zdravi’. U skladu sa tim podržaćemo određene tematske celine u periodu od sedam dana. Od danas će krenuti anketiranje građana preko društvenih mreža, pa želimo da ovim putem zamolimo građane da nam daju sugestije i odgovore na pitanja iz ankete“, rekao je Šiljković.

On je dodao da su planirane radionice na otvorenom u realizaciji Predškolske ustanova i Osnovnih škola, kao i javni čas vežbanja i promocija pešačenja i zdravog života u organizaciji Sportskog saveza.

Treći dan je rezervisan za promovisanje biciklizma gde će u organizaciji grada i BK “Era” biciklisti sa Gradske plaže krenuti u subotu u 11 časova trasom do Staparske banje, dok će sedmog i ujedno poslednjeg dana rukovodstvo Grada doći peške na posao i time dati primer sugrađanima.

Energetski portal

“OIE Srbija 2021” – Regionalna saradnja ključna u energetskoj tranziciji

16.09.2021

Dekarbonizacija, energetska tranzicija, aukcije, finansiranje, integracija obnovljivih izvora energije u tržište električne energije i žene u “zelenom biznisu” – ovo su bile teme panela prve konferencije “OIE Srbija 2021” koja je održana u Beogradu.

Od vodećih stručnjaka kako iz zemlje, tako i iz regiona i Evrope, prisutni su imali prilike da čuju gde se Srbija nalazi, a gde region, kada je reč o energetskoj tranziciji.

Prema rečima Janeza Kopača, direktora Sekretarijata Energetske zajednice, neophodno je da se emisije ugljen-dioksida (CO2) oporezuju kako bi postojao stalni izvor novca. Međutim, svestan je da će to biti veliki socijalni problem, ali i da ga treba rešavati što pre.

“Činjenica je da Evopska unija očekuje da Balkan drži isti tempo tranzicije, ali moramo biti svesni da je pomoć potrebna, jer nemaju svi isti budžet za to. Kako bi se to postiglo, moraju se oporezivati emisije gasova i ta sredstva, sa domaćim merama, treba koristiti za tranziciju”, objasnio je Kopač.

Posebnu pažnju okupljenih privuklo je iskustvo Severne Makedonije. Naime, ova država je prva u regionu donela odluku da prestane da koristi ugalj.

“Vlada je reforme započela 2017. godine donošenjem novih zakona, podzakonskim aktima, kao i novim modelima podrške obnovljivim izvorima energije. Čak 3,1 miliona evra planirano je za projekte u OIE za period do 2027. godine, a oporezovana je nafta i to sa 5,7 evrocenti po litru”, objasnio je Viktor Andov, savetnik premijera Severne Makedonije i dodao su usvojili strategiju za energetski razvoj koja je u potpunosti usklađena sa Zelenim dogovorom a Vlada se obavezala da će stateškim investitorima davati pravnu garanciju čime će im pružati sigurnost.

Kako je objasnio Džajls Dikson, direktor Wind Europe, važno je da proces dobijanja dozvola za izgradnju vetroparkova bude ubrzan. Takođe, sistem aukcija mora biti jasniji i sigurniji, jer to privlači investitore.

Pročitajte još:

Posebnu pažnju posvetio je stabilnim prihodima i CFD modelu koji je, kako kaže, najbolji. Predvidivost stabilnih prihoda najvažniji je faktor za davanje kredita, sa čime su se složili i bankari.

“Uloga banaka, uz međunarodne finansijske institucije u zelenoj tranziciji je ključna. Sa jedne strane banke imaju savetodavnu ulogu, gde klijentima pružaju stručnu podršku sa ciljem kreiranja optimalnih finasijskih modela i pripremu jedinstvenih paketa finansiranja. Drugi deo jeste podrška sektoru obnovljivih izvora energije i projekata u oblasti energetske efikasnosti kroz direktno kreditiranje i obezbeđivanje drugih povezanih proizvoda koji prate Projektno finansiranje. UniCredit učestvuje u više institucionalnih i međunarodnih radnih grupa sa posebnim fokusom na praćenje napretka ekološko-društvenog upravljanja (ESG)”, kaže Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke.

Kako je dodao, njihov savetodavni tim za održive finansije u okviru odeljenja za korporativno i investiciono bankarstvo već nekoliko godina aktivno savetuje klijente o relevantnim mogućnostima finansiranja ESG u holističkom pristupu proizvodima, pomažući klijentima u odabiru pravih alata za održivo finansiranje koji su dostupni na tržištu.

Pavle Milekić, iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kaže da je ogromno zadovoljstvo videti da u Srbiji dolazi do promena kada je reč o obnovljivim izvorima energije i da se sve na neki način pokreće. Veliko interesovanje, kako investitora, bankara i stručne javnosti za konferenciju “OIE Srbija 2021” pokazuje da postoji ogroman interes.

Razmena iskustava i regionalni projekti veoma su važni u ovom procesu tranzicije. Kako je rekla Maja Pokrovac iz OIE Hrvatske, regionalna saradnja je veoma važna i ključna, dok je Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, objasnila je da su dobri primeri iz regiona pomogli Srbiji da dobije nove Zakone.

Okupljene je posebno obradovala informacija da će do kraja oktobra biti doneti svi podzakonski akti, kao i da će aukcije biti elektronske.

“Do kraja februara 2022. godine imaćemo trogodišnji plan aukcija. One će biti važne za privlačenje investitora, a u planu je uvođenje direktnih ugovora između proizvođača i potrošača, što će industriji biti posebno značajno”, navela je Atanacković.

Milica Radičević

Rezervat biosfere „Mura-Drava-Dunav“ upisan na listu Uneska

16.09.2021

european_reindeer_jelen — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jon Flobrant)

U sklopu Uneskovog programa “Čovek i biosfera” (MAB) dodato je 20 novih lokacija u Svetsku mrežu rezervata biosfere, koja sada broji 727 rezervata biosfere u 131 zemlji, uključujući 22 prekogranične lokacije. Uneskovi rezervati biosfere sada pokrivaju više od 5 odsto kopnene mase zemlje, u kojoj se kombinuju očuvanje biodiverziteta, obrazovanje o životnoj sredini, istraživanje i održivi razvoj, navodi se u saopštenju Uneska.

Jedan od novoupisanih rezervata prirode je i područje koje obuhvata koridor Mure, Drave i poplavno područje centralnog dela toka Dunava u pet država. Rezervat biosfere „Mura-Drava-Dunav“ postao je najveće priznato prirodno dobro na svetu pod međudržavnom zaštitom.

Međunarodni koordinacioni savet Uneskovog programa „Čovek i biosfera“, proglasio je ovo područje na 33. sednici koja se održava u Abudži, u Nigeriji, a na zajednički predlog Srbije, Mađarske, Austrije, Slovenije i Hrvatske.

Pročitajte još:

Ovo je jedna od najznačajnijih inicijativa u poslednjih 30 godina koja se odnosi na zaštitu prekograničnog područja. Rezervat je primer očuvanog rečnog ekosistema punog različitih biljnih i životinjskih staništa i vrsta. Uz podršku Uneska, proglašenje Rezervata biosfere će dodatno naglasiti prednosti zaštićenih područja, kao globalno prepoznatih za razvoj turizma, očuvanje prirode i restauracije, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Područje se prostire na 931.820 hektara i u njemu živi blizu 900.000 ljudi. Države na čijoj je teritoriji već ulažu napore u njegovo očuvanje, a imaju i iskustva u zajedničkoj implementaciji velikih međunarodnih projekata u oblasti zaštite prirode koje sufinansira Evropska unija.

Nosilac procesa nominacije u Republici Srbiji je Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Energetski portal

“OIE Srbija 2021”- energetska tranzicija i zelene energije put kojim Srbija ide

15.09.2021

najava-za-sajt_srp_final — Foto: Promo OIE Srbija

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Konferenciju “OIE Srbija 2021”, koju organizuje Udruženje obnovljivi izbori energije Srbije u saradnji sa generalnim partnerom Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), pod pokroviteljstvom Ministartsva rudarstva i energetike, danas su otvorili Gregor Zelinski, direktor energetskog tima EBRD-a i ministarka Zorana Mihajlović.

Dekarbonizacija, energetska tranzicija, upotreba obnoljivih izvora energije i zelena energetika samo su neke od tema o kojima je bilo reči.

Kako je rekao Gregor Zelinski, nulta emisija gasova je jedan od najvažnijih ciljeva koji su zacrtani za 2050. godinu, a kako bi se to ostvarilo neophodna je veća upotreba tehnologije za čistu energiju. Važnu ulogu u tome ima kapital kao i aktivacija privatnog sektora, te i investitori.

“Nadležni moraju doneti zakone kao i jasna pravila, koja će pratiti zelenu tranziciju. Srbija je zemlja koja ide ka tome, pokrenute reforme, donošenje novih zakona to jasno pokazuju”, kaže Zelinski.

Pročitajte još:

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, istakla je da je kroz zakonski okvir pokrenut proces energetske tranzicije.

“Moramo da budemo brzi i efikasni kada je u pitanju dekarbonizacija, bez obzira na otpore koje osećamo. Ako polako, korak po korak, idemo ka tome da zamenimo prljave elektrane koje koriste najgori ugalj i da imamo što više kapaciteta koji koriste obnovljive izvore, možemo da budemo važan faktor u trgovini električnom energijom u ovom delu Evrope“, rekla je ona.

Kako je dodala pitanje dekarbonizacije, zelene energetske tranzicije je globalno i generacijsko pitanje, i kao takvo traži jedinstven odgovor i zajedničko delovanje.

“To je pitanje zdravlja i životne sredine i ljudi, ona je i potencijal i mogućnosti koje pruža su gotovo nemerljive. To je i novi model rasta, jedna nova industrijska revolucija. Govorim o novim investicijama, novim zelenim radnim mestima. Vrednost projekata novog investicionog ciklusa je 17 milijardi evra, od čega će najmanje pet biti za OIE“, poručila je Mihajlović.

Kako je ministarka istakla u toku je izrada podzakonskih dokumenata koja će odediti put kojim Srbija treba da ide u narednim decenijama u energetici. Kao i da će prve aukcije biti održane u decembru ove godine.

“Naš cilj je da do 2040. godine imamo najmanje 40 odsto energije dobijene iz OIE, a do 2050. i više od 50 odsto. Očekujemo i da emisije štetnih gasova narednih 10 godina prate prosek u EU. Pred nama su veliki izazovi, ali sve što radimo, radimo zajedno sa lokalnim samoupravama, biznis zajednicom i građanima, što se najbolje vidi kroz projekte povećanja energetske efikasnosti i solarnih panela“, istakla je Mihajlović.

Konferencija “OIE Srbija 2021” održava se u Beogradu, a Energetski portal je generalni medijski pokrovitelj ovog događaja. Neveni Đukić, glavnoj urednici, uručena je zahvalnica za podršku Konferenciji.

Milica Radičević

Šta nam savetuju nordijske zemlje u prelasku na cirkularnu ekonomiju?

15.09.2021

circular-economy — Foto-ilustracija: Pixabay

U razvijenim zemljama Evrope cirkularna ekonomija odavno je iz teorije prevedena u veoma uspešnu praksu, dok je u Srbiji ovaj termin široj javnosti još uvek potpuno stran. Ipak, ova slika uskoro će morati drastično da se promeni jer građani Srbije, kao i ostalih evropskih zemalja, očekuju da se u našoj zemlji otpadom upravlja na održiv i ekonomski isplativ način.

Zato je u Privrednoj komori Vojvodine održana je konferencija pod nazivom „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva“ u partnerstvu sa Privrednom komorom Vojvodine, Nordijskom poslovnom alijansom i Naled-om, a u saradnji sa Skupštinom AP Vojvodine, Gradom Novim Sadom i Privrednom komorom Srbije.

Biootpad – problem ili potencijal?

Gostujući i domaći panelisti pozabavili su se temom biootpada koji se u našoj zemlji neadekvatno odlaže na nesanitarnim deponijama. Kako je objasnila Sandra Dokić iz Sektora za strateško planiranje, projekte, međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu zaštite životne sredine, biootpad čini 50 odsto komunalnog otpada koji dospe na deponije, odnosno preko milion tona godišnje.

Jasno je da, ako uspostavimo adekvatan sistem upravljanja organskim otpadom, ne samo što ćemo smanjiti količinu smeća na deponijama, već ćemo moći da ga iskoristimo za proizvodnju biogasa i kvalitetnog poljoprivrednog đubriva.

Jens Moge, stručnjak za upravljanje otpadom iz Norveške, pojasnio je da prirodan proces razgranje organske materije podrazumeva nastajanje metana, a Norveška je dobar primer kako se ovaj proces može iskoristiti za cirkularnu ekonomiju.

Moge je naveo primer biogasnog postrojenja u sklopu proizvodnje paradajza te kako se đubrivo iz biogasnih elektrana koristi u obližnjim plastenicima.

Čini se da smo i mi na dobrom putu kada je reč o korišćenju biogasa jer, prema rečima Aleksandre Vučinić, šefice Grupe za cirkularnu ekonomiju u Ministarstvu zaštite životne sredine, u Srbiji već postoji 21 biogasno postrojenje.

Panelisti su se složili da je biootpad glavni krivac za požare na deponijama i dodali da je važno sprečiti njegov nastanak. Pre svega, neophodno je zaboravimo na bacanje hrane, a Vučinić dodaje da moramo ustanoviti da li pojedine namirnice mogu imati produženi rok trajanja jer se u našoj zemlji mnogo hrane kojoj je zvanično prošao rok trajanja, ali je i dalje savršeno pogodna za ljudsku upotrebu, baca.

Pročitajte još:

Kakve promene nas očekuju?

Da bi u Srbiji zaživela cirkularna ekonomija, izvesno je da ćemo morati da promenimo navike u upravljanju otpadom. Dokić je navela da će domaćinstva uskoro morati da vrše primarnu separaciju otpada i to će, kako kaže, u početku podrazumevati dve kante, a kada usvojimo ovu praksu, broj kanti će se povećati.

Moge je dodao da je u Norveškoj primarna separacija u domaćinstvima već ustaljena praksa, a otpad se baca u nekoliko odvojenih kanti: za opasan otpad, biootpad, plastiku, papir i druge vrste otpada, napomenuvši da svaka lokalna samouprava može odrediti na koji način i u koliko kanti će građani odlagati otpad.

Mikael Hansen iz javnog komunalnog preduzeća “Odense” u Danskoj rekao je da bi građani Srbije trebalo da očekuju drastično povećanje cene komunalnih usluga kako bi projekti cirkularne ekonomije funkcionisali. Najlakše je, složili su se panelisti, odložiti mešani otpad na deponiju bez ikakve separacije, a u tom slučaju građani plaćaju samo cenu transporta otpada. Daleko je zahtevnije sortirati otpad i tretirati ga po ekološkim standardima, a to, kako napominju, dosta košta.

Panelisti su zaključili da cirkularna ekonomija predstavlja veliku šansu za razvoj brojnih startapova, otvaranje novih radnih mesta, ali i kvalitetniji život svih građana. Srbija će na ovom, nimalo lakom putu, imati nesebičnu pomoć nordijskih zemalja koje će nam pomagati kako savetima, tako i finansijskim sredstima, ali i ministarstava i lokalnih samouprava koji su prepoznali značaj i potencijal cirkularne ekonomije.

Milena Maglovski

Upravljanje vodama po evropskim standardima

15.09.2021

river-reka-voda — Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Anderson)

Nacrt Plana upravljanja vodama na teritoriji Srbije za period od narednih šest godina je u finalnoj fazi i njegov ključni cilj je zaštita i unapređenje vodnih resursa naše zemlje. Šta nam donosi ovaj strateški okvir za upravljanje vodama, kakvi su planovi za navodnjavanje, koje mere preduzimamo za zaštitu od poplava i kako zaustaviti zagađenje voda, razgovaramo sa v.d. direktorkom Republičke direkcije za vode Natašom Milić.

EP: Prošle godine počela je izrada Strategije navodnjavanja Srbije. Šta je do sada urađeno i ko će sve imati koristi od nje?

Nataša Milić: Republika Srbija i Evropska banka za obnovu i razvoj potpisali su 2019. godine Ugovor o zajmu kojim je predviđeno da se iz sredstava bespovratne pomoći finansira izrada Strategije za navodnjavanje, sa petogodišnjim akcionim planom. Strategija za navodnjavanje je planski osnov za izgradnju i eksploataciju sistema za navodnjavanje u Republici Srbiji čime će se obezbediti održivo korišćenje prirodnih resursa i njihovo kvalitetno unapređenje. Projektom je predviđena i izrada ukupno sedam tehničkih dokumenata koji će analizirati različite aspekte navodnjavanja – cenu vode za navodnjavanje, raspoloživost vodnih resursa zemlje, upravljanje navodnjavanjem i dr. U narednom periodu planirano je da se održi veći broj vebinara i radionica na temu navodnjavanja, a u cilju punog uključivanja javnosti u proces izrade Strategije. Prvi Nacrt strategije može se očekivati u septembru, nakon čega će se pristupiti izradi petogodišnjeg akcionog plana.

U fokusu:

EP: Kolika površina zemljišta i u kojim delovima Srbije se navodnjava? Da li se trenutno prave sistemi za navodnjavanje i gde?

Nataša Milić: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini 69.695 ha površine bilo je obuhvaćeno sistemima za navodnjavanje, od čega je navodnjavano ukupno 50.366 ha. Na osnovu ugovora o zajmu, stvoren je pravni osnov da se iz sredstava zajma Fonda za razvoj Abu Dabija finansira izvođenje radova na vodnim objektima za navodnjavanje u javnoj svojini Republike Srbije, u iznosu od 97.000.000 dolara. U cilju nastavka realizacije projekta Razvoj sistema za navodnjavanje – I faza, u 2020. godini zaključeni su ugovori o izvođenju radova na izgradnji, sanaciji i uređenju vodnih objekata na području Bačke, Banata i Srema, a u ovoj godini planira se nastavak finansiranja izvođenja tih radova. Izgradnjom, sanacijom i uređenjem vodnih objekata, čija je realizacija u toku, stvaraju se uslovi za navodnjavanje još oko 67.000 ha dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta. Na osnovu Ugovora o zajmu, u toku 2021. i 2022. godine finansiraće se izgradnja i rehabilitacija infrastrukture za navodnjavanje u području istočne Srbije (opština Negotin) i centralne Srbije (opština Svilajnac) u iznosu od 15.000.000 evra.

EP: Da li je završen Plan upravljanja vodama i kakve konkretne promene on donosi?

Nataša Milić: Plan upravljanja vodama je osnovni instrument kojim se implementiraju principi EU Okvirne direktive o vodama i predstavlja strateški okvir za integralno upravljanje vodama. Plan upravljanja vodama propisuje ciljeve životne sredine za sva vodna tela površinskih i podzemnih voda koje je potrebno dostići uz sprovođenje aktivnosti zaštite i unapređenja vodnih resursa. Plan se donosi sa periodom važenja od šest godina, nakon čega se vrši njegova revizija. To konkretno znači da će se pratiti stanje svakog vodnog tela (segmenta vodotoka) i preduzimati mere da se ono zadrži u dobrom statusu ili da se obezbedi dobar status, kroz smanjenje ili zaustavljanje daljeg zagađivanja. Ovo je prvi ovakav plan u našoj zemlji koji je urađen prema svim standardima EU zakonodavstva u oblasti voda i prema odredbama naših zakona. U toku su aktivnosti na finalizaciji Nacrta Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021–2027, posle čega ćemo ući u proces javnog uvida i javne rasprave.

EP: Prema zvaničnim informacijama, vode u Srbiji ima dovoljno. Da li znamo da je pravilno koristimo i, još važnije, čuvamo? Koliko su naše reke zagađene?

Nataša Milić: Vodosnabdevanje stanovništva je zadovoljavajuće u većem broju gradova i opština u Republici Srbiji. Savremenim sistemima za vodosnabdevanje obuhvaćeno je više od 75 odsto stanovništva, dok se ostali snabdevaju iz manjih vodovodnih sistema koji ne pripadaju javnom vodosnabdevanju, gde se ne vrši svakodnevna kontrola kvaliteta vode. Zagađivanje voda se generalno može svrstati u dve kategorije: iz koncentrisanih izvora i iz rasutih izvora. Koncentrisane izvore uglavnom čine ispusti iz kanalizacionih sistema i iz industrije. Iz rasutih izvora nastaju tzv. prostorna zagađivanja poreklom od stanovništva koje nije priključeno na kanalizacione sisteme, od neodgovarajuće obrade zemljišta, ispiranja šumskih i ostalih površina, od stočnog fonda, neuređenih komunalnih deponija i smetlišta i drugih ljudskih aktivnosti. Ne bi trebalo govoriti o tome koliko su zagađene naše reke, naglasak treba staviti na mere koje treba preduzeti da se vode ne zagađuju ljudskom aktivnošću. To se, pre svega, odnosi na sakupljanje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i prečišćavanje industrijskih otpadnih voda, na primenu dobre poljoprivredne prakse, uključujući i sistematsko praćenje i kontrolu upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilja, sanaciju, remedijaciju i zatvaranje neuređenih i divljih deponija/smetlišta, koja su u velikom broju na obalama reka. Jedna od najbitnijih i inicijalnih mera je podizanje svesti svih subjekata, uključujući i stanovništvo, o važnosti i potrebi očuvanja i poboljšanja kvaliteta voda.

Intervju vodila: Milica Radičević

Tekst u celini možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.

Više od 200 miliona ljudi moglo bi da migrira do 2050. zbog klimatskih promena

15.09.2021

Planeta_ljudi_trejler1 — Foto: YouTube (screenshot)

Klimatske promene bi mogle da primoraju više od 200 miliona ljudi da napuste domove u naredne tri decenije ako ne bude preduzeta hitna akcija na smanjenju emisije štetnih gasova i razlika u nivou razvijenosti, navodi se u izveštaju Svetske banke.

U drugom delu izveštaja, danas objavljenom, autori ispituju kako bi uticaji klimatskih promena, kao što su nestašica vode, smanjenje produktivnosti useva i porast nivoa mora, mogli da dovedu do miliona “klimatskih migranata” do 2050. godine i predstavljaju tri različita scenarija.

Prema najpesimističnijem scenariju, koji podrazumeva visok nivo emisija štetnih gasova i nejednak razvoj, autori predvidjaju da će do 216 miliona ljudi migrirati unutar njihovih zemalja u šest analiziranih regiona. Ti regioni su Latinska Amerika, Severna Afrika, Podsaharska Afrika, Istočna Evropa i Centralna Azija, Južna Azija i istočna Azija i Pacifik.

Pročitajte još:

Najpovoljniji scenario, sa niskim nivoom emisija štetnih gasova i inkluzivnim, održivim razvojem, broj migranata bi mogao biti i 80 odsto manji, ali bi se i u tom slučaju preselilo 44 miliona ljudi.

Najugroženiji region je Podsaharska Afrika, u kojem bi, prema najlošijem scenariju, moglo da bude do 86 miliona “klimatskih migranata” unutar granica njihovih zemalja.

Najveći udeo “klimatskih migranata” u odnosu na ukupan broj stanovnika imala bi Severna Afrika, gde se predvidja pomeranje 19 miliona ljudi, odnosno devet odsto populacije.

U Južnoj Aziji, gotovo polovina “klimatskih migranata” bila bi u Bangladešu, teško pogodjenom poplavama i neuspelim usevima, gde se predvidja mogućnost kretanja 19,9 miliona ljudi.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Inovacija u vazduhu – novo srednjenaponsko postrojenje sa prečišćenim vazduhom i naprednom digitalnom tehnologijom

15.09.2021

zagađenje vazduha - air pollution — Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Potreba da se hitno reaguje na klimatske promene je veća nego ikada, a napori koji se ulažu u smanjenje emisije ugljen-dioksida i ostalih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte prevazilaze tradicionalne metode poput upotrebe obnovljivih izvora energije. Zato je kompanija Schneider Electric razvila AirSeT – nove verzije srednjenaponskih postrojenja u kojima je gas koji zamenjuje korišćeni SF6 – prečišćeni vazduh.

Gas SF6 se od 70-tih godina prošlog veka koristi zbog svojih odličnih dielektričnih karakteristika u visokonaponskoj i srednjenaponskoj opremi za izolaciju sabirnica, ali i kao medij za prekidanje električnog luka. Ovaj gas nije toksičan, niti zapaljiv, ali oslobođen u atmosferu doprinosi efektu staklene bašte. Iako u normalnom radu nema emisije ovog gasa, prestanak njegove upotrebe značajan je korak napred na polju održivosti. Iz tog razloga smo razvili rešenje koje koristi gas odličnih tehničkih performansi, a ne utiče na okolinu u slučaju oslobađanja – prečišćeni vazduh.

Novo Schneider Electric srednjenaponsko razvodno postrojenje SMAirSeT tipa AIS (vazduhom izolovano), koristi se inovativnom tehnologijom na bazi prečišćenog vazduha u kombinaciji sa vakuumskim prekidačima nove generacije, zadržavajući iste dimenzije radi lakše nadogradnje postojećih transformatorskih stanica.

Pročitajte još:

„S obzirom na to da se elektrifikacija širi u celom svetu i da se sve više koriste obnovljivi izvori, potrebno je i više srednjenaponskih razvodnih postrojenja. Uvođenjem nove tehnologije bez SF6 gasa, koja ovaj gas sa efektom staklene bašte zamenjuje pročišćenim vazduhom, ostvarili smo ključan korak napred u dekarbonizaciji električne mreže”, izjavio je Dragan Buača, direktor prodaje u kompaniji Schneider Electric Srbija i Crna Gora.

Nova Schneider Electric srednjenaponska postrojenja SMAirSeT su već instalirana u nekoliko transformatorskih stanica kod korisnika širom Evrope, među kojima su npr. E.ON u Švedskoj i GreenAlp u Francuskoj. Broj lokacija na kojima se koristi stalno raste, uključujući mreže privatnih industrijskih i komercijalnih korisnika.

„Mi u Schneider Electric-u smatramo da je najbolji gas onaj koji se već nalazi u prirodi. Razvili smo razvodno postrojenje budućnosti bez SF6 gasa zato što ono omogućava ogroman napredak u održivosti, a u isto vreme obezbeđuje podršku za moćnu digitalnu tehnologiju. Naša nova tehnologija sa prečišćenim vazduhom predstavlja idealnu alternativu i čast nam je što smo imali priliku da je predstavimo na konferenciji Cired”, kaže Buača.

SMAirSeT rešenje ima iste funkcije kao srednjenaponsko postrojenje prethodne generacije SM6, uz novinu da nema potrebe za odlaganjem gasa na kraju radnog veka.

Izvor: Represent

Kvalitet vazduha: Novi izveštaj pokazuje da je Bor sve opasniji po zdravlje ljudi

14.09.2021

fog-magla-vazduh — Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Jones)

Novi izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) pokazuje da je kvalitet vazduha u više mesta u Srbiji prošle godine bio loš zbog prekomernog zagađenja.

Vazduh u Boru, najviše zagađen sumpor dioksidom (SO2), materijom koja dovodi do učestalog kašlja i utiče na rad pluća i srca, toliko je bio štetan prošle godine da je označen kao „opasan po zdravlje ljudi“.

Najviše ugroženi ovakvim vazduhom u Boru su deca, stariji i osobe za hroničnim bolestima pluća. Podaci pokazuju i da je vazduh u Boru prošle godine bio ukupno 25 dana opasan po zdravlje, što je skoro duplo više nego godinu dana pre toga kada je takvih dana bilo 13.

Sa druge strane, PM2,5 čestice koje su još opasnije i mogu da dovedu do kancerogenih oboljenja, su pored Valjevčana najviše gušile ljude u Novom Pazaru i Nišu.

Međutim, može se desiti da prisutnost PM čestica u vazduhu ne pređe dozvoljenu vrednost, ali da one i dalje budu opasne po zdravlje. Takva je situacija u Boru gde su PM čestice u okviru dozvoljenog, ali kako SEPA u izveštaju zaključuje, sadržaj teških metala arsena, kadmijuma i olova u njima prevailazi dozvoljene vrednosti.

Pročitajte još:

Kvalitet vazduha se meri preko takozvanih mernih stanica koje su, kako smo ranije pisali, godinama propadale pa je većina izmerenih podataka bila neupotrebljiva. Ovo je dovodilo do toga da građani Srbije nemaju realnu sliku o zagađenju u njihovom mestu. Međutim, poslednja dva izveštaja Agencije pokazuju da se kvalitet merenja poboljšava pa je prošle godine bilo upotrebljivo 90 odsto podataka sa mernih stanica, u odnosu na 85 odsto godinu dana ranije.

Ono što i dalje ostaje kao problem je što u nekim od najzagađenijih mesta podaci kasno upozore ljude na štetan vazduh. U nekim od najzagađenijih gradova u zemlji PM čestice SEPA ne meri automatski, pa građani ne znaju kakav vazduh dišu u svakom trenutku, o čemu je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) već pisao. Rezultate saznaju sa zakašnjenjem od godinu i više dana jer Agencija te podatke objavljuje tek u godišnjem izveštaju. Tako građani sredinom septembra 2021. saznaju kakav su vazduh disali 2020.

Smederevo je u prošlosti zbog problema sa merenjem ostajalo ispod radara zvanične statistike. Merenja se jesu poboljšala poslednjih godina, međutim ljudi koji žive u neposrednoj blizini Železare tokom 2020. nisu znali koliko zagađenje udišu svakog dana, a dodatno, nema ni dovoljno merenja zagađenja PM česticama.

Recimo prošle godine u selu Radinac, prepoznatljivom po crvenoj boji od zagađenja iz Železare, kvalitet vazduha SEPA nije merila oko dva i po meseca, zbog čega se uzorak sa te stanice ne smatra dovoljno relevantnim. I pored toga, u Radincu je vazduh bio štetan za zdravlje ljudi jer je prekoračena godišnja koncentracija PM10. Onda kada se merilo zagađenje, vazduh nije bio dobar za disanje u proseku svaki drugi dan, odnosno ukupno 148 dana godišnje.

Izvor: CINS

Ministarstvo i EBRD: Pametna brojila za 205.000 domaćinstava

14.09.2021

Pametno brojilo, Pametni merač električne energije, Strujomer — Foto-ilustracija: Eon Energy

Ministarstvo finansija i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisali su ugovore o garanciji i zajmu za projekat „Pametna brojila“, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Ministarka Zorana Mihajlović ovom prilikom je istakla da je cilj države da svaki deo Srbije ima konstantno i stalno napajanje kvalitetnom električnom energijom, te da će ulaganja u distributivnu mrežu tome doprineti.

„Srbija danas pravi gubitke u distributivnoj mreži, oko 200 miliona evra godišnje, i šteta je da taj novac ide u gubitke, umesto da ga ulažemo u dalji razvoj. Instaliranje pametnih brojila jedan je od načina da te gubitke smanjimo”, rekla je Mihajlović i napomenula da su ulaganja u distributivnu mrežu osnova za energetsku bezbednost.

Nandita Paršad, generalna direktorka EBRD-a za održivu infrastrukturu, izjavila je da je reč o 40 miliona evra zajma i da će ovaj projekat doprineti modernizaciji cele mreže i dovesti do smanjenja emisija CO2.

„Ovo je samo početak naše saradnje na ovom projektu, koji pruža podršku prozjumerima, omogućava im da kontrolišu i smanje svoju potrošnju i doprinosi smanjenju tehničkih i komercijalnih gubitaka. Drago nam je da možemo doprineti modernizaciji i povećanju efikasnosti energetike u Srbiji“, rekla je ona.

Pročitajte još:

Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, istakao je da je potpisivanjem ovih ugovora načinjen ozbiljan korak ka daljoj realizaciji energetske politike Srbije.

„Reč je o novom načinu merenja utroška električne energije. Ukupna vrednost projekta je 80 miliona evra, danas smo potpisali ugovore za 1A fazu – nabavku i instalaciju sistema i softvera, te zamenu oko 205.000 pametnih brojila. Ova faza će biti završena do 2025. godine, a čitav projekat do 2027. godine“, rekao je Stevanović.

Direktor poslovnog sistema „Elektrodistribucije Srbije“ Saša Stefanović rekao je da će se kroz ovaj projekat nabaviti savremeni sistem upravljanja potrošnjom električne energije u tri grada – Čačku, Nišu i Kraljevu.

„Benefiti su veliki, kako za ‘Elektrodistribuciju Srbije’, tako i za građane. Moći ćemo da pratimo kvalitet isporučene energije i da građanima isporučimo energiju kakvu zaslužuju, a moći ćemo i da identifikujemo svako oštećenje i smanjimo gubitke“, poručio je on.

Energetski portal

1...520521522...1,672 Page 521 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM