Danas počinje konferencija „Dani Sunca“ – sve o solarnoj energiji u Hrvatskoj na jednom mestu

30.09.2021

solar-system-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Prva konferencija posvećena solarnoj energiji u Hrvatskoj pod nazivom “Dani Sunca” počinje danas u 18 časova u Dvorani Arsenal.

U pozdravnom govoru, učesnicima će se obratiti Stipe Čogelja, zamenik župana Splitsko-dalmatinske županije, Rikardo Novak, gradonačelnik Grada Hvara, Maja Pokrovac, direktorka udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske i Maja Jurišić, predsednica pokreta Otoka.

Tokom dvodnevne konferencije biće održano šest panela koji će pokriti ključne teme iz oblasti solarne energije kao što su evropska i nacionalna strategija za zelenu tranziciju, stanje i budućnost solarnih elektrana u Hrvatskoj, solarne tehnologije u Hrvatskoj, primena solara u ekonomiji, industriji i preduzetništvu, uloga građana i JLS u zelenoj tranziciji i ekonomsko-finansijska održivost projekta.

Među panelistima se nalaze predstavnici ministarstava, institucija, akademske zajednice, proizvođača opreme, bankarskog sektora, investitora, županija i lokalnih zajednica koji će kroz zajedničku raspravu pokušati da pronađu mogućnost efikasnijeg korišćenja sunčeve energije i snažnijeg razvoja projeka.

Pročitajte još:

“Veliko nam je zadovoljstvo što se konferencija Dani Sunca održava upravo na našem ostrvu sunca, kao rezultat saradnje započete u gradu Hvaru u avgustu prošle godine potpisivanjem sporazuma o strateškom partnerstvu pokreta Otoka i OIEH. Tada smo s našim partnerima u Hvaru predstavili Strategiju energetske tranzicije kojom smo postavili temelje održivog razvoja ostrva i zacrtali cilj postizanja energetske samodovoljnosti do 2035. godine. Za to nam je, uz podršku na nacionalnom i lokalnom nivou, pre svega nužna promena ekološke i političke svesti naših ljudi”, rekao je Rikardo Novak, gradonačelnih Grada Hvara, povodom konferencije.

Izvor: OIE Hrvatska

Elektrifikacija vanvremenskog glamura – stiže Rols-Rojs na baterije

30.09.2021

Sumnjam da je autokompanijama preterano stalo do klimatskih promena, već pre funkcionišu po principu „igram kako svira tržište“, a evropsko tržište sprema se da od 2030. godine potpuno eliminiše vozila na fosilna goriva (izuzev hibrida).

Ne želeći da propusti priliku da na vreme razvije tehnologiju električnih automobila i uđe u korak sa rastućim trendom, i doajen luksuznog transporta, Rols-Rojs, saopštio je da će u novu eru zakoračiti u potpuno električnom ruhu.

Gledajući na hibride kao na patetično prelazno rešenje čije je povlačenje sa tržišta takođe neminovno, Rojs je odlučio da nema vremena za gubljenje te je sve svoje snage (i pozamašna sredstva) usmerio ka vozilima na baterije.

Rezultat je sinergija savremene tehnologije i glamura sa 115 godina dugom tradicijom – model Sajlent šedou (Tiha senka).

Zapravo, renomirana autokompanija izuzetno je škrta kada je u pitanju otkrivanje detalja vezanih za luksuzno električno vozilo, pa tako ni datum njegovog zvaničnog predstavljanja nije poznat. Ono što znamo jeste da će vozilo biti potpuno autonomno kako bi komoditet bio podignut na još viši nivo, a šuška se i da će domet baterije premašiti 600 kilometara, dok će motor biti opremljen sa blizu 700 konja.

Ali, dok čekamo da više informacija procuri u javnost, kao vrsnom kritičaru karoserije automobila, biće mi zadovoljstvo da prokomentarišem ovo vozilo intrigantnog izgleda koje pretenduje da iskorači iz statusa prototipa i uskoro zauzme zasluženo mesto na putevima.

Trudiću se da, uprkos mojoj sklonosti ka terencima i to – što veći točak, to veće mesto u mom srcu, ne budem subjektivna kada su u pitanju automobili koje od podloge deli nekoliko centimetara, ali ono što me brine jeste vožnja „Senke“ po iole neravnom terenu. Naravno, svesna sam da su točkovi ovog četvorotočkaša predviđeni samo za najfinije puteve, ali i na njima se katkad nađe pokoja rupica.

Neobičan u najmanju ruku (ne usuđujem se da kažem ružan), Sajlent šedou samo je prvi od mnogobrojnih električnih automobila koje će ova kompanija proizvoditi. Svaki će, kako se navodi na sajtu Rols-Rojsa, predstavljati unikatno remek-delo jer će mušterije odlučivati o dimenzijama, prostoru, formi, pa čak i materijalima.

Mogu da se kladim da će se većina ipak pre opredeliti za elektrifikaciju klasičnih Rojsovih modela kao što su Fantom, Goust ili Blek Bedž, dok će Šedou predstavljati simbol tranzicije ove autokompanije budući da baš i ne odiše plauzibilnošću.

Milena Maglovski

Lepota za (održivu) budućnost

30.09.2021

limit greenhouse emission- L'Oréal — Foto: Promo

Na koji način se odlažu prazne staklene bočice krema za lice? Šta uraditi sa upotrebljenim bočicama šampona? Kako uopšte tretirati otpad nastao nakon korišćenja kozmetičkih proizvoda? Odgovore na ova i brojna druga pitanja od sada možete naći na web sajtu beauty4thefuture.rs, koji je pokrenula kompanija L’Oreal Balkan u saradnji sa kompanijom Hamburger Recycling – Tehnopapir d.o.o., nastojeći da edukuje potrošače o mogućnostima sortiranja i reciklaže higijenskih i kozmetičkih proizvoda.

Ova platforma je namenjena pružanju podrške potrošačima u procesu sortiranja, održive kupovine i odgovornih navika u njihovoj dnevnoj rutini nege. Platforma takođe pojašnjava kako razvrstati različita pakovanja proizvoda za higijenu prema materijalima od kojih su izrađena.

Kako bi ponovna upotreba materijala bila uspešna, ključno je da se u lanac odgovornosti uključe potrošači.

Sortiranje ambalaže higijenskih i kozmetičkih proizvoda izazov je iz dva razloga: raznolikost materijala s jedne strane i nedostatak informacija specifičnih za ovu kategoriju s druge. Stoga mnoga pakovanja higijenskih proizvoda završe u mešanom komunalnom otpadu, iako su u potpunosti reciklabilna.

„L’Oréal Adria Balkan, kao deo globalne grupacije, posvećen je održivom poslovanju i u svim zemljama regiona posvećeno radi na ciljevima poput smanjenja CO2 otiska u našim administrativnim predstavništvima, korišćenju obnovljive energije, potpuno obnovljivim maloprodajnim radnjama i bio pakovanjima proizvoda naših brendova. Ekološki odgovorna kozmetika, održiva ambalaža i smanjenje otpada zauzimaju jedno od ključnih mesta u našoj strategiji, a kampanjom “beauty4thefuture“ nastojimo da u čitav proces uključimo i naše potrošače, kako bismo zajedno pokazali da je lepota budućnosti održiva, za dobrobit svih nas i generacija koje dolaze“ istakla je Vanya Panayotova, generalna direktorka L’Oreala za regiju Adria-Balkan i Rumuniju.

Pročitajte još:

U kampanju “beauty4thefuture“ uključiće se većina brendova L’Oréal grupe, koji će putem svojih kampanja prenositi poruku o reciklabilnosti proizvoda uz upućivanje na edukativnu web stranicu beauty4thefuture.rs

Kao partner beauty4thefuture.rs inicijative, kompanija Hamburger Recycling – Tehnopapir d.o.o. je pružila svoja iskustva i stručnost u pogledu selektivnog odvajanja otpada, te ponudila platformu posvećenu sortiranju higijenskih proizvoda na svojoj web stranici hamburger-recycling.com.

Organizacija je član Prinzhorn grupe i prisutna je u 16 zemalja, dok je na evropskom tržištu predvodnik po pitanju industrije pakovanja, papira i recikliranja.

Budući da ambalaža predstavlja najveći deo globalnog otiska higijenskog proizvoda, L’Oréal grupa je još 2007. godine implementirala održivu strategiju pakovanja koja se temelji na 3 stuba “Poštovanje”, “Smanjenje” i “Zamena”. Do 2030. godine L’Oréal se obavezuje na smanjenje količine ambalaže svojih proizvoda za 20 odsto, uz osiguranje da 100 odsto njegove plastične ambalaže bude reciklirano ili na biološkoj osnovi. Grupa je takođe postavila cilj da do 2025. godine učini 100 odsto svojih plastičnih pakovanja pogodnim za ponovno punjenje, recikliranje ili kompostiranje, doprinoseći tako razvoju cirkularne ekonomije.

Izvor: Headline

Španija zabranjuje plastičnu ambalažu za voće i povrće

30.09.2021

tomato-plastika-povrće — Foto-ilustracija: Pixabay

Sve više zemalja, kako u okruženju, tako i u svetu, zabranjuje korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu, jer žele da smanje količine ovog otpada koji se veoma teško i retko reciklira.

Plastični pribor za jelo, tanjiri, štapići za uši, plastični štapići za mešanje pića, slamčice, zabranjeni su za upotrebu u mnogim zemlja. Čini se da je Španija otišla korak dalje.

Naime, zemlja koja je poznata po proizvodnji povrća i voća, koje se izvozi gotovo u celu Evropu, donela je odluku da zabrani upotrebu plastike za pakovanje ove hrane.

Kako prenose svetski mediji, Ministarstvo za ekološku tranziciju izrađuje uredbu, prema njoj supermarketi i prodavnice prehrambenih proizvoda neće smeti da prodaju voće i povrće umotano u plastiku. Ova uredba bi trebalo da stupi na snagu od 2023. godine.

Pročitajte još:

Španija se odlučila na ovaj korak kako bi smanjili zagađenje plastikom jer je ono “prešlo sve granice”. Prema podacima, na godišnjem nivou u ovoj zemlji se skupi čak 1,8 miliona tona plastičnog otpad, a nažalost, manje od polovine se reciklira.

Novom uredbom bi trebalo da bude zabranja i upotreba plastičnih čaša, dok bi upotreba plastičnih flašica za vodu trebala da bude znatno smanjena.

Aktivisti i borci za zaštitu prirode, ekološka udruženja, zalagali su se za donošenje ove odluke i pozdravljaju nadležne, jer je svi imaju zajednički interes, a to je zaštita životne sredine.

Slovenija i Hrvatska su zemlje u našem okruženju koje su zabranile upotrebu jednokratnih plastičnih proizvoda. One su sledile primere Nemačke, Francuske, Velike Britanije i mnogih drugih zemalja.

Milica Radičević

Zeleni otpad i mulj mogu biti resursi uz pravilno upravljanje

30.09.2021

U Naučno-tehnološkom parku u Nišu održana je treća radionica “Cirkularna ekonomija-nordijska iskustva“ koju sprovode ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske sa namerom da se podigne svest lokalnih partnera o važnosti cirkularne ekonomije i da se kroz prenošenje nordijskih iskustava podrži Srbija u sprovođenju principa cirkularne ekonomije.

“Naša namera je da diskutujemo o tome kako je važno povezati i integrisati različite investicije u razvoju jednog grada – upravljanje otpadom i otpadnim vodama. Osim švedskih kompanija, na principima cirkularne ekonomije posluju i one kompanije koje rade u Srbiji, a osnovane su u Nišu, kao što je Flamma System“, rekla je Karin Mek Donald, Direktorka Razvojne saradnje Švedske pri ambasadi u Srbiji.

Ona je dodala da zeleni otpad i mulj mogu biti resursi, samo ako se njime pravilno upravlja, u čemu će im pomoći „zelene investicije“.

Švedska ima dugogodišnju saradnju sa Nišom u pripremi projekta za postrojenje za prečišćavanje voda. Postrojenje će sprečavati ispuštanje 30 miliona tona otpadnih voda u Nišavu svake godine, a kroz tretman mulja proizvedeni biogas moći će da se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski rekla je, nakon sastanka sa ambasadorima nordijskih zemalja, da je važno što pohvale stižu od zemalja koje imaju veliko iskustvo u cirkularnoj ekonomiji.

“Na dobrom smo putu da pređemo sa linearne na cirkularnu ekonomiju i da polako, ali sigurno promenimo svest građana o životnoj sredini“, rekla je Sotirovski.

Ona je dodala da je Niš na korak do raspisivanja međunarodnog tendera za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda.

Govoreći o cirkularnoj ekonomiji kao važnoj temi koja se tiče svih građana, jer su resursi ograničeni, ambasadorka Danske u Srbiji Nj. E. Suzane Šajn rekla je da smo „do sada živeli u linearnoj ekonomiji – stvari smo koristili, bacali i kupovali nove, vodu koristili i ispuštali prljavu vodu“. Ona je dodala da to nije put kojim treba da idemo napred, već da ekonomija treba da bude cirkularna.

Pročitajte još:

“Cirkularna ekonomija nije nešto ekskluzivno samo za jednu grupu, već je nešto što je važno za svakog od nas, za opštine, gradove, region i vlade“, rekla je ambasadorka Šajn i čestitala Gradu Nišu na preduzimanju koraka ka izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Nordijske zemlje imaju dugogodišnje iskustvo u inovativnim rešenjima i ulaganjima na lokalnom nivou za razvoj pametnih gradova u kojima se izazovi pretvaraju u mogućnosti – otpad postaje resurs, a voda, otpad i energija rešavaju se kroz integrisani način.

Pomoćnica ministra zaštite životne sredine Sandra Dokić, pratila je projekat „Cirkularna ekonomija-nordijska iskustva“ od početka i učestvovala na svim konferencijama u gradovima u Srbiji. Ona je ocenila da je važno što su konferencijama obuhvaćene sve značajne oblasti – biorazgradiv otpad, upravljanje otpadom i upravljanje otpadnim vodama.

“To je sve veoma važno za Srbiju i važno nam je da uzmemo primere dobre prakse koje postoje u Evropi. Značajno je što imamo podršku nordijskih zemalja, što su oni prepoznali da je u Srbiji momenat da se o tome priča, da se obiđu ta četiri grada, da se podele iskustva i uključe njihovi eksperti“, rekla je Sandra Dokić i dodala će Ministarstvo zaštite životne sredine uvek podržavati slične inicijative.

Nakon konferencija održanih u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, projekat „Cirkularna ekonomija – nordijska iskustva“ imaće četvrtu, završnu konferenciju u Privrednoj komori u Beogradu.

Partneri na projektu „Cirkularna ekonomija-nordijska iskustva“ su: Nordijska poslovna alijansa, Privredna komora Srbije, NALED, Grad Niš, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i Naučno-tehnološki park Niš.

Izvor: Nordijske zemlje

Kongres o održivoj arhitekturi predstavlja nova idejna rešenja

30.09.2021

holiday-house-kuća-kamen — Foto-ilustracija: Pixabay

Održivi, ekološki i energetski efikasan pristup u arhitekturi, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, savremenih tehnologija i sistema gradnje biće glavne teme 4. međunarodnog kongresa „Održiva arhitektura-energetska efikasnost“, koji će se od 8. do 10. oktobra održati u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.

Osim deset predavanja eminentnih domaćih i svetskih predavača, u okviru Kongresa biće održana izložba novih tehnologija, proizvoda i materijala koji se primenjuju u održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi i dodeljene nagrade mladim arhitektama i studentima, učesnicima Međunarodnog konkursa „Mikro eko kuća 2021“.

„Zelena gradnja i održivo stanovanje veliki su potencijal za razvoj lokalne ekonomije i zelenih radnih mesta. Uštede koje će se ostvariti ovim konceptom gradnje značajne su za BDP države jer se štedi energija, smanjuje generisanje građevinskog otpada, podstiče inovativnost u upotrebi održivih i reciklabilnih materijala i otvara veliki prostor za naučnu zajednicu u proizvodnji novih materijala” naglasio je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Pročitajte još:

Ono što će se videti na predstojećem kongresu biće zapravo dizajniranje budućnosti, naveo je Mitrović. Dodaje da je ekološka gradnja važna, jer stanovanje i graditeljstvo generišu više od 30 odsto otpada, troše više od 36 odsto energije, a 30 odsto emisije ugljen-dioksida dolazi iz ove dve oblasti. Ukazuje da je koncept ugljenične neutralnosti postao globalno obavezujući i da Srbija sada formira svoj regulatorni okvir u ovoj oblasti.

Predsednik Organizacionog odbora kongresa arhitekta Vladimir Lovrić je naglasio da će predavači kroz svoja izlaganja, kao i izlaganja na izložbi, domaćoj javnosti približiti svetske savremene tokove u arhitekturi, dizajnu i vizuelnim umetnostima.

“U arhitekturi je sada na delu povratak prirodi, građenju prirodnim materijalima, upotrebi obnovljivih izvora energije i dolaska do održivog pristupa gradnje”, istakao je Lovrić.

Kongres organizuju Uduženje Ekokult i magazin za eko arhitekturu i kulturu Eko kuća u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Arhitektonskim fakultetima u Zagrebu i Podgorici i uz sufinansiranje Ministartsva kulture i informisanja.

Izvor: Privredna komora Srbije

Ekološka edukacija učenika važan korak za budućnost

30.09.2021

teacher-đaci-škola — Foto-ilustracija: Pixabay

Sve više se priča o zaštiti životne sredine, međutim, postavlja se pitanje koliko su mladi upućeni u ovaj veoma bitan segment. Kako bi od ranih nogu počeli sa edukacijom, Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine i Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, potpisali su Protokol o saradnji na realizaciji zajedničkog pilot-projekta “Uloga učenika u zaštiti životne sredine“.

Prema rečima ministarke Vujović, edukacija učenika je važan korak za budućnost i jedan od glavnih ciljeva, koji se, kako je podvukla, može ostvariti samo zajedničkim naporima.

“Naš zadatak je da podižemo svest o značaju zaštite životne sredine, i to pre svega kod dece, a u tome nam mnogo znači podrška Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovaj projekat biće realizovan u po jednoj osnovnoj školi u 29 lokalnih samouprava. Važno je da po njegovom završetku dođemo do kvalitetnog dokumenta za sistemsko obrazovanje za ovu oblast. Na tome zajedno radimo i očekujem da ćemo izraditi dokument tokom 2022. godine, kako bi, nakon što ga Vlada usvoji, bio sproveden u svim osnovnim školama u Srbiji”, objasnila je ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Kako je istakla sprovođenje pilot-projekta je samo početak, a cilj je da se zaštita životne sredine integriše u sistem formalnog obrazovanja u zemlji.

Vujović je podsetila na to da je sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u aprilu osnovano i zajedničko telo za saradnju, koje se bavi razvijanjem programa sistemskog i participativnog obrazovanja za oblast zaštite životne sredine.

Učenici osnovnih škola, za sada, se nalaze u fokusu ovog pilot-projekta, međutim, ministarka se nada da će u u narednoj fazi biti uključeni i ostali uzrasti.

Kako je istakla važnu ulogu imaju sve lokalne samouprave koje učestvuju, jer se samo zajedničkim radom projekat može sprovesti na najbolji način i podići svest najmlađih o značaju zaštite životne sredine.

“Projektom su obuhvaćene teme poput zaštite i očuvanja prirode, održivog razvoja i upravljanja otpadom, zatim zaštita voda, zemljišta i vazduha, klimatske promene i zaštita od nejonizujućeg zračenja i buke”, objašnjava Vujović.

Energetski portal

U susret konferenciji “Dani Sunca” – koliki je potencijal solarne energije u Hrvatskoj?

29.09.2021

solarni_paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropa je na putu da postane prvi klimatski neutralan kontinent na svetu, a solarna energija može pomoći u postizanju tog cilja. Solar, prema svim predviđanjima, čekaju svetli dani – pad troškova i nove energetske politike glavni su razlozi za optimistične prognoze velikog rasta broja i instalirane snage solarnih elektrana do kraja ove decenije.

Hrvatska je sa razvojem fotonaponskih elektrana krenula pre 10-ak godina i još uvek je ostao veliki neiskorišćeni potencijal koji privlači veliki interes.

“Sunčeva energija, koja je dugo bila zapostavljena na hrvatskom tržištu, konačno kreće prema uzletu. Samo na krovovima ima mesta za 4 GW solara koji bi mogli zadovoljiti 30 odsto sadašnjih potreba za električnom energijom“, ističe prof. dr. sc. Neven Duić, Fakultet mašinstva i brodogradnje.

Ipak, on dodaje da, iako je broj krovnih instalacija od 2019. do 2020. udeseterostručen, taj broj je još uvek mali budući da Hrvatska ima ispod 1.000 instaliranih krovnih sistema godišnje, a potrebno je 100.000.

“Primećuje se i nedostatak kadrova. Da bismo ubrzali povećanje penetracije solara u skladu s hrvatskim obavezama i potencijalima, potrebno je ubrzati premijske aukcije za velike solarne projekte. Solarni kolektori su sektor koji bi trebalo učiti od Grčke jer sa sadašnjim cenama neće biti značajnijeg prodora. Sunčeva energija ima veliki potencijal za razvoj lokalnih kompanija, kao i za dekarbonizaciju i smanjenje zavisnosti od uvoza energenata. No, da bi sektor profunkcionirao, neohodno je još puno ovakvih konferencija”, kaže Duić.

Pročitajte još:

Način korišćenja Sunčeve energije odavno je stekao širu pažnju javnosti, a razvoj tehnologija i njihova komercijalna upotreba u stalnom su porastu. Od savremenih solarnih tehnologija danas se očekuje inovativnost, pouzdanost, ekološka prihvatljivost i kompatibilnost s pametnim mrežama, jer bez takvih rešenja neće biti uspešne energetske tranzicije.

Može li Hrvatska da ostvari sve očekivane projekte; gde su razvojne, proceduralne i administrativne boljke i kojim tempom se može povećati korišćenje solarne energije neka su od pitanja koja će biti u fokusu predstojeće konferencije “Dani Sunca” koja će se održati od 30. septembra do 1. oktobra u gradu Hvaru.

Izvor: OIE Hrvatska

Energetski het trik

29.09.2021

Kako uvesti energetsku efikasnost, ublažiti ugljenični otisak i smanjiti račun za utrošenu električnu energiju? I može li se to postići jednim potezom? Ovakvu trostruku dobit moguće je postići izgradnjom solarne elektrane. Budući da Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju električne energije iz sunčevog zračenja i zahvaljujući nedavno usvojenim zakonima iz oblasti energetike, sve češće se razmatra kako iskoristiti ovaj solarni kapital.

Ideju izgradnje solarne elektrane razmatraju kako velike kompanije, tako i građani, koji sad imaju priliku da postanu prozjumeri, odnosno da iz svoje uobičajene uloge kupca električne energije uđu u novu ulogu proizvođača. Mnoge su prednosti korišćenja obnovljivih izvora energije, a možda je najkraće i najjasnije objasnio Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, koja se već deset godina bavi izgradnjom solarnih elektrana u našoj zemlji.

“Kada postavimo elektranu na krov, imamo priliku da trošimo energiju koju sami proizvodimo a smanjujemo količinu energije koju koristimo direktno iz mreže. Na taj način dolazi do uštede jer se isključuju svi troškovi vezani za transport energije. Korisnici postaju nezavisni od snabdevača. Ujedno se smanjuje emisija ugljen-dioksida kao i iznosi na računima za struju, a naposletku, podiže se i svest o zaštiti životne sredine”, istakao je Kostić.

Vodeći se ovim smernicama, čelnici kompanija Stojanov i Stojanov Auto iz Novog Sada odlučili su da postave solarne elektrane na krovove svojih objekata kako bi obezbedili snabdevanje električnom energijom na ekološki, efikasan i jeftiniji način. U aprilu ove godine puštene su u rad tri solarne elektrane ukupne snage 225,3 kW.

U fokusu:

Za realizaciju ovog projekta oslonili su se na kompaniju MT-KOMEX koja posluje više od 25 godina i u svom portfoliju, između ostalog, ima više od 40 izgrađenih solarnih elektrana na teritoriji Srbije.

Gradnja na objektu Renualt-Nissan trajala je četiri dana, a ugrađeno je 168 fotonaponskih panela pojedinačne snage 330 W čiji je proizvođač nemačka kompanija Luxor Solar. Instalisana snaga je 55,44 kW, dok je aktivna snaga 50 kW. Ugrađeni su invertori snage 20 i 10 kW čiji je proizvođač austrijska kompanija Fronius, dok je za potkonstrukciju na sva tri objekta izabrana nemačka kompanija K2 i njihov specijalni tip potkonstrukcije Multi Rail.

Ova elektrana će proizvoditi godišnje oko 64.472 kWh i ostvariće godišnju uštedu od 30.267 kg CO2 . Na objektu JEEP ugrađeno je 156 fotonaponskih panela čija je pojedinačna snaga 330 W, a proizvođač je takođe Luxor Solar. Instalisana snaga je 51,48 kW, dok je aktivna snaga 45 kW. Za ovu elektranu odabarani su Froniusovi invertori snage 20, 15 i 10 kW. Kao što je i planirano, solarna elektrana bila je gotova za četiri dana. Godišnja proizvodnja ove elektrane iznosiće oko 61.366 kWh i ostvariće godišnju uštedu od 28.823 kg CO2.

Na trećem FIAT-ovom objektu, ugrađeno je 320 fotonaponskih panela pojedinačne snage 370 W proizvođača Canadian Solar. Instalisana snaga je 118,40 kW, dok je aktivna snaga 100 kW. I ovde su projektanti odlučili da se drže proverenih invertora austrijskog Froniusa, snage 20 kW. Elektrana na FIAT-ovom objektu proizvodiće godišnje oko 139.106 kWh i ostvariće godišnju uštedu od 111.235 kg CO2. Na ovom objektu, za gradnju je bilo potrebno sedam dana.

Kompanija MT-KOMEX ne bavi se samo izgradnjom solarnih elektrana, već je svoju delatnost proširila i na razvoj elektromobilnosti. Stručnjaci ove kompanije do sada su ugradili više od 200 punjača širom zemlje, a pored toga izgradili su i nekoliko solarnih nadstrešnica kako bi deo energije za punjenje električnih vozila dolazio direktno iz obnovljivih izvora.

Kao lideri u elektromobilnosti u našoj zemlji, nije neobično što su lansirali i prvu regionalnu platformu charge&GO za naplatu korišćenja mesta za punjenje električnih vozila. Zahvaljujući ovoj platformi i mobilnoj aplikaciji, vlasnici električnih vozila mogu brzo i lako da pronađu punjače ne samo u Srbiji, već i u 30 zemalja širom sveta. Važno je da istaknemo da za punjenje na punjačima u našoj partnerskoj mreži nema dodatnog troška rominga.

Na kraju, hajde da se vratimo na sam početak ove priče. Računi za struju su iz godine u godinu veći, a sunčeve energije nam ne nedostaje na ovim prostorima. Da li se i vama čini da je vreme da iskoristite trenutak i da solarna elektrana na vašem krovu počne da radi za vas?

Priredila: Jovana Canić

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.

Upravljanje zelenim otpadom i mogućnosti za zelene investicije

29.09.2021

earth_zemlja_circular_economy_cirkularna_ekonomija — Foto-ilustracija_ Pixabay

Skandinavske zemlje usvojile su sve prinicipe cirkularne ekonomije i uspešno je primenjuju. Srbija je zemlja koja tek postavlja standarde kada je o ovome reč, takoreći smo na početku, zato iskustvo koje dolazi iz ovih zemalja u velikoj meri će pomoći u usvajanju principa održivog razvija i cirkularne ekonomije na putu ka zelenoj budućnosti.

Drugi u seriji događaja koje ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske uz podršku Nordijskog saveta ministara organizuju na temu cirkularne ekonomije održan je u Kragujevcu.

“Jačanje cirkularne ekonomije-nordijska iskustva“ je projekat kojim nordijske zemlje podržavaju Srbiju u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije sa namerom da uspostave saradnju sa lokalnim partnerima i istaknu važnost ove oblasti za svaku lokalnu zajednicu.

Kako je istakao Kimo Lahdevirta, ambasador Finske, sadašnja upotreba prirodnih resursa u svetu je neodrživa i zato je neophodna cirkularna ekonomija u rešavanju globalnih ekoloških i ekonomskih izazova.

“Cirkularna ekonomija je model za klimatski održiva društva i donosi velike poslovne mogućnosti. Reciklaža jeste njen važan deo, ali je ne treba svoditi samo na to. Zaštita životne sredine, podizanja svesti o upravljanju otpadom, cirkularna ekonomija se tiče svakog potrošača, kompanije, svih prirodnih resursa a istovremeno je poslovna prilika jer nema otpada”, rekao je ambasador Lahdevirta.

Pročitajte još:

Sandra Dokić, pomoćnica ministra, Ministarstva zaštite životne sredine, istakla je da Vlada sprema strategiju kada je reč o cirkularnoj ekonomiji i da je ona u našoj zemlji u začetku. U toku je izrada strategije koja će se odnosti na period od tri godine i da će do kraja 2021. biti gotovi prve verzije programa.

Prema rečima Ivice Momčilovića, zamenika gradonačelnika Kragujevca, inovacije koje primenjuju nordijske zemlje, inspiracija su mnogim zemljama da pokrenu proces cirkularne ekonomije i podignu kvalitet života u svojim sredinama.

“Osim inovacija, potrebna nam je koorporativna i građanska odgovornost u procesu prelaska na obnovljivu ekonomiju. Cirkularna ekonomija je sistem u kome učestvuju svi, od države, velikih proizvođača do male privrede i građana. Svako u ovom procesu ima svoju ulogu. Tretman otpada nije samo pitanje budžeta, administracije, političke volje, već u ovom procesu mora da participira cela zajednica. Naša je obaveza prema novim generacijama da menjamo navike i razmišljanja. U Kragujevcu je pre nekoliko godina na prostoru od 10.000 kvadrata otvoren najsavremeniji Reciklažni centar na području centralne Srbije. U protekle četiri godine sredstvima Budžetskog fonda za energetsku efikasnost resornog ministarstva u iznosu od 180 miliona dinara energetski su sanirani objekti četiri osnovne škole, a ove godine otvorena je i prva ekološka javna garaža”, istakao je Momčilović.

Grad Lahti je evropska zelena prestonica, u njemu se u potpunosti primenjuje sistem cirkularne ekonomije i on je odličan primer kako na najbolji način upravljati zelenim otpadom i otpadnim vodama.

Svoja iskustva u primeni nordijskih principa cirkularne ekonomije preneli su predstavnici kompanija koje posluju u Srbiji – Fabrika kartona Umka/Kappa Star Group i Vucomm/Vaicala.

Danijela Ošap, direktorka za kvalitet, ekologiju, razvoj i kontinualna unapređenja fabrike kartona Umka/Kappa Star Group, istakla je da ova fabrika u proizvodnji koristi stari papir, celulozu su prestali da koriste, a planiraju i da smanje upotrebu vode u proizvodnom procesu.

Partneri u projektu ”Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva” su: Nordijska poslovna alijansa, NALED, Privredna komora Srbije i Grad Kragujevac.

Milica Radičević

Domaćinstva u novom sjaju uz podršku EU, Austrije, bilateralnih donatora i EBRD-a

29.09.2021

Za manje od četiri godine, više od 9.000 domaćinstava u regionu Zapadnog Balkana je uložilo oko 45 miliona evra u tehnologije za uštedu energije, kao što su toplotne pumpe, novi prozori ili solarni paneli, a sve zahvaljujući regionalnom Programu finansiranja zelene ekonomije (GEFF).

Ova unapređenja su rezultirala smanjenjem emisije CO₂za više od 12.000 tona godišnje, što je jednako uklanjanju 7.700 automobila sa ulica.

GEFF na Zapadnom Balkanu je uspostavila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uz podršku donatora, a obezbeđuje specijalizovane kreditne linije za fizička lica, uz podsticaje za investicije koje finansira Evropska unija (EU) za ulaganja u energetsku efikasnost. Program zajedno finansiraju Savezno ministarstvo finansija Republike Austrije (BMF) i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Program je deo Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP) za Zapadni Balkan i sprovodi se u partnerstvu sa Sekretarijatom energetske zajednice.

Nakon uspešnog sprovođenja programa na nivou regiona – koji je u skorijem periodu, tačnije u martu 2021. godine, proširen na Crnu Goru – kao i sve većeg interesovanja za finansiranje energetske efikasnosti, GEFF sredstva su uvećana sa 85 na 135 miliona evra, a tokom 2022. godine planira se dalje proširenje programa. Sredstva će biti dostupna preko lokalnih finansijskih institucija i omogućiće još većem broju domaćinstava u regionu da unapredi svoju energetsku efikasnost.

Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD-a za finansijske institucije za region Zapadnog Balkana i Istočnu Evropu je izjavila: „Izuzetno smo zadovoljni što je naša podrška omogućila velikom broju domaćinstava na Zapadnom Balkanu da investira u unapređenje energetske efikasnosti svojih domova, što je dovelo do smanjenja emisija štetnih gasova, kao i troškova električne energije. Borba protiv zagađenja vazduha i smanjenje energetskog intenziteta su naši glavni prioriteti za region i nastavićemo sa pružanjem podrške preko GEFF-a kao jednog od naših ključnih instrumenata za stambeni sektor“.

Domaćinstva koja žele da ulažu u energetsku efikasnost mogu da se prijave za namenske kredite u lokalnim partnerskim finansijskim institucijama. Po uspešnom završetku investicija, domaćinstva dobijaju finansijski podsticaj EU u vrednosti do 20 odsto iznosa kredita. Dosadašnji doprinos EU ovom programu iznosi 27 miliona evra, kao podrška domaćinstvima na Zapadnom Balkanu koja su uložila u energetski efikasne tehnologije, čime su ove investicije postale pristupačnije za građane.

Pročitajte još:

„Evropska komisija je spremna da podrži sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan. U sklopu finansiranja iz IPA III programa, planira se dodela 500 miliona evra posebno za ovu svrhu. WBIF će podržati implementaciju Zelene agende ozelenjavanjem prethodnih i budućih investicija u svim sektorima kao i prioritizaciju ulaganja u tehnologije koje mogu ubrzati zelenu tranziciju”, rekao je Richard Masa, šef sektora, Investicioni okvir za Zapadni Balkan, Evropska komisija.

Leander Treppel, direktor odbora EBRD-a za Austriju je saopštio: „Austrija snažno podržava GEFF program na Zapadnom Balkanu kako bi se promovisale investicije domaćinstava u energetsku efikasnost i kako bi se omogućilo fizičkim licima i siromašnijim domaćinstvima da uvide prednosti takvih investicija istovremeno doprinoseći održivim, ekološki prihvatljivim unapređenjima domova i borbi protiv klimatskih promena“.

Program je takođe omogućio saradnju sa preko 4.000 proizvođača i prodavaca visokoefikasnih, zelenih tehnologija u regionu Zapadnog Balkana. Dobavljači su predstavljeni u Tehnološkom Selektoru, onlajn katalogu prethodno odobrene energetski efikasne opreme, dostupne na svih 6 tržišta Zapadnog Balkana. Katalog je dostupan preko GEFF internet stranica (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija, Srbija) i uključuje proizvode poput toplotne izolacije, visokoefikasnih kotlova, toplotnih pumpi, solarnih kolektora ili solarnih grejača za vodu i fotonaponskih sistema. Tehnološki selektor omogućava lakšu pretragu tehnologija i usluga i uključuje spisak odgovarajućih prodavaca.

Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Onlajn događaj je organizovan sa ciljem da se proslavi uspeh GEFF programa i da se uruče nagrade partnerskim finansijskim institucijama i dobavljačima. Tokom događaja je održana panel diskusija o daljem ozelenjavanju ekonomije u regionu, u skladu sa Zelenom agendom EU i Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan.

„Uspeh GEFF programa na Zapadnom Balkanu je dokaz da se ulaganja u energetsku efikasnost domaćinstava sama isplaćuju kroz uštede koje ostvaruju. Pored toga, postignuti uspeh pokazuje da dobar program, koji mudro kombinuje dijalog o regulativi, tehničku podršku, spremnost EBRD-a za pozajmljivanje partnerskim finansijskim institucijama, kao i grantove iz fondova EU u formi podsticaja, može u značajnoj meri uticati na tržište“, izjavila je Violeta Kogalniceanu, šefica Sektora za infrastrukturu i energetsku efikasnost, Sekretarijat energetske zajednice.

Kao priznanje zajedničkim naporima donatora GEFF programa, partnerskih finansijskih institucija, proizvođača i dobavljača zelenih tehnologija, EBRD je donirao 1.000 stabala koja će biti posađena širom regiona tokom jeseni 2021. godine. Ova zelena nagrada pre svega odaje priznanje ostvarenim rezultatima 18 partnerskih finansijskih institucija koje su se uključile tokom prve faze programa i 32 najaktivnija i najposvećenija dobavljača.

Izvor: EBRD

Počinje novi ciklus WWF akademije za prirodu

28.09.2021

River in grassland, Bosnia and Herzegovina. — Foto: Michel Gunther WWF

WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, započela je novi ciklus Akademije za prirodu i ove godine okuplja 15 osnovnih i srednjih škola iz Srbije i Bosne i Hercegovine, i sedam zaštićenih područja iz obe zemlje. Učesnici će kroz rad sa našim iskusnim mentorima i edukatorima učiti više o temama kao što su biodiverzitet, zaštićena područja, ekosistemske usluge, kulturno nasleđe, upravljanje projektima, aktivno građanstvo, komunikacija i promocija, sa ciljem da se na taj način uključe u aktivnu i kreativnu zaštitu prirode.

Svaka škola koja učestvuje u programu timski realizuje različite aktivnosti u saradnji sa WWF-om i upravljačem zaštićenog područja iz njihove neposredne blizine. Po završetku Akademije, učesnici postaju ambasadori svog zaštićenog područja i zajedno sa upravljačem nastavljaju da promovišu njegove prirodne, kulturne i istorijske vrednosti.

Pročitajte još:

„Svesni smo izazova kojima su izloženi prosvetni radnici u nameri da obezbede kvalitetno obrazovanje i tokom pandemije, zbog čega smo program naše Akademije prilagodili tako da škole mogu da ga integrišu u redovnu nastavu i sprovedu aktivnosti onako kako im najviše odgovara u trenutnim uslovima, a koji mogu biti vrlo promenljivi. Smatramo da je važno da se kod učenika i učenica održi veza sa prirodom. U prethodnom ciklusu, nastavnici su istakli da je kod dece došlo do pozitivne promene ponašanja prema prirodi, odnosu prema njihovoj lokalnoj zajednici, ali i da su naučili šta je timski rad i zajedničko donošenje odluka“, ističe koordinatorka WWF programa edukacije Jovana Dragić May.

Program se sprovodi onlajn, ali su aktivnosti osmišljene tako da učenici individualno ili u manjim grupama sa nastavnicima mogu da rade pojedine zadatke u prirodi. Posebno nam je drago što je ove godine u Bosni i Hercegovini broj škola koje učestvuju duplo veći u odnosu na prethodnu, dodaje Dragić May.

Program Akademije namenjen je učenicima osnovnih i srednjih škola, ali WWF nije zanemario ni predškolce. Za predškolske ustanove i zaštićena područja izradili smo priručnik „Livadinka Poljakov“, koji nudi praktične ideje za aktivnosti koje će kod dece najmlađeg uzrasta razvijati odgovoran odnos prema prirodi i svim njenim bićima.

WWF Adria sprovodi Akademiju za prirodu u okviru regionalnog projekta „Zaštićena područja za prirodu i ljude“, Projekat je fokusiran na unapređenje upravljanja zaštićenim područjima, koja su važna za očuvanje biološke raznovrsnosti zemalja Zapadnog Balkana i socio-ekonomski razvoj lokalnih zajednica. Projekat finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju – Sida.

Izvor: WWF Adria

Uređenje deponije u Vinči najveći ekološki projekat u Srbiji

28.09.2021

Saniranje deponije “Vinča” dokaz je odgovornog pristupa zaštiti životne sredine, ali i cirkularnoj ekonomiji i zelenoj tranziciji, navodi se u saopštenju Vlade.

Predsednica Vlade Ana Brnabić je prilikom obilaska nove sanitarne deponije “Vinča” izjavila da je dosadašnja nesanitarna deponija u ovom delu Beograda bilo jedno od 50 najvećih ekoloških problema na svetu i drugi najveći problem na evropskom kontinentu.

Projekat uređenja sanitarne deponije, kako je istakla, najveći je ekološki projekat u Srbiji, koji se radi preko javnog partnerstva sa francusko-japanskim konzorcijumom.

Ona je podsetila na to da je beogradska deponija dospela na ekološku crnu listu zato što je u poslednjih 45 godina emitovano više od pet milijardi kubnih metara metana u atmosferu.

“Građani Beograda dnevno generišu između 1.500 i 1.600 tona komunalnog otpada, koji se 45 godina taložio na neuslovnoj i nesanitarnoj deponiji, zbog čega smo imali mnogo problema, ali i bili uzročnici emisije gasova sa efektom staklene bašte i jedan od najvećih zagađivača u Evropi”, podvukla je Brnabić.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, projekat uređenja sanitarne deponije ima pet malih projekata, od kojih su dva već završena: zatvaranje stare deponije, što je urađeno 2. avgusta i otvaranje deponije za odlaganje i reciklažu građevinskog otpada, što je završeno 18. avgusta.

“Treća komponenta je izgradnja elektrane za spaljivanje komunalnog otpada, što će biti završeno u novembru 2022. godine i od sledeće grejne sezone u Beogradu imaćemo deset odsto ukupne toplotne energije iz otpada, dok će pet odsto električne energije dolaziti iz ovog izvora”, rekla je premijerka.

Ona je dodala da je predviđena i izgradnja elektrane koja će pretvarati deponijski gas u električnu energiju, a da je peti projekat u okviru uređenja sanitarne deponije izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

“U Evropi postoje 492 ovakva postrojenja. Ono je u skladu sa najboljim standardima EU, a mi ćemo po prvi put u Srbiji dobili toplotnu i električnu energiju iz otpada”, rekla je Brnabić.

Energetski portal

Uskoro konferencija „Dani Sunca“ u Hrvatskoj – solarna energija za razvoj lokalnih zajednica

28.09.2021

american-public-power-association-513dBrMJ_5w-unsplash — Foto: Unsplash (American Public Power association)

Hvar – mnogima omiljena turistička destinacija zbog uređenih plaža, autentične arhitekture i sunca kojeg ima u izobilju. Otuda ne čudi što je baš ovo ostrvo, zvanično najbogatije sunčanim danima u Hrvatskoj, odabrano za mesto gde će se održati prva konferencija posvećena sunčevoj energiji u Hrvatskoj – „Dani Sunca“.

Suseda zemlja odlučna je da iskoristi „bogom dani“ potencijal u procesu energetske tranzicije, no prelazak sa fosilnih goriva na sunčevu energiju nije nimalo lak zadatak i zahteva angažovanje svih činioca društva.

Stoga će konferencija okupiti ključne učesnike energetske tranzicije u Hrvatskoj – predstavnike ministarstava, institucija, akademske zajednice, proizvođača opreme, bankarskog sektora, investitora, opština i lokalnih zajednica, kako bi kroz zajedničku raspravu pokušali da pronađu mogućnost efikasnog korišćenja sunčeve energije i snažnijeg razvoja projekata.

Pročitajte još:

Uloga lokalnih zajednica u energetskoj tranziciji

Jedna od ključnih tema biće uloga jedinica lokalne samouprave u prelasku na obnovljivu energiju. Budući da lokalne vlasti sprovode nacionalna pravila na lokalnom nivou, njihovo aktivno učestvovanje u kreiranju tranzicijskih politika i lokalnih strategija je i te kako značajno.

Pre svega, važno je edukovati građane i podstaći ih na ulaganja u OIE projekte, bilo pojedinačna ili zajednička, kao i pojednostaviti korišćenje obnovljivih izvora energije i učiniti ih pristupačnijim.

„Uređenim tržištem i jačim razvojem solarnih potencijala koristi neće osetiti samo investitori, već i lokalne zajednice, kao jedni od ključnih faktora. I to višestruke koristi, među kojima su i nova zelena radna mesta. A svako novo radno mesto je važno i vredno. Stoga i ključne teme na konferenciji idu u tom smeru: novi zakonski okvir za zelenu tranziciju, inovativne solarne tehnologije, primena solara u ekonomiji, industriji i preduzetništvu, ekonomsko-finansijska održivost projekta te uloga građana i JLS-a u tranziciji. Želimo da podstaknemo nadležne institucije, ali i širu javnost, u smeru rešavanja prepoznatih problema i boljeg razumevanja OIE sektora. Verujemo da će rasprave i zaključci konferencije poslužiti kao dobra podloga i za put prema tom cilju te da će to biti tek prvi u nizu događaja koji će postati poligon za upoznavanje ključnih aktera iz područja niskougljične ekonomije i živu raspravu o implementaciji projekata obnovljivih izvora energije“, ističe Maja Pokrovac, direktorka OIE Hrvatske.

Maja Jurišić, predsednica Pokreta Otoka, kaže da jedinice lokalne samouprave mogu i treba aktivno da učestvuju u investicijama OIE projekata kako bi upravljali resursima na svojim područjima, a čitava zajednica imala konkretne koristi.

“Upravo aktivno uključivanje građana smatramo ključnim za sprovođenje tranzicije na čistu energiju, što će značajno doprineti lokalnom razvoju, oporavku i diverzifikaciji ekonomije, podizanju konkurentnosti i postizanju ciljeva Evropskog zelenog plana“, napominje Jurišić.

Kako ojačati ulogu lokalnih zajednica u realizaciji projekata na njihovom području; kakva je dosadašnja saradnja investitora i lokalnih zajednica; kako iskoristiti sve veći interes građana za učestvovanje u zelenoj tranziciji – ove, i mnoge druge teme, biće u fokusu konferencije koja će se održati od 30. septembra do 1. oktobra 2021. godine u gradu Hvaru.

Detaljan program konferencije možete pogledati OVDE.

Milena Maglovski

Rastu cene gasa i nafte, kada će se to odraziti na Srbiju

28.09.2021

gorivo_goriva_automobil_benzin_punjenje — Foto Ilustracija: Pexels

Gas u Evropi nikada nije bio skuplji, a samo od početka septembra poskupeo je za gotovo 50 odsto. Tako je i sa ostalim energentima, naročito naftom čija je cena dostigla crvenu liniju, pa barel sada košta 80 dolara, piše RTS.

Svako pomeranje na svetskom tržištu utiče na cene na našim pumpama – poskupljenje derivata je izvesno, samo je pitanje kada će ga naftne kompanije primeniti. Ono što zabrinjava je što svetski analitičari najavljuju da bi barel uskoro mogao da košta i 90 dolara.

Nebojša Ćulum iz Srpske asocijacije za naftu i gas i stručni saradnik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije rekao je za RTS da je tržište nafte dugoročno nestabilno što se ilustruje od početka sedamdesetih godina do danas, cena nafte je oscilirala za po 30 odsto u šestomesečnim periodima tačno 62 puta.

Pročitajte još:

“Te fluktuacije se odražavuju nekada kao šteta za zemlje proizvođače, a nekada za zemlje potrošače”, rekao je Ćulum.

Prema njegovim rečima, prosečna cena nafte od početka 2021. godine do danas bila je oko 67 dolara, a prethodne godine iznosila je 45 dolara.

Ćulum kaže da su tri glavna razloga što je sada cena došla do 80 dolara – pad zaliha obaveznih rezervi sirove nafte u Americi, nisko stanje prirodnog gasa u evropskim podzemnim skladištima, koji se supstituišu naftnim derivatima i jačanje američkog dolara, kao valute kojom se trguje sirovom naftom i prirodnim gasom.

“Ne mogu sa sigurnošću da odgovorim kada će doći do promene cena na pumpama. Ono što mogu da kažem je da je 26 odsto proizvodnje domaće nafte iz domaće proizvodnje i da se ostatak uvozi i da se pored toga uvozi i milion tona derivata, što znači da je oko 80 odsto derivata iz uvoza i ovo će sigurno uticati na promenu cena”, objasnio je.

Kako kaže, taj momenat kada će se to desiti zavisi od trenutnog stanja zaliha kako nafte, tako i derivata koji su nabavljani po nižim cenama.

Izvor: RTS

Podrška Vlade Velike Britanije energetskoj tranziciji Srbije

28.09.2021

wind-turbine-vetro-vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa regionalnim ambasadorom COP 26 za Evropu, Centralnu Aziju, Tursku i Iran Dejvidom Moranom o predstojećoj konferenciji o klimatskim promenama (COP 26), koja se u novembru održava u Glazgovu.

Na sastanku, kojem je prisustvovala i ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šon Meklaud, bilo je reči i o planovima Srbije na polju Zelene agende i energetske tranzicije.

Mihajlović je tom prilikom istakla da su za našu zemlju važni zdrava životna sredina, borba protiv klimatskih promena i energetska sigurnost.

Ona je napomenula da smo u prethodnom periodu uradili mnogo na tom polju – doneli nove zakone, pripremamo strategiju razvoja energetike do 2050. i nacionalni plan za klimu i energetiku, a pripremili smo se i za Zelenu agendu i energetsku tranziciju.

“Srbija hoće da se kreće brže i bude još efikasnija u ovom procesu. Ona svojim radom na novom modelu rasta, jer Zelena agenda jeste novi model razvoja, želi da bude šampion. U tom smislu, konferencija u Glazgovu je značajna i aktivno ćemo učestvovati. Ministarstvo je pripremilo novi investicioni plan, vredan 17 milijardi evra, od čega je više od 10 milijardi namenjeno projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije i elektroenergetike. Dekarbonizacija je naš cilj i vizija da do 2050. završimo taj proces, želimo da gradimo velike hidroelektrane, vetro i solarne elektrane i na taj način povećamo proizvodnju električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora, ali i energetsku efikasnost”, navela je Mihajlović.

Pročitajte još:

U tom kontekstu, ministarka je poručila da nam je potrebna podrška, pre svega u razmeni iskustava i znanja, jer je sve više investitora zainteresovanih da ulažu u OIE.

Moran je ocenio da je od ključne važnosti za svaku vladu da pitanje klimatskih promena i životne sredine uključi u sve javne politike – od ekonomije, obrazovanja, socijalnih pitanja do rodne ravnopravnosti.

Naš cilj je da podržimo vlade u borbi sa klimatskim promenama i zainteresovani smo da razgovaramo o tome kako Srbija vidi energetsku, čistu tranziciju, poručio je Moran i ocenio da će skup u Glazgovu biti prilika za sve države da predstave svoje planove za klimatsku akciju.

Meklaud je ukazala na to da Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike posvećuju veliku pažnju klimatskim promenama, pitanjima životne sredine i Zelenoj agendi, te da britanska vlada hoće da podrži Srbiju u energetskoj tranziciji.

Izvor: Vlada Republike Srbije

1...517518519...1,673 Page 518 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM