Ponovo radi Green Art Inkubator

11.10.2021

Projekat Green Art Inkubator započinje sa svojim aktivnostima. Green Art Inkubator je platforma usmerena na podršku i osnaživanje organizacija i inicijativa u pravcu zelene transformacije u polju kulture i umetnosti, u kontekstu klimatskih promena. Projekat ima za cilj afirmaciju aktivnijeg uključivanja sektora kulture u ove procese, umrežavanjem različitih aktera na sceni kroz aktivnosti inkubatora.

Green Art Inkubator je orijentisan ka ciljevima koji uključuju promovisanje “zelenih politika” u javnom kulturnom kontekstu, stvaranju “zelene” inicijative kao agenta promena u sektoru; iniciranje većeg učešća stručne javnosti u ekološkom dijalogu i podsticanje participacije šire javnosti u sadržajima koji se bave ovom temom.

Značajan aspekt projekta predstavlja uspostavljanje digitalne platforme greenartincubator.org čija je uloga usmerena na osnaživanje institucija i organizacija koje sprovode aktivnosti u navedenoj oblasti sa ciljem uvećanja vidljivosti postojećih i budućih praksi. Digitalna platforma obuhvataće sekciju vesti, repozitorijum dostupnih publikacija na temu primene zelene tranzicije u kulturi, kao i otvoreni segment za članove inkubatora koji će biti deo programa projekta kroz različite faze i aktivnosti.

Pročitajte još:

Green Art Inkubator je inicijativa eksperata i profesionalaca u interdisciplinarnom polju, koje u centar promišljanja smešta uspostavljanje odnosa umetnosti prema aktuelnoj klimatskoj krizi, nosilac projekta je Radna Organizacija, a partneri su Fakultet dramskih umetnosti, Fizički fakultet, SECN – Tehnički fakultet u Novom Sadu, Smart kolektiv, Seecult. Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo.

Izvor: Green Art Inkubator

Grad Beograd raspisao javni poziv za firme koje će raditi energetsku sanaciju domaćinstava na Paliluli

11.10.2021

glass-work-prozor — Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Beograd raspisao je javni poziv za učešće privrednih subjekata, odnosno firmi koje će obavljati radove na zameni stolarije i fasada u domaćinstvima građana Palilule, navodi se na sajtu Grada.

“Budžet za sufinansiranje mera energetske sanacije domaćinstava građana Palilule je 20 miliona dinara. Vlasnicima stambenih objekata će polovina troškova ukupnih radova biti pokrivena iz gradskog i republičkog budžeta”, istakao je gradonačelnik Zoran Radojičić.

On je naglasio da će, nakon izbora izvođača, javni poziv za zainteresovane građane Palilule biti objavljen u novembru.

Pročitajte još:

“Da bi privredni subjekti odnosno kompanije koje se bave ugradnjom prozora, vrata i drugih elemenata termičke izolacije mogli da se prijave na ovaj javni poziv, u obavezi su da prethodno ispune nekoliko uslova. Neophodno je da su privredni subjekti upisani u APR registar najmanje šest meseci od dana podnošenja prijave, da nije pokrenut stečajni ili postupak likvidacije, kao i da imaju ateste za materijale i proizvode”, naglasio je gradonačelnik.

Radojičić je istakao da je kriterijum za rangiranje privrednih subjekata cena materijala i ugradnje za posao za koji konkurišu, a jedan od uslova je i rok važenja cene.

“Sredstva koja su obezbedili Grad i Republika ne uplaćuju se sugrađanima, već direktno izvođačima radova koji će proći na ovom javnom pozivu. Novac će na računima firmi biti tek pošto komisija utvrdi da je posao realizovan, a korisnik bespovratnih sredstava, u ovom slučaju sa Palilule, izmiri polovinu svog dela duga. Od 17 beogradskih opština, Palilula je izabrana kao pilot-projekat jer je nakon izvršene analize utvrđeno da je najugroženija kada je reč o potrebi za energetskom sanacijom”, ukazao je prvi čovek prestonice.

On je za narednu godinu najavio veća sredstva kako bi se u saradnji sa Ministarstvom za rudarstvo i energetiku građanima i u ostalim beogradskim opštinama omogućilo da izvrše energetsku sanaciju na svojim objektima.

Rok za prijavu privrednih subjekata na javni poziv je 22. oktobar, a detaljne informacije svi zainteresovani mogu naći i na sajtu Grada Beograda.

Energetski portal

Projekat “Čista Srbija” za ekološku revoluciju Novog Sada

11.10.2021

Realizacija projekta „Čista Srbija“ počela je 9. oktobra u Novom Sadu, i to izgradnjom kanalizacionog sistema u Кisaču i Čeneju, čime će problem pražnjenja i izlivanja septičkih jama uskoro postati prošlost za stanovnike ovih prigradskih naselja, navodi se na sajtu Grada.

Novi Sad jedna je od 14 lokalnih samouprava koje su obuhvaćene prvom fazom programa „Čista Srbija“, a u pitanju je najveći pojedinačni projekat ulaganja u komunalnu infrastrukturu u istoriji Grada.

Kontrolisano odvođenje otpadnih voda i njihovo prečišćavanje jedan od najefikasnijih načina očuvanja prirodnih resursa i zaštite vodotokova od zagađenja te će se, u sklopu ovog projekta, izgraditi kanalizaciona mreža ili rekonsruisati postojeća u nekoliko gradskih naselja.

Pročitajte još:

Od posebnog značaja je i to što će kroz isti projekat biti realizovana izgradnja Centralnog gradskog prečistača otpadnih voda, čime će najzad biti rešen višedecenijski problem tretiranja otpadnih voda i zagađenja rečnih tokova.

Dunav, kao jedan od simbola Novog Sada i omiljeno mesto za odmor i opuštanje Novosađana, zahvaljujući ovom projektu u skoroj budućnosti primaće samo prerađene i čiste otpadne vode, čime će se obezbediti zdravije okruženje za buduće generacije Novosađana.

Projekat „Čista Srbija“ predstavlja nacionalni projekat izgradnje i rekonstrukcije komunalne infrastrukture na osnovu potrebe za povećanom ekološkom zaštitom životne sredine. Za sprovođenje projekta nadležno je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a finansira se u celosti iz sredstava budžeta Republike Srbije.

Energetski portal

Razvoj EPS-a ključan za energetsku stabilnost Srbije

11.10.2021

te-nikola-tesla-a staklenozvono.rs — Foto: https://en.wikipedia.org/- Mickey Mystique

“Elektroprivreda Srbije” (EPS) mora da ima bolje planirane remonte, efikasniju realizaciju projekata i brže investiranje, istakla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike prilikom posete TE “Nikola Tesla”.

Ona je prilikom obilaska radova na revitalizaciji bloka B1 TENT-a iskazala zahvalnost radnicima koji rade na revitalizaciji, poručivši da je Srbija energetski stabilna i da će građani imati dovoljno električne, toplotne energije i gasa.

“Pitanje razvoja EPS-a je ključno za energetsku stabilnost. Neophodno je da ova kompanija ima bolje planiranje remonta, efikasniju realizaciju projekata i brže investiranje, jer prethodnih 30 godina suštinski nisu izgradili nijedan elektroenergetski kapacitet”, ponovila je ona.

Prema njenim rečima, to je pitanje razvoja ne samo energetike, već cele privrede, pa i kompletnog društva, a država je tu da pomogne, jer EPS svakako ne može sam.

Pročitajte još:

“Revitalizacija je izuzetno važna za stabilnost elektroenergetskog sistema u situaciji kada ceo svet, a pre svega Evropa, ima problema, ne samo sa visokim cenama, već i sa stabilnošću sistema”, objašnjava ministarka, navodi se u saopštenju.

Vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić rekao je da bez podrške države ne bi mogli da realizuju ovako velike projekte, i izrazio nadu da će radovi na revitalizaciji, kojima će kapacitet biti povećan za 20 odsto, biti gotovi i pre predviđenog roka.

Vrednost radova iznosi 90 miliona evra, a u najvećem delu posla učestvuju srpske kompanije, ukazao je on i objasnio da se u tom procesu vodi računa o zaštiti životne sredine.

Energetski portal

Gugl će nam pomagati da pravimo održive izbore

10.10.2021

Kompanija Gugl odlučila je da iskoroisti poverenje miliona korisnika koji joj se svakodnevno obraćaju za dobijanje najrazličitijih informacija i favorizuje izbore koji pomažu očuvanju životne sredine.

Generalni direktor kompanije Sundar Pičai najavio je da će novouvedene promene odraziti na putovanja, kupovine, odabir hotela, letova i energetsku efikasnost u domovima.

Naime, kada na Gugl mapi ukucate željenu destinaciju, najpre će vam biti ponuđena ruta koja rezultuje najmanjom emisijom ugljen-dioksida, a ukoliko postoji značajna vremenska razlika između ekološke rute i njenih alternativa, i dalje ćete biti u mogućnosti da odaberete održiviju putanju i možda nešto duže uživate u vožnji. Ova opcija već je dostupna u SAD-u, a Evropljani će, kako najavljuje kompanija, morati da sačekaju do 2020. godine.

Poznato je i da putovanje avionom utiče na zagađenje vazduha, te zato Gugl uvodi opciju koja će vam za svaki lek prikazati emisiju ugljen dioksida. Ova opcija pomaže vam čak i da odaberete sedište koje ima najmanji ugljenični otisak.

Pročitajte još:

Pri izboru hotela, Gugl će vam takođe pomoći da napravite održivi izbor jer će se prilikom pretrage ovih objekata pojavljivati informacije o njihovim održivim praksama, a oni koji su u tome naročito dobri imaće pored svog imena poseban bedž.

Kupovina kućnih uređaja koji troše puno električne energije takođe može biti veliki izazov, a Gugl će vam od sada prilikom pretrage ovih aparata preporučivati one koji su energetski efikasni i pozitivno utiču na vaš bužet.

Milena Maglovski

Tuže Španiju Evropskoj komisiji: Za pomor riba krive poljoprivredu

10.10.2021

ribe_pomor — Foto-ilustracija: Unsplash (Oziel Gómez)

Ekološke nevladine organizacije podnele su tužbu Evropskoj komisiji protiv Španije zbog zagađenja Mar Menora, velike slane lagune koju, prema njihovim tvrdnjama, uništava otpad iz poljoprivrede.

Kontinuirano skupljanje đubriva sa obližnjeg poljoprivrednog zemljišta, a smatra se i da je 8.500 hektara pod ilegalnim navodnjavanjem, stvorilo je toksične uslove zbog čega su uginule mnoge ribe i druge morske životinje čije je to prirodno stanište, saopštio je NGO ClientEarth. Krajem avgusta objavljeno je da je uginulo njih oko pet tona.

U ovoj organizaciji poručuju da zakoni Evropske unije o prirodi zahtevaju od nacionalnih tela preduzimanje potrebnih mera kako bi izbegli zagađenja zaštićenih područja i vodnih tela. Međutim, NGO veruje da Španija nije ispunila tu zakonsku obavezu već da preduzima samo površne korake u zaštiti spomenutog područja od štetne poljoprivredne prakse.

Iz ClientEarth-a su upozorili da vrste izumiru, a turiste s tog područja tera smrad i loš pogled. Snimke uginulih riba ovog leta kružile su naslovnicama španskih, ali i inostranih medija. Tone riba u laguni su stradale zbog iznenadnog manjka kiseonika, što naučnici objašnjavaju ulaskom nitrata koji se koristi kao đubrivo u intenzivnoj poljoprivredi. Kako navodi AP news, uzrokuju masovno razmnožavanje algi koje troše kiseonik morskog sveta.

Pročitajte još:

Ekološke, ekonomske i društvene posledice

Ekološka udruženja upozoravaju na preveliku upotrebu đubriva, njihovo ispuštanje u lagunu, ali i nezakonito navodnjavanje što je nedavno kritikovao Evropski revizorski sud i to na nivou cele Evropske unije.

“Naši stručnjaci iz Ecologistas en Acción veruju da bi Mar Menor mogao da se oporavi ako se uvedu potrebne mere za promenu načina upravljanja zemljištem”, naveli su u saopštenju.

Kako tvrde, mere uključuju smanjenje količine navodnjavanog zemljišta, uvođenje strogih ograničenja u količini korišćenih đubriva i primenu prirodnih rastvora kako bi se zadržao višak hranljivih materija kao i sprečio gubitak zemljišta.

Ali, smatraju kako se regionalna vlada odlučila za kratkoročne mere, kao što je zabrana određenih đubriva na malom području što dugoročno ne rešava probleme.

“Nastavak kompromitacije Mar Menora i okolnog poljoprivrednog zemljišta u korist kratkoročne dobiti nanosi nepopravljivu štetu. Na kraju će to područje ostaviti neplodno, što će imati ekološke, ali i ekonomske kao i društvene posledice”, upozorio je Soledad Galjeho, savetnik za divlje životinje i staništa ove organizacije.

Izvor: Agroklub

Kako je Srbija obezbedila dovoljno energenata u jeku svetske energetske krize?

10.10.2021

Libanska elektroenergetska mreža potpuno je ugašena nakon što su dve glavne elektrane ostale bez goriva. Ova zemlja ostala je bez struje na nekoliko dana jer su zbog nestašica dizela isključene dve glavne elektrane što je obustavilo proizvodnju električne energije, piše RTS.

Nestašice prete Indiji, Nemačkoj, Rumuniji, Bugarskoj, a zbog manjka uglja sa restrikcijama se suočava Indija i sever Kine. Najmnogoljudnija zemlja sveta prethodno je najavila da se okreće zelenoj energiji, ali sada je primorana da ponovo uvozi ugalj.

Italijani se već suočavaju sa drastičnim poskupljenjem i gasa i struje, a u Albaniji, koja je među najvećim uvoznicima struje, kažu da je zemlja u vanrednom stanju zbog krize u snabdvanju električnom energijom.

“Iako upozoreni na poskupljenje struje i plina od prvog oktobra, Italijani će tek kada im stignu računi videti šta znači poskupljenje struje za 29,8 odsto i poskupljenje plina za 14,4 odsto. Novo uvećanje samo struje bilo bi znatno dramatičnije da nije reagovala italijanska vlada: struja bi poskupela za 45 odsto”, objašnjava dopisnica RTS iz Italije Sanja Lučić napominjući da je energetska kriza u Italiji dovela do poskupljenja gotovo svih proizvoda.

Pročitajte još:

Zbog vrtoglavog rasta cena gasa najveći britanski proizvođači čelika, stakla, keramike i papira upozorili su vladu da će obustaviti proizvodnju. Skupi energenti u Nemačkoj pokrenuli su domino efekat: poskupljuju mnogi proizvodi, a prete i nestašice.

“Poskupeo je i gas. Računi za grejanje su Nemcima za 12 odsto veći od ovog meseca. Sve to se odrazilo i na inflaciju, koja je u Nemačkoj, posle dugo vremena, prešla četiri odsto”, objašnjava Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Građani Srbije, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, ne moraju da brinu – imaće tople domove i neće rasti cene struje i gasa, a preduzimaju se i mere za zaštitu privrede.

Kakva je situacija u Srbiji

Srbija prati dešavanja na svetskom i evropskom energetskom tržištu, kaže predsednik Vučić ističući da je naša zemlja na vreme rešila probleme. Obezbeđen je i preventivi interventno i uvoz struje do polovine decebra dok se ne završi remont bloka B1 u TENT-u.

Energetsku bezbednost, kaže predsednik, zemlja je obezbedila izgradnjom gasovoda Balkanski tok, uprkos svim pritiscima sa Zapada.

“Svakog dana gledamo da dva do tri miliona dodatno spustimo u Bantski Dvor da bismo čuvali za ne daj Bože. Tako se domaćin ponaša. Svaki dan mi danas ne trošimo iz bantskog Dvora, već ono što nam regularno dolazi, gasovodom“, naveo je Vučić.

Kako je objasnio, “dodatnih 180 megavata električne energije koje smo čuvali u rezervi, pustili smo u pogon, da bismo spustili berzansku cenu, da bismo pomogli domaćim privrednicima”.

Predsednik je poručio i da se pripremaju projekti gradnje novih hidroelektrana Đerdapa 3 i bristrice što će za 15 odsto povećati proizvodne kapacitete električne energije.

Izvor: RTS

Kina objavila belu knjigu o očuvanju biodiverziteta

10.10.2021

panda_bambus — Foto-ilustracija: Unsplash (Sid Balachandran)

Kina je objavila belu knjigu kako bi predstavila akcije koje preduzima za očuvanje biodiverziteta i podelila svoja dostignuća u tom sektoru, prenosi Kineska medijska grupa (CMG).

U beloj knjizi Kancelarije za informisanje Državnog saveta Kine pod nazivom “Očuvanje biodiverziteta u Kini” navodi se da Kina čuva biodiverzitet kreativnim i savremenim merama, formirajući novi obrazac očuvanja biodiverziteta.

Istaknuto je da je cilj Kine istovremeno očuvanje biodiverziteta i visokokvalitetan razvoj, da Kina neguje princip da su čiste vode i bujne planine neprocenjivo javno dobro i vidi biodiverzitet kao temelj, cilj i sredstvo održivog razvoja.

U poslednjoj deceniji Kina je identifikovala oko 200 novih sorti biljaka godišnje, što je 10 odsto novih biljnih sorti u svetu, navodi CMG. Takođe, Kina preuzima vođstvo u predlaganju i sprovođenju strategije crvenih linija za očuvanje životne sredine i prva je u svetu predložila i sprovela strategiju crvene linije za očuvanje životne sredine.

Pročitajte još:

Kina je odredila prioritetne oblasti u zaštiti biodiverziteta, a te mere su doprinele očuvanju ključnih prirodnih ekosistema, bioloških resursa i staništa za ključne vrste.

Uspostavljeno je oko 10.000 zaštićenih područja svih vrsta, što čini oko 18 odsto ukupne površine Kine. Dobro planirani sistem zaštićenih područja doveo je 90 odsto vrsta kopnenih ekosistema i 71 odsto ključnih vrsta divljih životinja pod efikasnu državnu zaštitu.

U Kini se, navodi CMG, stlano šire staništa divljih životinja čija populacija raste. Populacija džinovskih pandi u divljini porasla je sa 1.114 na 1.864 u poslednje četiri decenije, populacija ibisa sa krestom povećala se sa samo sedam na preko 5.000, populacija azijskih slonova u divljini porasla je sa 180 osamdesetih godina prošlog veka na oko 300, dok se divlja populacija Hainan gibona povećala sa ne više od deset u dve grupe, pre 40 godina, na 35 u pet grupa.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Da li će Kina spaljivati plastični otpad?

09.10.2021

waste-plastika-smeće — Foto-ilustracija: Pixabay

Kina je usvojila petogodišnju nacionalnu strategiju za borbu protiv zagađenja otpadom.

Planom je jasno definisano proširenje reciklažnih kapaciteta, promocija “zelenih” plastičnih proizvoda, a posebna pažnja biće posvećena smanjenju prekomerne upotrebe plastike kako u poljoprivredi, tako i u sektoru pakovanja. Dok posebno zabrinjava jedna od najavljenih mera – povećanje količina otpada koji će biti tretiran u spalionicama.

Kada je reč o smanjenju prekomerne upotrebe plastike, plan je da se zabrani proizvodnja ultra tankih plastičnih kesa, kao i proizvoda za ličnu higijenu koji sadrže plastične mikro-perlice. Upotreba ovih proizvoda zabranjena je u Sjedinjenim Američkim Državama i većem delu Evrope.

U planu se navodi da bi trebalo povećati stopu recikliranja plastične folije koja se korsti u poljoprivrednoj proizvodnji i to za 85 odsto. Dok je obaveza vlade da se zalaže za upotrebu alternativnih proizvoda poput bambusa, drveta, papira i biorazgradive plastike.

Najspornija tačka u predstavljenom planu je povećanje količine otpada koji će biti spaljivan. Do 2025. godine na dnevnom nivou bi trebalo da bude spaljivano 800.000 tona otpada. Koliku će štetu, a koliku korist doneti ova mera, ostaje nam da vidimo.

Pročitajte još:

Da je Kina u ozbiljnom problemu kada je reč o količini plastičnog otpada pokazuje podatak da se na godišnjem nivou proizvede preko 60 miliona tona, a od toga se reciklira svega 30 odsto. Vlada pokušava da nađe rešenje za ovaj problem izgradnjom centara za reciklažu, zabranom upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu i drugim inicijativama.

Zvuči neverovatno, ali zemlja koja traži trajno rešenje za smanjenje količine otpada, isti je do skoro uvozila. Početkom ove godine na snagu je stupio zakon o zabrani uvoza čvrstog otpada, kao i odlaganje otpadnih proizvoda iz inostranstva na svojoj teritoriji.

Naime, od 1980-ih godina Kina je uvozila čvrst otpad koji su čistili, drobili i pretvarali u sirovine za industriju. Tako je ova zemlja postala najveći uvoznik smeća, ali je to donelo i dodatne probleme. Često se dešavalo da jedan deo otpada nije moguće reciklirati ili pravilno odložiti što je dovodilo do dodatnog zagađenja.

Zato je Vlada ove zemlje 2017. godine donela odluku o postepenoj zabrani uvoza čvrstog otpada, koja je u potpunosti stupila na snagu 1. januara 2021. godine.

Milica Radičević

Srbija – Izvoz voća povećan za 30 odsto

09.10.2021

jagode - bobičasto voće - jagodičasto voće — Foto-ilustracija: Unsplash (Anna Pelzer)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Mast)

Prvi internacionalni skup uzgajivača bobičastog voća „Berry Business Forum“, održan je u Beogradu. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, na otvaranju oovg skupa, istakao je da Srbija beleži konstantan rast proizvodnje i izvoza u sektoru voćarstva.

„Pod zasadima jagodastog voća u Srbiji je gotovo 40.000 hektara, koji su gotovo udvostručeni u odnosu na pre 10 godina, a poboljšava se kvalitet i kvantitet proizvodnje“, istakao je Stanojević i dodao da je u prvih devet meseci ove godine izvoz jagodastog voća za 30 odsto viši u odnosu na isti period prošle godine, koja je takođe bila rekordna.

Tokom 2020. izvezeno je jagodastog voća za 338 miliona evra, što je 19,4 odsto više u odnosu na vrednost izvoza u 2019. godini, a samo maline u vrednosti od 260 miliona i ona čini 40 odsto ukupnog izvoza voća iz Srbije.

Stanojević je dodao da je pored standardnog voća, poput maline i kupine, u prethodnih nekoliko godina došlo do ekspanzije zasada borovnice, pod kojom je sada 3.000 hektara. Za podsticaje podizanja zasada ove voćne vrste, Ministarstvo je prošle godine dalo 200 miliona dinara, što je bilo dovoljno za 150 hektara novih zasada borovnice.

Napomenuo je da na svetskom tržištu raste potražnja za jagodastim voćem i ocenio kako Srbija mora da radi na povećanju konkurentnosti, na brendiranju, uvođenju savremenih tehnologija gajenja voća i uvođenju mehanizovane berbe tamo gde je to potrebno.

„Moramo da nastupamo pod brendom Srbija, da nudimo proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, poput Ariljske maline. Država će svojim podsticajima pomagati proizvođačima da podižu zasade sertifikovanim sadnim materijalom, ali i jačanje i proširenje skladišnih kapaciteta“, rekao je Stanojević.

Pročitajte još:

Dodao je da proizvođači za te potrebe mogu koristiti sredstva iz nacionalnog budžeta, iz programa IPARD kroz mere 1 i 3, a od ove godine i kroz program za konkurentnu poljoprovredu Svetske banke.

Direktorka misije USAID-a u Srbiji Suzan Fric podsetila je da ta organizacija Vlade SAD-a podržava proizvodnju voća i povrća u Srbiji kako bi postala što konkurentnija.

„Sarađujemo sa proizvođačima i prerađivačima da povećaju izvoz i zaradu. Ovde ćemo razgovarati sa proizvođačima bobičastog voća da čuju o novim tehnologijama i trendovima, novim mogućnostima za investiranje. Ovaj projaket se uklapa u jedan od ciljeva rada USAID-a u Srbiji, a to je stvaranje novih radnih mesta i što bržeg ekonomskog razvoja, naročito u seoskim područjima“, istakla je Suzan Fric.

Ambasador Holandije Joost Reintjes izjavio je kako njegova vlada smatra da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi, naročito u proizvodnji bobičastog voća, koje je vrlo visokog kvaliteta i može se naći i u holandskim prodavnicama.

„Holandija kao vrlo razvijena poljoprivredna zemlja, drugi izvoznik u svetu iza SAD-a, može da ponudi pomoć. Zato su tu naši instituti, univerziteti, Vlada i što je najvažnije komapnije“, rekao je ambasador Reintjes.

Forumu, koji organizuje Agro Belgrade na Beogradskom sajmu a uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu i Ambasade Kraljevine Holandije, osim stranih i domaćih stručnjaka prisustvuje 120 proizvođača jagodastog voća iz čitave Srbije.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Počeli radovi na revitalizaciji Velikog bačkog kanala kod Sombora

09.10.2021

Veliki_Bački_Kanal_kod_Sombora — Foto: Wikipedia/Pajkmen

Radovi na revitalizaciji Velikog bačkog kanala kod Sombora, koji su započeli krajem septembra, obuhvatiće deonicu od 820 metara, uzvodno od Apatinskog mosta.

Odvijaju se na suprotnoj obali od poznatog somborskog Štranda, koji je napravljen tako da se voda iz kanala koristi za kupanje.

U toku su pripremni radovi na uklanjanju vegetacije i odvozu zemljanog materijala sa stare deponije, koji će omogućiti čišćenje ovog dela kanala. Revitalizacijom ove deonice Velikog bačkog kanala biće omogućena duplo veći proticaj vode od sadašnjeg, što će dalje obezbediti sigurno snabdevanje vodom svih korisnika, ali i efikasnije odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.

Takođe, planirana je i izgradnja inspekcione staze, koja će biti niža i bliža vodi, a građani će moći da je koriste za rekreaciju i pecanje.

Vrednost radova je oko 50 miliona dinara, a zajednički ih finansiraju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, JVP „Vode Vojvodine“ i lokalna samouprava.

Pročitajte još:

Ovi radovi predstavljaju nastavak revitalizacije Velikog bačkog kanala, započete još 2014. godine. Do sada je očišćeno i uređeno oko 36 kilometara kanala, od Kule, Vrbasa, Crvenke, do Sombora, u šta je uloženo više od 250 miliona dinara. Izvađeno je više od pola miliona kubnih metara mulja i formirane su inspekcione staze sa obe strane kanala duž svih 36 kilometara.

Već za sledeću godinu planiran je nastavk ovih aktivnosti, kako bi kompletan kanala od Vrbasa do bezdana bio očišćen.

Izvor: JVP „Vode Vojvodine“

Ojačati saradnju Srbije i Slovačke u energetskom sektoru

09.10.2021

wind-turbine-vetro-vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

O saradnji Srbije i Slovačke u energetskom sektoru, kao i o povezovanju kompanija u ovoj oblasti razgovarali su Zorana Mihajlović, ministarska rudarstva i energetsike i Rihard Sulik, ministar privrede ove zemlje.

“Postigli smo dogovor o tome da kao dve prijateljske države zajednički radimo na polju unapređenja energetike, danas najvažnije oblasti u svetu, i budemo podrška jedni drugima u budućem energetskom i privrednom razvoju”, istakla je ministarka, navodi se u saopštenju.

Kako je istakla učiniće se sve i da se srpske i slovačke kompanije još više povežu, razmene iskustva i da razmišljaju o novim projektima koje srpske kompanije mogu da rade u Slovačkoj, a slovačke u Srbiji.

“Drago mi je i što ću početkom novembra učestvovati na međunarodnoj konferenciji u Bratislavi, gde ćemo nastaviti razgovore o unapređenju saradnje”, rekla je Mihajlović.

Pročitajte još:

Sulik je istakao da Srbija i Slovačka imaju puno zajedničkih tema, od energetike do pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

“Slovačka ima puno iskustva u tome jer je svoj proces pristupanja započela ranije, tu smo da podelimo iskustva, ali i da iskažemo podršku Srbiji na putu ka EU”, rekao je on.

Na sastanku je posebno bilo reči o energetskoj tranziciji i modelima obezbeđivanja energetske stabilnosti dveju državava.

Energetski portal

Uputstvo za individualna domaćinstva o načinu sticanja statusa kupac-proizvođač

08.10.2021

solarni-paneli-kuća-elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

Kako bi u našoj zemlji osvanuo što veći broj solarnih elektrana, procedura po kojoj građani mogu da nabave solarne panele i postanu kupci-proizvođači (prozjumeri) drastično je pojednostavljena. Ipak, kako je oblast obnovljivih izvora energije još uvek nova ne samo u Srbiji, već i u svetu, mnogi još uvek ne razumeju termine kao što su “prozjumer” ili “neto merenje”.

Stoga je Elektrodistribucija Srbije objavila uputstvo kako individualna domaćinstva mogu steći status kupac-proizvođač za instalirane proizvodne snage fotonaponskih modula do 10,8 KW.

Da bi stekao status kupca-proizvođača, prethodno je potrebno da krajnji kupac:

1) izgradi proizvodni objekat instalisane proizvodne snage ne veće od postojeće odobrene snage priključka,
2) prilagodi merno mesto,
3) zaključi ugovor o potpunom snabdevanju električnom energijom sa neto merenjem.

Krajnji kupac sopstveni proizvodni objekat priključuje na svoju unutrašnju instalaciju i stiče status kupca-proizvođača upisom u registar kupaca-proizvođača koji vrši operator distributivnog sistema, nakon ispunjenja svih neophodnih uslova.

Izgradnja proizvodnog objekta

Izgradnja proizvodnog objekta se vrši prema Pravilniku o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi.

Izgradnju mogu da vrše pravna lica sa odgovarajućom licencom za obavljanje te delatnosti, na osnovu Opštih tehničkih uslova koje mora da zadovolji proizvodni objekat. Nakon izgradnje proizvodnog objekta, izvođač radova izdaje krajnjem kupcu potvrdu o ispravnosti uređaja i instalacija i usklađenosti sa propisima i standardima, a koja sadrži izjavu odgovornog izvođača radova, ateste za ugrađenu opremu i uređaje i izveštaje o sprovedenim funkcionalnim ispitivanjima. Krajnji kupac navedenu dokumentaciju dostavlja operatoru distributivnog sistema elektronskim putem na adresu:

1) za distributivno područje Beograd: kp.prikljucenje.bg@ods.rs
2) za distributivno područje Kragujevac: kp.prikljucenje.kg@ods.rs
3) za distributivno područje Kraljevo: kp.prikljucenje.kv@ods.rs
4) za distributivno područje Novi Sad: kp.prikljucenje.ns@ods.rs
5) za distributivno područje Niš: kp.prikljucenje.nis@ods.rs

Prilagođenje mernog mesta

Zahtev za prilagođenje mernog mesta podnosi krajnji kupac ili lice koje on ovlasti, elektronskim putem na odgovarajuću elektronsku adresu. U zakazanom terminu, radnici Elektrodistribucije Srbije obezbeđuju beznaponsko stanje na mernom mestu, skidaju plombe i demontiraju postojeći merni uređaj.

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

Prilagođenje mernog mesta vrše pravna lica, koje je angažovao krajnji kupac, a koji poseduju odgovarajuće sertifikate ili licence za obavljanje delatnosti, na osnovu Opštih tehničkih uslova koje mora da zadovolji merno mesto. Radovi na prilagođenju se vrše u beznaponskom stanju.

Nakon prilagođenja mernog mesta, izvođač radova izdaje krajnjem kupcu potvrdu o ispravnosti uređaja i instalacija mernog mesta i usklađenosti sa propisima i standardima, a koja sadrži izjavu odgovornog izvođača radova i ateste za ugrađenu opremu i uređaje.

Krajnji kupac predaje navedenu dokumentaciju radnicima Elektrodistribucije Srbije koji, nakon kontrole mernog mesta, plombiraju uređaje i uspostavljaju napajanje objekta krajnjeg kupca za smer potrošnje.

Ukoliko priključak kupca, sa ormanom mernog mesta, nije u vlasništvu Elektrodistribucije Srbije, potrebno je da krajnji kupac potpiše Ugovor o preuzimanju mernih uređaja, merno razvodnih ormana, priključnih vodova, instalacija i opreme u merno razvodnom ormanu, u skladu sa Zakonom o energetici.

UPOZORENjE:

1) Potrošnja električne energije preko mernog uređaja na kome su oštećene ili nedostaju plombe operatora sistema i/ili na kome je krajnji kupac oštetio žig propisan zakonom o metrologiji, uz uslov da se utvrdi nepravilnost merenja električne energije, kao i
2) Samovlasna zamena uređaja tretira se kao neovlašćena potrošnja električne energije u smislu Zakona o energetici i podleže isključenju objekta kupca sa sistema.

Nije dozvoljena isporuka električne energije u distributivni sistem od strane krajnjeg kupca pre sticanja statusa kupca-proizvođača, odnosno pre zaključivanja ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem i upisa u registar kupacaproizvođača.

U suprotnom, operator distributivnog sistema će izvršiti obustavu isporuke i preuzimanja električne energije u skladu sa Zakonom o energetici.

Ugovor o potpunom snabdevanju sa neto merenjem

Nakon izgradnje proizvodnog objekta i prilagođenja mernog mesta, krajnji kupac je dužan da snabdevaču podnese zahtev za zaključivanje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem.

Kopiju zaključenog ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem sa krajnjim kupcem, bez komercijalnih podataka ili potvrdu snabdevača o zaključenom ugovoru, snabdevač dostavlja operatoru distributivnog sistema, elektronskim putem na adresu kp.ugovor@ods.rs.

Upis u registar kupaca-proizvođača

Nakon prijema ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem ili potvrde o zaključenom ugovoru koje je dostavio snabdevač i prijema potvrde izvođača radova o ispravnosti uređaja i instalacija proizvodnog objekta i mernog mesta i usklađenosti sa propisima i standardima, a koje sadrže izjave odgovornog izvođača radova i izveštaje o sprovedenim funkcionalnim ispitivanjima, ateste za ugrađenu opremu i uređaje, Operator distributivnog sistema vrši kontrolu i ispitivanje usklađenosti proizvodnog objekta i mernog mesta sa tehničkim uslovima, propisima i standardima.

Ukoliko operator distributivnog sistema konstatuje neispravnost uređaja, instalacije proizvodnog objekta ili mernog mesta, neće izvršiti priključenje proizvodnog objekta. Ukoliko se utvrdi nepravilnost ormana mernog mesta nakon prilagođenja mernog mesta od strane krajnjeg kupca, primeniće se odredbe Zakona o energetici.

Nakon otklanjanja nedostataka koje je operator distributivnog sistema konstatovao, krajnji kupac o tome obaveštava operatora sistema, elektronskim putem na odgovarajuću elektronsku adresu.

Ukoliko su uređaji, instalacije proizvodnog objekta i mernog mesta ispravni i usklađeni sa tehničkim uslovima, propisima i standardima, operator distributivnog sistema izdaje akt o priključenju, vrši priključenje takvog objekta na distributivni sistem i upisuje ga u registar kupaca-proizvođača.

Izvor: Elektrodistribucija Srbije

Prodaja vrtoglavo raste – Tesla obara sve rekorde

08.10.2021

Tesla_vožnja — Foto-ilustracija: Unsplash (Dylan Calluy)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Dress)

Američki proizvođač električnih automobila Tesla prodao je rekordan broj vozila u trećem kvartalu 2021. godine.

Prema saopštenju ove kompanije, u periodu od jula do septembra na 241.300 adresa isporučeni su modeli njihovih automobila što je nadmašilo sva njihova očekivanja i predviđanja. Naime, čelni ljudi Tesle pravili su proračune i njihov cilj je bio da u trećem kvartalu ove godine prodaju između 222.000 i 233.500 električnih vozila, dok najnoviji podaci pokazuju da su ove brojke ozbiljno premašene.

Činjenica je da kompanija Tesla, sa svakim novim kvartalom obara sve rekorde kada je prodaja u pitanju. U drugom tromesečju 2021. godine prodali su 201.250 automobila i postavili su rekord, koji su sada oborili.

Slično je bilo i prošle godine, u trećem kvartalu 2020. napravljeno je 145.036 vozila, a kupcima je dostavljeno neverovatnih 139.300 automobila. I tada je oboren rekord iz 2019. godine, kada je u trećem kvartalu dostavljeno 112.000 automobila.

Pročitajte još:

Potražnja za električnim automobilima iz godine u godinu je sve veća, jer ova vozila ne koriste fosilna goriva, pa samim tim nema emisije štetnih gasova koji imaju negativan uticaj na klimatske promene i koji su štetni za našu planetu.

Sa prodajom ovih automobila raste i neophodna infrastruktura, a mnoge države raznim pogodnostima i beneficijama podstiču kupovinu e-vozila.

Milica Radičević

Poskupljenje gasa uzdrmalo Evropu – ima li Brisel rešenje?

08.10.2021

gas — Foto-ilustracija: Unsplash (Carl Nenzen Loven)

Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Veliki rast cena prirodnog gasa preti da ugozi oporavak globalne ekonomije od posledica pandemije. Dok se čeka samit lidera EU u Briselu, neke zemlje članice uvode mere koje bi smanjile pritisak na budžet prosečnog domaćinstva.

Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić kaže da je situacija sa cenom energenata u EU dostizala i dramatične razmere.

Kako je naveo, u četvrtak je kružila vest da će gas u odnosu na cenu od početka godine poskupeti deset puta, što je kasnije korigovano na petostruko veći iznos.

Već sada je jasno da će pojedinačna domaćinstva osetiti udar uvećanih cena na svojim budžetima. U Belgiji se procenjuje da bi račun za gas prosečnog domaćinstva mogao biti veći za 720 evra.

Nadležni sa druge strane, poručuju da rezerve gasa EU iznose 70 odsto ukupnih kapaciteta što bi trebalo da bude dovoljno da se pregura predstojeća zima.

Pročitajte još:

Gajić napominje da se zajednički odgovor Brisela na gasnu krizu očekuje na samitu lidera EU za desetak dana.

Lideri EU treba da se utvrde smernice šta zemlje članice mogu da učine da svojim građanima olakšaju udar na kućni budžet a da se to ne kosi sa pravilima slobodnog tržišta i propisima o državnoj pomoći.

Međutim, neke zemlje članice već su preduzele određene korake.

U Španiji su već ukinuti porezi na energente i cene su ograničene, u Francuskoj je obećana pomoć od 100 evra za šest miliona domaćinstava, dok će vlasti Belgije proširiti tzv. socijalnu tarifu za energente, što znači izdvajanje iz budžeta od dvesta miliona evra, dok se neke zemlje članice nadaju planu Unije za zajedničku nabavku gasa.

Ostaje da se vidi koliko će trend visokih cena trajati i kako će se sprovesti plan za povećanje proizvodnje energenata iz obnovljivih izvora.

Izvor: RTS

Usvojen Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini

08.10.2021

muzika_buka — Foto-ilustracija: Unsplash (Marcela Laskoski)

Foto-ilistracija: Unsplash (Edward Cisneros)

Poslanici Narodne skupštine usvojili su novi Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, koji je u potpunosti usklađen sa evropskom regulativom iz ove oblasti.

“Zakonom je preciznije definisano šta je buka u životnoj sredini, proširena je lista izvora buke, kao i nadležnih za izradu strateških karata buke. Primena zakona doprineće efikasnijem rešavanju ovog problema i boljem kvalitetu života građana”, rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Strateške karte buke su, kako je ukazala, osnova za izradu akcionih planova i sredstvo za obaveštavanje građana o nivou buke u životnoj sredini i njenim štetnim efektima.

Kako je objasnila, cilj je što efikasnije rešavanje ovog problema kako bi se sprečila izloženost štetnim efektima buke i time obezbedili bolji uslovi za živote građana, pri čemu je rok za donošenje akcionih planova najkasnije godinu dana od usvajanja strateških karata buke.

Ministarka je navela da je jedan od razloga za donošenje novog zakona i rešavanje problema povišene buke iz ugostiteljskih objekata.

Pročitajte još:

“Zakonom se, pored ovlašćenih pravnih lica, daje i ovlašćenje komunalnim milicionarima da kontrolišu buku poreklom iz ugostiteljskih objekata i to etaloniranim uređajima za merenje buke, a u skladu sa odlukom jedinice lokalne samouprave”, precizirala je Vujović, navodi se u saopštenju.

Novi zakon donosi i obavezu prvog merenja buke, što znači da je vlasnik ili zakupac ugostiteljskog objekta dužan da obezbedi prvo merenje buke na lokaciji, pribavi izveštaj i po potrebi sprovede mere zvučne zaštite.

Energetski portal

1...514515516...1,673 Page 515 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM