“Dani Sunca” – Edukacija, ubrzane procedure i veća nadležnost opštinama na putu ka solarnim elektranama

04.10.2021

Hrvatska je zemlja sa velikim mogućnostima kada je reč o solarnoj energiji, nažalost ona je veoma malo iskorišćena. Učesnici konferencije “Dani Sunca” zaključili su da je neophodno edukovati građane u ovom veoma važnom obnovljivom izvoru energije.

Osim toga neophodno je ubrzati procese dobijanja dozvola i svega što je neophodno kada je u pitanju izgradnja solarne elektrane, što se mora regulisati zakonodavnim okvirom. Jedna od najvažnijih poruka učesnika konferencije je ta da u budućnosti opštine treba da odlučuju gde će biti postavljene elektrane, a ne županije.

Kako su istakli, gotovo svi učesnici, edukacija i sama uloga građana u ovoj energetskoj tranziciji izuzetno je važna. Kao dobar primer istakli su područje Križevca i projekat Križevački sunčani krovovi. Niame to je program sufinansiranja kako projektne dokumentacije, tako i samo ugradnje solarnih panela na krovove kuća. Posebno su istakli energetsku zadrugu građana KLIK kao i i Energetsko-klimatsku kancelariju, prvih u ovom sektoru u ovoj zemlji.

Kao veliki “kamen spoticanja” naveli su to da jedinice lokalne samouprave ne mogu samostalno da donose odluke kada je reč o izboru lokacije za postavljanje solarnih panela. Prema zakonu tu odluku donose županije, što predstavlja veliki problem.

Pročitajte još:

“Trenutno samo Šibensko-kninska i Zadarska županija mogu da odlučuju o izboru lokacija, pa je logično postaviti pitanje zašto to ne mogu i jedinice lokalne samouprave u drugim županijama”, kaže Maja Jurišić iz Pokreta otoka.

Da bi sve lakše funkcionisalo pokazuje i primer grada Hvara, na izabranoj lokaciji za gradnju solarne elektrane nalaze se maslinjaci, dok, prema rečima Šimuna Fia iz Odbora za zaštitu okoline i obnovljivih izvora energije, u blizini postoje oblasti sa neplodnim zemljištem za njenu izgradnju.

Ovo je samo jedan primer koji pokazuje da regulativa Generalni urbanistički plan, na neki način ometa realizaciju projekata u ovoj oblasti. Kako su istakli učesnici konferencije, ovo je samo jedan od adiministrativnih i regulativnih problema kada se radi o zelenoj tranziciji.

Da bi se sprovela uspešna zelena tranzicija neophodna je bolja edukacija građana. Takođe je potrebno da se i opštine i gradovi više angažuju i da formiraju timove koji će informisati i edukovati građane o ovoj veoma važnoj oblasti.

Prvu konferenciju “Dani Sunca” organizovali su Obnovljivi izvori energije Hrvatske i Pokret otoka. Učesnici dvodnevne konferencije imali su priliku da razgovoraju o solarnoj energiji, zakonodavnim okvirima, energetskoj tranziciji.

Energetski portal

Srbija i region streme ka zelenoj energiji, da li će ih u tome sprečiti skupi zeleni kilovati

04.10.2021

renewable-1989416_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

Ugalj nije više zlato Balkana – Srbija i zemlje regiona streme ka zelenoj energiji. Međutim, ta energetska tranzicija mora biti održiva, da obezbedi dovoljno energije u svakom trenutku, a građane zaštiti od skupih zelenih kilovata.

Balkanske zemlje moraju postepeno zatvarati zastarele termolektrane na ugalj, a tu proizvodnju struje nadoknaditi novim investicijama iz obnovljivih izvora.

Pritisak je na elektroprivredama, gde kažu da rade na promenama, ali i upozoravaju na potecijalne rizike u snabdevanju i visoke cene struje koje zelena proizvodnja donosi, a sa čime se sada suočava Evropska unija.

“Oni su bogati, oni mogu da to isprave, mi kao mala zemlja ne smemo da pravimo greške. To ne može da se izbegne, mora da se uđe u energetsku tranziciju, samo je pitanje dinamike”, navodi Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom u EPS-u.

Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore navodi da ne smemo da dozvolimo da zelena tranzicija upravlja nama, već da mi upravljamo zelenom tranzicijom.

Pročitajte još:

Naša zemlja je donela zakone, radi se i na strategiji obnovljive energije, kao i Akcionom planu za korišćenje uglja u naredne tri decenije, a iz koga sada dobijamo dve trećine struje.

“Ta tranzicija će da košta ozbiljno i mora da se radi jako pažljivo kako ne bi došlo do ozbiljnijih poremećaja i ugrožavanja energetske bezbednosti. Mislim da niko nije ovde protiv zelene energije”, navodi Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike navodi da možemo da imamo dovoljno i električne energije i toplotne energije iz naših sopstvenih izvora, a da u isto vreme u potpunosti poštujemo sve standarde zaštite životne sredine.

“To je proces, ne može odjednom preko noći, potrebno je vreme, ali to takođe znači da ne možemo odugovlačiti ovaj proces, niti se možemo praviti da se on ne dešava”, navodi Mihajlovićeva.

Srbija ima “Zelenu agendu” koja predviđa 18 milijadi evra investicija, a cilj je da se do polovine ovog veka potpuno izbaci ugalj iz upotrebe, i za grejanje i za proizvodnju struje.

Izvor: RTS

Počela izložba “Expo 2020 Dubai” – srpska rešenja za globalne ekološke probleme

04.10.2021

Dubai_refleksija — Foto-ilustracija: Unsplash (David Rodrigo)

Foto-ilustracija: Unsplash (Christoph Schulz)

Privreda Srbije predstaviće se na prvoj tematskoj nedelji Svetske izložbe “Expo 2020 Dubai” o klimi i biodiverzitetu velikim brojem inovativnih proizvoda i usluga posvećenih cirkularnoj ekonomiji, unapređenju energetske efikasnosti, obnovljivim izvorima energije, smanjenju emisije štetnih gasova i ublažavanju klimatskih promena.

Osim kompanija, svoje inovacije i napredne tehnologije promovisaće naši startapi, klasteri, naučno-tehnološki parkovi, fakulteti i instituti.

Osim povezivanja sa poslovnim partnerima i mogućnosti izlaska na nova tržišta, predstavnici privredne delegacije Srbije očekuju da se u Dubaiju upoznaju sa najmodernijim zelenim, niskougljeničnim tehnologijama i najnovijim trendovima u svetu održivog razvoja.

„Koncept ugljenične neutralnosti ‘dekarbonizacije‘ preuzima primat u globalnim agendama i inicijativama, a posebno je program zelene tranzicije važan za industriju Zapadnog Balkana i zahtevnu energetsku tranziciju. ‘Expo 2020 Dubai’ će pokušati da dizajnira budućnost planete, podelu odgovornosti za emisije CO2, najbolja rešenja za održivost ekonomija i najbolje prakse za cirkularnu ekonomiju“, ističe Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Pročitajte još:

Dodaje da će izložba biti odlična prilika za naše startape i inovacije u zelenim rešenjima, da ih svet vidi i potencijalno investira u zelenu tranziciju naše ekonomije, infrastrukturu za otpadne vode i otpad lokalnih zajednica.

Svetska izložba u Dubaiju održava se pod sloganom: „Povezivanje umova, stvaranje budućnosti“ od 1. oktobra 2021. do 31. marta 2022, a centralni događaji koji se odnose na predstavljanje naše zemlje su u Nacionalnom paviljonu Srbije, površine od 2.000 kvadratnih metara, koji se nalazi u tematskoj celini „mobilnost“ (Mobility). U okviru Paviljona nalazi se i maloprodajna zona gde su predstavljeni domaći proizvodi sa žigom „Čuvarkuća“ koji potvrđuje vrhunski kvalitet i poreklo iz Srbije.

Procenjuje se da će više od 1.000 kompanija iz Srbije učestvovati na Svetskoj izložbi od prvog dana oktobra do kraja marta 2022. Podršku domaćim kompanijama obezbedili su Generalni sekretarijat Vlade Srbije, PKS i Razvojna agencije Srbije. Firme dobijaju besplatan prostor u Biznis habu Privredne komore Srbije, besplatan avionski prevoz, besplatne lokalne transfere, povlašćene cene hotelskog smeštaja, učešće na investicionim forumima, B2B susrete i različite vidove promocija.

Na Svetskoj izložbi predstavljaju se 192 zemlje, od kojih oko 80 na sopstvenom paviljonu.

Izvor: Privredna komora Srbije

Reciklaža vetroturbina – sledeći važan korak u energetskoj tranziciji

03.10.2021

Vetrogeneratori su napravljeni da dugo traju i budu otporni na jake oluje, ali postoji jedan problem – izbor čvrstih materijala otežava njihovu reciklažu, pa je po okončanju njihovog životnog veka za većinu poslednja stanica deponija.

Iako bi udeo vetroturbina na deponijama bio neznatan u poređenju sa ostalim komunalnim otpadom čak i kada bismo ih sve bacali bez nastojanja da ih recikliramo, poslednje do čega prelazak na obnovljive izvore želi da dovede jeste stvaranje novog ekološkog problema.

I sam direktor udruženja Wind Europe Džajls Dikson kaže da bacanje vetroturbina predstavlja bacanje dragocenih materijala što se ne uklapa u politiku obnovljivih izvora energije koja podrazumeva zaštitu životne sredine i cirkularnost.

Zapravo, 85 odsto komponenti turbina, uključujući čelik, bakarnu žicu, elektroniku i zupčanike, može se reciklirati ili ponovo koristiti. Ipak, problem predstavlja stakloplastika (fiberglas) koja se koristi za izradu turbina, a koja je gotovo nereciklabilna, piše Bloomberg

Pročitajte još:

Naime, stakloplastika predstavlja kombinaciju smole i ojačane plastike, što je čini vrlo čvrstim i izuzetno izdržljivim materijalom ali, budući da se brušenjem i usitnjavanjem uništava većina staklenih vlakana, stakliplastika se ne reciklira.

Na sreću, iako je reciklaža opreme obnovljivih izvora energije samo jedan u nizu izazova koje donosi energetska tranzicija, izvesno je da će se za ovaj problem uskoro naći rešenje.

Danska kompanija Vestas obećala je da će ubuduće proizvoditi 100 odsto reciklabilne turbine premda navode da će im za ostvarenje tog cilja biti potrebno dosta vremena jer je neophodno pronaći alternativu za stakloplastiku – podjednako čvrst, ali reciklabilan materijal.

Takođe, jedna američka startap kompanija, Global Fiberglass Solution, pronašla je način kako da usitni turbine i od njih pravi železničke pragove, podove, zidove i drugu opremu.

Za sada su četiri zemlje u Evropi – Nemačka, Austrija, Holandija i Finska – zabranile odlaganje vetroturbina na deponijama, a očekuje se da će ova zabrana uskoro zaživeti i u ostalim zemljama EU, piše Euronews.

Milena Maglovski

Bor dobija prvu solarnu elektranu od 56 MW

03.10.2021

solar_panels_solarni_paneli_solar_energy_solarna_energija — Photo-illustration: Unsplash (Mariana Proenca)

Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, kompanija Netinvest iz Beograda i švajcarska kompanija S2P Electric, koja je u vlasništvu SS&A Power Group, potpisale su Ugovor o zajedničkom Projektu razvoja i izgradnje solarne elektrane od 56 MW u Boru.

Ovo će biti prva solarna elektrana te snage u Srbiji i ona će biti izgrađena po najvišim ekološkim standardima, na prostoru ugrožene ekološke zone rudarskog otpada koja će biti pretvorena u solarni ekološki park.

Investicija vredna 40 miliona evra, obezbediće radna mesta za domaće stručnjake koji će raditi na projektu zajedno sa kolegama iz inostranstva.

Početak radova na izgradnji planiran je za 2022.godinu. Implementacijom ovog Projekta, Bor i okolina će dobiti značajan izvor električne energije dobijene bez emisije ugljen-dioksida.

Pročitajte još:

Osim toga što će dobijena energija biti zelena, a vazduh čistiji, solarna elektrana će biti izgrađena na zemljištu koje je degradirano, nema upotrebnu vrednost i do sada je stajalo neiskorišćeno.

U pitanju je lokacija koje je poznata kao „Visoki planiri“ – odlagalište jalovine sa rudničkih kopova u Boru. To je veštački stvoreno neplodno zemljište koje je idealna lokacija za postavljanje solarnih panela, zahvaljujući položaju i izloženosti suncu.

Izvor: SS&A Power Consultancy LLC

Baštenske zajednice mogu da poboljšaju kvalitet života u Beogradu

03.10.2021

zelenilo_bašta_organsko — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Winkler)

Usled različitih faktora zagađenja, nadolazeće klimatske krize i nekontrolisane urbanizacije koji ugrožavaju zelenu infrastrukturu i javni prostor Beograda, kvalitet života u gradu sve više opada i nameće se potreba za novim rešenjima. Porast površina građevinskog zemljišta, a smanjivanje i zaspostavljanje zelenih, predstavlja dugoročnu pretnju po zdravlje dece i građana. Sa željom da izvrši uticaj na javne politike u oblasti urbanizma, kroz strategije i planove koji se bave razvojem grada Beograda, organizacija Ekonaut najavila je niz aktivnosti u okviru projekta “Inicijative za gradske baštenske zajednice”.

Gradske baštenske zajednice su otvorene površine na kojima se pojedinci ili grupe bave uzgojem biljaka po sopstvenom izboru. Postoje u većini evropskih gradova i imaju brojne društveno korisne namene poput fizičke i socijalne rehabilitacije, mogućnosti za rad i zapošljavanje ekonomski ugroženijih slojeva stanovništva, animacije građana u trećem dobu i omogućavanja svim generacijama da se bave zdravim hobijima u oblasti hortikulture, vrtlarstvo i povrtarstvo.

“Verujemo da bi kreiranje povoljnog okvira za formiranje gradskih baštenskih zajednica doprinelo borbi protiv klimatskih promena, zaštiti životne sredine kao i razvoju i jačanju socijalnih struktura u lokalnim zajednicama. Primena dobrih evropskih modela sistema gradskih baštenskih zajednica bi unapredila kvalitet života u Beogradu, kao i proces prilagođavanja na klimatske promene. Ovaj projekat teži da doprinese funkcionalnoj upotrebi nenamenskih javnih i privatnih površina istovremeno smanjujući faktore zagađenja i negativne klimatske uticaje, da podspeši razvoj lokalne zelene ekonomije i osnaži potencijale građana i relevantnih struka kao nosioca promena u svojoj zajednici”, izjavila je Sabina Kerić ispred organizacije Ekonaut.

Pročitajte još:

Prva aktivnost u okviru projekta je poziv građanima i građankama da pomognu u mapiranju lokacija na teritoriji grada Beograda koje se već koriste ili imaju potencijal da postanu zajednička bašta komšiluka ili druge lokalne zajednice. Ako ste u bilo kom delu grada, ili nadomak grada, primetili parcelu za koju pretpostavljate da je u javnom vlasništvu, a koja bi mogla da bude uređena kao zajednički vrt za sve generacije, možete obavestiti Ekonaut popunjavanjem upitnika.

U narednih godinu dana, Ekonaut planira niz edukativnih aktivnosti vezanih za uzgajanje ukrasnih biljaka i hrane u gradskim uslovima, kao i za načine formiranja i organizovanja baštenskih zajednica kako bi se lokalne zajednice i pojedinci osnažili da utiču na uređenje zelenih površina u svom okruženju.

Posebnu pažnju projekat daje uključivanju formalnih i neformalnih građanskih inicijativa koje su se već okupile oko rešavanja lokalnih problema vezanih za uređenje i korišćenje javnih površina u lokalnim zajednicama.

Projekat “Inicijativa za baštenske zajednice” se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.

Izvor: Ekonaut

Podrška Svetske banke za srpsku poljoprivredu

03.10.2021

poljoprivreda-farmer-agro-kupus-povrće-sadnja-zemljoradnik-bašta — Foto-ilustracija: Unsplash (PHÚC LONG)

Svetska banka nastavlja da podržava srpske poljoprivrednike kako bi postali konkurentni kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se sa Nikolom Pontarom, šefom kancelarije Svetske banke u Republici Srbiji, a dva zvaničnika ocenila su da je od izuzetnog značaja to što se na konkurs u okvuru Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije koji se finansira iz kredita Svetske banke, poznatom pod nazivom 50:40:10, javio veliki broj poljoprivrednika.

Složili su se da to govori o trendu razvoja poljoprivrede Srbije, ali i potvrđuje da su ovakvi projekti korisni za sektor.

Pročitajte još:

Kada je u pitanju prvi konkurs, sledi izdavanje rešenja podnosiocima koji su iznad crte i upućivanje u drugi korak. U drugom koraku korisnici moraju da obezbede biznis plan, pismo o namerama iz poslovnih banaka da su spremne da kreditiraju korisnika i ostalu dokumentaciju, a potom će se ići na potpisivanje ugovora sa onima koji ispune tražene zahteve.

Prema podacima resornog Ministarstva, podneto je 2.316 prijava od čega se 2.085 odnosi na nabavku novih traktora ili na novi traktor i ostalu opremu što je čak 90 odsto svih zahteva.

Od ukupnog broja aplikanata, 67 su pravna lica, a 2.249 fizička, a kada je u pitanju pol, 1.505 zahteva podneli su muškarci, a 742 žene. Zlatiborski okrug ima najveći broj podnetih zahteva, 16,75 odsto, što je očekivano jer se u tom regionu dominantno bave voćarskom proizvodnjom, a ovaj poziv se upravo odnosi na sektore voćartva i povrtarstva.

Podećamo, do sastanka je došlo odmah nakon povratka delegacije Ministarstva iz Brisela gde se razgovaralo o IPARD sredstvima i podršci Evropske unije, kao i izvozu mesa i prerađevina živine i svinja. Zajedno sa nacionalnim merama, poljoprivrednicima je na raspolaganju više od 400 miliona evra što je rekordna suma do sada i ima tendenciju rasta kako se razvija poljoprivreda.

Nedavno je objavljeno da će Srbija i ove godine uprkos suši i pandemiji prebaciti izvozni rezultat iz prošle godine i ostvariti dvocifren rast u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije gde je zabeležen i suficit vredan dve milijarde evra, dok će ukupan izvoz biti veći nego prethodne godine za 600 miliona evra.

Energetski portal

Zacrtan cilj – Srbija bez deponija

02.10.2021

scrapyard-smeće-deponija-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Nesanitarna deponija Sovljak u Bogatiću uskoro bi trebalo da bude sanirana. Jedan deo sredstava za realizaciju ovog projekta obezbedilo je Ministarstvo zaštite životne sredine u iznosu od 29 miliona dinara, dok će šest miliona dinara obezbediti opština Bogatić.

Vujović je navela da se lokalna samouprava obratila ministarstvu za pomoć u rešavanju problema deponija u toj opštini, na kojima je nepravilno odlagan otpad u prethodnih 30 godina. Prema njenim rečima, jedna od privremenih deponija u Bogatiću koja zahteva hitnu sanaciju je deponija Sovljak i ona će uz podršku ministarstva uskoro biti sanirana i rekultivisana.

“Odlučni smo da rešimo problem deponija u Srbiji i država za tu namenu izdvaja značajna sredstva, kako za uklanjanje manjih smetlišta, tako i za sanaciju i rekultivaciju nesanitarnih deponija koje zagađuju zemljište, vodu i vazduh. Lokalne samouprave ne mogu same da reše taj problem i država je tu da pomogne, ali isto tako zahtevamo od lokalnih inspekcija da pojačaju nadzor kako se na istim mestima ne bi ponovo pravile deponije”, kaže ministarka, navodi se u saopštenju.

Kako se dalje navodi, tokom septembra sprovedena akcija čišćenja oko 500 divljih deponija u 43 grada i opštine, kojima su na javnom konkursu odobrena sredstva za tu namenu.

Pročitajte još:

“Naš cilj je Srbija bez deponija. Ubrzano radimo na projektima za izgradnju zelene infrastrukture – regionalnih i reciklažnih centara, što će omogućiti da se otpad na teritoriji naše zemlje zbrinjava i tretira po najvišim ekološkim standardima. Uspostavljanjem modernih sistema za upravljanje otpadom stvaramo uslove da nesanitarne deponije budu zatvarane, sanirane i rekultivisane”, rekla je Vujović.

Energetski portal

Hrvatska – Šta donosi novi Zakon o tržištu električne energije?

02.10.2021

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Drugi dan konferencije “Dani Sunca” u Hvaru, počeo je prezentacijom o novom zakonskom okviru za zelenu tranziciju, koju je održao Ivo Milatić iz Ministarstva ekonomije i održivog razvoja. Ova prezentacija poklopila se sa zasedanjem Sabora koji je većinom glasova prihvatio Zakon o tržištu električne energije koji će omogućiti domaćinstvima da kupuju struju od dobavljača iz Evropske unije, a krajnjim kupcima doneće veću zaštitu, informisanost i kontrolu računa za električnu energiju.

Kako je objasnio Milatić, zakon omogućava da kupac izabere dobavljača, ali isto tako i neko iz Evropske unije može da izabere dobavljača iz Hrvatske. Uspostavlju se zajednička pravila za proizvodnju, prenos, distribuciju i skladištenje i snabdevanje električnom energijom.

“U fokusu je potrošač i on se mora zaštititi. Jedna od novina je to da kupac može da promeni dobavljača u kratkom roku, a u tome će pomoći i digitalizacija. Energetska zajednica građana omogućuje krajnjim kupcima da ravnopravno učestvuju u proizvodnji, potrošnji ili deljenju električne energije. Ovo već funkcioniše, građani se udružuju i dele energiju”, objažnjava Milatić.

Kako je objasnio uvode se i nove energetske aktivnosti kao što su agregacija, skladištenje energije, organizacija energetske zajednice građana i operater zatvorenog distributivnog sistema. A biće i određivan postupak javnog nadmetanja za izdavanje energetske saglasnosti za nove proizvodne kapacitete.

Pročitajte još:

“Kupci iz kategorije domaćinstava i preduzetništva sa očekivanom godišnjom potrošnjom manjom od 100.000 kWh imaće mogućnost da besplatno pristupe jednom alatu za upoređivanje ponuda dobavljača. Krajnji kupac može samostalno ili putem agregacije ravnopravno da učestvuje na svim tržištima električne energije. A uvodi se i napredni sistem merenja”, objašnjava on.

Kako je dodao veoma je važan i Zakon o obnovljivim izvorima energije i visoko efikasnoj kogeneraciji, koji je prošao prvo čitanje. Predlog ovog zakona tebalo bi da bude usvojen oktobra 2021. godine, dok se njegovo stupanje na snagu očekuje do kraja novembra 2021.

Konferencija “Dani Sunca“ koju su organizovali udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske i Pokret otoka, trajala je dva dana, glave teme održanih panela bile su solarna energija, zakonodavni okviri, administracija, ulaganja, energetska tranzicija.

Energetski portal

“Vila Divljina” – objekat koji ne sme da postoji

02.10.2021

WWF Divlja gradnja uništava divlju prirodu — Foto: WWF

Da bi skrenula pažnju javnosti u Srbiji na problem ilegalne gradnje u Specijalnom rezervatu prirode Uvac, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF oglasila je smeštaj za odmor koji ne sme da postoji.

Na instagramu (@vila_divljina) i dva oglasna portala oglašena je Vila Divljina, luksuzni objekat za izdavanje smešten u srcu Rezervata. U potrazi za dodatnim informacijama o smeštaju vanredne ugodnosti na mestu vanredne lepote, publika već u sledećem koraku saznaje ne samo da oglašena vila ne postoji već i da je gradnja na tom mestu ograničena zakonom.

Tokom kampanje, na oglas se nadovezuju postovi sa informacijama o kompleksnim posledicama divlje gradnje po prirodu i turizam u zaštićenim područjima u Srbiji.

„Zaštićena područja su najvredniji delovi naše prirode. Tamo gde je divljih vikendica sve više, divlje prirode je sve manje: međusobno se isključuju. To je jednostavna postavka koja nas vodi do jednostavnog pitanja: šta nam je kao državi i društvu, kao ljudima bitnije: lična ugodnost i profit, ili priroda?“, kaže Duška Dimović iz WWF.

Pročitajte još:

Kampanja Vila Divljina temelji se na podacima iz teksta „Ko to tamo gradi: Divlja gradnja na Uvcu nauštrb prirode“ mlade beogradske novinarke Aleksandre Popović, polaznice novinarske škole Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). I saradnja sa CINS i kampanja Vila Divljina deo su projekta „Da nam klima štima“, koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske. Podrškom CINS-ovoj školi, WWF je podržao istraživačko novinarstvo u oblasti zaštite prirode i klimatskih promena, time posredno utičući na tačno, pravovremeno i potpuno informisanje javnosti o ovim važnim temama.

U kampanji WWF navodi podatke i nalaze iz istraživačkog teksta koji ukazuju na to da, umesto da divlju gradnju spreče, nadležni omogućavaju legalizaciju već podignutih objekata, čiji se broj u poslednjih deset godina višestruko uvećao. Pored toga, često investitori legalizuju objekte bez uslova koji procenjuju uticaj na životnu sredinu čak i u prvoj zoni sanitarne zaštite voda, uspostavljenoj da bi se sprečilo zagađivanje i drugi negativni uticaji na izvorišta.

Zbog buke izazvane kvadovima, skuterima, gliserima, upotrebom dronova, i neplanskim gomilanjem otpada, mnoge retke biljne i životinjske vrste kojima je ovaj rezervat dom posebno su ugrožene. Specijalni rezervat prirode Uvac nastanjuje 219 vrsta biljaka, od toga više od 50 lekovitih, 24 vrste riba, 150 vrsta ptica, od kojih su neke retke ili ugrožene, kao i retke i ugrožene vrste sisara.

Poznat je po uklještenim meandrima reke Uvac, kao i po vanrednom bogatstvu uvala, pećina i jama. Zajedno, oni čine osetljiv ekosistem čija se ranjivost, uključujući i onu na klimatske promene, povećava usled štetnog ljudskog delovanja, poput divlje gradnje.

WWF skreće pažnju i na činjenicu da Uvac nije jedino zaštićeno područje koje je pod najezdom ilegalnih objekata. Sličnih primera ima širom Srbije, i to posebno uz reke, kanale i jezera, gde su zabranjene sve aktivnosti osim naučnih i obrazovnih. Kampanjom Vila Divljina WWF podseća javnost u Srbiji da jedino odgovornim odnosom pojedinaca, institucija i privrede, uz doslednu primenu zakona, možemo na duži rok da sačuvamo prirodu, čiji smo i sami deo.

Izvor: WWF Adria

Jugo na baterije mogao bi da bude prvo domaće električno vozilo

01.10.2021

Iako se ovdašnji ljubitelji Juga ne bi složili sa narednom tvrdnjom, gradski autić iz domaće proizvodnje u svetu je okarakterisan kao jedan on najgorih automobila ikada napravljenih.

Osim što se često kvari i troši nesrazmerno mnogo goriva u odnosu na svoje dimenzije, pokazalo se i da prilikom sudara uglavnom Jugo izvuče „deblji kraj“, uprkos tome što prolazi bezbednosne testove, piše Gold Eagle.

Ipak, Jugo bi uskoro mogao da se otarasi ove neslavne reputacije i zasija novim, električnim sjajem. Dejan Hristov, umetnik iz Severne Makedonije, dizajnirao je verziju Juga na baterije pritom se trudeći da sačuva prepoznatljive linije domaćeg četvorotočkaša, pa je već na prvi pogled jasno o kom automobilu je reč.

Pročitajte još:

Ideja je da električni Jugo bude pristupačno ekološko vozilo koje će moći da parira modelima kao što su Dačija Spring i drugi električni automobili B segmenta poput Renoa 5 EV, Pežoa e-208, Opel Korse –e i Honde e, piše AutoBlog.

Hristov namerava da predstavi svoj projekat Srpskoj Vladi verujući da i Jugo može da uđe u korak sa elektrifikacijom transporta. Ukoliko u Srbiji bude donesena odluka a se proizvodi litijum i litijum-jonske baterije, proizvodnja električnih automobila bila bi logičan sled kako bi se troškovi sveli na minimum.

Za potencijalnog proizvođača električnog Juga Hristov predlaže Rimac Automobile iz Hrvatske, budući da se Jugo proizvodio u Jugoslaviji, a učešće bi mogle uzeti i kompanije Fijat, Reno ili pojedini proizvođači iz Kine, piše Motor1.

Milena Maglovski

Cena gasa u Evropi oborila rekord, u Srbiji stabilno snabdevanje

01.10.2021

gas_pipeline_gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (Danil Sorokin)

Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Cena gasa u Evropi obara sve rekorde, danas iznosi gotovo 1.200 dolara za 1.000 kubnih metara. Prema rečima Raše Kojčića, pomoćnika ministra rudarstva i energetike, ovaj skok cena, neće uticati na stabilnost snabdevanja ovim energentom u našoj zemlji, kojeg ima u dovoljnim količinama.

Kako je poručio tržište gasa u Srbiji je stabilno i obezbeđene su dovoljne količine koje su nalaze u podzemnom skladištu „Banatski dvor“.

“U toku su pregovori „Srbijagasa“ i ruskog partnera „Gasprom“ o novom, dugoročnom ugovoru kojim će se obezbediti stabilno snabdevanje prirodnim gasom i u narednom periodu. Na skok cena na evropskom tržištu uticalo je nekoliko faktora, između ostalog i činjenica da je zima dugo trajala i bilo je kvarova na gasovodima kojima se ovaj energent doprema iz Rusije u zapadnu Evropu, zbog čega su skladišta gasa u evropskim državama bila gotovo prazna, ali to se neće odraziti na stabilnost snabdevanja u Srbiji”, objašnjava Kojčić, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima postpandemijska kriza je dovela do rasta cena gasa na evropskom i svetskom tržištu, kao i problemi sa isporukom iz Rusije ka evropskim zemljama. Osim toga, na rast cena će uticati i povećana potražnja Kine, koja želi da obezbedi dodatne količine gasa za svoju privredu.

Energetski portal

“Dani Sunca”-potencijal sunčeve energije i energetska tranzicija u Hrvatskoj

01.10.2021

Prirodni potencijal sunčeve energije u Hrvatskoj je veliki i iskoristiv, međutim, ona je dugo zapostavljana, ali čini se, dolazi do promene. O ovome, energetskoj tranziciji i daljim strategijama i potencijalima razgovaralo se na otvaranju prve konferencije “Dani Sunca” koju organizuje udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske i Pokret otoka.

U pozdravnom govoru, učesnicima su se obratiti Stipe Čogelja, zamenik župana Splitsko-dalmatinske županije, Rikardo Novak, gradonačelnik Grada Hvara, Maja Pokrovac, direktorka udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske i Maja Jurišić, predsednica pokreta Otoka.

Učesnici konferencije imali su priliku da pogledaju prezentaciju “Primena solara” prof. dr. sc. Nevena Duića, Fakultet mašinstva i brodogradnje, kao i da slušaju panel na temu “Evropska i nacionalna strategija za zelenu tranziciju”. Na panelu su učestvovali Ivo Milatić, iz Ministarstva ekonomije i održivog razvoja, Lana Bačura, Ministarstvo poljoprivrede i Stipe Čogelja.

“Energetska tranzicija i racionalno korišćenje energije je naša budućnost. Energetska tranzicija daje jedinstvenu priliku za primenu novih zelenih tehnologija i inovacija što znatno ubrzava modernizaciju, omogućava otvaranje novih radnih mesta i osigurava razvoj održivog društva sa niskim emisijama”, rekao je Stipe Čogelja.

Pročitajte još:

Kako je dodao Splitsko-dalmatinska županija bogata je resursima i potencijalima za razvoj obnovljivih izvora energije, što će olakšati njenu tranziciju, ali da se i dalje mora raditi i planirati. On je istakao da će uskoro biti predstavljen Akcijski plan Splitsko-dalmatinske županije do 2030. godine, kao i da je u ovoj oblasti urađeno više od 500 projekata iz energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. Kao i da se zalažu za energetsku nezavisnost.

“Grad Hvar prosečno ima više od 2.700 sunčanih sati godišnje. Zahvaljujem organizatorima koji su prepoznali potencijale našeg ostrva i organizovali prvu konferenciju ove vrste u našem gradu. Ovo je rezultat saradnje koja je započela u avgustu prošle godine, kada smo sa partnerima na Hvaru predstavili Strategiju tranzicije energije i postavili cilj postizanja energetske samostalnosti do 2035. godine “, rekao je Rikardo Novak.

Kako je istakao, planovi moraju biti dugoročni i sve se više moraju koristiti prirodni izvori energije.

“Uređeno tržište i snažniji razvoj solarnih potencijala koristiće ne samo investitorima, već i lokalnim zajednicama, kao jednom od ključnih aktera. Potrebno je više beneficija, uključujući nova zelena radna mesta. Ključne teme na konferenciji idu u tom pravcu: novi pravni okvir za zelenu tranziciju, inovativne solarne tehnologije, primena sunčeve energije u privredi, industriji i preduzetništvu, ekonomska i finansijska održivost projekta i uloga građana i lokalne uprave u tranziciji. Želimo da ohrabrimo nadležne institucije, ali i širu javnost, u pravcu rešavanja identifikovanih problema i boljeg razumevanja sektora OIE “, rekla je Maja Pokrovac.

Prema rečima Maje Jurišić, tranzicija u kojoj se Hrvatska trenutno nalazi uključuje i važna je za sve zainteresovane strane i da su svi nivoi važni, od nacionalnog do lokalnog.

“Gradovi u Evropi postaju glavni pokretači zelene tranzicije. Obavezuju se na smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2), a preko 10.000 gradova je pristupilo Evropskom sporazumu gradonačelnika. Pohvalno je to što i sve više gradova iz Hrvatske teži ka ovome. Jedinice lokalne samouprave imaju priliku da u narednom periodu još aktivnije učestvuju. Osim informisanja građana i promovisanja korišćenja obnovljivih izvora energije, razvoja strategija, planova i prikupljanja relevantnih podataka i razvoja projekata u lokalnim zajednicama, oni mogu aktivno da učestvuju u ulaganjima, da doprinesu razvoju zajedničkih ulaganja sa građanima i na taj način upravljati resursima i imaju koristi od takvih projekata”, objašnjava Jurišić.

U video obraćanju SolarPover Europe, direktorka udruženja Valburga Hemetsberger dala je evropsku sliku kada je solarna energija u pitanju, a osvrnula se i na Hrvatsku.

“Solarna energija se pokazala vrlo otpornom u ovoj pandemiji i nastaviće da raste. Već 2023. godine biće instalirano više od 30 GW solarnih panela godišnje. Što se tiče Hrvatske, solarni potencijal je veliki, ali ona trenutno nije među vodećim zemljama koje proizvode solarnu energiju, iako bi to moglo biti zato što vidimo veliki rast. Očekuje se da će tržište solarne energije ove godine porasti za 226 odsto, a do 2025. instalirani kapaciteti trebao bi se povećati za 871 MW, što je povećanje od 850 odsto ukupnog kapaciteta. Solarna energija nije samo najisplativija, ona je i najbrži stvoritelj novih radnih mesta. U EU se do 2024. očekuje više od pola miliona direktnih i indirektnih poslova. Takođe, solarna energija pruža priliku za razvoj proizvodnje solarnih modula i ćelija u Evropi. Hrvatska ovde može odigrati veliku ulogu “, objašnjava ona.

Kako je rekao prof. dr. sc. Neven Duić na krovovima u Hrvatskoj ima mesta za 4 GW solarnih panela koji bi mogli da podmire 25 odsto trenutnih potreba za električnom energijom.

“Površina krova je 70 km2, od čega polovina ima potencijal za solarne panele. Broj krovnih instalacija od 2019. do 2020. deset puta se povećao, ali taj broj je još uvek mali, ispod 1.000 sistema godišnje, a potrebno nam je 100.000 krovnih sistema godišnje. Cena električne energije dobijena iz solarne energije danas je niža nego ikad. Ali ovaj sektor, kod nas se sporo razvija, treba ubrzati procedure, ali raditi i na obrazovanju”, ističe on.

Konferencija “Dani Sunca” održava se u gradu Hvaru i traje dva dana.

Energetski portal

Air France novim avionima smanjuje emisije ugljen-dioksida

01.10.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Pascal Meier)

Avio-kompanija Air France nastavlja da obnavlja svoju flotu i u uslovima pandemije. Prvi od 60 poručenih aviona tipa Airbusa A220-300, stigao je na Aerodrom Šarl de Gol. Air France planira da navedenim tipom aviona do 2025. zameni svoje letelice starijih generacija (Airbus A318 i A319, kao i nekoliko Airbus A320 ) na mreži kratkolinijskih i srednjelinijskih letova.

Modernizacijom flote Air France ispunjava svoj plan održivog poslovanja: Airbus A220-300 napravljen je od lakših materijala, koristi 20 odsto manje goriva i proizvodi 34 odsto manje buke u odnosu na avione prethodnih generacija. Novi model je takođe i ekonomičniji: smanjuje troškove za 10 odsto po sedištu.

“Ovaj novi avion, sa neuporedivim energetskim performansama, veliki je dobitak za Air France. Modernizacija flote najviše doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida i zato mi nastavljamo da ulažemo sredstva u avione najnovije generacije. Korišćenjem održivog avio-goriva i eko-pilotiranja, takođe doprinosimo smanjenju karbonskog otiska cele avio-industije i pozicioniranju Air France–KLM-a kao vodeće kompanije u borbi za održiviju avijaciju,” izjavio je Bendžamin Smit, generalni direktor Air France-KLM-a.

“Dolazak novog aviona u flotu predstavlja praznik za avio-kompaniju. Svi timovi Air France-a su se više od dve godine pripremalii se za ovaj trenutak i sa uzbuđenjem očekujemo da i naši putnici otkriju optimalnu udobnost koju ovaj avion nudi. Kabina je prostranija, svetlija i nudi Wi-Fi konekciju, što dodatno doprinosi boljem putničkom iskustvu,” dodala je En Rigaj, generalna direktorka Air France -a.

Nazvan “Le Bourget” u čast francuskog grada duboko povezanog sa vazduhoplovnom industrijom, ovaj avion ima krilatog morskog konjića na prednjoj strani trupa i na vrhovima krila, istorijski simbol avio-kompanije koji oslikava njenu bogatu istoriju i mit o njenom nastajanju.

Pročitajte još:

Od 31. oktobra 2021. godine Airbus A220-300 će sa pariskog Šarl de Gola leteti za Berlin (Nemačka), Barselonu, Madrid (Španija), Milano-Linate i Veneciju (Italija). Tokom zimske sezone 2021-2022, postepeno će se uvoditi nove destinacije na mreži letova Airbus A220-300: Bolonja, Rim (Italija), Lisabon (Portugal) i Kopenhagen (Danska).

Ekološki efikasan avion

Uvođenje Airbus A220-300 u Air France-ovu mrežu kratkolinijskih i srednjelinijskih letova igra ključnu ulogu u postizanju ciljeva održivog razvoja kompanije: smanjenje emisije ugljen-dioksida od 50 odsto po putniku po pređenom kilometu do 2030. godine u odnosu na 2005. godinu. Airbus A220-300 koristi 20 odsto manje goriva i emituje 20 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na letelice koje zamenjuje, dok je njegova emisija buke niža za 34 odsto.

Najviši nivo udobnosti tokom leta

Airbus A220-300 ima 148 sedišta, u konfiguraciji od 3-2, čime 80 odsto putnika može dobiti sedište pored prozora ili prolaza. U ponudi će biti dve putničke kabine, biznis i ekonomska, i pristup Air France Connect-u, avionskoj Wi-Fi usluzi na letu.

Sa širokim i podesivim sedištima, prostorom za odlaganje čaša, časopisa i knjiga, kao i pojedinačnim USB A i C priključcima i držačima za tablet ili telefon integrisanim u naslon, ovaj avion nudi mnogo veći komfor od svojih prethodnika. Kabina je prostrana i svetla i uređena u bojama Air France-a, a centralni prolaz je naročito širok, omogućavajući putnicima da se lako i udobno kreću.

Kao i u celoj floti Air France-a, vazduh u kabini se obnavlja na svaka tri minuta zahvaljujući HEPA filterima (High Efficienci Particulate Air), koji eliminišu 99,9 odsto virusa.

Izvor: TOP ONE

Važan korak ka zaštiti ugroženih ptica selica

01.10.2021

quail-prepelica-ptica — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pozdravlja nedavne izmene Pravilnika o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači kojima su ustanovljene izmene u lovostaju tri ugrožene vrste divljih ptica u Srbiji.

Izmene Pravilnika krajem avgusta sporazumno su doneli Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarka zaštite životne sredine.

Pomenutim dokumentom uvodi se privremena zabrana lova na grlicu koja traje do 14.08.2024, što uključuje dve lovne sezone. Privremena zabrana lova uvodi se i za jarebicu i ona će trajati sve do 14.10.2024, odnosno tri lovne sezone. Od naredne godine lovna sezona na prepelice biće skraćena i trajaće od 15.08. do 30.09.

„Izmene lovostaja na grlicu, jarebicu i prepelicu vidimo kao put do trajne zabrane lova na ove tri vrste ptica koje su u Crvenoj knjigi ptica Srbije dobile status ranjivih vrsta (VU). Ornitolozi u Srbiji još od 2001. zahtevaju da se zaustavi lov na ugrožene ptice selice, pre svih na grlice i prepelice, budući da su njihove populacije desetkovane, staništa narušena, a lov u Srbiji izuzetno loše regulisan i kontrolisan“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Pročitajte još:

Ornitolozi iz DZPPS navode da je potrebno uložiti dodatne napore da se trajno zaštiti veći broj vrsta ptica koje se sada smatraju lovnom divljači, a čije populacije u Srbiji su ugrožene.

Među njima su guska glogovnjača čija je globalna populacija doživela pad od gotovo 80 odsto, dok se u Srbiji beleži neredovno i u ekstremno malom broju, a na nacionalnoj Crvenoj listi nosi oznaku kritično ugrožene vrste (CR). Trajna zaštita potrebna je i za riđoglavu patku i grogotovca kojima globalno i regionalno opada brojnost, a u Srbiji imaju status ugroženih vrsta (EN).

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Industrijsko zagađenje vazduha godišnje košta EU stotine milijardi evra

01.10.2021

pollution-zagađenje-vadzuh — Photo-illustration: Pixabay

Industrijsko zagađenje vazduha košta zemlje Evropske unije godišnje i do 400 milijardi evra, a izvor polovine tog zagađenja je 211 najvećih industrijskih postrojenja, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske agencije za čovekovu okolinu (EEA).

Analiza koja je obuhvatila period od 2008. do 2017. godine, pokazala je da je te zdravstvena i ekološka šteta od industrijskog zagađenja vazduha u 2017. iznosila između 277 milijardi i 433 milijarde evra.

U izveštaju objavljenom 29. septembra naglašava se da taj iznos odogovara 2 odsto do 3 odsto ukupnog godišnjeg BDP Evropske unije, i da je veći nego što je te 2017. godine bio društveni proizvod nekih zemalja članica.

Istovremeno, od ukupno 11.650 industrijskih postojenja koja su 2017. prijavila emisiju materija koje zagađuju vazduh i gasova sa efektom staklene bašte i bila predmet analize EEA, više od 50 odsto ukupne štete izazvalo je svega 211 najvećih industrijskih postojenja.

Pročitajte još:

Istraživanje je potvrdilo i da najveću štetu za zdravlje i čovekovu okolinu izazivaju termoelektrane, pa su tako među 30 najvećih zagađivača 24 elektrane, od kojih je većina na ugalj, a manji broj na ugalj i naftu.

Prema izveštaju EEA, 15 termoelektrana se nalazi u zapadnoj Evropi, od toga sedam u Nemačkoj, a devet u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

U izveštaju su identifikovani i industrijski sektori koji najviše zagađuju vazduh i izazivaju najveće eksterne, ili društvene troškove. Reč je o materijalnoj šteti koju sporedni efekti neke aktivnosti nanose nekoj trećoj strani ili celom društvu.

Na prvom mestu je energetika, a za njom teška industrija, proizvodnja i prerada goriva i laka industrija. Slede upravljanje otpadom, industrija povezana sa uzgojem stoke i upravljanje otpadnim vodama.

Najveći industrijski zagađivači vazduha nalaze se u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Španiji i Italiji. U tim zemljama nalazi se ujedno i najveći broj industrijskih postojenja koja su EEA prijavila emisiju štetnih materija.

Kada se, međutim, ti podaci uporede sa društvenim proizvodom kao indikatorom relativnog učešća u ukupnom društvenom proizvodu neke zemlje, na prvih pet mesta u EU su Estonija, Bugarska, Češka, Poljska i Slovačka. Poljska je jedina zemlja koja se nalazi među prvih pet u obe grupe.

U izveštaju se naglašava da je zagađenje vazduha “nediskriminatorno i ignoriše regionalne i državne granica” i da krajnji trošak ekološke i zdravstvene štete snosi celo društvo.

Samo zagađenje, kako se podseća, bez obzira na geografsku razuđenost njegovih izvora, najviše pogađa ranjive grupe, ili kategorije koje su ugroženije zbog zdravstvenih problema, starosti ili društveno-ekonomskih faktora.

EEA ocenjuje da priliku za promenu takve situacije predstavlja evropski Zeleni plan i politika nulte emisije, pri čemu i industrija mora da bude u potpunosti uključena u transformaciju i tako pozicionirana da postane ključni deo rešenja.

Izvor: EURACTIV.rs

1...516517518...1,673 Page 517 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM