Naučnici snimili početak razmnožavanja korala, nada u oporavak ugroženog podvodnog ekosistema

25.11.2021

veliki koralni greben — Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici, koji su snimili početak razmnožavanja Velikog koralnog grebena kod australijske obale u Koralnom moru, tvrde da ovaj fenomen uliva nadu u oporavak ugroženog podvodnog ekosistema.

Neverovatan prizor i erupcija boja traju nekoliko dana na otvorenom moru. Naučnici, zabrinuti zbog propadanja grebena, tvrde da je veliko zadovoljstvo da prisustvuju ovom fenomenu.

“To je snažna demonstracija da su ekološke funkcije koralnog grebena netaknute i da funkcionišu posle faze oporavka od više od 18 meseci”, rekao je biolog Garet Filips.

Veliki koralni greben se nalazi u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda, na severoistoku Australije.

Pročitajte još:

Klimatske promene ugrožavaju korale koji zbog toga blede i postaju podložni bolestima. Dve trećine Velikog koralnog grebena su, kako se smatra, oštećene, a ugrožava ga i zagadjenje okeana. Veliki koralni greben je na listi svetskog nasledja Uneska.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Mihajlović: Verujem da će cena gasa za Srbiju biti održiva

25.11.2021

gas, gasovod, Srbijagas, poyitivan trend, poslovanje gasom, — Foto: JP Srbijagas

Ministarska rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, veruje da će cena gasa za Srbiju biti održiva nakon završetka sastanka predsednika Srbije Aleksadnra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina u Sočiju.

“Cena gasa na berzama trenutno iznosi blizu 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, što je nekoliko puta više u odnosu na prošlu godinu i to je najaktuelnije pitanje u Evropi koja, kao i Srbija, zavisi od ruskog gasa. Mi nemamo drugog snabdevača gasa i proći će dosta vremena tokom kog ćemo koristiti samo ruski gas. Verujem da je sastanak oba predsednika dobro pripremljen. Cena neće moći da bude 270 dolara kao što je bila do sada zbog svetske energetske krize. Za Srbiju je najvažnije da obezbedi dugoročan ugovor, ne na tri ili pet, već ponovo na deset godina. Količina gasa je takođe važna s obzirom da su projekcije da će nam biti potrebne tri milijarde kubnih metara godišnje. Gas će se puno više koristiti jer nam se i privreda razvija, biće više gasnih elektrana i novih fabrika koje će ga koristiti”, rekla je Mihajlović za televiziju “Tanjug”, navodi se u saopštenju.

Ona je napomenula da je diverzifikacija gasnih ruta veoma značajno pitanje kao i diverzifikacija dobavljača energenata.

„Danas imamo dva gasovoda i ruski gas dobijamo iz novog gasovoda Balkanski tok. Nije na odmet da razmišljamo u narednim decenijama o novim rutama. Gasna interkonekcija Niš-Dimitrovgrad između Srbije i Bugarske je ključna za diverzifikaciju snabdevanja i preko nje možemo da se povežemo na azerbejdžanski, grčki ili izraelski gasovod. Srbija kao mala država koja želi da se ekonomski razvoja, mora da obezbedi, barem do 2050. godine, nekoliko procenata gasa od nekog drugog snabdevača”, objašnjava ministarka.

Pročitajte još:

Kako je istakla Srbija je obezbedila energetsku stabilnost tokom energetske krize, ali da mora da ulaže sredstva u proširenje Banatskog Dvora i izgradnju novog skladišta gasa.

„Mi moramo da izgradimo novo gasno skladište kako bismo obezbedili najmanje jedan mesec sigurnog snabdevanja koji nas osigurava od potencijalnih budućih kriza. Nedavna havarija u Bugarskoj je pokazala koliko je značajno pitanje energetske bezbednosti. Moramo da širimo kapacitete Banatskog Dvora koji mora da ima veće količine gasa i nadam se da taj posao možemo da završimo za godinu dana. Važno nam je da imamo mogućnost ispumpavanja većih količina, danas možemo oko pet miliona kubnih metara gasa dnevno, i proširivanjem ćemo moći da koristimo mnogo veće količine. Pored toga, važno nam je da izgradimo još jedno podzemno skladište jer će Srbija uvek biti energetski zavisna kada je gas u pitanju”, rekla je ona.

Mihajlovićeva je rekla neće biti promene cene električne energije do kraja grejnje sezone i da je neophodno razmatrati i učešće nuklearne energije u energetskom miksu Srbije i da će se otvoriti rasprava o tom pitanju.

„Elektroprivreda 30 godina nije napravila ni jedan elektroenergetski objekat. Toga nema ni u okruženju ni u Evropi. Energetske potrebe rastu, stvari se brzo menjaju, ide se ka većoj elektrifikaciji koja će dovesti do rasta potražnje za električnom energijom u budućnosti. Moramo da uradimo sve što možemo da proizvodimo električnu energiju iz novih hidroelektrana, solarnih i vetroelektrana ali nuklearna energije ne treba da bude bauk. Tehnologije su se danas promenile. Otvorićemo raspravu o tome. Srbija ne sme da uvozi ni jedan kilovat električne energije i treba da gradi nove kapacitete kako bi kontinuirano obezbeđivala energetsku bezbednost za svoje građane i privredu”, zaključuje ministarka.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Španci ponovo pokrenuli termoelektranu na ugalj

25.11.2021

Španija je jedna od zemalja koja je najviše zabrinuta zbog klimatskih promena, njihova vlada aktivno radi na tome da ih ublaži i da do 2050. godine postignu klimatsku neutralnost.

Kako bi ovo ispunili jedan od glavnih ciljeva je da do 2030. godine smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 23 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. To se može postići, između ostalog, zatvaranjem termoelektrana na ugalj, kao i ograničavanjem novih projekata koji se odnose na eksploataciju uglja, nafte i gasa. Istovremeno planiraju da se što više okrenu obnovljivim izvorima energije i da postepeno povečavaju njihov udeo u ukupnoj potrošnji električne energije.

I čini se da je Španija bila na dobrom putu, jer su bili u procesu gašenja “najprljavije” termoelektrane na ugalj, kada je energetska kriza pokucala na vrata.

Pročitajte još:

Dolazak zime i hladni dani, praćeni sve većom potražnjom za električnom energijom, primorali su energetsku kompaniju Endesa da ponovo pokrene “As Pontes” termoelektranu na ugalj koja nije radila od prošle godine, prenose svetski mediji.

Naime, cena električne energije u Španiji nedavno je naglo skočila, pre nekoliko dana veleprodajna cena je dostigla 236 evra po megavat-satu, što je dodatno uticalo na ponovno upotrebu uglja. Prema Nacionalnom institutu za statistiku Španije, domaćinstva su prošlog meseca platila 63 odsto više za struju nego u oktobru 2020. godine.

Hladni talas koji je zahvatio Španiju, doprineo je tome da Endesa uveze oko 140.000 tona uglja koji će biti iskorišćen u narednim danima ili nedeljama, sve zavisi od potražnje, ali i cena električne energije.

Koliko će ovaj iznenadni i sigurno neplanirani iskorak Španije uticati na njen krajni cilj da do 2030. godine prestane da koristi ugalj, ostaje nam da vidimo.

Milica Radičević

CLS predstavio pet mera za smanjenje zagađenja u Beogradu

25.11.2021

Centar za lokalnu samoupravu (CLS) će raditi mesečni monitoring i izveštavanje u vezi sa sprovođenjem 5 ključnih i urgentnih mera za smanjenje zagađenja vazduha u Beogradu, zaključak je tribine “Aerozagađenje / Kako se boriti protiv tihog ubice?” koja je održana u Medija centru.

Učesnici tribine su identifikovali sledeće ključne mere:

1) Intenzivna zamena energenata i grejnih tela kod individualnih ložišta;

2) Ukidanje toplotnih izvora na mazut i lignit u sistemu Beogradskih elektrana i kotlova na te energente u javnim ustanovama u Beogradu;

3) Mere za smanjenje emisija na postrojenjima u termoenergetskom sektoru (praćenje implementacije NERP);

4) Vanredne kontrole vozila gradskog prevoza i nabavka električnih i hibridnih vozila za javni saobraćaj;

5) Redovne inspekcije i kontrole industrijskih postrojenja u Beogradskom regionu.

Direktor CLS-a Nikola Jovanović je naglasio da je problem zagađenja vazduha jedan od najvećih problema u Beogradu i da je vreme priče i političkog marketinga prošlo, a da je došlo vreme da on počne konačno da se rešava.

Pročitajte još:

„CLS će na mesečnom nivou izveštavati javnost o tome šta je urađeno i šta se radi da se smanji zagađenje vazduha. Apelujem na medije da nas podrže u ovom naporu“, dodao je Jovanović.

Prof. Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta je istakao da je neophodno odmah uvesti zvaničan sistem za ranu najavu i upozorenje kada se očekuju periodi sa prekomernim zagađenjem vazduha.

Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije je podvukao da institucije moraju priznati veličinu problema zagađenja vazduha i momentalno se uhvatiti u koštac sa svim izvorima emisija.

Izvor: Centar za lokalnu samoupravu

Saradnja sa Švedskom na smanjenju industrijskih emisija

25.11.2021

termoelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Potpisivanjem bilateralnog sporazuma o saradnji na smanjenju industrijskih emisija, kroz sprovođenje evropske Direktive o industrijskim emisijma u Srbiji, započela je treća faza projekta „Zelena tranzicija – implementacija Direktive o industrijskim emisijama u Srbiji u periodu 2021-2025. godine“ (IED 3).

Sporazum vredan od 1,7 miliona evra, koji je važan za ispunjavanje obaveza Srbije iz Poglavlja 27 – Životna sredina i klima, potpisale su Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine i Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji.

“Kroz ovaj projekat, moći ćemo da računamo na podršku Švedske, kako bismo i kod nas ubrzali zelenu tranziciju društva i zelene investicije u industriji. Cilj je da se industrija pripremi za investicije u čistije tehnologije, koje će doprineti tome da se u značajnoj meri poboljša kvalitet vazduha, što je jedan od strateških ciljeva ministarstva koje vodim”, istakla je Vujović, navodi se u saopštenju.

Kako je objasnila ovaj projekat nam omogućava da ostanemo na dobrom putu, imajući u vidu da su sprovođenjem Direktive EU o industrijskim emisijama znatno smanjene zagađujuće emisije u EU, ojačana je konkurentnost industrije i poboljšan kvalitet života građana.

Pročitajte još:

“To je rezultat koji i u Srbiji, kroz primenu evropskog iskustva, želimo da ostvarimo i da tako poboljšamo kvalitet života naših građana. U sklopu projekta, u planu je izrada novog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kao i podzakonskih akata kako bismo se potpuno uskladili sa Direktivom o industrijskim emisijama”, dodaje ona.

Ovaj projekat će pomoći da se izrade integrisane dozvole za 15 industrijskih postrojenja i sedam farmi.

Ambasadorka Ben David je izrazila zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma, kojim se nastavlja podrška Švedske integraciji Srbije u Evropsku uniju i saradnja sa našom zemljom u oblasti zaštite životne sredine.

Ona je istakla da je Vlada Švedske nedavno donela novu Strategiju za Zapadni Balkan i Tursku, prema kojoj će se upravljati rad Ambasade Švedske u Srbiji u narednom periodu, i koja uključuje dalju podršku održivom razvoju povoljnom za životnu sredinu i otpornom na klimatske promene, kao i održivom korišćenju prirodnih resursa.

Implementacioni partner na projektu je Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Energetski portal

Vranje: raspisan javni poziv privrednim subjektima za ugradnju solarnih panela u domaćinstvima

25.11.2021

solarni-paneli-kuća-elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

Gradsko veće Grada Vranja raspisalo je Javni poziv za učešće privrednih subjekata u sprovođenju mere energetske sanacije u domaćinstvima, putem ugradnje solarnih panela.

Pravo učešća imaju svi zainteresovani privredni subjekti koji ispunjavaju zakonom utvrđene uslove za obavljanje delatnosti i koji ispunjavaju uslove definisane Pravilnikom o sprovođenju mera energetske sanacije i ovim Javnom pozivom.

Prijavu za učešće na javnom pozivu podnosioci popunjavaju na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom. Prijava se predaje lično, na šalteru 1, u Uslužnom centru ili preporučeno poštom na adresu: Grad Vranje, Komisija za realizaciju energetske sanacije, Kralja Milana br.1, 17500 Vranje.

Rok za podnošenje prijava je 03. decembar 2021. godine.

Više o konkursu pogledajte OVDE.

Izvor: Grad Vranje

Šta donose izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji?

24.11.2021

Vlada Srbije Skupština Republike Srbije — Foto: Vlada Srbije

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Vlada Republike Srbije predložila je izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji, a predlog Zakona našao se na dnevnom redu Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Skupštine.

Istovremeno, brojni građani i ekološki aktivisti okupili su se juče, 23. novembra, ispred Skupštine i pozvali da se ovakav predlog povuče jer je, kako kažu, namenjen da olakša „otimanje dedovine zarad interesa stranih kompanija“.

Zakon o eksproprijaciji primenjuje se u našoj zemlji od 1995. godine, ali se predloženim izmenama i dopunama drastično ubrzava proces, a svi postupci dobijaju status „hitnog“ ukoliko Vlada ustanovi da je projekat od javnog interesa.

„Rok za Vladu da ustanovi javni interes sveden je sa 90 dana na 15 dana, a rokovi za učešće građana u postupku su pet plus tri dana. Uz to, na one tri godine privremenog zauzimanja zemljišta sada je dodato još tri godine – dakle šest godina privremenog zauzimanja zemljišta“, objasnio je advokat Luka Đorđević u razgovoru sa “Eko Stražom”.

On dodaje da poljoprivrednici po selima uglavnom ne sprovode ostavinske rasprave generacijama, što predstavlja veliku prepreku investitorima da sprovedu postupak eksproprijacije budući da se ne zna ko je vlasnik.

„Novi zakon o eksproprijaciji predviđa uvođenje privremenih zastupnika potencijalnih naslednika. To znači da neko iz opštine vašem pokojnom dedi postavi privremenog zastupnika i taj privremeni zastupnik onda sprovede ostavinski postupak. To je nenormalno iz ugla naslednog prava. Kad ostavilac premine, automatski se postaje naslednik, nema potencijalnog naslednika, nema zastupnika nasledika. Ovaj zakon uvodi sulude stvari”, ističe Đorđević.

Pročitajte još:

Korist građana ili korist Rio Tinta?

Kao glavni razlog izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji, aktivisti navode kompaniju Rio Tinto koja je do sada uspela da otkupi manje od trećine predviđenog zemljišta, a ukoliko predlog Zakona bude usvojen, strana kompanija lako će doći do svih neophodnih parcela.

Premijerka Srbije Ana Brnabić demantovala je na jučerašnjoj sednici navode da Rio Tinto ima bilo kakve veze sa Zakonom o eksproprijaciji i građanima koji protestuju poričila da će zakon o eksproprijaciji služiti samo tome da neki strateški projekti mogu brže da se realizuju, navodi se u saopštenju Vlade.

Ona je ukazala na to da do sada nelegalan objekat na trasi nije mogao da se ukloni i da bi novi zakon trebalo da pronađe rešenje i za takve situacije.

„Ovaj predlog zakona je bio dve nedelje na javnom uvidu, slati su komentari, a ovi što su danas protestovali ispred parlamenta nisu poslali nijedan komentar“, rekla je premijerka.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da se izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji skraćuju rokovi za postupanje nadležnih organa, rešava pitanje nelegalnih objekata eksproprijacije i definiše pitanje administrativnog prenosa.

On je objasnio da predlog Zakona predviđa da predmet eksproprijacije mogu biti svi oblici svojine, pa i nepokretnosti u javnoj svojini, što do sada nije bio slučaj.

Aktivisti će, kako je najavljeno, nastaviti sa protestima danas i u nedelju jer smatraju da izmene Zakona ne mogu doneti korist građanima već će, naprotiv, ugroziti čak i one koji nisu u rudarskim područjima budući da je svako u riziku da mu se po hitnom postupku oduzme imovina.

Milena Maglovski

Udruženje E-Mobilnost – zajedničkim snagama do nulte emisije

24.11.2021

električni_auto_punjenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Heckner)

Iz godine u godinu raste prodaja električnih automobila, mnoge države subvencijama i raznim pogodnostima podstiču kupovinu ovih vozila. Tome doprinosi i to što sve više proizvođača automobila najavljuje da će u budućnosti proizvoditi isključivo vozila na električni i hibridni pogon. Čini se da ćemo uskoro svi voziti električne automobile, što znači da ćemo zajedničkim snagama uticati na smanjenja emisija štetnih gasova koje dolaze iz saobraćaja.

I u Srbiji vlada sve veće interesovanje za električna vozila, to je pokazalo da nam je neophodno urduženje koje će pomoći, kako budućim vlasnicima, tako i onima koji već poseduje automobile na ovaj pogon. Tako je i nastalo udruženje E-Mobilnost koje je osnovano sa ciljem da pomogne i “osvesti” vozača automobila i da pokaže da su električna vozila uveliko deo sadašnjosti.

Kako za Energetski portal objašnjava Nebojša Margetić, predsednik ovog udruženja, prilikom kupovine električnog automobila značajnu pomoć je dobio od Udruženja vozača električnih vozila „Strujni krug“ iz Hrvatske i tada se rodila ideja za E-Mobilnost.

“Duže vreme pratim novosti u elektrifikaciji auto industrije i pre godinu dana rešio sam da se lično uverim u sve što to donosi. Kod nas se tada pojavilo nekoliko testnih vozila na struju i mogu reći da sam se na prvu vožnju “zaljubio” u koncept električnog automobila. Čvrsto sam rešio da nađem vozilo koje će najbolje odgovarati mojim potrebama i mogućnostima. Sticajem okolnosti u Zagrebu sam posetio salon Hjundai i dobio na probu “Konu electric”, koja kao da je napravljena za mene. Prodavac me uputio u cenu, uslove kupovine i odmah mi rekao da članovi Udruženja vozača električnih vozila „Strujni krug“ imaju značajan popust prilikom kupovine”, u jednom dahu kaže Margetić.

Oduševljen svime što je čuo o “Strujnom krugu”, naš sagovornik upoznaje i Hrvoja Prpića, osnivača ovog udruženja koji je nesebično preneo bogato iskustvo i podržao ideju o osnivanju E-Mobilnosti.

“Koncept našeg udruženja E-Mobilnost je vrlo sličan Hrvatskom, osim što mi krećemo u mnogo težim uslovima, bez podrške Evropske unije, sa mnogo manje vozila, punjača i subvencija. Što je izazov veći – to je uspeh draži”, ističe Margetić.

Jedan od glavnih ciljeva i moto udruženja je „Naša je misija – nulta emisija“, to se, naravno, odnosi na emisiju CO2 i drugih štetnih gasova, dok je u fosuku povećanje električnih vozila u saobraćaju.

Pročitajte još:

“Pošto su vozila sa SUS motorima zvanično treći najveći zagađivač vazduha naš cilj je i smanjenje broja dizel i benzinskih automobila u Srbiji. Razvoj tehnologije hibridnih i “plug-in” hibridnih pogona znatno je doprineo smanjenju emisije CO2 i uvođenju danas već EURO 6 norme, mi podržavamo i zamenu zastarelih motora novijom generacijom, ali smatramo to samo prelaznim rešenjem u potpunoj tranziciji ka elektromobilnosti”, ističe naš sagovornik.

Elektromobilnost u Srbiji

Foto: Promo

Prema njegovim rečima elektromobilnost u Srbiji je u povoju, prema procenama trenutno ima nešto više od 200 registrovanih vozila, te ni broj članova nije brojniji. Ipak, vlada veliko interesovanje, ali najveći problem predstavlja neinformisanost.

“Ljude prvo treba edukovati, nakon toga im treba dati motivaciju, ekonomske benefite i tek onda dolaze rezultati. Sama ekološka svest nije dovoljna za brzo povećanje broja EV. Zato i delujemo u četiti osnovna smera. Informisanje i edukacija, konsultativno, regulatorno i lobističko delovanje prema državnim organima i institucijama. Treći je smer delovanje prema auto industriji i uvoznicima da nas prepoznaju kao partnera koji obezbeđuje benefite za svoje članstvo, a kroz to radi i na razvoju novog segmenta tržišta EV koji će u skoroj budućnosti postati dominantan. Dok se četvrti segment odnosi na industriju prateće opreme i usluga. Sve ove delatnosti treba da prepoznaju svoj interes da kroz aktivnost udruženja E-Mobilnost ponude određene pogodnosti članovima u vidu popusta, dodatnih usluga ili drugih pogodnosti”, objašnjava Margetić.

Najčešći benefiti za članove Udruženja E-Mobilnost su popusti prilikom kupovine proizvoda ili usluga koji se kreću od pet odsto pa neretko i do 20 odsto. Spisak korporativnih članova i partnera se uvećava svakog dana, a samim time i spisak pogodnosti.

“Danas većina evropskih zemalja daje određene subvencije prilikom nabavke novih električnih vozila. Negde je to 5.000 evra, u Nemačkoj 8.000 evra, u Hrvatskoj 10.000 evra i tako dalje. U Srbiji je ove godine po prvi put uvedeno subvencioniranje za EV u iznosu 5.000 evra, a za hibridna 2.500 evra”, objašnjava naš sagovornik.

Kako dalje navodi postoje različite mere za stimulisanje nabavke ekološki prihvatljivih automobila i to nisu samo bespovratna podsticajna sredstva. Negde su to ukidanje raznih taksi, oslobađanje od poreza, snižena cena putarine za EV, besplatno parkiranje u gradovima, dozvola vožnje žutom trakom, niži troškovi registracije vozila.

“Mi treba da nađemo sebe u toj paleti mera i da uskladimo nespornu potrebu sa realnim mogućnostima. Ono što je sigurno moguće i neophodno je da maksimalno pojednostavimo usvojene procedure, izbegnemo nepotrebno birokratiziranje i efikasno sprečimo zloupotrebe prilikom dodele sredstava. Izuzetno je bitno da se skrate rokovi od odobravanja subvencije kupcu vozila do isplate istog. Potrebno je da država već ove godine opredeli sredstva koja će iz budžeta izdvojiti za subvencioniranje nabavke EV dogodine, a ne da se to opredeljuje tek u drugom kvartalu”, ističe naš sagovornik i poručuje “postanite član i učestvujte u kreiranju zelenije budućnosti!”

Milica Radičević

Gde napuniti eletrični bicikl i trotinet?

24.11.2021

e-scooter_e-trotinet — Foto-ilustracija: Pixabay

Prošla godina nam je pokazala koliko je važno da budemo spremni na velike promene. U situaciji kada su mnogi radili od kuće, uz ograničenje u kretanju i funkcionisanju gradskog prevoza, počela su da se traže alternativna rešenja. To je otvorilo prostor za prodor sad već mnogima omiljenih dvotočkaša.

Bicikli i trotineti, a naročito na električni pogon, postali su pravi hit u gradu. Oni su ekonomični, praktični i ne zagađuju životnu sredinu. Mogu brže da nas prevezu do odredišta. Ne brinemo o tome gde ćemo ih parkirati. Za njih svuda ima dovoljno parking mesta. Besplatnog. Sve ovo je veoma važno, a naročito ako nam električni bicikli i trotineti još i pomažu u smanjenju emisija štetnih gasova.

Ipak, vožnju centralnim gradskim ulicama mnogi izbegavaju jer učešće vozača električnih trotineta u saobraćaju i dalje nije regulisano zakonom. Agencija za bezbednost saobraćaja uveliko radi na novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja pa se očekuje da će ova oblast saobraćaja biti uskoro uređena što će doprineti bezbednosti vlasnika električnih trotineta i drugih učesnika u saobraćaju.

Prema najavama, prilikom donošenja propisa u ovoj oblasti oslonićemo se na iskustva drugih zemalja. Srbiji je najbliža pravna regulativa Slovenije koja je limitirala kretanje električnih trotineta tako da je dozvoljeno voziti ih isključivo po trotoaru i biciklističkim stazama.

Brzina je ograničena na „brzinu hoda” što iznosi šest kilometara na čas, dok kazna za nepoštovanje ograničenja iznosi 40 evra a to bi moglo da bude i kod nas primenjeno. Pomenuto ograničenje brzine obezbeđuje veću sigurnost, budući da se pri bržoj vožnji rizik od nezgode povećava. Ipak, čini se da odredbe zakona koji će biti donesen neće mnogo uticati na popularnost ovih dvotočkaša.

Lakoća upravljanja, mogućnost izbegavanja gradskih gužvi i sigurnost trotineta odnose prevagu kad je reč o izboru prevoznog sredstva među mlađom populacijom.

U fokusu:

Šta muči vlasnike električnih bicikala i trotineta

U Beogradu postoje mesta koja su predviđena za parkiranje bicikala, ali kad je reč o sigurnom i bezbednom parkiranju i punjenju električnih bicikala i trotineta, tu stvari nisu stajale baš sjajno. Odnedavno, Beograđani i posetioci našeg glavnog grada na električnim dvotočkašima mogu da se opuste i rasterete. Svoje „ljubimce” moći će da parkiraju i napune na specijalnom parkingu.

Stanica Smart city predstavlja spoj sigurnog parkinga i mesta za punjenje električnih „točkova” i nalazi se u delu parka mali Kalemegdan, na lokaciji između stepeništa i Carigradskog druma. Punjenje je potpuno besplatno za sve građane. Otvaranjem ove stanice Beograd se našao među malobrojnim svetskim metropolama koje su omogućile građanima pogodnosti parkiranja ove vrste ekoloških vozila.

Samo mesto na stanici se otključava pomoću aplikacije za mobilni telefon Bikeep ili putem beskontaktne kartice, a da bi vlasnici mogli mirno da ostave svoja vozila na parkingu ili punjenju, tu su četiri nivoa bezbednosti. Dvotočkaši su obezbeđeni čeličnom konstrukcijom, video nadzorom, sirenom i prosleđivanjem signala u slučaju pokušaja krađe. Kada stignete na parking prislonite karticu ili pomoću aplikacije otvorite bravu. Zatim parkirajte trotinet ili bicikl i zatvorite bravu. Crveno svetlo signalizira da je brava zaključana. Da biste je otključali, prislonite karticu ili to uradite pomoću aplikacije.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.

Akcija sprečavanja stradanja ptica na dalekovodima

24.11.2021

Orao ribar Oli - Grdelička klisura — Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je u okviru međunarodnog projekta sprečavanja stradanja ptica na dalekovodima “Life Danube Free Sky” započelo postavljanje informativnih tabli koje govore o problemu stradanja ptica na dalekovodima, istraživanjima i merama prevencije u cilju rešavanja ovog problema.

Informativne table su postavljene u Međunarodno značajnim područjima za ptice, IBA “Gornje Podunavlje” u blizini Apatina, IBA “Koviljsko-petrovaradinski rit” u blizini Sremskih Karlovaca i IBA “Deliblatska peščara” u blizini sela Dubovac.

Pored navedena tri IBA područja, do kraja godine se planira postavljanje još šest informativnih tabli u IBA područjima duž Dunava: Karađorđevo, Dunavski lesni odsek, Ušće Save u Dunav, Labudovo okno, Đerdap i Mala Vrbica.

Pročitajte još:

Strujni udari (elektrokucija) i sudari sa žicama dalekovoda (kolizija) koji uzrokuju hiljade smrtnih slučajeva i povreda koje bi se mogle izbeći, predstavljaju jednu od najvećih pretnji divljim pticama.

Ove pretnje su cilj projekta „Life Danube Free Sky“, koji predstavlja jedinstveni primer široke međunarodne saradnje duž jednog od najvažnijih selidbenih koridora, mesta zaustavljanja i zimovališta za mnoge vrste ptica u Evropi – reke Dunav.

U narednim godinama stavljen je akcenat na sledeće aktivnosti: praćenje opasnih stubova i stradanja od istih, razviti bazu podataka i organizovati obuku učesnika, sprečavanje sudara ptica sa električnim vodovima, zaštita ptica od strujnog udara na distributivnim i železničkim vodovima, sprečavanje uznemiravanja i interakcije sa dalekovodima obezbeđivanjem bezbednih mesta za hranjenje i gnežđenje divljih ptica.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Znate li razliku između hibrida i priključnih hibrida?

23.11.2021

punjenje_električnog_vozila — Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

BEV, HEV, PHEV – skraćenice za električne automobile mogu biti zbunjujuće za one koji su tek zakoračili u svet vozila na baterije. Ono po čemu se vrste električnih automobila razlikuju su princip rada i stepen u kome emituju štetne gasove, a svima im je zajeničko to što, u većoj ili manjoj meri, štite životnu sredinu.

Na pomen električnih vozila, većina će najpre pomisliti na automobile sa isključivo električnim pogonom. BEV vozila (Battery Electric Vehicle) ne koriste fosilna goriva i imaju nultu emisiju štetnih gasova, a jedini izvor energije koja pokreće motor je litijum-jonska baterija.

Međutim, vozačima su već izvesno vreme dostupni hibridi koji, kako im samo ime kaže, kombinuju električni pogon sa pogonom na konvencionalna goriva.

Pročitajte još:

Hibridna električna vozila (HEV), ili samo hibridi, imaju bateriju koja pokreće električni motor, ali i rezervoar za benzin ili dizel za pokretanje SUS motora. Međutim, ovakvi hibridi nemaju priključak koji bi omogućio punjenje baterije na spoljašnjem izvoru poput punjača ili kučne utičnice, pa je jedina opcija za punjenje baterije regenerativno kočenje ili rad SUS motora.

Regenerativno kočenje funkcioniše po jednostavnom principu: prikupiti što je više moguće energije koja se rasipa tokom kočenja i konvertovati je u električnu energiju koja se skladišti u bateriji, piše Autocentarforma.

Sa druge strane, priključni hibridi (PHEV) opremljeni su većom baterijom u odnosu na standardne hibride, a poseduju i priključak tako da se mogu puniti na utičnici ili punjaču. Zahvaljujući većoj bateriji, vožnja priključnih hibrida moguća je u potpuno električnom režimu u proseku i do 50 km (premda BMW i3 može preći čak 200 km) , dok je emisija ugljen-dioksida manja u odnosu na HEV. Ipak, veća baterija i tehnička složenost čine PHEV modele težim i skupljim u poređenju sa standardnim hibridima.

Milena Maglovski

Javni poziv za učešće u javnoj raspravi o Predlogu programa zaštite vazduha u Srbiji

23.11.2021

fabrika_zagađenje_vazduha — Foto-ilustracija: Unsplash (Marcin Jozwiak)

Odbor za privredu i finansije Vlade Republike Srbije, na sednici od 17. novembra 2021. godine, usvojio je Zaključak sa Programom javne rasprave o Predlogu programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom (u daljem tekstu: Predlog programa). Zaključak sa Programom javne rasprave možete preuzeti ovde.

Ministarstvo zaštite životne sredine poziva zainteresovane građane, kao i stručnu javnost da se upoznaju sa tekstom Predlog programa i da daju svoje komentare, sugestije i predloge.

Javna rasprava sprovodi se u periodu od 19. novembra do 8. decembra 2021. godine.

Javnu raspravu o Predlogu programa organizovaće Ministarstvo zaštite životne sredine u vidu prezentacije i konsultacija na stručnoj javnoj raspravi koja će se održati putem video konferencije 29. novembra 2021. godine sa početkom u 10:30 časova o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

Tekst Predloga programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom, kao i prateće Obrazloženje možete preuzeti ovde.

Pročitajte još:

Predlozi, sugestije, inicijative i komentari dostavljaju se Ministarstvu zaštite životne sredine na Obrascu za komentare, koji možete preuzeti ovde ili putem elektronske pošte na e-mail adresu: zastitavazduha@ekologija.gov.rs ili poštom na adresu Ministarstvo zaštite životne sredine – Sektor za upravljanje životnom sredinom, Omladinskih brigada 1, 11070 Beograd, sa naznakom: „Javna rasprava – Predlog programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom“.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Otvoren 16. Međunarodni sajam energetike

23.11.2021

Beogradski sajam-energetika — Foto: Beogradski sajam

Na Beogradskom sajmu danas je otvoren 16. Međunarodni sajam energetike. Posetioci sajma će do 25. novembra, imati priliku da na jednom mestu vide sve regionalne kompanije, korporacije, preduzeća, institucije iz sektora energije, uglja, nafte i gasa, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i rudarstva.

Sajam energetike svečano je otvorila Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, koja je istakla da je 2021. godina prekretnica u sektoru energetike, s obzirom na to da se Srbija priključila energetskoj tranziciji, da želi da postane lider u regionu u tom procesu, a energetika pokretač rasta i razvoja cele privrede.

“Ovaj sajam je značajan jer u doba pandemije koronavirusa moramo da učinimo sve da zaštitimo prirodu, da osiguramo energetsku bezbednost, da povežemo privatni i državni sektor i da napravimo veliki korak ka energetskoj tranziciji. Nema važnije teme danas ni u svetu, a ni u Srbiji, od energetske bezbednosti i borbe protiv klimatskih promena, od pitanja kako da imamo dovoljno energije, a da je obezbedimo na održiv način. Za Srbiju je 2021. godina jako važna, jer predstavlja prekretnicu za sektor energetike, jer se ove godine zaista uključujemo u zelenu energetsku tranziciju u koju je veći deo zemalja uveliko krenuo. Srbija treba da bude deo tog “voza zelene revolucije”, kako bismo u decenijama koje dolaze imali dovoljno energije, po održivim cenama, i sve to uz stalno unapređenje životne sredine. Prve korake smo već napravili. Doneli smo nove zakone, kako bismo ohrabrili nove investicije koje nismo imali prethodnih 30 godina, koliko je prošlo od kad je izgrađena poslednja velika termoelektrana ili hidroelektrana. Počeli smo izradu glavnih strateških dokumenata, integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine i strategije razvoja energetike Srbije za period do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine. Napravili smo i novi plan investicija, koji predviđa izgradnju velikih i srednjih hidroelektrana, novih kapaciteta za proizvodnju energije iz OIE, izgradnju gasnih elektrana, dodatne kapacitete za skladištenje energije, kao i razvoj vodoničnih tehnologija”, rekla je Mihajlovićeva.

Ovogodišnji sajam u fokus stavlja obnovljive izvore energije i unapređenje energetske efikasnosti. Posebno je važno to što je ovo jedinstvena prilika da se predstave i povežu investitori, proizvođači opreme, resorna administracija, finansijske institucije, lokalna samouprava i svi drugi.

Pročitajte još:

Svoje mesto u Hali 1 našle su i firme CEEFOR i Charge&GO, kao i Energetski portal. Stručni tim kompanije CEEFOR, koja je lider u oblasti obnovljivih izvora energije, spreman je da odgovori na sva pitanja u vezi sa solarnom energijom i kako je najbolje iskoristiti.

Kada je reč o elektromobilnosti, koja je u espaniziji, kako kod nas, tako i u regionu, zahvaljući platformi Charge&GO, vlasnici električnih automobila mogu da odahnu. Oni zahvaljujući ovoj platformi, na jednom mestu mogu da vide umrežene punjače, kako bi na brz i lak način našli idealno mesto za dopunu svojih automobila. Sve o tome, ali i o punjačima za električna vozila, kako izabrati najbolji i brzo ga postaviti, mogu čuti od stručnjaka iz kompanije Charge&GO.

Energetski portal je poznat u regionu kao specijalizovani medij za sve one koje interesuje korišćenje čiste energije i najbolji načini za zaštitu životne sredine. Fokus čine teme iz oblasti obnovljivih izvora energije (OIE), kao i vesti o primenama mera energetske efikasnosti, koje su u foksusu ovogodišnjeg sajma energetike.

U isto vreme i na istom mestu, pod zajedničkim krovnim sloganom “Snaga prirode” održava se i 17. Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa – EcoFair , posvećen sistemu i mehanizmima zaštite životne sredine, sa posebnim akcentom na zelenu ekonomiju, industriju reciklaže, obnovljive izvore energije i upravljanje otpadom.

Kao i 42. Međunarodni sajam prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu – 112 Expo , koji se bavi zaštitom od požara, poplava, zemljotresa, hemijskih akcidenata, povreda na radu, reagovanjem u vanrednim situacijama, bezbednošću i zdravljem na radu.

Pokrovitelji Sajma energetike i Sajma ekologije su Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, uz partnerski odnos Privredne komore Republike Srbije.

Milica Radičević

Koliko mladi znaju o zaštićenim područjima?

23.11.2021

priroda - nature - šuma - forest -green - zelenilo — Foto-ilustracija: Unsplash (Rich Morgan)

U okviru projekta „Zaštićena područja za prirodu i ljude“, koji sprovodi Centar za kreiranje politika i strategija u saradnji sa WWF Adrijom, metodom fokus grupe ispitani su stavovi mladih, odnosno srednjoškolaca, studenata i predstavnika organizacija civilnog društva, o zaštićenim područjima.

Mladima su postavljena pitanja o tome koliko znaju o zaštićenim područjima, da li ih i zbog čega posećuju, koliko su im važna, kao i da li bi se aktivno uključili u njihovo očuvanje.

Generalno, ispitanici su pokazali nizak nivo poznavanja zaštićenih područja na teritoriji grada Beograda, kao i regulative koja se na njih odnosi. Ispostavilo se da je proces upravljanja zaštićenim područjima mladima stran, kao i da oni nisu u dovoljnoj meri upoznati sa načinima na kojima se i sami mogu angažovati u zaštiti prirode u svom okruženju. Kao jedan od najvažnijih problema u vezi sa zaštitiom prirodnih područja prepoznat je nedostatak svesti građana koji nastaje kao posledica nedovoljnog stepena informisanosti. Rezultate istraživanja u celini možete pročitati ovde.

Takođe, mladi su kroz razgovore ukazali na brojne probleme koje prepoznaju u zaštićenim područjima, ali i predstavili svoje ideje i predloge koji mogu doprineti unapređenju ovih područja.

Pročitajte još:

Stoga je u sredu, 17. novembra, u prostorijama In Centra održana promocija predloga praktične politike pod nazivom „Ekolitika“, koju je Centar za kreiranje politika i strategija objavio u okviru istoimenog projekta sa ciljem unapređenja zaštićenih područja na nivou grada Beograda.

Projekat „Ekolitika“ Centar sprovodi u saradnji sa WWF Adrijom, a podržan je od strane Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA),

„Ekolitika“ sadrži konkretne predloge o tome kako unaprediti upravljanje zaštićenim područjima tako da zaštićena područja u najvećoj mogućoj meri doprinose razvoju lokalne zajednice, ali i tako da građani budu ti koji aktivno doprinose očuvanju i razvoju zaštićenih područja. Predlog praktične politike možete u celini pročitati ovde.

Izvor: Centar za istraživanje politika i strategija

Pola milijarde dinara bespovratnih sredstava za unapređenje zadrugarstva u Srbiji

23.11.2021

selo-village — Foto-ilustracija: Unsplash (Nerses Khachatryan)

Za unapređenje poslovanja zadruga u Srbiji izdvojeno je pola milijarde dinara, ugovore o raspodeli ovih sredstava potpisali su Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu i 57 predstavnika zadruga.

Kako je ministar objasnio novac će dobiti gazdinstva u južnoj, centralnoj, istočnoj i zapadnoj Srbiji, kao i u Vojvodini i na Kosovu i Metohiji i da će to biti novi impuls za njihov rast, razvoj i unapređenje poslovanja, a da će jedinice lokalne samouprave dobiti nove zamajce privrednog razvoja.

Direktor Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin” Darko Gavrilović istakao je da im je ovaj vid podrške bitan kako bi poslovanje podigli na viši nivo, nastupili na novim tržištima i ostvarili što bolju cenu.

Gavrilović je rekao da je ova zadruga dobila 13 miliona dinara za nabavku savremene opreme i mehanizacije u ratarstvu, dok će zadruga sopstvenim sredstvima finansirati izgradnju skladišta, a u planu je i zapošljavanje novih radnika.

Predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić istakao je da je ovo za tu lokalnu samoupravu veliki dan i dodao da mladu zadrugu „Retkocerski med“, koja se bavi proizvodnjom meda, a koja je dobila gotovo sedam miliona dinara, čini šestoro mladih ljudi, od kojih su četiri žene, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Tim novcem će uspeti da plasiraju svoj proizvod i doprineće mnogo svojoj opštini, rekao je on i dodao da je Medveđa, konkurišući za programe Ministarstva dobila bespovratna sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom i novac za organizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“, čime se, osim na egzistenciju, uticalo i na poboljšanje društvenog života u selima koja se nalaze na administrativnoj liniji sa AP Kosovo i Metohija.

Komisija na čelu sa profesorkom Zoricom Vasiljević je 1. novembra odobrila 57 zahteva za bespovratna sredstva namenjena unapređenju poslovanja 18 starih zadruga za koje je izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi i 39 novih zadruga, kojima je dodeljeno do 7,5 miliona dinara.

Tako će narednih meseci svoje poslovanje unaprediti 15 ratarskih, 21 voćarska, šest stočarskih, četiri povrtarske, četiri vinogradarske, četiri pčelarske, jedna zadruga koja se bavi proizvodnjom lekovitog bilja, a sredstva su ove godine po prvi put dobile jedna turistička i jedna socijalna zadruga.

Takođe, dve zadruge sa krajnjeg juga Srbije, iz Bujanovca dobile su sredstva, kao i dve ratarske zadruge sa Kosova i Metohije, jedna iz sela Stanišor, a druga iz Lapljeg sela.

Prema Uredbi Vlade Srbije za Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga izdvojeno je ove godine 500 miliona dinara, što ukupno čini gotovo 2,2 milijarde dinara uloženih u zadrugarstvo u Srbiji od 2017. godine i to zahvaljujući Programu „500 zadruga u 500 sela“.

Energetski portal

1...516517518...1,685 Page 517 of 1,685

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 February

Events for 28th February

Events for 1st March

Events for 2nd March

Events for 3rd March

Events for 4th March

Events for 5th March

Events for 6th March

Events for 7th March

Events for 8th March

Events for 9th March

Events for 10th March

Events for 11th March

Events for 12th March

Events for 13th March

Events for 14th March

Events for 15th March

Events for 16th March

Events for 17th March

Events for 18th March

Events for 19th March

Events for 20th March

Events for 21st March

Events for 22nd March

Events for 23rd March

Events for 24th March

Events for 25th March

Events for 26th March

Events for 27th March

Events for 28th March

Events for 29th March

Events for 30th March

PIŠITE NAM