Za termoelektrane na ugalj i zagađujuću industriju više nema mesta na Zapadnom Balkanu

04.12.2021

termoelektrane_ugalj — Foto-ilustracija: Pixabay

Sagorevanje uglja je najveći pojedinačni izvor zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu, a glavnu ulogu imaju termoelektrane. Kompanije koje njima upravljaju i države regiona ne pridržavaju se zakona o emisijama štetnih gasova. Isto važi za ostala velika ložišta – industrijske pogone s najvećom potrošnjom energije, a ona su u industrijskoj delatnosti najodgovornija za zagađivanje pored proizvodnje struje. S termoelektranama na ugalj neće biti moguće dostići ugljeničnu neutralnost do polovine veka. Takođe, industriji preti finansijski krah ukoliko brzo ne počne da usvaja čistije tehnologije.

Koji je put ka čistijem vazduhu na Zapadnom Balkanu? Jedan od najvećih zagađivača je elektroenergetski sektor, konkretnije termoelektrane na ugalj. Ako pogledamo samo u industriji, pored delatnosti proizvodnje električne energije, u zagađivanju vazduha vode postrojenja za čiji su rad potrebne velike količine energenata. Reč je o čeličanama, cementarama, rafinerijama i drugim žarištima zagađenja na lokalnom i širem nivou.

Ugalj se koristi i u teškoj industriji i za grejanje u toplanama, manjim kotlarnicama i domaćinstvima, tako da bi prelaskom na čistija goriva nestao najveći pojedinačni uzrok zagađenja vazduha.

Deo električne energije proizvedene iz uglja je u velikoj meri ostao stabilan bez znakova umanjenja tokom petogodišnjeg perioda. Uprkos smanjenje domaće tražnje 2020. godine, proizvodnja iz elektrana na ugalja je povećana sa 4 odsto na 11 odsto u zemljama Zapadnog Balkana, što čini 63 odsto ukupne proizvedene električne energije.

Građani ne svojom voljom daju milijarde evra industriji uglja

Štaviše, i dalje se radi na projektima izgradnje i rekonstrukcije termoelektrana na ugalj, uz širenje ugljenokopa. Čak i ukoliko bi se stari kapaciteti ugasili kada se novi puste u pogon, nastavilo bi se ekstremno zagađivanje vazduha, što bi produžilo ovisnost od uglja za više decenija.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Države regiona su 2019. isplatile 72,7 miliona evra direktnih subvencija proizvođačima struje iz uglja. Ta suma je pritom relativno sitna kada se uporedi sa državnim garancijama za zajmove, vrednim čak 2,15 milijardi evra. Govorimo o novcu svih građanki i građana, a ovakve odluke se donose bez učešća javnosti.

Pri proizvodnji struje iz uglja i ostalim industrijskim aktivnostima oslobađaju se sumporni oksidi (SOx) i to pogotovo sumpor-dioksid (SO2), zatim praškaste materije, koje nazivamo i suspendovanim ili PM česticama, azotni oksidi (NOx), nemetanska isparljiva organska jedinjenja – NMVOC, i teški metali poput arsenika, kadmijuma, olova i žive.

Svi oni ugrožavaju zdravlje i životnu sredinu. Na primer, emisije sumpora u vazduh dovode do povećanja kiselosti zemljišta i tako ugrožavaju poljoprivredu. Udeo prevoza materijala ne uračunava se u zagađenje vazduha koje potiče iz industrije.

Propisi i zakoni se ne primenjuju

Velik deo pravnih tekovina Evropske unije na polju životne sredine već je ušao u nacionalno zakonodavstvo Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije. Međutim, usled neprihvatanja odgovornosti u celom lancu od vlasti do operatera industrijskih postrojenja i manjka mehanizama za primenu propisa, i dalje se premašuju dozvoljeni nivoi zagađujućih materija u vazduhu. Vlade i dalje posmatraju ugalj kao strateški resurs. Kompanijama iz tog sektora, od kojih su skoro sve u državnom vlasništvu, tolerišu se prekršaji i odlaganje uvođenja mera zaštite životne sredine. Istovremeno, i privatnim, uglavnom stranim investitorima u energetski intenzivnoj industriji dozvoljeno je da nesmetano rade uprkos nepoštovanju standarda i propisa o zagađivanju. Mnoge zemlje regiona su 2020. premašile maksimalne nivoe sumpor-dioksida (SO2) i praškastih materija ili PM čestica dozvoljene u nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP). Protiv svih zemalja regiona osim Albanije su pokrenuti postupci zbog kršenja Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i kršenja Direktive o velikim ložištima.

Pročitajte još:

Zagađenje iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu ima i prekogranični uticaj. Skoro 19.000 smrtnih slučajeva su se ukupno dogodila od 2018. do 2020. u regionu Evrope zbog ukupnih emisija elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu. Od toga, više od 50 odsto (10.800) bilo je u zemljama EU, skoro 30 odsto (6.500) na Zapadnom Balkanu, a ostatak u susednim zemljama.

Bez kompromisa do ugljenične neutralnosti 2050. godine

Države regiona su opredeljene da se priključe EU, što podrazumeva primenu svih tamošnjih propisa za zaštitu okoline i kao i cilj da se neto emisije ugljen-dioksida (CO2) najkasnije 2050. svedu na nulu. Budući da su na Zapadnom Balkanu termoelektrane na ugalj najveći izvor ovog gasa s efektom staklene bašte, teško je zamisliti da ta postrojenja mogu da opstanu.

Slične ambicije EU ima i za ostalu industriju, pa podstiče razvoj tehnologija za korišćenje struje i vodonika, uz hvatanje i skladištenje CO2. Čak postoje eksperimentalni programi za proizvodnju goriva i drugih materijala iz ugljen-dioksida.

Većina zemalja članica je odredila rok za odbacivanje uglja, a termoelektrane koje koriste to gorivo se ubrzano gase. U regionu, na primer Tuzla 4 u Bosni i Hercegovini kao i odredjeni kotlovi termoelektrane Kolubare A3 imaju opt-out period do marta 2022.godine. Termoelektrana Kakanj u Bosni i Hercegovini kao i Termoelektrana Morava u Srbiji imaju do kraja proleća 2022. godine. A više kotlova Kolubare A3 i A5 imaju rok do kraja godine 2023, kao i takođe TE Tuzla 310. Osim sve strožih ekoloških propisa, vlasnici tih i drugih pogona na fosilna goriva opterećeni su troškovima na ime dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida. Cena ovih sertifikata na berzi već mesecima dostiže nove rekordne visine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Skupi filteri za gorivo bez budućnosti

Štaviše, iz Evropske komisije dolaze i poruke da naftni i petrohemijski sektor nemaju budućnost, a da će fosilni gas imati samo ulogu prelaznog goriva. EU takođe planira da ubrzo uvede porez na CO2 za stranu robu i usluge, što bi verovatno automatski udavilo mnoge izvozno orijentisane zagađivače u našem regionu. Nije isključeno da će svi navedeni mehanizmi biti dalje pooštravani i da će se podizati lestvica za ublažavanje globalnog zagrevanja i njegovih posledica.

Osim što na Zapadnom Balkanu kasne projekti rekonstrukcije, ugradnje filtera i instaliranja postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama, pa se zagađivanje vazduha nastavlja i ugrožava javno zdravlje, ti skupi zahvati će podići troškove njihovog zatvaranja11. Ono se sve više čini neminovnim. Treba reći i da sva rečena oprema za zaštitu životne sredine radi na struju, a logično je da će je proizvoditi ista termoelektrana na ugalj, pa se onda povećava potrošnja tog fosilnog goriva.

Uloga građana i civilnog društva

Da bi se u industriji suzbilo zagađivanje vazduha, najvažnije je da nadležne institucije imaju nula tolerancije prema kršenju ekoloških zakona i standarda. Civilno društvo može da doprinese jačanjem svojih kapaciteta za pokretanje sudskih postupaka, što će poboljšati sudsku praksu.

Pravne intervencije treba da budu propraćene kampanjama za podizanje svesti građana i građanki radi zadobijanja podrške. Oni takođe imaju važnu ulogu u alarmiranju vlasti i vođenju medijskih kampanja, a po Arhuskoj konvenciji imaju pravo da učestvuju u donošenju odluka pri analizi uticaja postojećih i planiranih industrijskih pogona na životnu sredinu. U ovome građanima mogu da im pomognu međunarodne institucije i organizacije za zaštitu okoline.

Lokalne zajednice koje trpe posledice zagađenja iz obližnje industrije posebno su važne za pokretanje vlasti da reaguju. Ozbiljan faktor mogu biti i međunarodne finansijske institucije poput Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke, pa i privatni kreditori, ukoliko budu uslovljavali odobravanje pozajmica poštovanjem ekoloških propisa.

Jači smo zajedno

Nezavisno pravosudno telo i novčane kazne mogli bi da se uvedu u okviru Energetske zajednice, međunarodne organizacije koja posreduje u širenju energetskog tržišta EU na zemlje među kojima su i države Zapadnog Balkana. Za takav potez neophodna je podrška administracije u Briselu, ali i civilnog društva i zemalja u regionu.

Ceo Zapadni Balkan se bori s manje ili više istim izazovima, među kojima je i industrijsko zagađenje. Zato su zajednički nastupi aktivističkih grupa pred Evropskom unijom, Energetskom zajednicom i međunarodnim organizacijama efektniji od pojedinačnih.

Ispunjavanjem obaveza iz Zelene agende za Zapadni Balkan, koje su države regiona preuzele kada su u novembru 2020. potpisale Sofijsku deklaraciju, otvara se pristup bespovratnim sredstvima i drugim finansijskim instrumentima EU za pravednu tranziciju.

I bez svega ovoga, rudnici uglja i termoelektrane uglavnom ne bi mogli da opstanu na tržištu kad ne bi dobijali pomenute subvencije. Ovaj novac bi morao da se preusmeri u socijalne programe i prekvalifikaciju radnika, saniranje i prenamenu postrojenjâ i rudnika i razvoj projekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Elektroenergetski sistem bi se na taj način transformisao uz minimalni udarac po društvo, energetsku bezbednost i javne finansije.

Ugljenokopi zauzimaju ogromnu površinu i mogu biti iskorišćeni za instaliranje solarnih elektrana koje će nadomestiti kapacitete za proizvodnju električne energije.

U svakom slučaju, društvo je izuzetno ugroženo zbog zagađenosti vazduha i bez primene zakona o zaštiti životne sredine ozbiljnije poboljšanje nije moguće. Industrijski proizvođači, i veliki i mali, moraju da se okrenu čistijim tehnologijama, inače neće moći da opstanu.

Zapadni Balkan je, između ostalog, prihvatio da se uskladi sa sistemom za trgovanje emisijama – EU ETS. Troškovi za dozvole za ispuštanje ugljen-dioksida sve više oslabljuju održivost proizvodnje struje iz uglja. Zbog toga se može očekivati odustajanje od obnove i izgradnje termoelektrana i brže zatvaranje postojećih, što bi onda drastično smanjilo zagađenost vazduha.

Izvor: RERI

Uz subvencije države 651 porodica dobila seoske kuće

04.12.2021

selo-village — Foto-ilustracija: Unsplash (Nerses Khachatryan)

Ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na čitavoj teritoriji Srbije, do sada je potpisala 651 porodica.

Kako je istakao Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, 132 porodice odlučile da se iz gradskih i prigradskih sredina vrate na selo.

Prema njegovim rečima, cilj je da se u narednih pet godina 6.000 porodica naseli u sada prazne seoske kuće. Najveće interesovanje za dodelu seoskih kuća vlada u opštinama Bačka Palanka, Apatin, Kikinda, Kula, Sombor, a na jugu u Pirotu, Aleksincu, Dimitrovgradu i Svilajnacu.

“Konkurs je trajao do 1. novembra i na njemu je stiglo 945 prijava. Prema uslovima propisanim Uredbom Vlade, podnosioci prijave bili su bračni i vanbračni parovi, mladi poljoprivrednici i samohrani roditelji do 45 godina koji žele da započnu svoj život na selu tako što će se osamostaliti iz roditeljskih domova ili iz gradova preći da žive na selo”, rekao je ministar, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Za ovaj program je opredeljeno 500 miliona dinara, ali je, zbog veoma velikog interesovanja, taj iznos uvećan na 686,5 miliona dinara. Novac se dodeljuje kako je propisano Uredbom, do utroška sredstava, a po redosledu pristiglih prijava.

Vrednost seoske kuće sa okućnicom, koju su zainteresovani sami pronalazili, ne može da bude veća od 1,2 miliona dinara, a ceo program se sprovodi u saradnji sa jedinicama lokalnih samouprava koje vrše procenu tržišne vrednosti i proveravaju da li su regulisani imovinsko-pravni odnosi te nepokretnosti.

Energetski portal

Stav OIE povodom određivanja cene aukcija za vetrolektrane

03.12.2021

vetroelektrane_vetar — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)

Stav prenosimo u celosti, Upravni odbor Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije izražava zabrinutost za budućnost obnovljivih izvora energije Srbije nakon određivanja maksimalne otkupne cene za potrebe aukcija za električnu energiju iz vetroelektrana koja usled modela dvostrane premije može dovesti do odluka investitora da ne učestvuju na aukcijama i finansijskih institucija i banaka da ne finansiraju projekte.

Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Vlada Srbije donela je 25. 11. 2021. godine Uredbu o tržišnoj premiji i fid-in tarifama po modelu dvostrane plivajuće premije. Ovaj model premije znači da će država davati premije investitorima kada je cena na tržištu niža od ostvarene cene na aukcijama, a investitori državi kada je ta cena viša od ostvarene na aukcijama.

Istog dana, 25.11.2021. godine, Agencija za energetiku Republike Srbije je donela odluku o određivanju maksimalne otkupne cene za potrebe aukcija za električnu energiju iz vetroelektrana.

Odluka, kao ni dodatno obrazloženje Agencije nisu objavljeni, već je samo kroz kratku vest data informacija da je na osnovu usvojenih metodologija i Uredbe Vlade Republike Srbije o kvoti u sistemu tržišne premije za vetroelektrane Savet Agencije doneo odluku o određivanju maksimalne otkupne cene za potrebe aukcija za električnu energiju iz vetroelektrana i da maksimalna otkupna cena za električnu energiju proizvedenu u vetroelektranama odobrene snage veće od 3 MW iznosi 5,57 €c/kWh. Bez obrazloženja ne možemo ustanoviti kako je došlo do ovakve greške, odnosno kako je dobijena ovako niska maksimalna cena, imajući u vidu da su tokom određivanja metodologije Agenciji dostavljani ulazni parametru od strane investitora. Naglašavamo da je data cena jedna od najnižih koje su donete u Evropi (na primer, u Albaniji je tokom protekle nedelje određena maksimalna cena definisana od 7,5 €c/kWh).

Predstavnici investitora i finansijera, članovi i partneri OIE Srbija, su izuzetno nezadovoljni datom cenom koja je dovela u pitanje smisao i pozitivan ishod sprovođenja prve aukcije koja je planirana za kraj 2021., odnosno početak 2022. godine.

Cilj i smisao određivanja maksimalne cene svakako nije smeo da bude takav da ona u startu bude minimalna i najjeftinija, jer do najniže cene treba da dođu investitori putem aukcija, već da odredi najviši nivo, koji investitori ne smeju preći. Očigledno je, veoma jasno, da je ovakva cena posledica pogrešnog pristupa i razumevanja svrhe određivanja maksimalne cene za potrebe aukcija. Ovakva cena sigurno neće delovati stimulativno za tržište. Sa ovakvim modelom plivajuće dvostrane premije (protiv koje smo se nekoliko izjasnili tokom pisanja uredbi) i sa ovom maksimalnom, a suštinski minimalnom cenom, sigurno je da Republika Srbija više neće biti atraktivno tržište za investitore. Verujemo da je došlo do pogrešnog shvatanja koncepta i da će se sve najave o podršci sektoru zelene energije zaista i ostvariti, te da će relevantni činioci sagledati posledice ovih odluka.

Iščekujući obrazloženje Agencije za energetiku i prikaz parametara korišćenih u definisanju maksimalne cene, smatramo da još uvek postoji prostor za preispitivanje odluka i sprečavanja održavanja neuspešnih aukcija.

Napominjemo da smo svesni da je Agencija za energetiku nezavisni regulator, ali smo takođe svesni ambicioznih rokova postavljenih od strane Ministarstva, te apelujemo na sve kreatore javnih politika da sagledaju svoje odluke i pozicije i da zajedno dođemo do rešenja koje će voditi do uspešnih aukcija, sa niskim cenama, ali i pravnom sigurnošću I bankabilnošću regulative. U suprotnom, izražavamo bojazan da će doći do zastoja u realizaciji novih projekata što je suprotno sa zelenim investicionim najavama i težnji ka ugljeničnoj neutralnosti.

Izvor: Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije

Još jedna rekordna godina za razvoj OIE!

03.12.2021

solarni-paneli-kuća-elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

Ostalo je manje od mesec dana do kraja 2021. godine koja je, prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), postavila rekord kada je reč o izgradnji novih kapaciteta obnovljivih izvora energije širom sveta.

Uprkos rastućim cenama materijala koji se koriste za pravljenje solarnih panela i vetroturbina, predviđa se da će povećanje novih kapaciteta OIE do kraja godine iznositi 290 GW čime će premašiti rekord postavljen prošle godine, navodi se u godišnjem izveštaju IEA o tržištu obnovljivih izvora energije.

Do 2026. godine, globalni kapacitet obnovljive električne energije porašće za više od 60 odsto u odnosu na nivo iz 2020. godine, odnosno na preko 4.800 GW što je jednako ukupnom globalnom energetskom kapacitetu fosilnih goriva i nuklearne energije u ovom trenutku, saopštila je IEA.

Obnovljivi izvori energije će predstavljati skoro 95 odsto povećanja globalnog energetskog kapaciteta do 2026. godine, pri čemu će solari činiti više od polovine instalisanog kapaciteta, predviđa se u pomenutom izveštaju.

Pročitajte još:

Intenzivan rast čistih izvora energije rezultat je snažnije podrške vladinih politika i ambicioznijih ciljeva koji su najavljeni pre i tokom COP26 Konferencije o klimatskim promenama.

„Ovogodišnji rekordni dodaci obnovljivih izvora energije od 290 GW su još jedan znak da se pojavljuje nova globalna energetska ekonomija“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol. „Visoke cene robe i energije koje danas vidimo predstavljaju nove izazove za industriju obnovljivih izvora, ali povišene cene fosilnih goriva takođe čine obnovljive izvore još konkurentnijim.”

Kina i Indija na samom vrhu

Kina ostaje globalni lider po obimu povećanja kapaciteta, a očekuje se da će dostići 1.200 GW ukupnog kapaciteta vetra i sunca do 2026. godine – četiri godine pre svog trenutnog cilja. Indija bi trebalo da bude na vrhu u pogledu stope rasta, budući da je udvostručila nove instalacije u poređenju sa periodom od 2015. do 2020. godine, saopštila je IEA.

„Rast obnovljivih izvora energije u Indiji je izvanredan, te tako podržava cilj vlade da dostigne 500 GW kapaciteta obnovljive energije do 2030. godine i naglašava širi potencijal Indije da ubrza svoju tranziciju ka čistoj energiji“, rekao je Birol.

Evropa i SAD takođe su na putu da se značajno ubrzaju rast u odnosu na prethodnih pet godina. Ova četiri tržišta zajedno čine 80 odsto instalisanih kapaciteta OIE širom sveta.

Milena Maglovski

Svetski stručnjaci u oblasti nuklearne energije govore na konferenciji „Nuklearna sigurnost danas“

03.12.2021

nuclear_power_nuklearna_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) organizovao je konferenciju „Nuklearna sigurnost danas – Nuklearna energija i tehnologija, mogućnosti i rešenja“.

Tom prilikom je direktor Slađan Velinov izjavio da Direktorat kroz mehanizme saradnje sa evropskom komisijom i Međunarodnom agencijom za atomsku energiju ulaže značajne napore da podigne nivo spremnosti za delovanje u slučaju vanrednog događaja kao i da poveća kapacitete za ranu najavu radijacionog ili nuklearnog akcidenta.

„U prilogu ovome govori i uspešno učešće Direktorata i drugih institucija Republike Srbije na međunarodnoj vežbi Convex-3 u oktobru ove godine tokom koje je simuliran akcident na nuklearnoj elektrani u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Rezultati ove vežbe pokazali su da naša država raspolaže adekvatnim merama za odgovor u slučaju jednog ovakvog događaja bilo gde u svetu“, istakao je Velinov.

Na prvom panelu „Nuklearna energija – danas i sutra“ govorili su Jan Haverkamp, viši stručnjak za nuklearnu energiju i energetsku politiku pri Svetskom informativnom servisu za energiju (WISE) i Greenpeace Holandija, a suosnivač je i potpredsednik Nuclear Transparency Watch, dr Jonathan Cobb, viši menadžer za komunikacije pri Svetskoj nuklearnoj Asocijaciji (WNA) i dr Michel Berthelemy, analitičar nuklearne energije pri Organizaciji za saradnju i razvoj – Agencija za nuklearnu energiju (OECD-NEA).

Jan Haverkamp je tokom panela naveo „Nuklearna energija je industrija u opadanju. Trenutno u EU postoji 105 nuklearnih reaktora, a 114 van Evrope, od kojih će 57 verovatno biti zatvoreno u nadolazećim decenijama. Trenutno se četiri reaktora u EU i tri van Evrope nalaze u fazi izgradnje. Ovo znači da će se u narednih 10 godina evropska mreža nuklearnih elektrana smanjiti za više od 25 odsto u odnosu na trenutni broj. Moja procena je da će nekih pet reaktora i dalje biti operativno 2050. godine. To znači da je ova grana privrede u ozbiljnim problemima“.

Pročitajte još:

On je dodao i to da se budućnost Srbije zasniva na većoj energetskoj efikasnosti u ogromnom obnovljivom potencijalu i prelasku na održive industrijske prakse u oblasti poljoprivrede i mobilnosti, a ne u nuklearnoj energiji.

Viši menadžer za komunikacije pri Svetskoj nuklearnoj Asocijaciji (WNA) dr Jonathan Cobb pojasnio je da je njegova vizija budućnosti ona u kojoj se nadograđujemo na već potvrđene mogućnosti nuklearne energije kao ključne tehnologije i jednog primera iz širokog spektra čistih niskougljeničnih tehnologija, ne samo za potrebe proizvodnje električne energije, već i u cilju ostvarivanja nulte neto emisije u velikom broju ljudskih aktivnosti.

Istakao je da ukupno, 395 GW iz nuklearnih kapaciteta obezbeđuje više od 2500 TWh struje na godišnjem nivou čime se ispunjava više od 10 odsto svetskih potreba za električnom energijom. Još jedna korist nuklearne energije u poređenju sa drugim niskougljeničnim opcijama je ta što se njome obezbeđuje pouzdanija proizvodnja električne energije, nego u slučaju drugih niskougljeničnih opcija.

„Iako aktivni reaktori imaju značajnu ulogu, biće potrebni i novi kako bi se zamenila fosilna goriva i ispunile rastuće potrebe za električnom energijom. Prema tome, kako bi se ovim efikasno doprinelo rešavanju problema klimatskih promena, stopa izgradnje mora da se poveća u budućnosti“, istakao je Jonathan Cobb.

Analitičar nuklearne energije pri Organizaciji za saradnju i razvoj – Agencija za nuklearnu energiju dr Michel Berthelemy, naveo je da postoji sve veći prostor za nuklearnu energiju da doprinese ciljevima Pariskog sporazuma.

„Ključna poruka o postojećim nuklearnim kapacitetima na osnovu naše saradnje sa Međunarodnom agencijom za energetiku jeste da je ovo daleko najkonkuretnije niskougljenično rešenje koje zemlje imaju na raspolaganju kada upravljaju postojećim nuklearnim kapacitetima“.

Dodao je i to da će se nuklearna energija utrostručiti do 2050. godine i da će se time izbeći više od 87 gigatona kumulativnih emisija u periodu do 2050. godine. Što je veliki doprinos nuklearne energije do 2050.

U okviru konferencije „Nuklearna sigurnost danas“ organizovan je panel „Nuklearne tehnologije u službi zaštite životne sredine“ na kome govore predstavnici Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču Celina I Horak i Marc Metian. A na poslednjem panelu „Nikola Tesla i rendgenski zraci“ govoriće Branimir Jovanović, pomoćnik direktora Muzeja Nikole Tesle i Michael Pravica sa Univerziteta u Nevadi, dok će Jelena Jovanović Simić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike predstaviti izložbu „Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba – od Tesle i Pupina do danas“.

Izvor: SRBATOM

Moguća saradnja sa italijanskom razvojnom bankom u oblasti OIE

03.12.2021

solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa predstavnicima italijanske razvojne banke CDP, koju je predvodio Laurent Frančozi, šef odeljenja za međunarodne poslove o saradnji, o potencijalima Srbije u elektroenergetskom i sektoru OIE, kao i mogućnostima da CDP podrži nove projekte ključne za razvoj energetike i privrede, navodi se u saopštenju Vlade.

„Sprovođenje energetske tranzicije i put ka zelenoj agendi započeli smo izmenom zakonodavnog okvira u oblasti energetike i rudarstva, ali želimo da ubrzamo procese i budemo efikasniji, i u tome je potrebna podrška međunarodnih institucija, a sa mnogima već imamo odličnu saradnju. Naša energetska politika počiva na tri stuba. Prvi je povećanje energetske efikasnosti, što je nacionalni cilj. Drugi je izgradnja novih elektroenergetskih kapaciteta, jer imamo veliki jaz u toj oblasti, a treći stub jeste znatno veće korišćenje obnovljivih izvora energije“, rekla je Mihajlović.

Ona je istakla da je prostor za saradnju veliki, s obzirom na potrebu da se uveća broj investicija privatnog sektora, napomenuvši da su projekti obuhvaćeni novim investicionim planom vredni više od 17 milijardi evra.

Pročitajte još:

„Izrada strateških dokumenata je takođe jedan od suštinskih segmenata našeg rada. Strategija razvoja energetike i nacionalni integrisani plan za klimu i energetiku doneće jasne pravce kojima ćemo ići narednih decenija i na koji način će se razvijati energetika, a samim tim i ekonomija Srbije, jer bez energetike nema ni privrede“, istakla je ona.

Frančozi je rekao da podržavaju javnu administraciju i privatni sektor u Italiji, a da su aktivnosti van granice te zemlje u vezi sa infrastrukturnim projektima.

„Prepoznati smo kao razvojna banka, a Srbiju smo označili kao jednu od glavnih lokacija, ne samo zbog svih ekonomskih i političkih veza koje postoje, već zbog činjenice da su projekti u energetskoj infrastrukturi i zaštiti životne sredine u fokusu i vaše Vlade. Želimo aktivno da učestvujemo u projektima koji su u vezi sa zelenom energijom, ne samo kada je reč o OIE, već uključujući i program povećanja energetske efikasnosti. Takođe, mislim da postoji prostor da sarađujemo na unapređenju prenosne i distributivne elektroenergetske mreže, kao i u transportu“, kazao je on.

Ambasador Italije, Karlo Lo Kašo, koji je prisustvovao sastanku, rekao je da, s obzirom na privredni rast Srbije i povoljan investicioni ambijent, postoji interesovanje italijanskih kompanija za dodatna ulaganja, što će dodatno unaprediti ekonomske i političke odnose dve države, a da CDP želi da učestvuje i podrži projekte.

Energetski portal

Mokra Gora proglašena za najbolje turističko selo na svetu u 2021.

03.12.2021

Predvecerje-na-Zlatiboru1-Miloš-Karaklić — Predvečerje na Zlatiboru -Miloš Karaklić

Na 24. zasedanju Generalne skupštine Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UNWTO) u Madridu na ceremoniji dodele nagrada, za “Najbolje turističko selo” proglašena je Mokra Gora.

Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija istakla je da je Mokra Gora sa razlogom proglašena za jedno od najboljih turističkih sela 2021. godine u svetu, navodeći da je Svetska turistička organizacija prepoznala ovo selo kao izuzetan primer ruralne destinacije sa ogromnim potencijalom za unapređenje seoskog turizma.

Ona je podvukla da je Mokra Gora turističko selo koje neguje kulturu i čuva tradiciju, slavi raznolikost, pruža mogućnosti za razvoj održivog turizma i čuva biodiverzitet.

“Zahvaljujući jedinstvenoj Šarganskoj osmici i gradu Mećavnik – Drvengrad, ovo selo predstavlja turističku atrakciju u Zapadnoj Srbiji koju godišnje poseti veliki broj turista iz zemlje i sveta”, naglasila je ministarka, navodise se u saopštenju.

Pročitajte još:

Matić je ukazala na to da Srbija ostvaruje odličnu saradnju sa UNWTO, koja se ogleda u aktivnom učešću u radu njenih tela, kao i programima i projektima Organizacije, i ujedno iskazala zahvalnost svima koji su glasali za Srbiju i Mokru Goru.

Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija predstavlja najvažnije globalno telo za međunarodni turizam, a zasedanje Generalne skupštine ove organizacije bila je prilika da se okupe svi važni predstavnici zemalja iz celog sveta kako bi razgovarali o postojećem stanju i mogućnostima unapređenja turizma.

Energetski portal

„Klimaton” po treći put u Beogradu

03.12.2021

Beograd-zagadjenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

U Beogradu je održan „Climathon Belgrade – ReMaking Tesla 2021”, treću godinu zaredom, u organizaciji udruženja KeOS (ChaOS), kao deo najvećeg kolektivnog klimatskog dešavanja „Climathon” koje okuplja 145 gradova i 55 zemalja na svim kontinentima u borbi protiv klimatskih promena sa ciljem da se zaštiti životna sredina, saopštavaju iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Kao i prethodnih godina, stručnu podršku je pružio Sekretarijat za zaštitu životne sredine učešćem svojih predstavnika i umrežavanjem, a ujedno i finansijsku putem javnog konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata od javnog interesa u oblasti zaštite životne sredine. Podršku ovom dešavanju takođe su pružili i Privredna komora Srbije, „Climate KIC”, „Mikser”, Savet za zelenu gradnju Srbije, Šumarski fakultet i niz akademskih institucija i partnera.

„Climathon Belgrade” je inovirao proces kolaboracije na eko-klimatskim aktivnostima, omogućivši i dinamičko uparivanje mentora sa timovima u skladu sa ekspertizama potrebnim za određeni timski projekat. Novitet ka ostvarivanju ovog cilja je bio i digitalni alat „EcoColabo”, čiji se razvoj vodi iz Beograda, a koji je okupio više evropskih organizacija u cilju razvoja ideja, rada sa mentorima i Sekretarijatom za zaštitu životne sredine nakon događaja, i to putem onlajn brejnstorminga, umrežavanja i biznis analize „Climathon” projekata.

Pročitajte još:

Takmičari su vođeni kroz kreativne procese inovacije i integracije znanja, povezujući pritom naučne i umetničke metode. Razvijajući vizije projekata, ko-kreirali su i kolektivnu „Climathon” eko-pesmu. Pomenuti procesi su postignuti integracijom „Climathon”-a sa internacionalnim forumom za obrazovanje „Remaking Tesla”.

Nakon dva dana hakatona, 27. i 28. novembra, izdvojili su se tim „Green Pin” sa prvonagrađenim projektom „BezOgradizacija”, drugonagrađeni „A tim” sa projektom „Meet the heat” i trećenagrađena „Eko Družina” sa projektom „Eko škola”.

Izvor: Grad Beograd

Aukcije za vetroelektrane u Srbiji – Završno poglavlje regulatorne reforme

02.12.2021

wind-turbine-vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Richter)

U drugoj polovini novembra, nadležni u Srbiji pojačali su aktivnosti na finalizaciji regulatorne reforme u oblasti obnovljivih izvora energije. Ove reforme započete su početkom godine radom na novom Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Nakon što je Vlada donela odluku o kvoti za subvencionisanje novih vetroelektrana od 400 MW, Agencija za energetiku Srbije objavila je maksimalnu cenu za aukcije za ove objekte. Maksimalna cena postavljena je na 55,7 Evra/MWh, a zainteresovane strane primile su ovu informaciju sa pomešanim osećanjima (u najboljem slučaju).

Dan nakon objavljivanja maksimalne cene, Vlada je usvojila uredbe kojima se reguliše tržišna premija i model ugovora o tržišnoj premiji. Tržište uskoro očekuje usvajanje uredbe kojom se reguliše balansna odgovornost proizvođača obnovljivih izvora energije (unutar i van sistema premije), poslednjeg koraka potrebnog za kompletiranje okvira (u pogledu vetroelektrana), iako bi se po strogom slovu zakona aukcije mogle održati i bez ove uredbe.

Pročitajte još:

Vreme za prve aukcije

Ministarstvo rudarstva i energetike može da objavi javni poziv za prve aukcije u roku od 30 dana od dana objavljivanja maksimalne otkupne cene. Kako je Agencija za energetiku objavila maksimalnu otkupnu cenu za vetroelektrane 25. novembra, javni poziv za prve aukcije može biti objavljen već 25. decembra 2021. godine.

Učešće na aukcijama

Da bi mogli da učestvuju na aukcijama, proizvođači energije iz obnovljivih izvora energije ( dalje Proizvođači) moraju ispuniti brojne uslove. Najvažniji su:

Kapacitet: Prihvatljive su elektrane najmanje snage 500 KW i vetroelektrane najmanje snage 3 MW.

Faza izrade projekta: srednji razvoj, odnosno konačna i pravosnažna energetska dozvola za postrojenje i važeći lokacijski uslovi ili građevinska dozvola/odobrenje za izvođenje radova.

Mogućnost priključenja na mrežu: mora se osigurati da se projekat može priključiti na mrežu – Proizvođači moraju dostaviti ili potvrdu operatora prenosnog sistema da postoji planski dokument koji omogućava izgradnju priključne infrastrukture, ili uslove za projektovanje i priključenje postrojenja na distributivni sistem (ako će postrojenje biti priključeno na distributivni sistem).

Finansijski instrument: Proizvođači moraju dostaviti finansijski instrument – bilo plativu na prvi poziv, bezuslovnu i neopozivu bankarsku garanciju izdatu u skladu sa uredbom ili gotovinski depozit u iznosu od 30 evra po KW kapaciteta postrojenja predviđenog za nadmetanje. Pobednički ponuđači moraće da povećaju depozit na 60 evra po KW kako bi osigurali da se COD postigne u rokovima.

Tržišne premije – CfD

Foto-ilustracija: Unsplash (Bastian Pudill)

Ugovor o tržišnoj premiji postavljen je kao ugovor za razliku. To znači da ako je cena koju je pobednički ponuđač ponudio (pobednička cena) viša od tržišne referentne cene (referentne cene), pobednički ponuđač će dobiti razliku između pobedničke cene i referentne cene. Međutim, to ide u oba smera – ako je pobednička cena niža od referentne cene, pobednički ponuđač je onaj koji treba da plati razliku.

Referentna cena biće određena prema ceni na dan pre organizovanog tržišta električne energije SEEPEX.

Dobitna cena biće prilagođena inflaciji u evrozoni.

Rokovi za dostizanje COD-a

Uredbama su utvrđeni rokovi za realizaciju projekata nakon aukcija, koji zavise od faze izrade projekta pre aukcije.

Tačnije, ako ponuđač nije dobio građevinsku dozvolu za postrojenje pre aukcije, moraće da: (i) pribavi građevinsku dozvolu i saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu (ili odluku da studija nije potrebna) u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti odluke o dodeli premija; i (ii) dobiti status povlašćenog proizvođača i dostići COD (tj. dobiti energetsku dozvolu, povezati postrojenje na sistem, dobiti upotrebnu dozvolu za postrojenje, itd.) u roku od dodatne tri godine.

Ponuđači koji su imali građevinsku dozvolu za postrojenje pre aukcija imaće samo tri godine od dana pravosnažnosti odluke o dodeli premija da dođu do COD. To znači da će imati tri godine da završe izgradnju i dobiju upotrebnu i energetsku dozvolu, priključe postrojenje na sistem, obezbede posebna merenja itd. Status se može produžiti za još godinu dana u slučaju izgradnje elektrane.

Uredba takođe dozvoljava produženje u slučaju više sile. Međutim, kao iskorak u odnosu na prethodni sistem, Uredba izričito ne dozvoljava produženje u slučaju radnji i propusta nadležnih organa.

Depozit za renoviranje

Povlašćeni proizvođači će morati da plaćaju i mesečni depozit u gotovini za uklanjanje pogona i sanaciju zemljišta, tokom važenja ugovora o tržišnoj premiji. Iznos gotovinskog depozita za solarne elektrane iznosi 0,02 evra po KW, za vetroelektrane 0,066 evra po KW i 0,033 evra za ostala postrojenja.

Iako je uvođenje ovog depozita utemeljeno u zakonu, ono predstavlja nepotrebno opterećenje za privilegovane proizvođače s obzirom na to da se obezbeđenje sanacije zemljišta rešava od slučaja do slučaja između proizvođača i vlasnika zemljišta.

Izvor: Karanovic & partners

52. Međunarodni kongres o KGH – na jednom mestu sve o klimatizaciji, grejanju i hlađenju

02.12.2021

Međunarodni kongres i izložba o KGH, u organizaciji Društva za grejanje, hlađenje i klimatizaciju Srbije, svečano je otvoren u Beogradu. Ovogišnji kongres, koji traje do 3. decembra, odžava se hibridno, uz maksimalno poštovanje mera i bezbednost svih učesnika.

Program se održava u konferencijskim salama hotela Holiday Inn. Svoje radove autori mogu da izlažu u sali, preko računara (u realnom vremenu), ili mogu poslati snimljenu prezentaciju.

Teme panela 52. Međunarodnog kongresa su „Zeleni gradovi, dekarbonizacija daljinskog grejanja, korišćenje obnovljive i otpadne toplote“, “Isključenje ili smanjenje upotrebe rashladnih sredstava koja oštećuju ozonski omotač”, dok će posebna pažnja biti posvećenja pitanju dekarbonizacije.

Skup je zadržao regionalni karakter i okuplja kolege i kompanije iz svih gradova bivše Jugoslavije, ali i velike multinacionalne kompanije kojima je naš region zanimljivo tržište.

Susreti kolega, razmena iskustava, zajednički nastup na tržištu, prikazivanje novih tehnologija i rešenja osnovni su elementi izložbe koja se svake godine održava uporedo sa Kongresom.

Više stotina studenata iz zemlje i sveta učestvuje na Kongresu, posećuje izložbu, a domaći studenti učestvuju na Nacionalnom studentskom takmičenju, čiji pobednik predstavlja Republiku Srbiju, Društvo za KGH i svoj fakultet i Društvo na REHVA-inom studentskom takmičenju sledeće godine.

Pročitajte još:

Posetioci Kongresa imaju priliku da posete i štand kompanije MT-KOMEX gde mogu da dobiju sve informacije o izgradnji solarnih elektrana, kao i o uštedi energije i smanjenju emisije štetnih gasova koji se ostvaruju instalacijom solarnih panela za proizvodnju električne energije. Osim toga, predstavnici kompanije pokazaće i konkretne rezultate koje su postigli na uvođenju elektromobilnosti u Srbiji i kako za lakše snalaženje u ovoj oblasti mogu da koriste platformu i aplikaciju charge&GO koja je već dostupna svim vozačima električnih vozila našoj zemlji.

Generalni pokrovitelj ovogodišnjeg Kongresa je domaće preduzeće Elcom Trade, Beograd, ekskluzivni uvoznik i distributer uređaja Midea i ovlašćeni diler klima-uređaja Daikin.

Energetski portal

Avio-kompanija sa najboljom uslugom na svetu

02.12.2021

Najveće međunarodno vazduhoplovno udruženje koje se bavi ocenom putničkog zadovoljstva u avijaciji (APEX) dodelilo je KLM-u jedno od najvećih priznanja u avijaciji, Nagradu za avio-kompaniju sa najboljom uslugom na svetu prema ocenama putnika za 2022. godinu (2022 APEX World Class Award). Prema mišljenju putnika u avijaciji, usluga koju pruža holandska avio-kompanija KLM ocenjena je najvišim ocenama.

U pitanju je nova nagrada koja je uspostavljena ove godine i predstavlja najvišu kategoriju u APEX-ovim nagradama za avio-industriju, a ocenjuje dostignuća avio-kompanija u sledećim oblastima: bezbednost, zaštita zdravlja na letu i održivo poslovanje.

Od početka pandemije koronavirusa mnoge sfere života su se promenile, pa danas putnici u prvi plan stavljaju bezbednost, zaštitu zdravlja tokom leta, kao i pitanje održivog letenja. APEX, udruženje koje se bavi putničkim iskustvima u avijaciji, svake godine dodeljuje Nagradu za najbolju uslugu na svetu (World Class Award) na osnovu iscrpnih podataka koje skupljaju od samih putnika. Pored zaštite zdravlja i održivosti putovanja, ocenjuju se i usluga, komfor, posluženje na letu, kao i profesionalnost zaposlenih tokom leta.

Pročitajte još:

„Čast nam je što smo dobili ovo važno priznanje od putnika. Tokom poslednje dve godine, uradili smo sve što je u našoj moći da prevezemo naše putnike što je moguće sigurnije i udobnije, ali uz poštovanje načela održivog putovanja. Ono što ovu nagradu čini posebnom jeste da su upravo naši putnici prepoznali i nagradili naš trud. Potpuno je opravdano što putnici od nas očekuju da letimo najodrživije moguće i trudićemo se da i u budućnosti ispunimo njihova očekivanja. Ova nagrada je, pre svega, ogromno priznanje za sve naše zaposlene, koji nastavljaju da rade s velikom posvećenošću čak i u ovim teškim vremenima“, rekao je But Krejken, izvršni potpredsednik za putničko iskustvo u KLM-u.

APEX je najveće međunarodno vazduhoplovno udruženje koje se bavi ocenom putničkog zadovoljstva u avijaciji i broji 482 člana: vodeće svetske avio-kompanije, avio-alijanse, aerodrome, snabdevače u avijaciji i liznig kompanije. Pored KLM-a, APEX je dodelio nagrade i avio-kompanijama Singapore Airlines, Japan Airlines, Emirates, Saudia, Qatar Airways i Turkish Airlines.

Izvor: Top One

Srpska pametna brojila predstavljena u Milanu

02.12.2021

Domaći proizvođači pametnih brojila predstavljaju svoja rešenja na prestižnom evropskom sajmu energetike ENLIT, koji se održava u Milanu od 30. novembra do 2. decembra 2021. godine.

,,Naša zemlja je jedna od retkih na svetu koja ima sopstvenu industriju pametnih brojila, sa čak četiri proizvođača – EWG, Sitel-Mikroelektronika, Meter&Control i Enel. Sve velikim ponosom predstavljamo i Srbiju i naše stručnjake. Već 20 godina uspešno sarađujemo sa Elektrodistribucijom Srbije, a možemo da plasiramo odlična rešenja i u inostranstvo, o čemu svedoči izvoz koji realizujemo u region Zapadnog Balkana, Evropske unije i na ostala svetska tržišta,“ izjavio je Srđan Tepavac, direkor preduzeća Sitel-Mikroelektronika.

Pročitajte još:

,,Ovde smo rame uz rame sa najvećim svetskim proizvođačima. Rešenja koja proizvodimo integrišu sve najnovije trendove iz oblasti pametnog merenja i upravljanja potrošnjom, koji predstavljaju imperav razvoja energetike širom sveta. Konstantno ulažemo u razvoj i inovacije kako bismo išli u korak sa svetskim trendovima. Naši proizvodi imaju potencijal za razvoj funkcionalnosti, uvođenje novih servisa i otvaraju vrata daljem tehnološkom razvoju Srbije i svih zemalja u koje izvozimo“, dodao je Igor Vujičić, direktor preduzeća Meter&Control.

Domaća industrija pametnih brojila jedna je od retkih privrednih grana u Srbiji čija rešenja prate visoku tehnologiju i značajno doprinosi pozicioniraju Srbije u kontekstu razvoja zasnovanog na inovacijima.

Izvor: Sitel-Mikroelektronika

Završni događaj „EIT Climate KIC Serbia Hub“ održan je u Naučno-tehnološkom parku u Nišu

02.12.2021

U Naučno-tehnološkom parku u Nišu održana je završna prezentacija „EIT Climate KIC Serbia Hub“. Po prvi put ovaj događaj nije organizovan u Beogradu i to sa ciljem da se promoviše NTP Niš koji je postao novi partner Hub-a, a ujedno i da se približi stvaranje inovativne klimatske zajednice regionu jugoistočne Srbije.

Milan Ranđelović, direktor Naučno-tehnološkog parka Niš, istakao je da je dobro što je inicijativa za članstvo u Hub-u prihvaćena jer oni mogu da doprinesu, i u institucionalnom smislu, kao i u praktičnom delu kroz spajanje različitih aktera u regionu, ali i u nacionalnom nivou.

“Sve to može da dovede do kreiranja novih ideja koje će u perspektivi biti neki novi startapi. Posebno smo ponosi na to da smo za godinu dana uspeli da privučemo 40 kompanija, koje su uglavnom iz oblasti informacionih tehnologija. Prepoznajemo da park ima potencijala i za startape iz drugih oblasti, zato očekujemo da u narednoj godini, u saradnji sa fakultetima, radimo na kreiranju startapova iz oblasti klimatskih promena, energetske efikasnosti, cirkularne ekonomije, medicine”, zaključuje Ranđelović.

Kako je rekao, Aleksandar Milićević iz Privredne komore Srbije, činjenica je da su Beograd i Vojvodina razvijeniji i ono što je loše što Niš i ceo region, nikako da stignu taj nivo napretka. On se nada da će se to promeniti i da će Srbija postati zemlja koja će biti ravnomerno razvijena.

Pročitajte još:

Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte kojima imaju za cilj borbu protiv klimatskih promena nalaze se fokusu Climate KIC-a i svi projekti se baziraju na to.

Naučno-tehnološki park Niš je ove godine postao partner projekta “Budući gradovi jugoistočne Evrope”, kao i deo inovacione klimatske zajednice Srbije – EIT Climate KIC Serbia Hub. NTP Niš predsavlja regionalni centar za dinamični razvoj inovativnog naučno tehnološkog preduzetništva, internacionalnu promociju projekata i kompanija i kao takav pruža osnovu za reinženjering privrede regiona i jačanje njene globalne konkurentnosti.

Grad Niš kao centar regiona, sa jakim industrijskim okruženjem predstavlja idealno mesto za razvoj novih startap tehnoloških kompanija i komercijalizaciju naučnih istraživanja.

Vrata NTP Niš otvorena su, kako za domaće, tako i za strane kompanije koje ih rado biraju sa svoje baze.

Milica Radičević

Kampanja Ujedinjeni Balkan za čist vazduh nastavlja borbu za gašenje termoelektrana na ugalj

02.12.2021

Regionalna kampanja “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” objavila je da 1. decembra počinje sprovođenje te inicijative drugu godinu zaredom, u cilju podizanja svesti stanovnika o uzrocima i posledicama zagađenja, mogućim načinima poboljšanja kvaliteta vazduha i borbi za zdraviju životnu sredinu kroz regionalnu solidarnost.

Jedna od tema u fokusu kampanje je i posledice i štetnost zagađenja termoelektrana na ugalj, kao i zagađenja poreklom iz teške industrije, navedeno je u saopštenju.

Učesnici informativne kampanje “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” zalažu se da se sprovede što brže gašenje termoelektrana na ugalj i da se zagađenje poreklom iz teške industrije hitno svede u propisne okvire.

Oni traže i da građani dobiju “mesto za stolom” kada se odlučuje o ekološkim i drugim dozvolama za proizvodna postrojenja.

Pročitajte još:

Navedeno je da termoelektrana “Ugljevik” sama emituje više sumpor-dioksida (107.402 tona u 2020. godini) nego što je ukupan zbir dozvoljenih emisija svih postrojenja obuhvaćenih nacionalnim planovima za smanjenje emisija (103.682 tone), čime je samo ovo postrojenje prekoračilo sve ukupne godišnje vrednosti zajedno.

Dodaje se da uvoz EU proizvedene električne energije iz Zapadnog Balkana čini 0,3 odsto potrošnje Unije, ali emisije sumpor-dioksida iz ove proizvodnje iznose 50 odsto njegove emisije iz svih EU termoelektrana.

Osim industrije, ugalj se troši i u domaćinstvima i toplanama, a prestankom upotrebe tog fosilnog goriva nestao bi glavni pojedinačni izvor zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu, navedeno je u saopštenju.

Ukazano je i da je gubitak bruto domaćeg proizvoda usled zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu samo u 2016. iznosio do 8,5 millijarda evra.

Umesto u izgradnju i obnovu termoelektrana, novac iz budžeta može da se usmeri u socijalne programe i prekvalifikaciju radnika te podizanje solarnih elektrana na mestu ugljenokopa koje bi zamenile elektroenergetske kapacitete što se gase, navedeno je u saopštenju uz napomenu da bi tako transformacija industrije mogla da bude najzelenija na kontinentu.

Podseća se da “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” sprovodi Evropski fond za Balkan uz podršku brojnih organizacija: Eko foruma iz Zenice, Environmental Territorial Management Institute iz Tirane, Sbunker i Balkan Green Foundation iz Prištine, Air Care iz Skoplja, OZON iz Podgorice, Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu i Beogradske otvorene škole.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Beč izdvaja rekordna sredstva za zaštitu klime

01.12.2021

solar-system-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

„Prvi budžet grada Beča usvojen za dve godine donosi rekordne investicije u zaštitu klime“, naglasio je Jirgen Černohorski, član gradskog veća zadužen za životnu sredinu. Grad Beč će investirati 2,8 milijarde evra u mere za zaštitu klime u 2022. i 2023. godini.

„U budžetu se odražava naš cilj da Beč do 2040. godine bude klimatski neutralan. Zaštita klime ima najviši prioritet i zato izdvajamo do sada najviše sredstava za promene u oblasti energije, grejanja i mobilnosti“, objašnjava Černohorski.

Grad intenzivno investira u izgradnju javnog saobraćaja, obnovljivih izvora energije i toplotnu sanaciju zgrada. Jedno od težišta je između ostalog i proširenje solarnih postrojenja. Cilj je da se do 2025. godine proizvodi pet puta više struje nego u prethodnoj godini. Kako bi se to postiglo svake godine će se izgraditi onoliko solarnih postrojenja koliko je izgrađeno u poslednjih petnaest godina. Zahvaljujući novom planu energetskog zoniranja grad će moći da odredi područja u kojima će u novogradnji biti dozvoljeno korišćenje isključivo obnovljivog snabdevanja toplotnom energijom ili daljinskog grejanja.

Pročitajte još:

Svake godine će biti obezbeđeno 20 miliona evra za održive klimatske projekte u bečkim opštinama. Nastavlja se inicijativa ozelenjavanja sa 400.000 kvadratnih metara novih i obnovljenih parkova.

„Želimo da sve Bečlije mogu da vode dobar i zdrav život, a za to je potrebna zdrava klima. Sa doslednom politikom zaštite klime želimo da doprinesemo da Beč i za 20 godina bude najbolji grad za život“, izjavio je Jirgen Černohorski.

Izvor: EurocommPR

1...499500501...1,671 Page 500 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM