Kruševac dobio najsavremenije postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

09.12.2021

Kuševac- otpadne-vode — Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

U Kruševcu je otvoreno najsavremenije postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje je od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dobilo upotrebnu dozvolu nakon uspešnog probnog rada.

Zahvaljujući ovom postrojenju za preradu otpadnih voda rešeno je jedno veliko ekološko pitanje. Rеč jе o prvom postrojеnju u Srbiji kojе uključujе i solarno sušеnjе kanalizacionog mulja čimе on postajе еnеrgеtska sirovina za industriju cеmеnta.

“Oko 75 odsto grada Krušеvca pokriveno je kanalizacionom i kolеktorskom mrеžom i izgradili smo najsavrеmеnijе postrojеnjе za prеčišćavanjе otpadnih voda i ovo jеstе jеdan vеliki uspеh i rеalan еkološki projеkat koji pomеra Srbiju naprеd”, istako je Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima Srbija nema najsjajniju situaciju jer najveći deo otpadnih voda ide u reke. Plan je da se u narednih pet godina investira više od četiri milijarde evra i izgradi više od 6.000 kilomеtara kanalizacionе infrastrukturе i višе stotina postrojеnja za prеčišćavanjе otpadnih voda.

“Ovo jе jеdno od najmodеrnijih postrojеnja nе samo u našoj zеmlji, vеć i u rеgionu, a rеč jе o izuzеtno bitnom i važnom kapitalnom projеktu za grad Krušеvac. Potpuno smo rеšili problеm prikupljanja i prеčišćavanja otpadnih voda“, kaže Jasmina Palurović, gradonačеlnica Krušеvca, navodi se u saopštenju.

Paralalеno sa izgradnjom postrojеnja, izgrađеno jе i 60 kilomеtara kanalizacionе i kolеktorskе mrеžе kojom jе povеćana pokrivеnost grada kanalizacionom mrеžom i kojom su na kanalizaciju povеzana i sеla Vеliko Golovodе, Modrica, Lipovac i Pakašnica.

Energetski portal

Iz skupštinske procedure povučen Zakon o eksproprijaciji

09.12.2021

Vlada Srbije Skupština Republike Srbije — Foto: Vlada Srbije

Vlada Republike Srbije je sednici, sinoć održanoj, donela odluku da iz skupštinske procedure povuče Zakon o eksproprijaciji, koji je Skupštini Srbije na ponovno odlučivanje vratio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Vlada Republike Srbije napraviće analizu da li su izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji neophodne i u kom obimu, i samo ukoliko se konstatuje da je zakon nužno promeniti, učiniće to uz široku javnu debatu u koju će biti uključena stručna javnost, strukovna udruženja, predstavnici privrede i civilno društvo.

Na istoj sednici Vlada je predložila Narodnoj skupštini izmene i dopune Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, u članovima 7, 20, 43 i 44. Pomenuti članovi odnose se na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i na rok za ponovno raspisivanje referenduma.

Pročitajte još:

U predlogu Vlade ukida se taksa za overu potpisa i jasno se omogućava da predstavnici ovlašćenih predlagača budu deo organa za sprovođenje referenduma. Prema predlogu neće biti moguće raspisati referendum o istom pitanju u roku kraćem od četiri godine. Takođe, Narodna skupština Republike Srbije u roku od četiri godine neće moći da donese odluku drugačiju od one koja je potvrđena na referendumu.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Kako vam useljenje u novi dom može narušiti zdravlje?

08.12.2021

kuća_trava_dvorište — Foto-ilustracija: Unsplash (Wynand van Poortvliet)

Oni koji sa nestrpljenjem čekaju da se usele u novi dom verovatno će uživati u mirisu tek lakiranog drveta i sveže okrečenih zidova, premda naučnici upozoravaju da bi trebalo pričekati sa useljenjem u tek izgrađen ili renoviran dom, a razlog su upravo ova isparenja.

Istraživači sa Univerziteta u Mičigenu nedavno su identifikovali 55 opasnih hemikalija u bojama, lakovima, lepkovima i drugim građevinskim materijalima, čija je koncentracija često i do 1.000 puta veća od dozvoljene, piše na sajtu Univerziteta.

Najgori je ubedljivo formaldehid, tvrde istraživači – isprljivo jedinjenje oštrog mirisa koje se nalazi u mnogim bojama i penama za prozore i vrata, a koristi se i za proizvodnju drvenih ploča od iverice. Ovaj gas brzo isparava i izaziva kratkoročne tegobe poput vrtoglavice i nadražaja sluznice, dok dugoročno povećava sklonost ka asmatičnim napadima i alergijskim reakcijama kože. Nedavno je potvrđeno da je formaldehid kancerogen, a najnovije studije povezuju ga sa nastankom leukemije.

Kako je u sastavu mnogih proizvoda po nekoliko kancerogenih jedinjenja, time je izlaganje njihovim isparenjima destruktivnije po ljudsko zdravlje.

Pročitajate još:

Iako za pojedine građevinske materijale, koji sadrže toksična jedinjenja, još uvek nema alternative (ili se sumnja da bi alternativa bila još pogubnija), istraživači ističu da je važno koristiti održive građevinske materijale kad god je to moguće i maksimalno prolongirati useljenje u tek izgrađenu kuću.

„Ljudi provode 90 odsto svog vremena u zgradama, dodirujući i udišući hemikalije iz građevinskih materijala. Prema tome, veoma je važno da znaju da li su prisutne štetne hemikalije koje mogu da utiču na njihovo zdravlje“, rekla je prva autorka studije Lei Huang.

„Mi u Kini veoma smo svesni ovih toksičnih hemikalija. Kada kupe kuću, ljudi obično čekaju tri ili četiri meseca pre nego što se usele“, kaže Huang i dodaje da ljudi u Americi uglavnom ne mare za to.

Milena Maglovski

U probni rad puštena vetroelektrana “Senj”

08.12.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)

Vetroelektrana “Senj” svečano je puštena u probni rad, simboličnim pritiskom dugmeta na daljinu to su uradili Andrej Plenković, premijer Hrvatske i kineski predstavnici.

Kako se navodi u saopštenju reč je o najvećem vetroparku u Hrtvatskoj, koji uključuje izgradnju 39 vetroagregata pojedinačne snage 4 MW, nalaziće se na površini od 65 kvadratnih kilometara. Na području grada Senja biće 29 vetroagregata, a 10 na području opštine Brinje.

Radovi vredni 200 miliona evra počeli su 2019. godine.

Ukupan kapacitet vetroparka biće 156 MW, a godišnje će proizvoditi 530 miliona kWh električne energije. Zvaničan početak rada očekuje se do kraja godine i biće u funkciji najmanje naredne 23 godine.

Pročitajte još:

„Ova investicija od 200 miliona evra u čistu energiju je svakako projekat koji je vredan i važan za Hrvatsku i za ukupnu proizvodnju električne energije iz čistih i obnovljivih izvora“, rekao je premijer, prenosi OIE Hrvatska.

Puštanje u rad ovog vetroparka značajno će doprineti ostvarivanju zacrtanog cilja Hrvatske, a to je da do 2030. godine ostvare najmanje 32 odsto udela u obnovljivim izvorima energije.

Energetski portal

Švajcarski zeleni standard

08.12.2021

Ako zamišljamo neku zemlju kao iz bajke, sa divnim šumama, jezerima i kravama koje zadovoljno pasu i daju zdravo, punomasno mleko, od kojeg se prave najukusniji sirevi i najslađe čokolade, to je sigurno Švajcarska. Svesni dragocenosti svojih prirodnih lepota, ali i sve opasnijeg klimatskog zaokreta, Švajcarci odavno ekološka pitanja ne prepuštaju slučaju.

Švajcarskim građanima, kako ističe ambasador ove zemlje u Srbiji Urs Šmid, itekako je važno da udišu što čistiji vazduh i da znaju gde se i kako proizvodi hrana koju jedu, zbog čega podržavaju sve mere koje sprovodi vlada sa ciljem da se dostigne nulta emisija gasova sa efektom staklene baste. Zato, između ostalog, sve više voze električna i hibridna vozila, a i dalje, standarno, prednjače u proizvodnji i potrošnji zdrave organske hrane.

EP: Od 2020. više neće biti dozvoljena takozvana siva energija, ona koja dolazi iz neproverenih izvora. Koje su sledeće mere koje će Švajcarska preduzeti u oblasti energetike, posebno kad je reč o pravom energetskom miksu?

Urs Šmid: Švajcarska federalna kancelarija za energetiku (SFOE) objavila je u novembru prošle godine Energetske perspektive 2050+. One su pokazale da Švajcarska može da obezbedi klimatski neutralno i sigurno snabdevanje energijom do 2050. Ima više scenarija kako bi to moglo da se postigne, ali ono što im je zajedničko jeste da će se domaća proizvodnja obnovljive energije uveliko proširiti do 2050. Energetska efikasnost će se poboljšati, dok će fosilna goriva u velikoj meri nestati i biti zamenjena novim tehnologijama za proizvodnju i prenos električne energije. Sve u svemu, energetski sistem 2050. godine biće siguran, čist i manje zavisan od uvozne energije nego što je danas. Sa predviđenim potpunim otvaranjem tržišta, mali potrošači električne energije dobiće podrazumevani proizvod koji se sastoji od 100 odsto švajcarske obnovljive električne energije, takozvani zeleni standard. Mali potrošači takođe mogu preći na otvoreno tržište ili izabrati neki drugi proizvod koji nije obnovljiv.

U fokusu:

EP: Kako će Švajcarska u bliskoj budućnosti postići vladin cilj nulte emisije gasova staklene bašte?

Urs Šmid: Revidiranim Zakonom o ugljen-dioksidu, emisija gasova sa efektom staklene bašte u Švajcarskoj biće prepolovljena do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. Do tada se predviđa smanjenje emisije za zgrade od 65 odsto, u transportu 25 odsto, u sektoru industrije 35 odsto i u poljoprivredi 20 odsto. Ako godišnji popis gasova sa efektom staklene baste, koji objavi FOEN, pokaže da neki sektor nije postigao zacrtani cilj, razmotriće se dalje mere. Glavne mere su porez na ugljen-dioksid u kombinaciji sa klimatskim fondom, a tu je i sistem trgovine emisijama, koji je povezan sa onim u EU.

EP: Nuklearna elektrana Mileberg, u blizini Berna, stara 47 godina, trajno je isključena u decembru 2019. To je prvi od pet švajcarskih nuklearnih reaktora koji su stavljeni van pogona. Koji je datum isteka za preostale nuklearne elektrane?

Urs Šmid: Preostale četiri nuklearne elektrane imaju neograničenu radnu dozvolu sve dok su bezbedne. Operateri moraju da osiguraju bezbednost u svakom trenutku i da stalno uvode novu tehnologiju. Pritom, nadzire ih Švajcarska savezna inspekcija za nuklearnu bezbednost (ENSI). Čak i sa neograničenom dozvolom za rad, postoje ograničenja koliko neka nuklearna elektrana može da traje. Razlog za to je starenje velikih komponenti, ali i ekonomska opravdanost, zbog čega je, recimo, elektrana Mileberg i zatvorena. Nakon nuklearne nesreće u Fukušimi, Federalni savet je 2011. odlučio da postepeno ukine nuklearnu energiju. Parlament je usvojio odluku, a švajcarski glasači su je odobrili i na referendumu 2017. Ovim je zabranjena izgradnja novih nuklearnih elektrana, dok postojeće mogu ostati u funkciji sve dok su sigurne. Zbog toga ne postoji tačan datum isteka za švajcarske nuklearne elektrane.

Intervju vodila: Jovana Canić

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.

Usvojena Uredba o učešću javnosti u izradi planova i programa u oblasti zaštite životne sredine

08.12.2021

priroda-cveće — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Republike Srbije konačno je usvojila uredbu kojom se utvrđuju pravila za učešća javnosti u izradi planova i programa u oblasti zaštite životne sredine. Ova uredba se odnosi na planove kvaliteta vazduha, planove i programe u oblasti upravljanja otpadom, zaštite od buke i plan zaštite voda od zagađivanja.

Uredba se ne odnosi na planove i programe za koje se učešće javnosti ostvaruje kroz postupak strateške procene uticaja, kao ni na planove i programe koji se usvajaju u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje i zaštita voda.

Dakle, prema članu 1. ove Uredbe propisuje se procedura učešća javnosti u postupku donošenja odluka o izradi, izmeni, dopuni, pregledu i usvajanju planova kvaliteta vazduha, regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, odnosno planova upravljanja opasnim otpadom, nacionalnog plana za upravljanje otpadom, programa prevencije stvaranja otpada, akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini i plana zaštite voda od zagađivanja.

Pročitajte još:

Ovim putem utvrđena je i obaveza organa nadležnog za izradu plana ili programa da putem javnog poziva obaveštava javnost o mestu i vremenu trajanja javnog uvida, javne prezentacije i javne rasprave o nacrtu plana ili programa, i načinu dostavljanja komentara i primedbi. Posebno je značajno to što Uredba utvrđuje obavezu obaveštavanja i putem štampanih novina ali i putem veb sajta nadležnog organa, čime se obezbeđuje veći nivo dostupnosti informacija.

Kako je propisano, javni uvid mora trajati najmanje 30 dana, počev od dana kad je objavljen javni poziv, a javna prezentacija i javna rasprava mogu se održati najranije 20 dana od dana objavljivanja javnog poziva.

Izvor: RERI

Novi Sad uskoro dobija električne autobuse

08.12.2021

Ulicama Novog Sada uskoro će saobraćati niskopodni električni autobusi. Ugovore o kreditu za nabavku deset autobusa potpisali su Miloš Vručević, gradonačelnik Novog Sada i Mateo Kolangeli, regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj.

Osima nabavke električnih autobusa biće obezbeđena i infrastruktura za punjenje, a ceo projekat se realizuje pod okrilјem Programa „Zeleni gradovi“ EBRD koji je zasnovan na velikom iskustvu te institucije u investiranju u opštinsku/gradsku infrastrukturu.

“Uvođenje autobusa na električni pogon u deo javnog prevoza putnika je od velikog značaja za Novi Sad. Idemo u korak sa svetskim i evropskim trendovima koji prate tehnološki razvoj prevoznih sredstava, a ono što smo najavlјivali u periodu iza nas, konačno smo formalizovali potpisivanjem ovog Ugovora. Sa velikim zadovolјstvom i nestrplјenjem očekujemo realizaciju kupovine prvih električnih autobusa, čime kreće nova etapa javnog prevoza u gradu. JGSP „Novi Sad“ je raspisalo tender za kupovinu prvih deset električnih autobusa i kupovinu prateće infrastrukture 4. novembra, rok za podnošenje ponuda je 4. januar 2022. godine, dok je rok za isporuku 13 meseci”, istakao je Vručević, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Kako je dalje naveo EBRD će finansirati ovu kupovinu sa kreditom od osam miliona evra na period od osam godina, odnosno uz dve godine grejs perioda i šest godina otplate, sa kamatnom stopom od 1,1 odsto.

Regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj Mateo Kolangeli se zahvalio gradončelniku i njegovim saradnicima na odličnoj saradnji i naglasio da Novi Sad definitivno pripada porodici „Zelenih gradova“.

“Sada smo otišli korak dalјe, jer smo nakon uspešno realizovanog projekta sa JGSP „Novi Sad“ i nabavke velikog broja autobusa na prirodni komprimovani gas, započeli proces nabavke električnih autobusa. Zajednički cilј nam je očuvanje životne sredine i stvaranje uslova za kvalitetniji život lјudi u gradovima”, kaže Mateo Kolangeli.

Energetski portal

Unapređenje daljinskog grejanja deo vizije o zelenoj Srbiji

08.12.2021

Cilj daljinskog grejanja u Srbiji da postane moderan, finansijski održiv, energetski efikasniji, sa smanjenim emisijama štetnih gasova, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović na sednici Skupštine PU Toplane Srbije.

Investicije koje Ministarstvo realizuje ključne su za sprovođenje tog procesa, navela je ministarka i dodala da će projekti u oblasti daljinskog grejanja dovesti do smanjenja emisije štetnih gasova, jer je suština da toplane koriste OIE.

„Veliki izazovi su ispred nas i potrebno je da zajedno radimo i da sprovodimo sve planove. Država je poslednjih godinu dana poslala jasnu poruku izmenom zakonodavnog okvira. Do kraja ove godine imaćemo i gotova sva podzakonska akta, a ranije se čekali i po pet godina. Takođe, krenuli smo u izradu strateških dokumenata kojima ćemo trasirati put srpskoj energetici u narednih 20, 30 godina. To su strategija razvoja energetike i nacionalni integrisani plan za klimu i energetiku do 2050. godine. Ništa ne može u energetici preko noći, bilo da se radi o projektima u elektroenergetici, u sektoru za naftu i gas ili kada govorimo o toplotnoj energiji, ali moramo da ubrzamo procese, jer kasnimo za drugim državama“, rekla je ona.

Pročitajte još:

Mihajlovićeva je istakla da je potreban zajednički, partnerski odnos i da je neophodno da se Srbija što pre uključi u voz energetske tranzicije.

„Više od polovine toplana koristi gas, ali je i dalje veliki procenat onih koje koriste ugalj i mazut, i to moramo da promenimo. Očekuju nas velike investicije u energetici, a naročito u ovom sektoru. U planu su modernizacija toplana, unapređenje usluga, ali i znatno veće korišćenje OIE. U Srbiji se na godišnjem nivou emituje 60 miliona tona ugljen-dioksida. To je mnogo i za državu i za lokalne samouprave i moramo da sprovedemo strukturne reforme i da u decenijama ispred nas eliminišemo emisije štetnih gasova i da one budu naša prošlost“, rekla je ministarka.

Energetski portal

Grupa BIG Shopping Centers pokreće projekat vredan 109 miliona evra

07.12.2021

Vodeća izraelska grupa za razvoj tržnih centara BIG Shopping Centers pokrenula je svoj energetski sektor. BIG Energia Holdings Kft, ogranak BIG grupe, kupila je deo kompanije iz Rumunije koja poseduje prava za projekat montaže vetroparka u okrugu Braila u Rumuniji. Plan je da projekat obuhvati sedamnaest vetroturbina, a svaka bi imala kapacitet od šest megavata, koje će, kako se procenjuje, proizvesti ukupno 102 MW energije.

BIG Energia Holding Kft će izdvojiti sedam miliona evra za deonice i izradu projekta, uključujući i dobijanje potrebnih građevinskih dozvola. Pored toga, procenjuje se da će lansiranje projekta koštati 102 miliona evra.

“Proizvodnja obnovljive energije predstavlja izvor rasta”, izjavio je Hej Galis, generalni direktor grupe BIG Shopping Centers.

Koristeći solarne panele na krovovima svojih tržnih centara u Izraelu, BIG više od deset godina učestvuje u proizvodnji zelene energije u industrijske svrhe. S obzirom na to da je BIG najavio svoje planove za osnivanje značajne investicione grane u energetskom sektoru, formiran je i izvršni odbor. Komitet, kojim predsedava Dani Kaplan, potpredsednik grupe BIG Shopping Centers za energiju, istražuje različite projekte širom sveta.

Pročitajte još:

Hej Galis, generalni direktor kompanije, istakao je da proizvodnja zelene energije predstavlja za grupu BIG Shopping Centers izvor rasta i snagu u diversifikaciji investicija. Prema njegovim rečima, grupa će nastaviti, u skladu sa osnovnim vrednostima kompanije, da ulaže u globalno preduzeće za obnovljivu energiju.

„Ovo je prvi i veoma značajan korak ka implementaciji globalne razvojne politike u energetskom sektoru“, rekao je Galis i dodao da se poslovne aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama odvijaju kako je planirano, a da će preostali kapital biti iskorišćen za proširenje glavnih poduhvata kompanije i osnivanje novih energetskih filijala.

Izvor: BIG

Poslanici EP: Brisel mora da insistira na smanjenju zagađenja na Zapadnom Balkanu

07.12.2021

emissions-elektrane-ugalj — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska unija mora više insistirati da zemlje Zapadnog Balkana smanje zagađenje i da ispune zahteve u vezi s emisijom štetnih gasova, rekli su poslanici Evropskog parlamenta Petros Kokalis i Viola fon Kramon-Taubadel.

U autorskom tekstu za Euractiv Kokalis i Fon Kramon su naveli da neke zemlje koje žele da postanu članice EU ne uspevaju da ispune standarde kada je u pitanju zagađivanje vazduha iz elektrana na ugalj, “a kamoli da krenu na put ka dekarbonizaciji“.

“Kao predstavnici građana EU, verujemo da EU mora da pojača insistiranje da zemlje smanje zagađenje i da ispune zahteve u vezi s emisijama”, naveli su Kokalis i Fon Kramon, a njihov apel podržalo je još 30-ak evroparlamentaraca.

Ključnu ulogu u tome može, prema njihovom mišljenju, imati Ugovor o Energetskoj zajednici.

“To što je zemlje Zapadnog Balkana trebalo da se pripreme za primenu Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje od 2005. kada su se pridružile Energetskoj zajednici je jedna stvar, ali to što EU preduzima vrlo malo da obeshrabri tako flagrantno nepoštovanje je zaista hitno pitanje – pitanje javnog zdravlja i životne sredine“, napisali su poslanici Evropskog parlamenta.

Prema njihovom mišljenju, mehanizam za rešavanje sporova koji predviđa Ugovor o Energetskoj zajednici je dovoljno jak alat da se zemlje nateraju da ispune zahteve.

Ti zahtevi se ne ispunjavaju već tri godine zaredom, naveli su poslanici ističući da zemlje znaju da zbog toga neće trepeti srazmerne posledice, kao što su novčane kazne koje su se pokazale efikasnim u EU.

“Zbog toga je od najveće važnosti jačanje Ugovora o energetskoj zajednici. Pokazalo se da je to ključni instrument u unapređenju primene zakona EU u energetskom sektoru u zemljama potpisnicama i nedavno smo pisali komesaru EU za energetiku da podstakne njegovo bolje sprovođenje”, napisali su evroparlamentarci.

Pročitajte još:

Kokalis i Fon Kramon su ocenili da ako se ne smanji jaz u kontroli zagađenja i opštim klimatskim ciljevima između EU i njenih suseda može doći do urušavanja ambicije i kredibilnosti bloka, “što se mora izbeći”.

“Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu su slaba tačka EU”, ocenli su evroparlamentarci.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Oni su podsetili da je 2020. godine 18 termoelektrana na Zapadnom Balkanu emitovalo 2,5 puta više sumpor-dioksida nego 221 postrojenje u celoj EU.

Procenjuje se da je zbog zagađenja vazduha iz elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu od 2018. do 2020. umrlo najmanje 19.000 ljudi, od čega je 12.000 smrti posledica prekoračenja zakonski obavezujućih limita propisanih Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje.

Ovaj zakon je u EU već dva puta zamenjen kako bi se uvela stroža ograničenja, ali je na Zapadnom Balkanu stupio na snagu tek 2018.

“Elektrane na ugalj koje poštuju Direktivu o velikim postrojenjima za sagorevanje i dalje utiču na zdravlje, ali one koje ne poštuju nepotrebno pogoršavaju zdravlje i povećavaju broj preranih smrti”, navodi se u tekstu.

Više od polovine smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti bili su u EU, koja uvozi 8 odsto struje proizvedene u tim fabrikama.

Najteže su pogođene Italija, Mađarska, Rumunija, Grčka, Bugarska i Hrvatska.

“EU tako istovremeno koristi prednosti jeftine električne energije proizvedene u tim elektranama i plaća značajne zdravstvene troškove”, istakli su Kokalis i Fon Kramon.

Oni dalje navode da električna energija uvezena iz zemalja Zapadnog Balkana čini samo 0,3 odsto ukupne potrošnje struje u EU, ali da su emisije sumpor-dioksida povezane s tim uvozom iznosile 50 odsto ukupne emisije SO2 iz svih postrojenja u EU 2020. godine.

To je zato što proizvodnja električne energije na Zapadnom Balkanu sadrži oko 300 puta više SO2 nego u EU.

Izvor: Beta/Euractiv

Natrijum-jonske baterije sve bolje – naučnici otklonili glavni problem

07.12.2021

Nekada zlatna groznica, a danas – litijumska. Potražnja za ovom kritičnom sirovinom uzburkala je čitav svet koji hrli ka energetskoj tranziciji, dok sa druge strane opravdano zabrinuti naučnici, ekološki aktivisti i građani upozoravaju na uništavanje životne sredine kao posledicu iskopavanja litijuma.

Međutim, sve je izvesnije da će mrežu kontroverzi oko litijum-jonskih baterija kao Gordijev čvor preseći ekološki prihvatljive i daleko jeftinije natrijum-jonske baterije.

Naučnici punih 10 godina intenzivno rade na razvijanju natrijumskih baterija, a pre nekoliko dana, istraživači sa Univerziteta u Teksasu obelodanili su da je otklonjen glavni problem ove tehnologije čime su natrijum-jonske baterije postale izdržljivije, stabilnije, a time i korak bliže ka masovnoj upotrebi.

U čemu je bio problem?

Jedan od glavnih problema natrijum-jonskih baterija jeste stvaranje tzv. igličastih struktra na anodi – dendrita, koji mogu dovesti do brze degradacije baterije, kratkog spoja, pa čak eksplozije.

Pročitajte još:

Istraživači su ispitali sastav tečnosti koja olakšava kretanje jona između katode i anode i otkrili da se posredna jedinjenja sumpora rastvaraju u tečnom elektrolitu i migriraju između dve elektrode stvarajući dendrite.

Rešenje predstavlja nov elektrolit koji sprečava rastvaranje sumpora, pa time i stvaranje dendrita, a ovo otkriće omogućava duži životni vek natrijum-jonskih baterija i stabilne performanse za preko 300 ciklusa punjenja-pražnjenja, piše na sajtu Univrziteta u Teksasu.

Istraživači planiraju da testiraju ovaj rastvor na većim baterijama kako bi utvrdili da li se može primeniti na tehnologije kao što su električna vozila i skladištenje obnovljivih izvora energije.

Milena Maglovski

Novi fond za mlade poljoprivrednike u Užicu od naredne godine

07.12.2021

equipment-zemlja-obrada-poljoprivreda-sadnja — Photo-illustration: Pixabay

Fondacija Ana i Vlade Divac i USAID-ov Projekat za Konkurentnu privredu pokrenuli su tokom 2021. godine inovativan projekat „Fond za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje” sa ciljem da se stvore nove mogućnosti za finansiranje poljoprivrednika, navodi se u saopštenju Grada Užica.

Pored četiri fonda koji su tokom ove godine formirani u Vranju, Prijepolju, Svrljigu i Ražnju od naredne 2022. godine loklani fond biće formiran i u Užicu.

Kako je, predstavljajući rezultate lokalnih fondova formiranih u ovoj godini, istakao Uroš Delić menadžer projekta Fondacije Ana i Vlade Divac, u pitanju je novi model razvijen sa ciljem da se stvore dodatni izvori finansiranja za potrebe malih poljoprivrednih gazdinstava kojima je najteže da dođu do novca.

Pročitajte još:

“Na ovaj način smo hteli da im ponudimo jedan održivi model gde mogu da dobiju beskamatnu pozajmicu ali i da iskoriste subvencije opština i gradova, da umanje deo koji vraćaju i da u roku od 3 godine taj novac vraćaju bez kamate. Na taj način stvaramo fond koji će koristiti drugi poljoprivrednici u budućnosti. Drago mi je što ćemo naredne godine, osnovati fond zajedno sa gradom Užicem, dugogodišnjim partnerom fondacije. Drago mi je da je da su prepoznali značaj ovog modela i da ćemo početkom iduće godine objaviti konkurs za podršku poljoprivrednicima sa teritorije grada Užica”, rekao je Delić.

Slobodan Kuzmanović član Gradskog veća za privredu i poljoprivredu naglašava da se budžet za poljoprivredu iz godine u godinu uvećava i da će u narednoj iznositi 41 milion dinara. Za osnivanje “Fonda za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje” izdvojeno je 4 miliona dinara.

“Ovaj projekat je zapravo novi model koji će sigurno pospešiti poljoprivrednu proizvodnju u našem gradu i pomoći pre svega mladim poljoprivrednicima i ženama kao nosiocima poljoprivrednih gazdinstava da ostanu na selu, razvijaju svoju proizvodnju i budu konkurentni na tržištu. Mi imamo dugogodišnju veoma uspešnu saradnju sa fondacijom “Ana i Vlade Divac”. U prethodnih 6 godina preko 27 miliona dinara zajedničkih sredstava uložili smo u subvencije, koje je dobilo više od 150 mladih poljoprivrednih proizvođača. Sigurni smo da će i ovaj novi projekat doprineti daljem razvoju poljoprivredne proizvodnje u užičkim selima”, ističe Kuzmanović.

Iz četiri fonda, ukupne vrednosti 12 miliona dinara, u toku ove godine 66 poljoprivrednika povuklo je sredstva i svi su nabavili ono što im je bilo potrebno za razvoj gazdinstva. Ovaj fond je izuzetno fleksibilan, pa su podržane i neke delatnosti koje se inače ne podržavaju kroz ovakve razvojne fondove, tako da su ljudi mogli da remontuju traktore ili nabave specifičnu opremu za preradu.

Energetski portal

Utisci iz Dubaija – voz na vazduh, biogorivo od ulja i ’zelena’ budućnost

07.12.2021

Dubai_refleksija — Foto-ilustracija: Unsplash (David Rodrigo)

Kako izgleda vožnja vozom na kompresovani vazduh, kako iskoristiti 85 odsto otpada, zašto je budućnost ’zelena’- sve su to mogli da vide posetioci izložbe ExpoDubai2020.

Jedna od glavnih tema izložbe u Dubaiju je upravljanje otpadom, otkriva nam Sanja Dramićanin, suosnivač aplikacije Eat Me App posvećene smanjenju otpada od hrane. Aplikacija se našla među najperspektivnijim srpskim idejama na temu zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije pa su njeni osnivači dobili poziv od PKS da nastupe na izložbi ExpoDubai2020.

Za portal Cirkularna ekonomija, Dramićanin prenosi utiske sa lica mesta. Sav otpad nastao tokom izložbe kamioni prevoze u specijalno postrojenje gde ga sortiraju, otpadni papir se pretvara u držače za čaše, plastika u majice, ulje iz restorana u biogorivo.

Otpad – glavna tema

Da se revolucija ne dešava samo na izložbi, dokazuje i prvo izgrađeno održivo naselje u Dubaiju – projekat koji dokazuje da održivost ne mora biti skupa. Ali, da krenemo redom.

“Eat Me App aplikacija je imala tu čast da dobije poziv od Privredne Komore da nastupi na ExpoDubai2020 i prvi put svetu predstavi svoje idejno rešenje, među najperspektivnijim srpskim idejama na temu zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije. Naš mladi ženski startap je imao tu priliku da pronađe svoje mesto među najvećim svetskim dostignućima u oblasti digitalizacije, kreativnih industrija i inovacija. Posebno nam je drago što je Paviljon Srbije zabeležio rekordnu posećenost od preko 40.000 posetilaca, u prvoj nedelji u kojoj smo i mi nastupili”, ističe Dramićanin.

Naša sagovornica ne krije da su utisci sa izložbe u Dubaiju impresivni u svakom smislu. Kao aplikacija dobili su potvrdu od mnogobrojnih privrednika da njihova ideja vredi. A razgovarali su sa raznim delegacijama, od Malezije, Hrvatske, UAE, preko Čilea, Poljske, Slovenije, Italije.

“Neki od sastanaka su rezultirali i mogućim povratkom u Dubai na nastavak razgovora, kao i učešćem na panelu za investitore i javnost na temu otpada od hrane. Imali su veoma pozitivne reakcije na našu ideju i izrazili veliko interesovanje da sarađuju sa nama, jer su pre svega prepoznali veliku važnost teme kojom se bavimo, a posebno su empatični prema altruističkom konceptu naše ideje i platformi deljenja hrane koju planiramo da razvijemo”, priča Dramićanin.

Pročitajte još:

Voz na kompresovani vazduh

Aplikacija Eat Me App je u duhu jedne od glavnih tema izložbe – upravljanja otpadom. Na samoj izložbi odvija se projekat Waste2Resource, pod okriljem kompanije iz Emirata. Projekat je posvećen reciklaži i ponovnoj upotrebi otpada i pokazuje kako se to tačno u praksi radi.

“Kamioni koji koriste biogorivo prikupljaju sav otpad nastao tokom izložbe i prevoze ga u specijalno postrojenje gde ga sortiraju. Otpadni papir se pretvara u držače za čaše, staklo u cenjene ukrase, a reciklirana plastika u majice, kape i druge maloprodajne suvenire koje možete pazariti na izložbi. Ulje iz mnogobrojnih restorana na izložbi se pretvara u biogorivo kojim se prevoze kamioni koji nose otpad. Ovde imamo na licu mesta “proof of concept” da 85 odsto otpada bude iskorišćeno”, naglašava Sanja.

Naša sagovornica otkriva da najviše biznisa i projekata koji su im se svideli dolaze upravo iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kao domaćini, želeli su da ostave najjači utisak i uložili najviše novca. Nisu, ipak, zaostajali ni Južna Koreja, Australija, Japan, Saudijska Arabija, Singapur, Holandija, Rusija, Finska.

“Ono što mi je bilo veoma interesantno je prvi voz na svetu koji je ovde premijerno predstavljen i koji ide na kompresovani vazduh! Možete vozom slobodno da se prevezete tokom posete izložbi i isprobate pravu revoluciju održivog transporta”, otkriva Sanja.

Projekat Održivi grad i zeleni vodonik

A van izložbe, revolucija se već dešava. Projekat Sustainable city je prvo izgrađeno održivo naselje u Dubaiju koje obezbeđuje život u vreloj klimi, bez emitovanja ugljen-dioksida. Kako primećuje naša sagovornica, solarni paneli su postavljeni svugde po naselju, na krovovima i parkingu, i proizvode više struje nego što naselje troši.

“Voda koja se koristi u domaćinstvu se prečišćava i služi za zalivanje. Kupole u nizu su stub naselja gde meštani uzgajaju povrće zahvaljujući hidroponičnom sistemu, gde povrće uspeva iz vode. Visoka vlažnost vazduha iskorišćena je za dobijanje vode. Solarni panel čuva vlagu u svojoj unutrašnjosti, mineralizuje i filtrira vodu koja odlazi u kuhinju. U okviru naselja nema saobraćaja i koriste bicikle i bagije. Računi su niži, jer se koriste solarni paneli za obnovljivu energiju. Ceo grad je okružen pojasom zelenila”, primećuje Dramićanin.

Kako ističe, ovaj projekat je pokazao da jednostavnim idejama možemo postići održivost, a mit je da održivost mora biti skupa. Izgradnja sve više ovakvih naselja su trend koji nas očekuje u budućnosti.

“Posebno je aktuelna proizvodnja zelenog vodonika kao novog izvora energije koja će imati isti trend kao solarna energija, energija vetra ili baterije. Zeleni vodonik koji se obično proizvodi elektrolizom vode je ekološki prihvatljiv i dovodi do ogromnog smanjenja emisije CO2 i jedan je od stubova održive budućnosti. Ovaj primer možemo videti na paviljonu održivosti Terra gde je postavljen najveći sistem panela na svetu sa net-zero energije i vode”, otkriva Dramićanin.

Podizanje svesti o bacanju hrane

I dok je Dubai već zakoračio u budućnost, Srbija i dalje kuburi sa otpadom. Na sreću, o otpadu od hrane se u poslednje vreme sve više govori. Aplikacija Eat Me App je nedavno dobila priznanje od Srpskog filantropskog foruma za doprinos smanjenju bacanja hrane.

Kako kaže naša sagovornica, na ovu nagradu su veoma ponosne, ne samo zato što je prva otkako su lansirale aplikaciju, već i zato što im potvrđuje da to što rade ima značajan uticaj na društvo i podizanje svesti o bacanju.

“Naša misija je u osnovi filantropska i to je i zvanično potvrđeno ovim izuzetnim priznanjem za nas. Kampanja “Spasimo hranu” se nastavlja i doživela je ogromnu podršku građana, kompanija i medija. Ovom prilikom pozivamo sve humane ljude i kompanije da se uključe, jer samo zajedničkim snagama možemo da sprečimo bacanje hrane”, zaključuje Sanja Dramićanin.

Izvor: Centar za promociju cirkularne ekonomije

Šta uprava Beograda radi kako bi smanjila zagađenje vazduha

07.12.2021

beograd - vazduh - zima — Foto-ilustracija: Unsplash (Ali Arif Soydaş)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je, komentarišući proteste za čistiji vazduh, rekao da je zagađenja bilo i ranije, ali da se sada o tome više govori jer je bolje stanje na poljima koja su pre bila u fokusu, poput nezaposlenosti i plata. Objašnjava šta grad radi kako bismo udisali čistiji vazduh.

I proteklog vikenda u Srbiji se protestovalo, između ostalog, zbog zagađenja vazduha. Zamenik gradonačelnika Beograda kaže da razume građane, ali i ističe da je ekologija sada u fokusu jer su se rešila neka druga pitanja

“Danas imamo u gradu 750.000 zaposlenih, a 2014. je bilo 559.000. Prosečna plata je danas 700 evra, a 2014. je bila 456 evra”, rekao je Vesić i istakao da je ekologija u srednjerazvijenim društvima važno pitanje.

Kaže da treba da rešavamo ekološke probleme, ali da oni postoje decenijama, samo se o njima ranije nije pričalo.

Kada je reč o zagađenju vazduha, najveći problem su, ističe, individualna ložišta.

Pročitajte još:

“Spremni smo da se, kao grad, odreknemo participacije za priključenje na toplovod, a radi se na tome da se i “Srbijagas” odrekne svoje participacije. Motivišemo ljude da se bez ikakve naknade priključe na parno grejanje i da ugase individualna ložišta“, navodi Vesić koji napominje da se polako gase kotlarnice širom grada.

Drugi problem su automobili i autobusi, a zamenik gradonačelnika očekuje da će se izgradnjom metroa i proširenjem mreže BG voza i to rešiti, do 2030. godine.

Grad želi i da smanji porez na imovinu zgradama koje su energetski efikasne.

Grade se postrojenja za preradu otpadnih voda

Kako je istakao problem nije samo vazduh, već i zagađenje vode.

“Mi smo upravo u procesu izgradnje pet fabrika za preradu otpadnih voda, što nije rađeno decenijama”, kaže Vesić.

Ovakva postrojenja se grade u Velikom selu, Ostružnici, Obrenovcu, Lazarevcu, Sopotu, Mladenovcu i Grockoj.

Objašanjava da trenutno imamo 100 direktnih ispusta kanalizacije u Savu i Dunav, odnosno 60.000 olimpijskih bazena fekalija.

“Kada izgradimo te fabrike, rešićemo problem zagađivanja reka“, poručio je Vesić.

Izvor: RTS

Po prvi put na svetu solarna energija podmirila potražnju za strujom u Južnoj Australiji

06.12.2021

solar_power_solarna_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Solarni paneli na krovovima kuća u Južnoj Australiji proizveli su više električne energije nego što je potrošačima bilo neophodno. Elektromreža ove regije postala je prva na svetu koja je generisala više električne energije iz obnovljivih izvora nego što je bilo potrebno i to su uspeli da ostvare u pet različitih dana u nekoliko nedelja.

Kako prenose svetski mediji “negativna potražnja” doprinela je tome da se višak zelene energije izveze drugim australijskim saveznim državama.

Niz dana „negativne potražnje“ počeo je u nedelju, 26. septembra, kada je ponuda za dva i po sata nadmašila potražnju. Zanimljivo je to da se povećana proizvodnja svaki put dešavala tokom vikenda.

Solarni paneli na krovovima doprinose dekarbonizaciji elektromreže Južne Australije, a ujedno i snižavaju cenu energije.

Stručnjaci iz ove oblasti se nadaju da će u bliskoj budućnosti obnovljivi izvori energije proizvoditi dovoljnu količinu struje koja će zadovoljiti potrebe Južne Australije tokom većeg dela dana.

Pročitajte još:

Posebno ih raduje to što se čini, da će upravo ovaj deo države biti predvodnik u tranziciji ka zelenim i čistim energijama.

Čini se da Australija krupnim koracima korača ka tome da ispuni zacrtani cilj i postane ugljenično neutralna i da energiju dobija iz obnovljivih izvora. U nekim delovima države, lokalne samouprave subvencijama podstiču postavljanje solarnih panela i izgradnju malih solarnih elektrana koje se lako priključuju na elektromrežu i doprinose proizvodnji zelene energije.

Milica Radičević

Počinje unapređivanje energetske efikasnosti javnih objekata u Vojvodini

06.12.2021

glass-work-prozor-stolarija — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) finansiraće sanaciju energetske efikasnosti u 80 javnih zgrada na teritoriji AP Vojvodine, navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolonđeli potpisali su Mandatno pismo o predfinansiranju projekata unapređivanja energetske efikasnosti javnih objekata u Vojvodini.

„Uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, stvorili smo uslove da povučemo značajna finansijska sredstva, u visini od 12 miliona evra, uz grant od milion evra kao i 450.000 evra za izradu projektne dokumentacije. Ova sredstva namenićemo za rekonstrukciju objekata i obezbeđivanje zelene energije, što će dovesti i do smanjivanja troškova lokalnih samouprava i pokrajinske administracije“, izjavio je predsednik Mirović.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, na nivou gradova i opština u AP Vojvodini detektovano je više od 80 javnih objekata koji se nalaze ispod standarda energetske efikasnosti.

„Plan je da u januaru otpočnemo ovu proceduru, a da u drugoj polovini godine nakon javnog konkursa imamo prve ugovore“, ocenio je predsednik Mirović i dodao da se planira saradnja sa EBRD i na drugim projektima sa akcentom na oblasti vodosnabdevanja.

„Ovo je veoma važan projekat i velika šansa za Vojvodinu jer će se time omogućiti saomoodrživost objekata koji će biti obuhvaćeni sanacijom energetske efikasnosti, a samim tim ostvariće se i uštede u pokrajinskom budžetu“, izjavio je Kolonđeli.

Energetski portal

1...497498499...1,671 Page 498 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajate još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM