Rusija je spremna da sprovede projekat gasovoda ispod Crnog mora sličan Južnom toku ako Evropska komisija bude pokazala interesovanje, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.Peskov je rekao da Rusija razgovara o takvim projektima s partnerima, ali da sve zavisi o toga “koliko je predvidivo i konstruktivno ponašenje Evropske komisije”, prenela je ruska novinska agencija Tas. “Rusija namerava da to uradi ako postoji interesovanje. Ovo je ruska strana potvrdila u više prilika”, rekao je Peskov. Peskov je rekao da je direktor “Gasproma” Aleksej Miler nedavno boravio u Italiji gde je potpisan memorandum o projektu ispod Crnog mora za “dostavljanje gasa Grčkoj i Italiji”. Portparol predsednika Vladimira Putina je rekao da trenutno “nema projekata sličnog Južom toku”, pošto se od tog gasovoda odustalo zbog stava Evropske komisije. Peskov je dodao da je “Gasprom” pokazao interesovanje za takav projekat. Ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov izjavio je ranije ovog meseca da šanse za nastavak projekta izgradnje gasovoda Južni tok i dalje postoje. On je rekao da u EU postoje različite snage koje se različito odnose prema projektu Južni tok od čije izgradnje je Rusija odustala u decembru 2014. pošto se Evropska unija protivila da isto pravno lice bude i vlasnik gasovoda i distributer gasa. Ruski list Izvestija u januaru je preneo da su pregovori između “Gasproma”, ruskih i bugarskih vlasti o Južnom toku obnovljeni odmah pošto je Moskva otkazala izgradnju Turskog toka zbog pogoršanja odnosa s Ankarom kada su ruski vojni avion na granici sa Sirijom oborile turske snage. Moskva je opovrgla te navode, dok je Evropska komisija ponovila da Južni tok može biti izgrađen samo ako se ugovori potpisani s ruskom kompanijom “Gasprom” preispitaju.
V.V.
Izvor: www.rts.rs
Investicije u obnovljivu energiju prošle godine su dostigle rekordnih 286 milijardi dolara od čega je više od polovina bila u zemljama u razvoju, navodi se u izveštaju programa UN za zaštitu okoline. Time su zemlje u razvoju prvi put premašile razvijene po investicijama u obnovljivu energiju. Investicije zemalja u razvoju u obnovljivu energiju su porasle za 19 odsto na 156 milijardi dolara, od čega je samo u Kini bilo 103 milijarde dolara. SAD su povećale investicije u obnovljivu energiju za 19 odsto na 44 milijarde dolara, ali su ukupno takve investicije u razvijenim zemljama pale za osam odsto na 130 milijardi dolara. Uprkos većim investicijama, obnovljivi izvori energije pokrivaju tek jednu desetinu energije u svetu, koja većinom dolazi iz uglja i prirodnog gasa. Podaci o obnovljivoj energiji su zasnovani na informacijama Blumberga i ne uključuju velike hidroenergetske projekte koje borci za zaštitu životne okoline kritikuju zbog ugrožavanja prirode i rečnih tokova.
Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu – Energetska Efikasnost (ORF-EE), implementiran od strane Deutsche Gesellschaft für Internationalle Zusammenarbeit (GIZ), zajedno sa Energetskom zajednicom (EnC) organizuje EnC Letnju školu 2016. Reč je o prvoj školi Energetske zajednice, koja će se održati u Tirani u periodu od 03. do 10. septembra 2016. godine. Partnerska institucija i domaćin Letnje škole je Univezitet Polis iz Tirane.
Direktor sekretarijata Evropske zajednice Janez Kopač je krajem prošle nedelje izjavio da bi Srbija zbog nerešenih pitanja u energetici, pre svega kašnjenja u razdvajanju delatnosti u Srbijagasu, mogla da se suoči sa sankcijama EZ i teškoćama u pregovorima o članstvu u EU.
Zemlje članice EU moraju da imaju krizne zalihe nafte za bar 90 dana, a isto čeka i Srbiju na putu ka članstvu u Uniji, rečeno je danas na okruglom stolu “Iskustva nacionalne Agencije za skladište nafte i derivata nafte Nemačke”, uz opasku da Srbija trenutno ima 10 puta manje zaliha od toga. Na skupu u organizaciji Senata privrede Srbije i Privredne komore Srbije, govorili su predstavnici nemačkih agencija koje se bave naftom, a koji su preneli da EU traži da zemlje članice imaju krizne zalihe naftnih derivata, poručivši da je sada trenutak zbog niske cene nafte, da Srbija povoljno dopuni svoje zalihe. Predstavnik nemačke Agencije za skladištenje naftnih derivata Tomas Kal, rekao je Tanjugu da zemlje, kada uđu u EU, moraju uspostaviti krizne zalihe gorivom, tako da će to morati da učini i Srbija.
