Rečni ekološki karavan „Reka 2016“ krenuo je 30. jula 2016. godine iz Starih Banovaca.
Cilj karavana je promocija ekologije i zaštite životne sredine.
Karavan je međunarodnog karaktera, a u njemu učestvuje preko 200 ljudi. Trajaće do 13. avgusta 2016. godine.
izvor: listzrenjanin.com
Sandra Jovićević
Direktor JKP „Gradska toplana“ iz Pirota potpisao je Aneks ugovora sa izvođačima radova, konzorcijumom „Strabag AG i Logstor“ za izgradnju magistralnog toplovoda sekcije S5, čime će kotlarnica ATP biti povezana na Energanu „Senjak“.
Radovi su finanirani iz programa Nemačke razvojne banke KfW 4, a vrednost investicije je 173.000 evra.
Direktor JKP „Gradska toplana“ gospodin Radovan Nikolić, istakao je da je ovo poslednja faza projekta i da bi od naredne grejne sezone, 2017. godine snabdevanje trebalo da bude centralizovano. Kotlarnica ATP biće u funkciji i ove grejne sezone, a sa izgradnjom novih podstanica biće stvoreni uslovi za njeno gašenje.
Radovi bi trebalo da počnu avgusta, a u planu je da budu završeni do početka nove grejne sezone.
izvor: pirot.rs
Sandra Jovićević
U utorak 2. avgusta 2016. godine u opštini Žabalj potpisan je ugovor o javno-privatnom partnerstvu za projekat javnog osvetljenja sa predstavnicima kompanije ENEF Energetska efikasnost.
Ugovorom je stvorena mogućnost za unapređenje javne rasvete u ovoj opštini, koja će u narednom periodu postati energetski efikasna. Svetiljke u svim naseljima biće zamenjene LED svetiljkama, a što će doprineti uštedi električne energije i manjim troškovima održavanja.
Vrednost investicije iznosi oko 1,35 miliona evra bez PDV-a, a rok za realizaciju radova je 6 meseci.
izvor: zabalj.rs
Sandra Jovićević
Montaža novog kolektora koji će obezbediti ujednačenije i stabilnije snabdevanje toplotnom energijom velikog broja potrošača iz centra Beograda, počela je u toplani Dunav na Dorćolu, a radovi vredni 80 miliona dinara trebalo bi da budu završeni 15. septembra 2016.
Predsednik skupštine Beograda Nikola Nikodijević izjavio je da će zahvaljujući ovoj investiciji građani imati dobro i kvalitetno grejanje tokom cele zime, kao i da će se gašenjem individualnih kotlarnica stvoriti čistija životna sredina.
Radovi koji počinju danas na ovoj toplani su samo početak, jer ćemo gašenjem svih individualnih kotlarnica u Beogradu preći na nove ekološke metode korišćenja toplotne energije – rekao je Nikodijević i dodao da će radovi biti završeni do početka grejne sezone.
Direktor Javno komunalnog preduzeća Beogradske elektrane Goran Aleksić kazao je da se montažom ovog novog kolektora – sabirnika, težine 13 tona, nastavlja modernizacija i proširenje kapaciteta toplane Dunav jedne od najvećih toplana u Beogradu. Naglasio je da će modernizacijom te toplane, pored boljeg dotoka toplotne energije biti omogućeno i priključivanje novih korisnika na sistem daljinskog grejanja u Beogradu, kao i gašenje individualnih kotlarnica na Karaburmi.
izvor: ekapija.com
Na visoravni Krnovo kod Nikšića postavljeno je 11 od planiranih 26 vetroelektrana, a završetak tog energetskog projekta očekuje se najkasnije krajem septembra ili početkom oktobra.
Reč je o energetskom projektu koji predviđa izgradnju 26 vetrogeneratora, dve trafostanice, priključne dalekovode i zgrade za održavanje na Krnovu. Ugovor za projekat su potpisali predstavnici Vlade i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Gradnja vetroelektrana na Krnovu, čija vrednost je oko 120 mil EUR, počela je u maju prošle godine, a imaće instalisanu snagu 72 MW i godišnju proizvodnju od 200 do 230 gigavat sati (GWh).
Projekat na Krnovu realizuju austrijska firma Ivicom Consulting i francuska kompanija Akuo energy, zastupnik za izgradnju je novoosnovana Krnovo Green Energy, a finansijeri uz EBRD su i Nemačka banka za razvoj (KfW) i francuska Investiciona kompanija za promovisanje ekonomske saradnje Proparco.
Ugovor o zakupu državnog zemljišta na oko 20 godina, sa mogućnošću produženja maksimalno do pet godina, Crna Gora je zaključila 5. avgusta 2010. godine. Za prvih 12 godina rada, kako se navodi u ugovoru, otkupna cena električne energije proizvedene u vetroelektrani je zagarantovana i ne može biti manja od 95,99 EUR po megavat satu.
izvor: ekapija.com
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac Projekta HIDRO STENA iz Kraljeva podneo Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta MHE „Ušće“.
Hidroelektrana će imati snagu od 1,514MW, a biće izgrađena na reci Studenici.
Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Novom Beogradu, i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja, kao i na službenom sajtu Ministarstva.
Više informacija možete pogledati an sledećem linku.
foto: rtv.rs
izvor:eko.minpolj.gov.rs
U Novom Sadu postoji oko deset reciklažnih centara u kojima se otkupljuje, a zatim priprema za dalju obradu do 50 tona otpada mesečno. Uprkos velikom potencijalu da reciklaža postane unosan izvor prihoda i korisna praksa, problem reciklera je i dalje u nerazvijenoj prikupljačkoj mreži, kažu u Srpskoj asocijaciji reciklera ambalažnog otpada.
U reciklažnim centrima širom grada, prerađuje se papir, karton, plastika, PET ambalaža i staklo, od kojih se obradom dobijaju novi proizvodi. Međutim, prosečna popunjenost fabrika za reciklažu u Srbiji je oko 60 odsto, što je posledica kako nerazvijene prikupljačke mreže, tako i činjenice da se neprerađena sirovina izvozi iz zemlje.
Apsurd je da mi u Srbiji, kao recikleri koji rade na domaćem tržištu, moramo da uvozimo neprerađeni otpad iz zemalja u okruženju, a istovremeno se ovaj otpad izvozi – predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada Kristina Cvejanov.
Da bi sistem cirkularne ekonomije, tj. shvatanje otpada kao resursa zaživelo, potreban je i novac, za izdvajanje reciklabila iz otpada, kupovinu posuda za reciklažu i vozila, ali i ljudi koji bi obavljali posao. Važna je i međusobna, svakodnevna saradnja građana, kaže prof. dr Goran Vujić sa Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine.
Građani mogu da pomognu našim sugrađanima koji su trenutno šampioni u recikliranju i izdvajaju tih 5 ili 6 odsto otpada koji izdvajaju Srbiju da nije na nuli, i da pomognu njima da sa strane kontejnera ostave plastične flaše – kaže prof. dr Goran Vujić sa Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine Fakulteta tehničkih nauka.
Obim recikliranja komunalnog otpada u Vojvodini je veoma skroman, a pored značajne privatne inicijative pojedinaca, svake godine se sprovode konkursi za finansiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine, što će biti nastavljeno rebalansom budžeta u budućnosti, kažu u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.
U JKP Čistoća navode da se u saradnji sa gradskom upravom, teži ka izgradnji reciklažnog dvorišta, a u toku je i opsežna priprema za akciju primarne separacije, odnosno, razdvajanja otpada na suvi i mokri.
izvor: rtv.rs
Jedna od vodećih ruskih kompanija za naftu i gas, GaspromNjeft, povećala je proizvodnju prirodnog gasa za 10,1 odsto na 18,6 milijardi kubnih metara u periodu januar-jul 2016, saopštila je danas Centralna dispečerska uprava za termo-energetski kompleks (CDU TEK).
Rosnjeft je u istom periodu zabeležio rast proizvodnje gasa za 6,9 procenata na 38,2 milijarde kubnih metara, prenosi agencija Tas.
Proizvodnja prirodnog gasa Novateksa je povećana u izveštajnom periodu januar-jul za 1,6 procenata na 40,2 milijarde kubnih metara, ali je mesečna proizvodnja u julu pala za 6,1 odsto na 5,5 milijardi kubnih metara u odnosu na isti mesec 2015. godine.
Istovremeno, Lukoil je registrovao pad proizvodnje za 2,1 procenat na 10,7 milijardi kubnih metara gasa u sedam meseci od početka godine, navodi CDU TEK, a prenosi ruska novinska agencija.
izvor: tanjug.rs
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je ovom ministarstvu dostavljen zahtev za izdavanje saglasnosti i dokument Izveštaj o bezbednosti, operatera „Standard gas“ Novi Sad, za Postrojenje za preradu široke frakcije lakih ugljovodonika u Odžacima.
Uvid u dostavljeni Izveštaj o bezbednosti može se izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i u prostorijama SO Odžaci, Odeljenja za urbanizam, stambeno-komunalne, imovinsko-pravne poslove i zaštitu životne sredine, u trajanju od 20 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.
Mišljenje i primedbe na razmatrani Izveštaj o bezbednosti mogu se dostaviti ministarstvu, u roku od 20 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.
Javna rasprava i prezentacija biće održana 21. septembra 2016. godine u prostorijama SO Odžaci, Odeljenja za urbanizam, stambeno-komunalne, imovinsko-pravne poslove i zaštitu životne sredine, kancelarija br. 27, ul. Knez Mihajlova br. 24, Odžaci, sa početkom u 11 časova.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: rtv.rs
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
U opštini Konjic u Bosni i Hercegovini predstavljena je edukativna kampanja „Lajk za pametnu energiju”.
U okviru ove manifestacije posetioci su dobili savete o racionalnom korišćenju energije, načinima pametne upotrebe energije, a najmlađi su učestvovali i u kvizu „Znanjomat” nakon čega su dobili nagrade. Osim toga, posetioci su imali prilike i da isprobaju električni bicikl.
„Lajk za pametnu energiju” organizovan je u okviru projekta „Zeleni ekonomski razvoj” koji ima za cilj uspostavljanje energetskog menadžmenta u javnim objektima Bosne i Hercegovine.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona donela je odluku o dodeli koncesije za izgradnju vetroelektrane „Pločno” u Mostaru. Koncesija je dodeljena kompaniji „Energy 3”, a očekuje se da će uskoro biti potpisan i zvanični ugovor.
Vetroelektrana „Pločno” biće izgrađena u opštini Mostar, a njena snaga iznosiće 48MW. Biće postavljeno 16 vetrogeneratora od kojih će svaki biti snage 3MW, a električna energija koju budu proizvodili predavaće se elektroenergetskom sistemu Bosne i Hercegovine.
Rok za izgradnju vetroelektrane je tri godine od datuma potpisivanja ugovora, dok je koncesija dodeljena na 30 godina.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
JKP „Gradska čistoća” iz Beograda saopštila je da će od 1. do 5. avgusta 2016. godine prikupljati ponude za izbor operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom po osnovu Zakona o ambalažnom otpadu.
Izbor operatera vršiće se po kriterijumu najviša ponuđena cena.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: ambalaza.hr
izvor: gradskacistoca.rs
Izgradnja Regionalne deponije u Subotici počela je sredinom prošle godine, a prema planovima, najsavremeniji sistem za upravljanje otpadom biće gotov tokom 2017. godine.
Regionalni sistem za upravljanje otpadom za grad Suboticu i opštine Bačku Topolu, Mali Iđoš, Sentu, Kanjižu, Adu i Novi Kneževac nastao je kao odgovor na sve veće količine generisanog otpada i potrebe za usklađivanjem sa nacionalnim i evropskim standardima.
Posle niza dogovora,2008. godine osnovano je preduzeće Regionalna deponija i počela je realizacija projekta, a ukupna vrednost je 24 miliona evra.
Finansijska podrška EU, putem IPA fondova, iznosi 20,15 miliona evra, a Vlada Srbije putem Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine učestvuje u izgradnji sa 3,2 miliona evra, dok će milion evra biti izdvojeno iz budžeta grada Subotice i šest opština, koje treba da izgrade reciklažna dvorišta i priključke na komunalnu infrastrukturu.
Direktor preduzeća Regionalna deponija gospođa Andrea Kikić izjavila je da su radovi na izgradnji Regionalne deponije započeti sredinom prošle godine i u toku je izgradnja dve kasete tela deponije, linija za separaciju otpada koji će služiti za izdvajanje svih korisnih komponenti otpada, kako bise odlagalo samo ono što ne može više da se iskoristi. Reciklažni otpad, plastika, papir ili metal, koji se izdvoji, će se balirati i privremeno skladištiti i kada se sakupi veća količina ona će se plasirati na tržište. Vršiće se i tretman biorazgradivog otpada putem kompostiranja, tako što će se u posebnim tunelim kompostirati čist zeleni otpad, a u posebnim biorazgradivi otpad. Kompost koji se dobija iz čisto zelenog otpada moći će da se koristi za poboljšanje kvaliteta zemlje, dok onaj koji se dobija iz mešanog koristiće se za pokrivanje tela deponije.
Kompleks Regionalne deponije grade italijanska firma Ibi, šabački Set i novosadski Instel inženjering.
izvor: subotica.com
Sandra Jovićević
Krajem prošle nedelje u Iloku u Hrvatskoj organizovana je akcija čišćenja korita Dunava.
Ministar zaštite životne sredine i prirode Hrvatske gospodin Slaven Dobrović izjavio je da kada bi odgovorno upravljali otpadom, odnosno kada ga ne bi bacali u prirodu ne bi morali organizovati slične akcije. Istakao je da je veoma važno sačuvati Dunav od zagađenja jer tu leži veliki potencijal za razvoj održivog turizma.
Hrvatska sprovodi Dunavsku strategiju koju je donela Evropska unija kako bi se boljom koordinacijom između 14 država dunavske regije zaštitio Dunav.
izvor: mzoip.hr
Sandra Jovićević
Hrvatska opština Šibenik dobila je prvi ekološki električni kart.
Električni kart izumeo je predsednik Cina Racing Karta gospodin Bojan Cinotti. Vozilo radi na baterije koje se mogu puniti uz pomoć solarne energije ili putem električne mreže. Baterija traje između 45 minuta do 2 sata, u zavisnosti da li su vozači odrasli ili deca.
Gospodin Cinotti je izjavio da je ideja za ovakvo vozilo postojala poslednje dve godine, ali da je realizacija započeta tek krajem prošle godine. Dodao je da su u realizaciji pomogle i kompanije i zanatlije iz Šibenika. Naveo je i da će u narednom periodu svoj e-kart predstaviti i u Nemačkoj gde postoji mogućnost za dalje unapređenje i proizvodnju ovakvih vozila.
izvor: slobodnadalmacija.hr
Sandra Jovićević
Zamenik ministra zaštite životne sredine i prirode Hrvatske gospodin Mario Šiljeg sastao se sa gradonačelnikom Omiša gospodinom Ivanom Kovačićem.
U okviru sastanka razgovaralo se o razvojnim projektima iz područja zaštite životne sredine, energetskoj sanaciji objekata, ekološkoj javnoj rasveti. Osim toga, bilo je reči i o zaštićenom području Kanjonu Cetini.
Naglašeno je da je cilj resornog ministarstva osiguranje kvalitetne zaštite i dobrog stanja životne sredine i zaštićenih područja u Hrvatskoj.
izvor: mzoip.hr
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
