U petak 7. oktobra 2016. godine u Apatinu otvorena je fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.
Vrednost ove investicije iznosi preko 11 miliona evra, a očekuje se da će dugoročno rešiti problem odvođenja i tertmana otpadnih voda u Apatinskoj pivari.
Otvaranju su prisustvovali predstavnici Pokrajinske vlade, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, kao i predstavnici Skupštine AP Vojvodine.
izvor: vojvodina.gov.rs
Od 4. do 5. oktobra 2016. godine u PP „Stara planina“ održan je osmi po redu seminar za upravljače zaštićenih područja pod nazivom „Održivi turizam u sistemu upravljanja zaštićenim područjima“.
U uvodnom delu učesnicima obratio se zamenik pokrajinskog sekretara gospodin Aleksandar Andrić, a u nastavku predstavnici različitih institucija održali su brojne prezentacije. Seminar je obuhvatio i nekoliko interaktivnih radionica koje su se odnosile na unapređenje razvoja turizma u zaštićenim područjima, a pre svega na probleme sa kojima se susreću upravljači, moguća rešenja i aktivnosti koje su neophodne da se sprovedu u cilju razvoja održivih vidova turizma u zaštićenim područjima.
Seminar je organizovalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs
Sandra Jovićević
RTS je prenela da je hemijska industrija Pančevo, Petrohemija najavila da će od 8. do 19. oktobra privremeno obustaviti proizvodnju zbog remonta opreme u fabrici “Etilen”.
Posebna pažnja tokom zastoja biće posvećena radovima na izmenjivačima, kao i sanaciji, čišćenju i ostalim intervencijama na procesnoj opremi u “Etilenu”, navode u “Petrohemiji”.
“Zastoj u Etilenu podrazumeva i zaustavljanje proizvodnje u fabrikama PEVG i PENG”, izjavio je Miša Bulajić, izvršni direktor funkcije proizvodnje i tehničke podrške HIP-Petrohemije.
Sve planske obaveze koje ima prema svojim kupcima, HIP-Petrohemija će nastaviti da izvršava i tokom zastoja, sa ciljem da tržište bude uredno snabdeveno petrohemijskim proizvodima.
Prilikom zaustavljanja fabrika može se očekivati pojava povećane buke.
Planirane aktivnosti tokom zastoja obezbediće nastavak bezbednog i efikasnog rada kompanije i obavljaće se prema prethodno utvrđenom planu. Sve radne aktivnosti tokom zastoja proizvodnje u HIP-Petrohemiji u potpunosti su usklađene sa važećim bezbednosnim procedurama kompanije.
Izvor: rts.rs
Vesna Vukajlović
Tim studenata Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ostvario je izuzetan uspeh plasiravši se među 23 ekipe koje će imati priliku da realizuju svoje arhitektonsko rešenje solarnog paviljona na međunarodnom takmičenju Solar Decathlon Middle East 2018 u Dubaiju.
Projekat TWIST BOX je rađen u prolećnom semestru školske 2015/2016 godine u sklopu seminara i radionice uz Studio M02 AT, kao prva (kvalifikaciona) faza takmičenja, uz podršku i učešće grupe nastavnika, saradnika i doktoranata Arhitektonskog i Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Timovi koji će učestvovati na ovom prestižnom takmičenju zvanično su predstavljeni na Svetskom ekonomskom samitu (World Green Economy Summit – WGES) u Dubaiju 5. oktobra 2016. Na svečanoj ceremoniji srpski tim je predstavljao Nemanja Brzaković, student II godine Master akademskih studija Arhitektura.
Solar Decathlon Middle East 2018 je međunarodno studentsko multidisciplinarno takmičenje koje ima za cilj buđenje svesti o energetski efikasnom i bioklimatskom pristupu projektovanju arhitektonskih objekata i svih benefita koji iz toga proizilaze. Krajnji cilj takmičenja je realizovanje multifunkcionalnog, energetski efikasnog i samoodrživog paviljona, koji koristi isključivo sunčevu energiju za svoje funkcionisanje. Učešće na konkursu zahteva kontinuirani dvogodišnji rad na razvoju projekta, izradi svih elemenata i komponenti, u okviru nastavnih i vannastavnih aktivnosti. U završnoj fazi takmičenja timovi će izgraditi svoje kuće koje će biti otvorene za javnost u periodu tokom kojeg ih međunarodni žiri ocenjuje u 10 različitih kategorija.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: arh.bg.ac.rs
Na Krnovu u Crnoj Gori završeno je postavljanje svih 26 vetrogeneratora, a puštanje elektrane u rad očekuje se najkasnije do 7. maja 2017. godine.
Podsetimo, vetroelektrana na Krnovu imaće snagu od 72MW, a godišnje će proizvoditi između 200 i 230 GWh električne energije, odnosno oko 8 odsto električne energije koja je potrebna Crnoj Gori. Vrednost elektrane iznosi oko 120 miliona evra.
Investitor je kompanija „Krnovo Green Energy“ koju su osnovale francuska kompanija „Akuo energy“ i austrijska kompanija „Ivicom Consulting“.
izvor: cdm.me
Sandra Jovićević
U opštini Berane u Crnoj Gori održana je ekološka edukativna radionica „Šume kao prirodan resurs, značaj, zaštita i koristi od njih“.
Radionica je organizovana za učenike OŠ „Vukašin Radunović“ sa ciljem da se upoznaju sa značajem i zaštitom šuma. U okviru radonice bilo je reči o uticaju šuma na zaštitu životne sredine, značaju šumarstva, kao i ekološko-zaštitnoj ulozi šuma i njihovoj ugroženosti.
Radionica je organizovana u okviru Programa podsticanja razvoja klastera u Crnoj Gori u 2016. godini, a održala je NVO „Udruženje drvoprerađivača Berana“.
izvor: cdm.me
Sandra Jovićević
U Srbiji su prihodi od poreza u oblasti životne sredine iznosili 152,78 milijardi dinara u 2014. godini, što je za 17,8 odsto više nego prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Najveće učešće u strukturi ovih prihoda imale su kategorije energetski porezi sa udelom od 84,1 odsto, i porezi iz oblasti saobraćaja sa 7,2 odsto, dok su porezi na zagađenje i na korišćenje resursa učestvovali sa 6,4 odnosno 2,2 odsto, respektivno.
Najveći deo poreza iz oblasti zaštite životne sredine platile su proizvođačke jedinice, 57,2 odsto, dok je učešće domaćinstava, kao potrošača, u ukupnim prihodima iznosilo 42,7 procenata.
Prosečno godišnje učešće prihoda od ekoloških poreza u bruto domaćem proizvodu (BDP) u periodu 2008-2014. iznosilo je 3,3 procenta.
Samo u 2014, udeo prihoda od tih poreza u BDP-u iznosilo je 3,9 odsto, dok je njihovo učešće u ukupnim prihodima od poreza i socijalnih doprinosa iznosilo 10,5 odsto.
Vrednost prihoda od ekoloških poreza je 2,1 put povećana u 2014. u odnosu na 2008. godinu, a njihov prosečan godišnji rast je tokom tog perioda iznosio 13 odsto.
Ovo je prvi put da Republički zavod za statistiku u formi saopštenja objavljuje rezultate obračuna poreza u oblasti životne sredine u našoj zemlji.
Ova vrsta poreza su jedan od ekonomskih instrumenata za kontrolu zagađenja i upravljanje prirodnim resursima, koji za cilj imaju uticaj na ponašanje ekonomskih subjekata, proizvođača i potrošača prema životnoj sredini.
Izvor: tanjug.rs
V.V.
JP “Srbijašume” je na svom štandu na sajmu “Lorist” obeležilo 25 godina rada preduzeća multimedijalnom prezentacijom lovišta, zaštićenih i ribarskih područja, turističkih usluga, projekata pošumljavanja i ostalih delatnosti preduzeća.
Prisutnima su se obratili predsednik Nadzornog odbora Miloš Srećković, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i v.d. direktora JP “Srbijašume” dr Predrag Aleksić.
Lovišta kojima upravlja JP “Srbijašume” predstavio je dr Milutin Đorđević, izvršni direktor Sektora za lovstvo, ribarstvo i turizam, a zaštićena prirodna područja i projekte pošumljavanja Gordana Jančić, izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine.
Događaju su prisustvovali gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predstavnici Pokrajinske vlade, prijatelji preduzeća, izvršni direktori sektora, direktori delova preduzeća, šefovi šumskih uprava i brojni zaposleni.
Izvor: srbijasume.rs
Vesna Vukajlović
Biciklizam je jedan od najboljih ekoloških načina za putovanje, a zahvaljujući ovom solarnom pogonu napravljena je jedinstvena biciklistička staza koja svetli u mraku.
Biciklističku stazu svetloplave boje u blizini grada Lidzbark Warminski na severu Poljske kreirao je Instytut Badan Technicznych Sp. z o.o.
Napravljena je od sintetičkog materijala, a može svetleti i do deset sati kada se tokom dana napuni na suncu. Iako je koncept inspiriran onim iz Holandije koji je radio Starry Night, tehnologija je sasvim drugačija, jer se u holandskoj verziji koriste LED diode, a ova u potpunosti zavisi od solarne energije.
Biciklistička staza je još uvek u fazi testiranja, ali je realno očekivati da će se ova zamisao implementirati i u drugim zemljama u vrlo bliskoj budućnosti.
Izvor: energetika.ba
Vesna Vukajlović
Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (IKAO) ratifikovala je sporazum o kontroli izduvnih gasova koje proizvode putnički avioni.
Specijalizovana organizacija UN za civilno vazduhoplovstvo postavila je na zasedanju u Montrealu cilj da nivo emitovanja izduvnih gasova putničkih aviona iz 2020. godine bude gornja granica za koju neće biti zaprećena kazna.
Avio kompanije koje budu prelazile granicu zagađenja u narednim godinama, moraće to da nadoknade kupovinom kredita od drugih industrija.
Aktivisti za zaštitu životne sredine kritikovali su sporazum, navodeći da je oslabljen neposredno pred usvajanje, kao i da jezik sporazuma nije usklađen sa Pariskim sporazumom o klimi.
izvor: blic.rs
foto: e-novine.com
Sandra Jovićević
U četvrtak 6. oktobra 2016. godine raspisan je javni poziv za učešće u programu „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“.
Kako je navedeno u javnom pozivu, cilj programa je podizanje svesti i lične odgovornosti za brigu o životnoj sredini, kao i podsticanje aktivnosti koje će doprineti negovanju i očuvanju čistijeg i zelenijeg ambijenta u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i lokalnim samoupravama.
Sve ustanove koje se uključe u pomenuti program moraju da snime početno stanje, naprave plan aktivnosti za period od 1. novembra 2016. godine do 15. maja 2017. godine, prate realizaciju i ostvarivanje planiranih aktivnosti.
Zainteresovane ustanove mogu se prijaviti do 31. oktobra 2016. godine.
Javni poziv su raspisali Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj u saradnji sa Pokretom gorana Vojvodine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs
Od 3. do 5. oktobra 2016. godine u Kladovu održano je 44. tradicionalno nacionalno savetovanje na temu kvaliteta vazduha „Zaštita vazduha u Srbiji“.
U okviru ove manifestacije predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije predstavili su tri rada koji se odnose na ocenu kvaliteta vazduha u Srbiji, uticaj topionice u Boru na kvalitet vazduha i praćenje alergenog polena.
Prezentacije radova možete pogledati na sledećem linku.
izvor: sepa.gov.rs
foto: ekospark.rs
Sandra Jovićević
Organizacija zemalja proizvođača nafte (OPEK) mogla bi na sastanku krajem novembra u Beču da dogovori smanjenje proizvodnje za još jedan odsto više od količine dogovorene prošlog meseca u Alžiru, ako proizvođači ocene da je to potrebno, izjavio je alžirski ministar energetike Nuredin Bouterfa.
Gospodin Buterfa je rekao za Tv stanicu Enahar da će članice i nečlanice OPEK-a održati neformalni sastanak u Istanbulu od 8. do 13. oktobra 2016. godine na kome će razgovarati o tome kako da sprovedu dogovor postignut u Alžiru, ali nije precizrao ko sve dolazi na taj skup.
Članice OPEK-a su se dogovorile u septembru u Alžiru da smanje proizvodnju za oko 700.000 barela dnevno na nivo u rasponu od 32,5 do 33 miliona barela dnevno, što je prvo smanjenje proizvodnje nafte od 2008. godine. Prema procenama OPEK-a, zemlje članice trenutno proizvode oko 33,24 milina barela nafte dnevno.
izvor: tanjug.rs
Delegacija Nemačke privrede u Srbiji je početkom aprila u Beogradu, organizovala stručnu konferenciju pod nazivom “Biomasa i biogas u Srbiji”. Brojne zainteresovane kompanije iz Nemačke su održale prezentacije kako bi uspostavile saradnju i partnerstvo u Srbiji. U Beograd su pristigli direktori i vlasnici kompanija poput: “Vecoplana”, “Ekcentek”, “New Eco- tech Verfahtenstechnik” , “Strawtherm”, “A.P. Bioenergietechnik” i drugih. Međutim, nama je privuklo pažnju izlaganje Milice Vukadinović, rukovodioca komponente za razvoj GIZ DKTI programa u Srbiji pod naslovom “Planirane aktivnosti Projekta za podršku uvođenju biomase GIZ-a u Srbiji”. Ovo izlaganje imalo je za cilj da predstavi aktivnosti i saradnju sa srpskim gradovima, opštinama. Upoznali smo se sa planovima od kojih bi trebalo da se poboljša standard na lokalnom nivou kao i kvalitet života na farmama, u seoskim domaćinstvima, školama, bolnicama…
EP: Recite nam nešto više o programu „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ (GIZ DKTI) koji se fokusira na perspektive i izazove u razvoju tržišta bioenergije u Srbiji? Kakve su vremenske odrednice ovog projekta, sta sve GIZ sprovodi u okviru ovog projekta?
Milica Vukadinović: Program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ je bilateralni program između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke. Program se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije. Programa traje do kraja 2017.godine.
Osnovni cilj je programa je da ojača kapacitete i stvori povoljno okruženje za održivo korišćenje bioenergije u Srbiji u različitim oblastima.
Oblasti kojima se projekat bavi su sledeće:
Konkretno komponenta Razvoj projekata u okviru GIZ DKTI projekta ove godine stavlja akcenat na razvoju malih i srednjih biogas postrojenja.
Nemačka prednjači u oblasti biogasa, gde postoji preko 9000 biogas postrojenja sa preko 4500 MWh ukupne instalisane snage. Poređenja radi, u Srbiji su od 2013. godine u funkciji samo tri biogas postrojenja.
Međutim, uvođenje biogas postrojenja na farmama srednje veličine u Srbiji stvorilo bi dodatne, konstantne prihode poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima i, što je još važnije, smanjilo negativne uticaje oscilacija ostalih prihoda sa farmi.
Mala biogas postrojenja na farmama podrazumevaju uvođenje tehnologije koja koristi sirovinu kojom farmeri već raspolažu i koja je besplatna. U pitanju su otpadne organske materije, poput životinjskog stajnjaka iz kojih se može proizvesti biogas. On se može koristiti za proizvodnju toplotne energije za potrebe same farme, ali i za proizvodnju električne energije koja se prodaje po unapred definisanim podsticajnim cenama („feed-in“ tarifama) i tako ostvariti dodatni prihod.
Korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora Srbija se približava ekološkim standardima Evropske unije, ostvaruje se povećanje prihoda na lokalnom nivou, a gazdinstva dobijaju energetsku nezavisnost, što može imati veliku ulogu u poslovanju i planiranju razvoja u budućnosti. Domaći farmeri pokazuju veliko interesovanje za nove tehnologije koje kao organizacija promovišemo i nadamo se da ćemo u godinama pred nama imati priliku da sa srpskim farmerima razgovaramo o boljitku i koristima koji im proizvodnja biogasa donosi.
EP: Kakva su Vasa iskustva u pogledu saradnje sa lokalnom samoupravom, koje opštine i gradovi su obuhvaćeni vašim projektima iz oblasti bioenergije, šta je postignuto do sada?
Milica Vukadinović: Posebno bismo istakli izvanrednu saradnju sa lokalnim samoupravama, angažovanosti ljudi i spremnosti za promene koje vode ka boljem standardu življenja, održivom razvoju, privrednom razvoju opština i zaštiti životne sredine.
Izdvojićemo saradnju sa opštinom Pirot koja će kroz javno-privatno partnerstvo uskoro obezbediti grejanje na drvnu biomasu u javnim objektima (školama i vrtićima) u svom gradu. Zatim Leskovac, Vlasotince, Bajina Bašta i Užice sa kojima sprovodimo akcije promovisanja efikasnijeg korišenja ogrevnog drveta. Opštine u jugozapadnoj Srbiji u Zlatiborskom okrugu (Bajina Bašta, Nova Varoš, Prijepolje, Priboj, Mali Zvornik, Novi Pazar) ulažu zajedničke napore i spremnosti da njihove toplane pređu sa fosilnih energenata na lokalno dostupan i CO2 neutralan energent – drvnu sečku.
EP: Kakva je situacija u regionu po pitanju korišćenja drvne biomase u energetske svrhe? Možete li da uporedite napredak Srbije u odnosu na susedne zemlje?
Milica Vukadinović: Srbija poseduje veliki potencijal biomase u poljoprivredi i šumarstvu za proizvodnju energije i cilj Vlade Republike Srbije je da učini ovaj potencijal pristupačnijim i na taj način pomogne da se poveća udeo energije iz obnovljivih izvora. Toplane, industrijska postrojenja i poljoprivredna gazdinstva pokazuju sve veću zainteresovanost za korišćenje bioenergije za proizvodnju toplotne i električne energije. Napori koje ulaže GIZ u razvoju tržišta bioenergije u Srbiji imaju veliki značaj za ceo region Balkana. Naš cilj nije samo razmena postojećih znanja i dobrih praksi između Srbije i Nemačke, već i između regionalnih aktera u ovoj oblasti. Тime se doprinosi lokalnom ekonomskom osnaživanju, dodatnom zapošljavanju i značajnom pozitivnom uticaju na životnu sredinu. Bitno je istaći da održivo korišćenje bioenergije zahteva organizovan i sistematski pristup aktera u različitim sektorima i na svim nivoima.
EP: Saradnja Nemačke i Srbije je dugoročna i svestruka. Kakvi su planovi GIZ-a za budući period u Srbiji na polju biooenergije?
Milica Vukadinović: Saradnja Srbije i Nemačke je izuzetna u brojnim oblastima i ponosni smo da naše partnerstvo stvara prave vrednosti za građane Srbije. Kada je srpska poljoprivreda u pitanju, potencijali razvoja su izuzetni, jer Srbija ima značajne resurse. Puno pažnje posvećujemo ovoj oblasti, a Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju veoma je posvećena razvoju poljoprivrede kroz upotrebu bioenergije. Trenutno su domaći poljoprivrednici u velikoj meri oslonjeni na tradicionalne energente, koji su skupi i imaju štetan uticaj na životnu sredinu, ali usvajanjem novih tehnoloških rešenja i okretanjem ka proizvodnji bioenergije, mogu ostvariti energetsku nezavisnost, unaprediti svoje poslovanje i ostvarivati dodatne prihode.
Intervju vodila : Vesna Vukajlovic
U sredu 5. oktobra 2016. godine počeo je četvrti Međunarodni festival dokumentarnog filma, ekologije i turizma „Srem Film Fest“.
Cilj festivala je promocija filma, autora, ekologije, kulturnog nasleđa i turizma. Takmičarski deo festivala podeljen je u dve kategorije – filmove koji promovišu turizam i filmove koji promovišu ekologiju, a najbolja tri filma iz svake kategorije biće nagrađena.
Festival će trajati do 10. oktobra 2016. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: sremfilmfest.com
Sandra Jovićević
Direktor JKP „Čistoća“ iz Kragujevca gospodin Radosav Matić izjavio je za RTK da su u toku završni radovi na izgradnji Reciklažnog centra u Kragujevcu.
Kako je istakao, u toku je postavljanje opreme i uređenje pristupne komunalne infrastrukture, a očekuje se da će sve biti završeno do kraja oktobra ove godine. On je naveo da će puštanjem u rad ovog Reciklažnog centra biti rešen problem upravljanja otpadom na etritoriji grada Kragujevca.
Vrednost investicije iznosi 49 miliona dinara.
izvor: rtk.co.rs
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
