Energetski portal je imao prilike da u Novom Sadu upozna NJ.E. gospodina Henk van den Doola, ambasadora Holandije u Srbiji. Razgovarali smo sa njim tokom sajma „Internacionalni dani energetike i investicija“ koji je održan u martu. Gospodin Dool je predstavljao energetski sektor svoje zemlje na otvaranju konferencije „Perspektive i izazovi u energetskom sektoru“. Inače, ambasador  Dool je tokom leta 2015. godine postavljen za ambasadora u Srbiji, ali je akreditovan i za Crnu Goru. Glavne oblasti njegovog interesovanja i ekspertize su Evropske integracije, ljudska prava i proces transformacije u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Kako se Srbija nalazi pred brojnim izazovima u procesu evropskih integracija, njegovo mišljenje o energetskom sektoru nam je delovalo veoma korisno.

EP: Kada se govori o obnovljivim izvorima energije, da li biste mogli da uporedite Srbiju i Holandiju i da na osnovu tog poređenja kažete šta bi bilo dobro da se promeni u Srbiji?

Gospodin Dool: Holandija ima jak, inovativan energetski sektor, i Vlada želi dalje da podrži njegovu konkurentnost. To je dobro za holandsku ekonomiju i doprineće dalje njenom oporavku. Zbog toga je Vlada prepoznala energetiku kao sektor od prioriteta. U oblasti zelene energije, ciljevi se fokusiraju na razvoj i isplativost tehnologija obnovljivih energija. Inovacija je suštinski važna kako bi se obnovljiva energija učinila konkurentnom, a biznis može da profititra prodajući te tehnologije na domaćem i međunarodnom tržištu.

Često kažem da je Holandija veoma efikasna u poređenju sa mnogim drugim zemljama, uključujući i Srbiju. Glavni razlog za našu efikasnost je to što smo bili primorani  da radimo sa veoma ograničenim resursima jedan  dug remenskiperiod. U isto vreme smo se borili da budemo što je moguće više nezavisni od spoljnih snabdevača. Proces EU integracija je  veoma precizan kada je reč o usklađivanju zakonskih okvira, i Srbija je značajno napredovala  u tom smislu. Glavni izazov za Srbiju je da primeni postojeće zakone, i u tom pogledu veća usredsređenost na ovaj aspekt bila bi od velike koristi. Srbija je prihvatila cilj za 2020. godinu, ali još uvek je daleko od 27%. To znači da učesnici u svim obnovljivim sektorima moraju da dobiju mnogo više efikasne i transparentne podrške u administrativnim procedurama. U isto vreme treba stimulisati potrošnju u javnom i privatnom sektoru.

EP: Znamo da su vetro parkovi u Holandiji veoma razvijeni, da li je u planu neka nova investicija u Srbiji, i koje kompanije planiraju da investiraju?

Gospodin Dool : Holandija je prihvatila hrabru viziju: do 2050. naša zemlja će imati održiv, pouzdan i dostupan energetski sistem. Deo ove vizije je i da se emisija CO2 u Holandiji smanji na pola do tog perioda. Takođe, želimo da se proizvede oko 40% električne energije iz održivih izvora kao što su vetar i more, biomasa. Holanđani prednjačie u distribuciji električne energije iz vetro elektrana, elektrana na sagorevanje biomase, i u korišćenju biogasa, metodama za pripremu biomase, korišćenje zemnog gasa, koriščenje toplotnih pumpi. Holandija se izdvaja u odnosu na druge države svojim „know-how“  veštinama koje su vitalne za  vetro projekte na moru. Na primer, namenska vetro elektrana Princeza Amalia je najveća elektrana te vrste na svetu, i udaljena je 12 milja od prvog dalekovoda, a pri tom je izgrađena u najdubljoj vodi. Takođe, najveća evropska vetro turbina testirana je na lokaciji koja se nalazi u Holandiji, blizu Lelistada. Srbija takođe ima impresivne potencijale u vetru kao obnovljivom izvoru energije.

Ceo Južni Banat i veliki deo Istočne Srbije su već prepoznati kao dobre lokacije za razvoj vetroparkova. Dovoljno je samo pogledati preko Dunava, na Djerdapsku klisuru i videti koliko se struje proizvodi na Rumunskoj strani. Projekti iz domena vetro energetike se suočavaju sa izazovima od početka, bez obzira na nacionalnost investitora. Ovi izazovi se uglavnom odnose na veoma sporo usvajanje i primenu regulativa i propisa, prilično čestu izmenu regulativa, slabu koordinaciju između finansijskih i razvojnih institucija. U svakom slučaju, mislim da bi Srbija veoma profitirala ukoliko bi imala više vetroparkova , nezavisno od naših investitora. Možda nije najbezbednija strategija biti visoko zavistan od uglja i hidro potencijala. Dovoljno je pogledati samo par godina unazad kada su poplave paralizovale energetski sistem Srbije. Tako da više raznovrsnosti znači više slobodne i sigurniju budućnost.

EP: Kakav bi bio Vaš savet u vezi sa korišćenjem biomase i biogasa? Možete li nam kroz činjenice i podatke opisati kako se ova oblast razvila u Holandiji?

Gospodin Dool: Kao deo našeg pristupa održivijem energetskom sistemu, Holanđani su u potpunosti prihvatili energiju iz organskih izvora, posebno iz biomase, otpada, biogoriva,  Jatropa biljke i algi. Biomasa predstavlja izvor skoro dve trećine održive energije koja se trenutno koristi u Holandiji. Vlada ima za cilj da proizvede 30% energije korišćenjem biomase do 2030. godine. To je najjednostavnija od svih održivih opcija, za integrisanje u energetski menadžment. Dobijanje bio-energije iz biomase može da podrazumeva sagorevanje, gasifikaciju, fermentaciju, ili proizvodnju tečnih biogoriva. Najvažniji izvori bio-energije su aditivi za biomasu i goriva u elektranama, biogoriva za motorna vozila, i energija koja se dobija spaljivanjem otpada u elektranama.

Slično tome, zeleni gas dolazi iz biomase tačnije , to je biološki materijal koji se može koristiti za procese industrijske proizvodnje. Zeleni gas može biti generisan fermentacijom biomase ili preko gasifikacije, koji uključuje izlaganje  biomase  čistom kiseoniku i / ili pari. Gasifikacija ima veliku primenu, i ne samo da je  CO2 neutralna, već zapravo i uzima  velike količine CO2 iz atmosfere. Očekuje se da Holandija bude dom za neke od prvih velikih elektrana sa Zero Emission Power Production (Zepp), a ja ovde govorim o komercijalnim gasnim elektranama koje su u potpunosti neutralne po klimu .

Pravo tržište biomase u Srbiji još uvek ne postoji. Ipak, vidim razvoj u tom pravcu, što je dobro. Dozvolite mi da Vas podsetim da Srbija ima mnogo više obradive površine  nego moja  zemlja i da je potencijal biomase  ogroman. Ljudi jednostavno moraju da vide kako to radi, i srećan sam da mogu da objavim da ćemo vrlo brzo imati potpuno novu kogeneracionu elektranu snage  oko 1 MV u selu Botoš kod Zrenjanina. Naša vlada je finansijski  podržala razvoj, a elektranu  je razvila holandska firma HOST. Ovaj projekat bi  trebalo da posluži kao primer dobre prakse, u okviru kojeg se  agrobiznis susreće sa  proizvodnjom energije. Samim tim bezuslovno postaje još profitabilniji  i efikasaniji kad su resursi u pitanju.

EP: Kakva je budućnost energetike na Balkanu i Evropi  po vašem mišljenju, imajući u vidu da postoje mnogi izazovi u oblasti fosilnih goriva i gasa?

Gospodin Dool: Unošenje promena, saradnja, efikasnost i obnovljiva energija! Mislim da ova četiri elementa zajedno čine dobitnu formulu koja važi za sve zemlje na Balkanu. Standardni oblici energije, kao što su ugalj su definitivno deo tog miksa. Ja ne sugerišem da ih treba zatvoriti, ali bio bih zadovoljan kada bi se iskopavanje uglja i sagorevanje dodatno modernizovalo  i bilo manje opasano za okolinu. Pored uglja postoje i voda, vetar, biomasa i prirodni gas. Ukoliko bi se koristilo bar 30% potencijala u svakom od ovih sektora, slika energetskog sektora bi bila u potpunosti promenjena  u svakoj  zemalji  na Balkanu.

Očigledno, neke zemlje imaju više potencijala u vetru onego u vodi, ili više potencijala u biomasi nego u vetru. Više saradnje i povezivanje mreža će pomoći  balkanskim zemljama da još lakše balansiraju svoje energetske potrebe u kratkom roku. To bi obezbedilo i  veću sigurnost i podsticaj za privatne investitore, zatim ojačalo bi međusobnu saradnju i podršku u regionu. Dakle, saradnja i međusobna povezanost  su od ključnog značaja. Drago mi je da vidim da su učinjeni neki koraci u tom pravcu, a da zemlje u regionu sarađuju na zajedničkim projektima u okviru, ali i van regiona. Holandija je više nego spremna da nastavi da podržava Srbiju na njenom putu evropskih integracija, posebno u oblasti energetike, održivosti i vodoprivrede.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović