Makiš planira da postavi solarne panele na krovovima

13.04.2017

Sekretarijat za energetiku Grada Beograda raspisao je javni poziv za izradu Studije opravdanosti sa idejnim projektom, za ugradnu solarnih panela na ravnim krovovima JKP Vodovod i kanalizacija. U pitanju je krov zgrade fabrike Makiš – proizvodni pogon Beogradskog vodovoda.

Ova javna nabavka koja se odnosi na odabir optimalnog tehničkog rešenja, kao i na preciznije proračune isplativosti ovog investiranja. Takođe, ostavljena je mogućnost za ispitivanje eventualnog eksternog finansiranja.

U Prethodnoj studiji opravdanosti i generalnom projektu, dat je preliminarni izbor tehničkog rešenja za korišćenje Sunčeve energije u proizvodnji struje.

Osnovna svrha izrade navedene dokumentacije je jasan i tačan prikaz opravdanosti investiranja, sa sledećim podacima: instalisana snaga postrojenja, očekivana proizvodnost postrojenja, očekivani prihod od prodaje struje (ili smanjeni rashod za kupovinu, ako struja bude korišćena za sopstvene potrebe), odnos sopstvenih i pozajmljenih sredstava za realizaciju investicije, period povrata ulaganja.

Obilazak lokacije će biti organizovan 26. aprila 2017, uz određene uslove, koje je naručilac precizirao. Ponude se mogu dostaviti do 10 časova, 11. maja, a istog dana biće otvorene. Rok za završetak dokumentacije je minimum 30, a maksimum 60 kalendarskih dana od dana potpisivanja ugovora.

IRENA VOJAČKOVA-SOLORANO: Zeleni klimatski fond biće najveći finansijski mehanizam

13.04.2017

Klimatske promene predstavljaju globalni problem, a obaveza je svake države da aktivno učestvuje u borbi protiv ovih promena. Srbija planira da ratifikuje Pariski klimatski sporazum najkasnije do polovine 2017. godine i da uskoro donese Zakon za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Tokom septembra 2016. godine u Privrednoj komori Srbije promovisan je početak rada na Strategiji protiv klimatskih promena. Na brojnim skupovima tokom 2015. i 2016. godine moglo se čuti da će Srbija moći da koristi međunarodne fondove za sprovođenje svojih obaveza u borbi protiv klimatskih promena, kao i određena sredstva EU. Tokom juna 2016. godine u Francuskoj ambasadi u Beogradu, savetnica stalne koordinatorke UN u Srbiji gospođa Borka Jeremić je izjavila da novi okvir razvojnog partnerstva sa Srbijom za period od 2016. do 2020. godine predviđa podršku Vladi Srbije u razvoju kapaciteta za borbu protiv klimatskih promena i upravljanju prirodnim resursima.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović je tada istakla da je vrednost projekata koji su podržani tim programom 11 miliona dolara, od čega će u narednih 5 godina 2,2 miliona biti obezbeđeno iz globalnog fonda GEF, 5 miliona dolara iz budućeg Fonda za životnu sredinu Srbije, a ostatak od donatora.

U razgovoru sa stalnom koordinatorkom kancelarije UN u Srbiji, gospođom Irenom Vojačkovom Solorano za Energetski portal saznajemo kako se ocenjuje aktivnost Srbije u rešavanju najvećeg izazova čovečanstva.

EP: Ultimativni cilj UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) je da se stabilizuje emisija ugljen-dioksida u atmosferu, odnosno klimatske promene se dovode u vezu sa najvećim zagađivačem, a to je industrija. Kako se prema Vašem mišljenju problem klimatskih promena reflektuje ili će se reflektovati na svetsku industriju i privredu?

Irena Vojačkova Solorano: Energetski sektor, industrija i privreda uopšte, ključni su emiteri gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i svakako predstavljaju veliki potencijal u smanjenju tih emisija i samim tim ublažavanju posledica klimatskih promena. Postizanje nacionalnih i međunarodnih ciljeva u smanjenju emisija GHG prvenstveno će se postići ulaganjima u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, kao i adekvatno upravljanje otpadom, uključujući i reciklažnu industriju.

Prelazak na energetski efikasnije i nove tehnologije u industrijskom sektoru uz unapređenje efikasnosti samih industrijskih procesa neke su od ključnih mera koje su definisane u izveštajima koje države u razvoju podnose Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.

Još jedan važan segment prelaska na održivi rast predstavlja i ulaganje u sektor saobraćaja, kako sa aspekta energetski efikasnijih vozila, tako i razvoja održive saobraćajne infrastrukture. S obzirom na to da su urbane sredine nosioci privrednog rasta širom sveta, održivo planiranje razvoja urbanih područja u cilju jačanja njihove otpornosti na klimatske promene takođe predstavlja aktuelni globalni trend.

Dakle, klimatske promene jesu izazov i možda najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava, ali istovremeno predstavljaju prekretnicu u razvoju čovečanstva i priliku da se privredni rast i razvoj učine održivim.

EP: Konferencija održana prošle godine u Parizu pod nazivom COP 21 ocenjena je kao najušpesniji i najveći diplomatski događaj na kojem je postignut sporazum. Sporazum postaje važeći kada ga potpies 55 država koje emituju 55 odsto ukupne emisije štetnih gasova. Da li je realno moguće da se sprovede ovaj sporazum po Vašem mišljenju?

Irena Vojačkova Solorano: Ovaj sporazum je rezultat višegodišnjih napora međunarodne zajednice da se usvoji univerzalni multilateralni sporazum o klimatskim promenama. Nakon Protokola iz Kjotoa, kog nije usvojio dovoljan broj zemalja, kao i neusvajanja sporazuma u Kopenhagenu 2009. godine, Ujedinjene nacije i drugi globalni i regionalni partneri poput EU uspostavili su široku koaliciju razvijenih i zemalja u razvoju kako bi stvorili jedan ovako ambiciozan okvir za delovanje. Sporazum iz Pariza šalje jasan signal investitorima, preduzećima i kreatorima politika o tome da je prelazak na održive tokove proizvodnje i potrošnje neminovnost. Ono što je možda i najvažnije je činjenica da su se razvijene države obavezale da će pružiti do sada najviše pomoći u borbi protiv klimatskih promena.

Činjenica da su sporazum potpisale i SAD i Kina potvrđuje globalnu posvećenost procesu. U svrhu podrške sprovođenju Pariskog sporazuma nastao je i Zeleni klimatski fond, kao novi globalni mehanizam finansiranja mera borbe protiv klimatskih promena. Sa ambicioznim ciljevima mobilizacije sredstava od 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine, ovo je ujedno najveći finansijski mehanizam ove vrste do sada i uliva nadu u uspeh sprovođenja dogovorenih obaveza.

EP: Srbija je među prvim zemljama dala svoj plan nacionalne opredeljenosti gde stoji da će do 2030. godine smanjiti emisiju CO 2 u atmosferu za 9,8 odsto u odnosu na referentnu 1990. godinu. Kako ocenjujete aktivnosti Srbije u borbi protiv klimatskih promena?

Irena Vojčakova Solorano: Srbija je veoma posvećena ispunjavanju obaveza u domenu borbe protiv klimatskih promena, kako na međunarodnom planu, tako i u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Prioritet države je svakako usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti klime i energetike. Potpuna primena propisa iz ovih oblasti jeste značajan trošak za privredu i budžet, ali svakako neophodno i dugoročno isplativo ulaganje koje obezbedjuje konkurentnost i plasiranje proizvoda na tržištu. Usklađivanje sa propisima i jačanje neophodnih administrativnih kapaciteta ostaje i dalje osnovni izazov. Administrativni kapaciteti u oblasti klimatskih promena moraju da budu ojačani i na centralnom i na lokalnom nivou kako bi se osigurala efikasna implementacija propisa.

Srbija ispunjava svoje obaveze u domenu izveštavanja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, a trenutno je u procesu izrade i Nacionalna strategija borbe protiv klimatskih promena koja će, nadamo se, odgovoriti na izazove i mogućnosti niskougljeničnog razvoja, a u skladu sa ambicioznim strateškim ciljevima Evropske unije. U finalnoj fazi izrade je i zakonski okvir koji će postaviti osnove za implementaciju EU sistema trgovine emisijama (EU ETS).

Sprovođenje ovog zakonskog okvira u budućnosti će značajno uticati na privredni razvoj i energetiku. Tim UN u Srbiji ceni napore koje ulaže Vlada Republike Srbije kako bi odgovorila na međunarodne obaveze u oblasti klimatskih promena. U tom duhu i novo petogodišnje partnerstvo između Vlade i UN-a predviđa niz konkretnih programskih aktivnosti koje će podržati Vladu da poboljša kapacitet svog odgovora na klimatske promene i da upravlja prirodnim resursima u skladu sa međunarodnim sporazumima. Ovom tematikom se, u okviru svojih mandata, trenutno bavi nekoliko agencija UN i to Fond Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Program UN za životnu sredinu (UNEP), Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), UNESKO, itd.

EP: Šta su prema Vašim podacima najveće pretnje za čovečanstvo od klimatskih promena? Znamo da CO 2 iz antropogenih izvora ostaje vrlo dugo u atmosferi, čak i do 1000 godina, kao i da nema prirodnih procesa da se on smanji ili ukloni. Dajte nam, molim Vas, više podataka o promenama u biljnom i životinjskom svetu, vremenskim nepogodama, da li su učestalije, kakvog su kvaliteta, koje su procene za budući period?

Irena Vojačkova Solorano: Klimatske promene su globalni problem koji predstavlja pretnju kako za privredni rast i razvoj, tako i za sam opstanak čovečanstva. Na ozbiljnost posledica klimatskih promena ukazuju prvenstveno naučni podaci i činjenice Međunarodnog panela za klimatske promene, ali i drugih stručnih službi i akademske zajednice na nivou država. Sa druge strane, svedoci smo sve češćih i intenzivnijih vremenskih nepodoga koje nanose štetu poljoprivredi, infrastrukturi, ali na žalost uzrokuju i ljudske žrtve. U okviru nacionalnih izveštaja koje države podnose Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, detaljno su opisani štetni uticaji klimatskih promena na poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu, zdravlje i biodiverzitet.

Porast srednje godišnje temperature imaće različite uticaje širom planete, od podizanja nivoa mora, do učestalih pojava suša, obilnih padavina, olujnih vetrova i slično. Prema klimatskim scenarijima, prostor kome pripada i Srbija karakteriše dugoročno povećanje prosečnih godišnjih temperatura, kao i dugoročno smanjenje količine padavina, uz povećanje ekstremnih vremenskih prilika, poput toplotnih talasa, suša i epizoda obilnih padavina. Ekstremni vremenski događaji, naročito suša, odnosno povećan broj sušnih dana i dana sa ekstremnim temperaturama, dominiraće budućim klimatskim uslovima.

Što se tiče štete od posledica klimatskih promena, Srbija se još od 2000. godine suočava sa periodima ekstremnih klimatskih uslova i ekstremnih vremenskih događaja koji izazivaju značajne materijalne i finansijske gubitke. Čak i bez dalje promene klimatskih uslova jasno je koliko je prilagođavanje hitno potrebno. Dva, verovatno najbitnija ekstremna klimatska događaja bila su suša iz 2012. godine i poplave iz 2014. godine. Ukupna šteta usled poplava 2014. godine procenjena je na preko milijardu i po evra, pri čemu je procenjena šteta u sektoru poljoprivrede oko 120 miliona evra.

Sa druge strane, suše koje su se dogodile u proteklih nekoliko godina verovatno su prouzrokovale najveće gubitke. Suša 2012. godine bila je posebno ozbiljna i za posledicu je imala smanjenje prinosa pojedinih kultura za oko 50 odsto, što je dovelo do ukupnih gubitaka poljoprivrede od oko 2 milijarde dolara. Izmenjeni klimatski uslovi dovešće i do značajnih promena u sastavu biljnog i životinjskog sveta planete. Vrste mogu da se prilagode na izmenjene uslove sredine, ali je za to potrebno vreme koje u ovom slučaju nemamo na raspolaganju. Samim tim, mnogim vrstama koje su osetljive čak i na male izmene klime i uslova staništa u kom žive, preti izumiranje.

Kada govorimo o odnosu klimatskih promena i zaštite prirode u Srbiji treba ukazati na činjenicu da su, pored šumskih ekosistema, među najugroženijim i ekosistemi močvara i stepa. Šume mogu promeniti svoj sastav, strukturu i distribuciju. Ove posledice će nastati pre svega usled budućeg pomeranja klimatskih zona koje će biti brže nego što su mogućnosti migracije nekih vrsta i tipova šuma. Ističe se i ugroženost planinskih staništa u skladu sa klimatskim promenama. Uzimajući da dve trećine Republike Srbije čine planinska područja, postoje vrste čije su populacije ograničene na planinske vrhove i kao takve nemaju prirodne koridore za migraciju. Ove vrste će biti među onima na koje će klimatske promene najviše uticati. Većina ovih vrsta su endemske i ako nestanu dovešće do smanjenja biodiverziteta, uključujući smanjenje genetičkog diverziteta

EP : Vaše misljenje o COP 22 konferenciji koja se održala u Maroku? Koji su glavni ciljevi ovog puta, teme, aktivnosti?

Irena Vojačkova Solorano: Konferencija u Maroku je prirodni nastavak 21. zasedanja održanog u Parizu 2015. godine. Skup će prvenstveno biti posvećen daljem stupanju na snagu Sporazuma iz Pariza, usaglašavanju pratećih dokumenata koji će olakšati primenu postignutih dogovora, kao i praćenje napretka.

Posebna pažnja biće posvećena merama prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, a države će biti dalje podstaknute na reviziju nameravanih nacionalnih doprinosa smanjenju emisija GHG, u cilju postizanja većih ambicija smanjenja. Kao i uvek, tokom zasedanja biće organizovan niz pratećih događaja na kojima će države i druge zainteresovane strane diskutovati o različitim praktičnim pitanjima vezanim za sprovođenje klimatske politike. Između ostalog, Srbija će takođe nastupiti sa pratećim događajem tokom kog će upravo biti promovisane i mere za podsticanje lokalnog razvoja otpornog na klimatske promene.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović

Globalno zagrevanje otopiće 40 odsto permafrosta

13.04.2017

Klimatske promene ugrožavaju permafrost, odnosno tipično smrznuto tlo Arktika i visokih planinskih regija u kojem se procenjuje da je sačuvano više ugljenika od količine koja je već prisutna u atmosferi.

Prema rezultatima tima britanskih, švedskih i norveških istraživača, otapanje permafrosta sve više zavisi od globalnog zagrevanja nego što se ranije mislilo. Porast temperature mogao bi otopiti do 40 odsto permafrosta, što će uzrokovati znatne emisije gasova sa efektom staklene bašte.

U studiji objavljenoj u časopisu Nature Climate Change, stručnjaci procenjuju kako je permafrostom prekriveno oko 15 miliona kvadratnih kilometara Zemlje. Ukoliko dođe do globalnog porasta temperature za 2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, otopilo bi se oko 6,6 miliona kvadratnih kilometara, odnosno više od 40 odsto permafrosta.

Međutim, naučnici ističu da će u slučaju poštovanja većine ambicioznih ciljeva Sporazuma o klimi iz Pariza, gubitak permafrosta pasti na 4,8 miliona kvadratnih kilometara.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

LIDERI ENERGETSKE EFIKASNOSTI: Vrbas dobio ogromnu donaciju za nove investicije

12.04.2017

Opštinu Vrbas je u utorak, 11. aprila, posetio ministar za energetiku, Aleksandar Antić. Poseta je organizovana povodom značajnih investicija u oblasti energetske efikasnosti koje je obezbedila republička Vlada, a ministru Antiću je tom prilikom predstavljen rad Opštinske kancelarije za energetski menadžment koja je do sada već realizovala projekte vredne 60 miliona dinara.

– Opština Vrbas je lider u primeni energetske efikasnosti u celoj Srbiji – istakao je ministar Antić.

Kako RTV prenosi, razgovarano je o investiciji za energetsku efikasnost od 1.600.000 švajcarskih franaka, koju je obezbedilo Ministarstvo za energetiku, a ministar je obišao i Osnovnu školu “20. oktobar”, gde su u toku radovi na adaptaciji vredni 15 miliona dinara.

– Nastavljamo sa ovakvim aktivnostima u Vrbasu. Deo našeg projekta energetske efikasnosti koji radimo zajedno sa Opštinom i švajcarskom Vladom je dodatno ulaganje u energetsku efikasnost četiri škole i četiri vrtića. Za to smo obezbedili donaciju švajcarske Vlade u iznosu od 1.600.000 franaka, a lokalna samouprava će dati svoj deo. Nastavljamo sa podizanjem energetske efikasnosti u Vrbasu – rekao je Antić.

U Osnovnoj školi “20. oktobar” koju pohađa 516 učenika, zamenjeni su svi prozori i postavljena je termoizolacija. U naredne dve godine realizovaće se projekti kojima će biti obuhvaćeni javni objekti u Opštini, a prioritet su vrtići i škole.

Članica Privremenog organa Opštine Vrbas i poslanica u Skupštini Srbije Marjana Maraš, istakla je da Kancelarija za energetski menadžment Vrbasa postoji i deluje od 2012. godine i da sve vreme ima odličnu saradnju sa pokrajinskom i republičkom Vladom.

– Želeli smo da se pohvalimo onim po čemu smo lideri u državi, a to je energetski menadžment. Ovo je škola za koju smo dobili sredstva koja su iskorišćena na pravi način i došlo je do uštede kad je reč o utrošku energije više od 40 procenata. – navela je Maraš.

Kancelarija za energetski menadžment obavila je pregled na svim javnim objektima u Vrbasu, a podaci su uneti u jedinstveni informacioni sistem. Plan je da se do 2020. godine troškovi za energiju smanje za 20 do čak 50 procenata.

PRAZNIČNA ATMOSFERA U TENTU: Uskršnja izložba dece i omladine s posebnim potrebama

12.04.2017

Tent-A, Uskršnja izložba — Foto: Tent.rs

Korisnici i osoblje iz Dnevnog boravka za decu i omladinu sa posebnim potrebama u Obrenovcu i Dnevnog boravka u Šekspirovoj ulici u Beogradu priredili su uskršnju prodajnu izložbu svojih rukotvorina u prostorijama TENT A.

Kupovinom unikatnih ukrasa sa prazničnim motivima, zaposleni i poslovodstvo ogranka TENT, PRO TENT i drugih izvođačkih firmi pokazali su humanost na delu i pružili podršku inkluziji ometenih u razvoju.

Olivera Ninković, direktorka korporativnih poslova u ogranku TENT, pohvalila je kreativnost, maštu i veštinu izlagača, kao i trud i posvećenost njihovih terapeuta. Milorad Lazić, direktor ekonomsko-finansijskih poslova u TENT-u, istakao je da je društvena odgovornost jedan od bitnih segmenata poslovanja „Elektroprivrede Srbije”.

Prodajna izložba biće otvorena i sutra, 13. aprila.

Pančevo radi na unapređenju energetske efikasnosti dve škole

12.04.2017

U okviru poziva koji je raspisala Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, Grad Pančevo je konkurisao za dobijanje sredstava za rekonstrukciju i obnovu objekata javne namene u oblasti zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja.

Kako ističe Tatjana Božić, gradska većnica zadužena za obrazovanje, očekuje se podrška koja će iznositi 53, odnosno 23 miliona dinara za radove u Mašinskoj školi i Osnovnoj školi “Sveti Sava”.

– U pitanju su radovi na fasadi, zamena dela prozora, odnosno unapređenje energetske efikasnosti, kao i sistem za dojavu požara i hidrantska mreža – navela je Božić.

Tokom ovog saopštenja na TV Pančevu, Gordana Nikolić, gradski sekretar za javne službe i socijalna pitanja, podsetila je da je grad učestvovao i u prvom ciklusu ovog konkursa i da su tada za sredstva aplicirale Tehnička škola “23. maj”, zatim ambulanta Zdravstvene stanice u Dolovu, i tri ustanove iz oblasti socijalne zaštite.

VELIKI KORALNI GREBEN JE NA IZDISAJU: Klimatske promene će ga potpuno uništiti

12.04.2017

U višegodišnjem propadanju korala zbog povećanja temperature i kiselosti morske vode, oštećene su dve trećine australijskog Velikog koralnog grebena, pokazala su istraživanja iz vazduha.

Beljenje, kako se naziva ovaj proces, pogodilo je 1.500 kilometara koralnog grebena, tvrde naučnici. Prošle godine najviše je izbledeo severni deo grebena, dok je trenutno pogođen centralni deo. Stručnjaci smatraju da bi eventualni oporavak korala mogao da bude otežan ako se nastave klimatske promene koje doprinose rastu temperature i kiselosti vode.

Profesor Univerziteta „Džejms Kuk“ Teri Hjuz rekao je da države sveta moraju hitno da se pozabave klimatskim promenama radi sprečavanja izumiranja vrsta. On je naveo da je važno da što pre preduzmemo nešto kada je u pitanju emisija gasova s efektom staklene bašte i da se sa fosilnih goriva pređe na energiju iz obnovljivih izvora.

Oko 800 koralnih grebena na području od 8.000 kilometara obuhvaćeno je analizom Australijskog centra za istraživanje koralnih grebena. U istraživanju je ustanovljeno da je južni deo Velikog koralnog grebena relativno očuvan.

Naučnici navode da korali mogu da se oporave ako se uspostave normalni uslovi, ali za to će najverovatnije biti potrebne decenije. Ukoliko se zagađenje nastavi, korali bi mogli potpuno da izumru.

izvor: b92.net

Sandra Jovićević

NIS obeležio Dan zaštite prirode izložbom

12.04.2017

Povodom 11. aprila, Dana zaštite prirode, u Poslovnom centru NIS-a u Novom Sadu svečano je otvorena izložba vrhunskih fotografija o prirodi Vojvodine. Izložbu je u saradnji sa NIS-om pripremio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode – ustanova koja je posvećena zaštiti prirode i prirodnih dobara na prostoru Autonomne pokrajine Vojvodina.

Cilj izložbe „Priroda Vojvodine“, na kojoj je predstavljeno 40 fotografija, je edukacija javnosti o značaju očuvanja životne sredine. Izložba je deo zajedničke kampanje NIS-a i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode pod nazivom „Brini se o prirodi“ u okviru koje će biti organizovana i projekcija dokumentarnog filma „Reka života-Dunav“, autora dr Olivera Fojkara, o zaštićenim prirodnim dobrima duž Dunava u Srbiji. Takođe, na odabranim benzinskim stanicama NIS-a u Vojvodini, vozačima se dele lifleti sa osnovnim informacijama o zaštićenim prirodnim dobrima u Vojvodini i preporukama za ponašanje posetilaca u cilju očuvanja ovih bisera prirode.

Kako je saopšteno, poštovanje principa održivog razvoja u NIS-u podrazumeva suštinsku brigu o zaštiti životne sredine kroz realizaciju različitih projekata usmerenih na strogo poštovanje najviših ekoloških standarda, efikasno i odgovorno korišćenje raspoloživih resursa, povećanje energetske efikasnosti i upotrebu obnovljivih izvora energije. Aktivnosti i rezultati NIS-a u domenu zaštite životne sredine stalno se unapređuju sa ciljem razvoja ekološke svesti pojedinaca i čitave zajednice.

izvor: nis.eu

Sandra Jovićević

Podnet zahtev za ažuriranje studije dalekovoda Beograd-Drmno

12.04.2017

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta „Elektromreža“ AD Beograd podneo zahtev za odlučivanje o potrebi ažuriranja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta dalekovoda 400 kV br. 401/1 TS Beograd – Drmno, uvođenje u TS Smederevo 3.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Otvorena prva brana za prikupljanje ambalažnog otpada iz rečnih tokova

12.04.2017

Nedimovic-Branislav — Foto: minpolj.gov.rs

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospodin Branislav Nedimović otvorio je juče u mestu Batnjik u Raški prvu mrežnu branu u Srbiji za prikupljanje ambalažnog otpada iz rečnih tokova.

Gospodin Nedimović je tom prilikom rekao da će se na sličan način, ako se ovo pokaže kao dobar primer, rešiti problem i na ostalim manjim rekama u Srbiji. Kako je naveo, ovo je pilot projekat čiju je važnost država prepoznala i ukoliko se potvrde dobri rezultati, a verujemo da hoće, u planu je da podržimo otvaranje ovakvih brana i na drugim rekama širom Srbije.

Novootvorena mrežna brana služi za prikupljanje otpadne ambalaže iz rečnih tokova, čime se sprečava zagađenje reka. Brana po dizajnu i materijalima ne narušava rečni ekosistem, floru i faunu, a sastoji se iz elemenata izrađenih od visokokvalitetnog nerđajućeg čelika.

Predsednik opštine Raška gospodin Ignjat Rakitić naveo je da je projekat važan za celu Srbiju, a da je reka Raška jedna od najzagađenijih u zemlji.

Projekat je vredan 100.000 evra, a finansirao ga je „Sekopak“ uz podršku partnera.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Srbija proslavlja Dan zaštite prirode

11.04.2017

Dan zaštite prirode Srbije, 11. april, prilika je da se ukaže na značaj očuvane prirode. Jedan od uslova da zaštićena područja opstanu očuvanih prirodnih karakteristika, jeste i ukupan odnos ljudi u Srbiji prema prirodi, saopštio je Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Najočuvaniji i najznačajniji delovi prirodne baštine proglašeni su za zaštićena područja i trenutno ih ima 463 i čine 6,53 odsto teritorije Srbije. Pod zaštitom je 2628 vrsta od čega je 1760 vrsta strogo zaštićeno.

Podizanje značaja biodiverziteta doprinosi postizanju održivog razvoja, rekla je novi šef biodiverziteta Generalnom sekretaru UN, Dr Cristiana Pasca Palmer, novi izvršni sekretar Konvencije o biodiverzitetu. Najvažniji cilj njenog delovanja biće da podigne profil i političku vidljivost Konvencije o biodiverzitetu, kroz saradnju sa drugim subjektima sistema UN, u svrhu postizanja ciljeva održivog razvoja, pre svega ciljeva 14 i 15 u kojima biodiverzitet igra ključnu ulogu.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Država daje podsticaj od 2,12 milijardi dinara reciklažnim centrima

11.04.2017

Kompjuteri otpad reciklaža — Photo-illustration: Pixabay

Osamnaest reciklažnih centara u Srbiji dobilo je od države podsticajna sredstva u iznosu od 2,12 milijardi dinara kako bi i dalje uspešno zbrinjavali opasni otpad. U BIS reciklažnom centru u Omoljici kažu da će dobijenim novcem uspeti da podmire 70% svojih troškova.

U reciklažnom centru u Omoljici se godišnje obradi oko četiri i po tone različitog opasnog otpada. Početkom ove godine su kupili i najsavremeniju mašinu za tretiranje rashladnih uređaja, ali još uvek nisu dobili dozvolu za njenu upotrebu.

– Mašina za tretman rashladnih uređaja je potpuno automatizovana i potpuno bezbedna po životno okruženje. Za sat vremena može da se istretira i do 40 frižidera od kojih dobijamo lim, pur penu, plastiku, aluminijum i bakar, a pre tretmana uređaja skidamo sa frižidera gumu i staklo i drvo, ako negde postoji, dok se freon posebno zbrinjava – kaže Željko Kovačević, tehnički rukovodilac postrojenja.

Freon iz rashladnih uređaja izvozi se u Nemačku, jer u našoj zemlji ne postoje mašine koje bi ga tretirale. Troškovi transporta i zbrinajvanja koštaju 25 evra po kilogramu, a cena novog freona kada se kupuje je tri puta niža, prenosi eKapija.

– Mašine za tretiranje ovako opasnog otpada moraju da bi bile isplative da rade punim kapacitetom i neophodno je skupiti mnogo takvog otpada. Mi u Srbiji zato nemamo gde da preradimo takve specifične materije, a tu još spadaju i razne baterije, kondenzatori i opasno staklo od katodnih cevi. Sve to moramo da izvozimo i da plaćamo po veoma skupoj ceni – kaže Nikola Egić, direktor BIS IT Reciklažnog centra u Omoljici.

Egić ističe da svi recikleri imaju problem što novac od eko-taksi odlazi u državnu kasu i što se finansiranje projekata iz oblasti životne sredine kojih je veoma malo obavlja jednom godišnje i to iz budžeta.

– To bi trebalo promeniti tako da se finansiranje izmesti u neku finansijsku nezavisnu instituciju koja bi bila mnogo operativnija i brža, što je nama reciklerima najviše potrebno, jer mi tokom čitave godine imamo izdatke – objasnio je Egić.

U BIS reciklažnom centru očekuju da će se postojeći zakoni iz oblasti zaštite životne sredine što pre prilagoditi direktivama iz Evropske unije i da će se odrediti prioriteti, jer bez sistemskih promena može doći do urušavanja ove veoma značajne privredne grane.

EPS ulaže u revitalizaciju RHE Bajina Bašta – radni vek elektrane produžiće se za 20 godina

11.04.2017

Reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bajina Bašta je važna rezerva elektroenergetskom sistemu Republike Srbije tokom perioda povećane potrošnje struje ili prilikom sušnih perioda, koji dovode do delimičnog pražnjenja vodoakumulacije. Ova elektrana omogućila je da voda Drine poteče uz planinu Taru, i kao takva predstavlja jedninstveno postrojenje u ovom delu Balkana.

Boraveći nedavno u poseti pogonima Drinsko-limskih hidroelektrana, v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije (EPS), Milorad Grčić, najavio je niz ulaganja u modernizaciju i remont ovdašnjih hidrocentrala, sa planom da zapadna Srbija bude znatno efikasniji i stabilniji energetski deo EPS-a. On je rekao da je u toku velika revitalizacija HE Zvornik, kao i da će 13 miliona evra biti uloženo u obnovu HE Bistrica. Grčić je, uz to, najavio i revitalizaciju Reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, zahvaljujući čemu će radni vek ove jedinstvene elektrane biti produžen 20 godina.

RHE Bajina Bašta je u funkciji od 1982. godine, ali se njene posebnosti, kao i graditeljski napori uz koje je pravljena danas retko pominju.. Prokopavanjem planine Tare za gradnju ove elektrane, dugim podzemnim tunelom kroz koji prolazi cevovod, povezana su dva jezera- dve vodoakumulacije, koje razdvaja visinska razlika od oko 600 metara.

Poznato je da je sredinom šezdesetih godina napravljena protočna HE Bajina Bašta u Perućcu, jedan od kapitalnih elektroenergetskih objekata. Tokom njenog rada primećeno je da se u proleće i jesen, kada nadođe, ćudljiva Drina preliva preko brane u Perućcu, pa je ogromna količina vode ostajala neiskorišćena. Došlo se stoga na ideju da se gradnjom nove pumpno-akumulacione hidroelektrane drinska voda iz Perućca pumpama izbaci na Taru i tu uskladišti u novoj vodoakumulaciji. Zatim da se, kada je energija najpotrebnija, istim putem vraća u jezero i proizvodi potrebnu struju. Ovaj system je osmišljen sredinom sedamdesetih godina, a ista zamisao je ostvarena šest godina kasnije.

Najpre je, uoči početka gradnje RHE, liticama Tare probijen krivudavi put dug oko 11 kilometara, a onda su 1976. krenuli veliki hidrotehnički radovi. Planina je probijana mašinom zvanom “krtica”, postavljane su široke cevi u nju: od Perućca je kroz zemlju uzbrdo vodio kosi cevovod dug oko 1,7 kilometara, širine skoro pet metara, a na njega je nastavljen horizontalni tunel dug osam kilometara i širok u proseku 6,3 metra. Gore na planini, u selu Zaovine, korito reke Beli Rzav pregradili su branom Lazići i napravili novu vodoakumulaciju, povezanu s Drinom i jezerom Perućac pomenutim tunelom i cevovodom.

Višak drinske vode uzbrdo guraju i u Zaovinsko jezero izbacuju dve snažne pumpe-turbine. O graditeljskim podvizima i svečanom puštanju u rad RHE 27. novembra 1982. godine svedoči dokumentarni film napravljen 1986. godine.

Tim poduhvatom Drina je izašla na planinu Taru i spojila se sa vodom Belog Rzava, a vodoakumulacija Zaovinskog jezera, osim vredne energetske rezerve, postala i zanimljiv predeo za turiste i ljubitelje autentičnih prirodnih lepota.

Radeći neumorno tri i po decenije ova RHE (maksimalne snage 614 megavata) je u kritičnim situacijama u proizvodnji struje intervenisala u najkraćem roku, čuvajući tako stabilnost čitavog elektroenergetskog sistema. Sa punom vodoakumulacijom na Tari, prema navodima stručnjaka, moguć je bez upumpavanja vode neprekidan rad RHE u trajanju od dvadesetak dana. Stoga, kad drugi izvori zakažu, ona predstavlja zlatnu rezervu. Predstojeća ulaganja u njenu revitalizaciju trebalo bi da pomognu da još dugo i pouzdano radi.

„Toshiba“ želi celokupni udeo u nuklearnom projektu NuGen

11.04.2017

nuclear-reactors — Foto-ilustracija: Pixabay

Japanska grupa „Toshiba“ je najavila kako od francuske energetske kompanije „Engie“ želi otkupiti 40 odsto udela u operatoru predviđenog nuklearnog projekta „NuGen“.

Radi se o projektu u okviru koga bi trebalo biti izgrađena nova britanska nuklearna elektrana na lokaciji Moorside na severozapadu Engleske. Projektom je predviđena gradnja tri reaktora tipa Westinghouse AP1000 u elektrani, što je nedavno odobrilo i nadležno britansko telo.

Za pomenuti udeo je „Toshiba“, koja već ima 60 odsto udela u projektu, voljna platiti 138 miliona dolara.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Rijeka dobila drugu stanicu za punjenje električnih vozila

11.04.2017

electric-car — Foto-ilustracija: Pixabay

Hrvatska elektroprivreda je u trajni pogon pustila drugu ELEN stanicu za punjenje električnih vozila u Rijeci.

ELEN stanice za punjenje električnih vozila u Rijeci postavljene su Sporazumom o saradnji na razvojnom projektu HEP-a za izgradnju infrastrukture za punjenje električnih vozila, gde je Rijeka dala pravo službenosti za parking mesta, a HEP je nabavio i ugradio stanice uz tehničku podršku Elektroprimorja Rijeka. Moguće je istovremeno punjenje dva vozila sa načinom punjenja AC mod3 tipe2, uz vreme punjenja od jednog do četiri sata, zavisno o stanju baterije vozila i vrsti pretvarača u samom vozilu. Punjenje je trenutno besplatno, ali je moguće samo uz RFID identifikacijsku karticu.

HEP je do sada u Hrvatskoj postavio i pustio u pogon 36 javnih ELEN stanica za punjenje električnih vozila u saradnji sa gradovima i zainteresovanim partnerima.

izvor: rijeka.hr

Sandra Jovićević

1...1,2861,2871,288...1,670 Page 1,287 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM