Sredinom septembra prošle godine predstavnici GFA Consulting Group su u Privrednoj komori Srbije učestvovali na konferenciji na kojoj je predstavljen početak rada na Strategiji za klimatske promene sa akcionim planom. GFA grupa će pružati pomoć i imaće mentorsku ulogu u ovom procesu.

U našem regionu ova nemačka konsultantska kuća je sarađivala sa brojnim ministarstvima i lokalnim samoupravama, obezbedila je i finansijska sredstva, kao i realizaciju projekta u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Makedoniji. Trenutno realizuju kompleksne međunarodne projekte u Africi, Aziji, Evropi, Bliskom Istoku i u Americi.

U Beogradu smo upoznali dva eksperta iz ove grupacije, a naš sagovornik je gospodin Mark van Wees. On je tim lider i ključni ekspert u okviru projekta Klimatske promene i akcioni plan. Ima 20 godina iskustva na projektima iz oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i klimatskih promena, a po obrazovanju je magistar fizike. Bio je uključen u izradu brojnih studija i analiza. Do sada je sarađivao sa svim releventnim institucijama kao što su EBRD, Svetska banka i Evropska komisija.

EP : GFA Consulting Group je poznata po efikasnim rešenjima na svetskom tržištu konsaltinga. Sa sedištem u Hamburgu, ova kompanija je realizovala kompleksne studije i projekte u preko 130 zemalja od 1982. godine. Šta će vaš tim konkretno raditi sa Ministarstvom za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Srbije? Koji su rokovi kada govorimo o Strategiji za klimatske promene sa akcionom planom?

Mark van Wees: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine će razviti uz podršku IPA projekta nacionalnu Strategiju za klimatske promene koja će biti povezana sa svim sektorima. Ona će iznedriti Akcioni plan i zakonski okvir za predstojeće aktivnosti. U periodu pripreme Strategije treba i da započnu mnoge aktivnosti. Akcioni plan će takođe morati da bude usklađen sa budućim obavezama Srbije, kao potencijalne članice EU. Moraće da bude i kompatibilna sa EU2030 Klimatskim i Energetskim okvirom, kao i sa Strategijom energetske zajednice.

Projekat Strategija za klimatske promene sa akcionim planom dobila je podršku EU u okviru projekta IPA 2014. Ona će obezbediti informacije o uticaju, ceni i dobrobiti alternativnih rešenja koja predlažemo za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ponudićemo regulative, merne tehnike i klimatske ciljeve. Glavni cilj je da se proceni postojeća politika u Srbiji, uključujući i procenu pripremljenosti institucija i zakonske okvire. Zatim, predložićemo preporuke za napredak.

Drugi ključni zadatak je procena uticaja na ekonomski i socijalni segment života. Važna je i procena uticaja novih scenarija koji predviđaju smanjenje CO2 na životnu sredinu. Tu uključujemo scenarije koji se odnose na pristup Srbije Evropskoj uniji i scenarije bazirane na namerama i informacijama kojima raspolažu zainteresovane strane.

Ovaj projekat će trajati do kraja 2017. godine i radićemo u vrlo bliskoj saradnji sa svim relevantnim ministarstvima. Tokom projekta tim će se redovno savetovati sa interesnim grupama u društvenim i ekonomskim krugovima, a identifikovaće se željene regulative i mere za Srbiju.

EP: Pitanje klimatskih promena je vrlo važno u međunarodnim institucijama i krugovima koji se bave energetikom, usklađivanjem politika energetike i zaštite životne sredine. Recimo i to da su Kina i SAD nedavno ratifikovale Pariski sporazum tokom susreta G20. Međutim, potrebno je da sporazum ratifikuje 50 država koje učestvuju sa više od 55 odsto u zagađenju vazduha. Kako ocenjujete srpski nacionalni doprinos INDC (Nameravani nacionalni doprinos)?

Mark van Wees: Pariski sporazum je prešao prag za stupanje na snagu posle 5. oktobra 2016. godine kada su sporazum ratifikovale Kina, SAD i EU, a plan je bio da od 4. novembra 2016. godine zaista stupi na snagu. To je vrlo važan korak. Srbija je prijavila svoj Nameravani nacionalni doprinos sa planom da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 odsto do 2030. godine u poređenju sa 1990. godinom.

Vaša država sada mora da stavi u pogon ozbiljnu klimatsku i energetsku politiku koja će omogućiti da se realizuje ne samo tekuća politika, već da se i u narednim godinama ojača i pomogne borba ka cilju. Ovaj napor je u skladu sa svim potpisnicama sporazuma. Sve te države su takođe opredelile svoj doprinos protiv klimatskih promena i uticaja koje one imaju na sveukupni život.

EP : GFA grupa je sarađivala sa državama u Balkanskom regionu. Šta bi bio vaš savet našoj administraciji u ovom trenutku?

Mark van Wees: GFA grupa je veoma aktivna u čitavom regionu, ne samo kada su u pitanju klimatske promene već i u drugim energetskim projektima. Energetski sektor je ključni sektor u procesu smanjenja nivoa CO2 u Srbiji. Ovde hoću da isktaknem iskustvo GFA grupe kada je u pitanju finansijska analiza, na primer investicije u energetsku efikasnost. Imali smo brojne uspešne projekte u region na ovu temu. Finansiranje niskokarboničnog razvoja u Srbiji će biti ključno pitanje na koje će naš projekat da usmeri pažnju.

EP: Šta očekujete od konferencije COP 22 u Maroku?

Mark van Wees: Ova konferencija je veoma važna jer mnoge dogovorene stavke u Pariskom sporazumu moraju da budu dalje razvijene i detaljnije dogovorene. Pod tim podrazumevam na primer dogovor o tržištu CO2 i neophodne instrumente za funkcionisanje tog tržišta. Očekujem da COP22 obezbedi „ruke i noge“ Pariskom sporazumu.

Želim da pozovem vaše čitaoce da sve informacije o projektu koji smo započeli u Srbiji, rezultate i mogućnosti za zainteresovane učesnike prate na web stranici www.serbiaclimatestrategy.eu.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović