PREDSTAVLJAMO Istoriju razvoja „zelene“ energetike u Srbiji

16.04.2017

struja , električna energija — Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

PRVA SIJALICA U SRBIJI zasijala je u čaurnici Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu 1884. godine. Kragujevac te godine, pored sistema osvetljenja, dobija i agregat za proizvodnju jednosmerne struje, što je preteča razvoja čitavog energetskog sistema tadašnje Kneževine Srbije. Zahvaljujući mašinskom inženjeru Todoru Toši Selakoviću postavljena je sijalica u novoizgrađenom pogonu za proizvodnju municijskih čaura, tačnije 30 sijalica od po 16 sveća i 2 lučne lampe od po 1200 sveća. Električna centrala za proizvodnju jednosmerne struje snage 5KS bila je sastavljena od dinamo i parne mašine, i nabavljena od firme „Sigmund Schuckertt“. Godinu dana kasnije ceo zavod bio je osvetljen.

Ipak istorija beleži i podatak da je prva struja stigla u Srbiju 23. septembra 1893. godine kada je počela sa radom prva termoelektrana na Dorćolu u Beogradu. Tada je izgrađena i prva električna centrala, instalisane snage 447,6 kW odnosno 600 parnih konjskih snaga, koja je snabdevala strujom tramvaje i javno osvetljenje .

PRVA EKO ŠTEDLJIVA (kompaktna fluorescentna) SIJALICA U ULIČNOJ RASVETI U SRBIJI postavljena je u Beogradu 2010. godine u Studenskom parku.

PRVA LED ULIČNA RASVETA postavljena 2011. godine u Beogradu u ulici Bulevara Kralja Aleksandra kada su inkadescentne sijalice zamenjene led rasvetom, tačnije postavljeno je 266 led svetiljki.

PRVA JAVNA ELEKTRANA-TERMOELEKTRANA U SRBIJI izgrađena je na Dorćolu u Beogradu 1893. godine, po zasluzi profesora fizike Đorđa Stanojevića. Danas se na tom mestu nalazi Muzej nauke i tehnike.

PRVI KOTAO NA BIOMASU U SRBIJI velike snage (18MW) otvoren je u decembru 2012. godine u ogranku Panonskih termoelektrana-toplana u Sremskoj Mitrovici. Kotao kao gorivo, umesto gasa, koristi suncokretovu ljusku, a proizvedenom toplotnom energijom greje Sremsku Mitrovicu.

PRVA GEOTERMALNA ELEKTRANA U SRBIJI još uvek ne postoji i pored toga što Srbija prednjači u geotermalnom potencijalu u Evropi.

PRVI OBLIK DALJINSKOG GREJANJA U SRBIJI nastao je u Kragujevcu 1884. godine, u Kneževini Srbiji, gde su posebnim sistemom zagrejane fabričke hale Topolivnice i Vojno tehničkog zavoda.

PRVE GRADSKE TOPLANE U SRBIJI izgrađene su 1961. godine u Beogradu i u Novom Sadu.

PRVE GEOTERMALNE TOPLANE U SRBIJI kapaciteta gradskog daljinskog grejanja su u planu u Kikindi, Bogatiću… Do sada su iskorišćeni potencijali manjeg kapaciteta u vidu grejanja korporativnih objekata, hotela, javnih ustanova i podnog grejanja javnih trgova.

PRVI DALEKOVOD U SRBIJI izgrađen je kod hidroelektrane „Vučje“ 1903. godine, za potrebe tekstilne industrije u Leskovcu. Niz od Vučja do Leskovca dugačak je 17 kilometara, a za izgradnju prvog dalekovoda i HE „Vučje“ zaslužan je pionir elektrifikacije profesor Đorđe Stanojević, vrsni poznavalac i prijatelj Nikole Tesle. Inače, ova hidroelektrana ušla je svetsku baštinu tehnike sa oko 60 objekata.

PRVI ELEKTRODISTRIBUTER SA „ZELENIM“ PRIKLJUČKOM U SRBIJI, tj. prva elektro-distributivna mreža na koju je priključen proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora je Leskovačko električno akcionarsko društvo, sadašnja Elektrodistribucija Leskovac, ogranak PD Jugoistok d.o.o. Niš. Tačnije, električna energija iz hidroelektrane „Vučje“ se prvim dalekovodom dopremala preko tadašnjeg elektrodistributivnog sistema do fabrike tekstila.

PRVA HIDROELEKTRANA U SRBIJI je „Đetinja“ kod Užica, inače prva hidroelektrana višefaznog Teslinog sistema (polifaznih naizmeničnih struja) u Srbiji izgrađena 1900. godine na reci Đetinji kao druga na svetu, par godina posle hidroelektrane na Nijagari u Americi. Puštena je u rad 02. avgusta 1900., a radi i danas nakon obnavljanja 2000. godine, 3 decenije nakon zatrpavanja njenog jaza prilikom izgradnje železničke pruge Beograd-Bar. U hidroecentralnu na Đetinji ugrađene su tri mašine firme „Siemens & Halske“ instalisane snage 364 kW, koje proizvode struju dovoljnu za snabdevanje ukupne javne rasvete u Užicu. Izgradnju ove HE inicirao je profesor Đorđe Stanojević kako bi prva užička tkačnica imala jeftin i siguran energetski izvor.

PRVA MALA HIDROELEKTRANA U SRBIJI je „Sveta Petka“ na Nišavi, podignuta u okrilju Sićevačke klisure; počela je sa radom 21. januara 1908. godine na inicijativu profesora Stanojevića. Ova MHE opremljena je „Siemens Schuckert Werke“ mašinama, koje rade i danas bez značajnijih popravki. Tačnije tada je opština grada Niša potpisala je ugovor sa sa firmom „Siemens Schuckert“ o izgradnji i montaži 2 Francisove turbine od po 300KS, sa ručnom i automatskog regulacijom.

NAJVEĆI PROIZVOĐAČ HIDROENERGIJE U SRBIJI i jugoistočnoj Evropi je HE „Đerdap 1“, ujedno i najveća hidrotehnička građevina na Dunavu. Hidroelektranu „Đerdap 1“ izgradile su je Srbija i Rumunija 1970. godine. Njena ukupna snaga je 1026MW, a skorašnjom revitalizacijom joj je produžen radni vek i proširen kapacitet.

PRVA REVERZIBILNA HIDROELEKTRANA U SRBIJI je izgrađena 1982. godine u Bajnoj Bašti. Nakon prošlogodišnje revitalizacije prošireni su kapaciteti ove RHE tako da je njena sadašnja snaga 420MW. Za razliku od konvencionalne HE gde voda iz akumulacije protiče kroz postrojenje i nastavlja svojim tokom, RHE ima dva skladišta vodene mase, gornju i donju akumulaciju, što omogućava reverzibilnoj turbini/generatoru da se ponaša i kao pumpa i kao turbina.

PRVA SOLARNA ELEKTRANA na zemlji U SRBIJI „Matarova“ izgrađena je i puštena u rad u januaru 2013. godine, a nalazi se u selu Merdare u opštini Kuršumlija. U pitanju je italijansko-srpska investicija vredna više od 4 miliona evra. Solarna elektrana prostire se na 4 hektara gde je postavljeno 8500 fotonaponskih panela, a predviđeni kapacitet proizvodnje električne energije je 1,9MWh.

PROTOTIP POSTROJENJE PRVE SOLARNE TOPLANE U SRBIJI izgrađeno je i testirano 2012. godine u Badnjevcu kod Kragujevca, po zamisli profesora dr Vladana Petrovića. Ovo je prvi projekat visokotemperaturne konverzije sunčevog zračenja u Srbiji, i prvi sistem solarne toplane koji rešava dva glavna problema u solarnoj energetici, a to su efikasna konverzija sunčevog zračenja u toplotnu energiju i čuvanje toplotne energije na duži vremenski period. Vrednost ove investicije je oko pola miliona evra.

PRVA VETRENJAČA U SRBIJI male snage (10 kW) izgrađena je 2003. u Bubanj Potoku kraj Beograda. Prva vetrenjača veće snage (600KW) izgrađena je i puštena u rad 2011. godine u selu Leskova u opštini Tutin. U pitanju je slovenačko-srpska investicija u vrednosti oko milion evra. Prve vetroparkove u Srbiji možemo očekivati do kraja 2014. i u 2015. godini.

PRVA FABRIKA BIODIZELA U SRBIJI otvorena je 2007. godine u Šidu. Kapacitet fabrike je bio 100.000 tona biodizela, a vrednost investicije oko 27 miliona evra. Proizvodnja biodizela u ovoj fabrici je stala.

PRVO POSTROJENJE NA BIOGAS – BIOENERGANA U SRBIJI puštena je u rad u oktobru 2012. godine u Vrbasu, u okviru poljoprivrednog dobra „Sava Kovačević“. Biogas u ovom postrojenju se proizvodi iz stajnjaka, truljenjem stajskog đubriva i biomase u specijalnim uslovima, prilikom kojih se gas pretvara u pogonsko gorivo za generatore za proizvodnju električne i toplotne energije. Trenutni kapacitet je 1MW, a planirano je da instalisani električni kapacitet bude 990kW i instalisani toplotni kapacitet 910kW. Po konačnom završetku pogona očekuje se da ukupni kapacitet bude 4MW. Vrednost investicije je preko 5 miliona evra.

B.R.

Zagrepčani pokrenuli projekat kućnog kompostiranja (FOTO)

16.04.2017

Glavni cilj projekta kućnog kompostiranja grada Zagreba je uspostavljanje celovitog sistema upravljanja otpadom, smanjenja ukupne količine otpada na deponijama te dobijanja kvalitetnog komposta za vrtove i okućnice, što je u skladu sa novim Planom upravljanja otpadom 2017-2022.

– Ekološki osvešćeni građani su poluga u izgradnji održivog društva. Uveren sam da će novi Plan upravljanja otpadom doprineti proaktivniji pristupu građana u pogledu odvojenog skupljanja otpada. Projekat grada Zagreba korak je u pravom smeru. Od jedne tone biorazgradivog otpada koji se skupi će nastati gotovo 500 kilograma humusa koji se može upotrebiti. To je kružna ekonomija. Mi gradimo sistem, a kućni kompostiranje deo je sistema – kazao je ministar ministar zaštite životne sredine i energetike, Slaven Dobrović.

Drugi deo sistema čini, istakao je ministar, odvojeno prikupljanje plastike i papira za što je potrebno sagraditi sortirnice.

– I te projekte planiramo da sufinansiramo EU sredstvima kao što smo nedavno raspisali javni poziv vredan gotovo 145 miliona za finansiranje reciklažnih dvorišta – kazao je on.

Javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu kućnog kompostiranja važi do 7. avgusta. Prema rečima gradonačelnika Zagreba Milana Bandića za projekat je već zainteresovano 400 građana, a stanarima kuća i zasebnih stambenih jedinica Grad je poslao 115.000 dopisa.

– Cilj nam je da osvestimo građane, da razmišljaju o otpadu kao korisnoj materiji, a ne kao trošku ili smeću, a da bi to učinili trebalo bi odvajati otpad. Grad Zagreb će, na osnovu Plana upravljanja otpadom Republike Hrvatske za period 2017-2022. godine, koji je Vlada RH usvojila u januaru 2017, doneti svoj plan upravljanja otpadom te zajedno s preduzećem “Čistoća” i resornim ministarstvom napraviti novi iskorak u upravljanju otpadom. Poslali smo 115 hiljada dopisa porodicama koje žive u zasebnim stambenim jedinicama i sve ih pozivamo da nam se pridruže i da zajedno rešimo ovaj problem, jer jedino zajedno to možemo – izjavio je gradonačelnik Bandić.

Ekološka zgrada REC-a u Sentandreji (FOTO)

15.04.2017

REC zgrada, Sentandreja, Mađarska — Foto: REC.org

Konferencijski centar međunarodne organizacije Regionalni centar za zaštitu životne sredine za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), koji se nalazi na samoj obali jednog od dunavskih rukavaca u Sentandreji, spada u tehnološki inovativne i energetski efikasne objekte u kojima je emisija CO₂ svedena na minimum.

Zgrada je renovirana 2008. godine kada je urađena nova izolacija, a uvedene su i brojne druge mere energetske efikasnosti, pa je emisija CO2 sa nekadašnjih 64 tone smanjena na 34 tone na godišnjem nivou.

Na krovu ovog zdanja postavljeni su solarni paneli odakle se dobija električna energija neophodna za nesmetan rad REC-a, a 12 toplotnih pumpi obezbeđuju idealnu i efikasnu klimatizaciju u svim prostorijama.

Dnevna proizvodnja električne energije iz solarnih panela iznosi 7,87kWh.

Energetski portal imao je čast da poseti ovu jedinstvenu zgradu u regionu.

Zaista nas je oduševila.

(Tamara Zjačić)

Nekada najveća, danas najzelenija zgrada na svetu – Empire State Building (FOTO) (VIDEO)

15.04.2017

Empire State Building. Njujork — Photo: Pixabay

Čuvena zgrada u Njujorku „Empajer Stejt bilding“ (Empire State Building), koja poseduje zlatni LEED sertifikat za energetsku efikasnost, nedavno je postavila i zeleni krov. Ovaj krov se prostire na 845 kvadratnih metara, a sastoji se od četiri dela. Postavljen je na dvadeset prvom, dvadeset petom i tridesetom spratu, a instalaciju je izvršila kompanija „Xero Flor“ koja se bavi postavljanjem zelenih krovova u Americi i Kanadi.

Zeleni krovovi, osim estetske, imaju i ulogu prečišćavanja vazduha i kišnice, kao i filtriranja atmosferskih padavina.

Ova zgrada je smanjila i potrošnju svoje energije za 38% upotrebom novih tehnologija. Postavljeni su trostruki prozori čiji je koeficijent izolacije gotovo identičan zidovima, a svih 6500 prozora u zgradi zamenjeno je specijalnim oknima koji leti smanjuju toplotu, dok je zimi zadržavaju. Osim toga, postavljene su i štedljive sijalice. Projekat je koštao oko 20 miliona dolara.

Inače, „Empajer Stejt bilding“ je vlasnik zlatnog LEED sertifikata koji dodeljuje Savet zelenih zgrada SAD-a (US Green Building Council – USGBC). Ovaj standard započet je 1994. godine, a do sada se osim u SAD-u primenjuje i u preko više od 40 zemalja sveta. LEED sertifikacija može biti zatražena za objekat koji je izgrađen, ali i za onaj koji je u planu, a odluka je transparentna s obzirom da je svaki podatak dostupan javnosti. U zavisnosti od broja bodova objekat može posedovati osnovni, srebrni, zlatni ili platinasti LEED sertifikat.

S.J.

Crna Gora spremna za zeleniji saobraćaj

15.04.2017

Tri studije koje su pripremljene u okviru projekta EU „Razvoj održivog korišćenja energije u Crnoj Gori“ predstavljeni su na završnoj prezentaciji pomenutog projekta, koja je u četvrtak održana u Podgorici.

Reč je o Studiji o potencijalima za proizvodnju i korišćenje biogoriva u sektoru saobraćaja u Crnoj Gori, Studiji o mogućnosti uvođenja alternativnih goriva u sektor saobraćaja i Studiji o potencijalima energetske efikasnosti u saobraćaju, koje predstavljaju jedan deo dokumenata pripremljenih u cilju realizacije politike održivog korišćenja energije u sektoru saobraćaja i implementacije preuzetih međunarodnih obaveza.

Na osnovu studija je pripremljen i Akcioni plan za primenu obnovljivih izvora energije i mera energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja, koji sadrži 28 aktivnosti koje su grupisane u 12 mjera.

Cilj projekta je da doprinese daljim energetskim reformama u Crnoj Gori u cilju usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u oblasti energetike, kroz pripremu strateških, regulatornih i drugih dokumenata za održivo korišćenje energije, sa fokusom na sektor saobraćaja.

Predavači na prezentaciji bili su stručnjaci angažovani na projektu prof. dr Dragoslava Stojiljković (Mašinski fakultet u Beogradu) i dr Milić Čurović (Biotehnički fakultet u Podgorici).

Radionici su prisustvovali predstavnici ministarstava nadležnih za energetiku, održivi razvoj i turizam, ruralni razvoj i poljoprivredu, saobraćaj i pomorstvo, predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine, Monstat-a, Regulatorne agencije za energetiku, predstavnici nevladinog sektora i drugih međunarodnih organizacija sa sjedištem u Crnoj Gori.

KONAČNO, STAGNIRA CENA NAFTE: SAD povećava proizvodnju, a OPEK smanjuje

14.04.2017

Cene nafte ostale su u četvrtak nepromenjene na međunarodnim tržištima, pod ujednačenim uticajem rasta američke proizvodnje i rezova u proizvodnji Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEK) i drugih proizvođača.

Na londonskom je tržištu jutros cena barela ostala nepromenjena u odnosu na prethodno zatvaranje, na 55,86 dolara. U sredu se je popela na najviši nivo u nedelju dana, na 56.65 dolara, ali je nakon toga izgubila tlo pod nogama.

Ni cena barela na američkom tržištu nije se znatnije menjala, pa se kreće oko 53,05 dolara. Cena barela na tom tržištu dotakla je u jučerašnjem danu 53,76 dolara, najviši nivo od 7. marta.

Trgovci su koncentrisani na preliminarne procene američke proizvodnje u nedeljnom izveštaju o nastavku rasta domaće proizvodnje. Izveštaj je takođe pokazalo povećanje zaliha u čvorištu Cushing, za 276.000 barela u nedelji do 7. aprila.

Ipak, podaci su pokazali i neočekivani nedeljni pad ukupnih američkih zaliha sirove nafte za 2,2 miliona barela, dok je uvoz smanjen za 717.000 barela dnevno.

– U sredu je došlo do malog preokreta cena nafte, i to uprkos pozitivnim vestima. Čini se da su na cene u blagoj meri uticali podaci o rastu američkih zaliha – kazao je glavni tržišni strateg u sidnejskom CMC Marketsu, prenosi portal Energetika.

Cene nafte u Londonu i na američkom tržištu juče su rasle, podržane porukom Saudijske Arabije drugim članicama OPEK i drugim proizvođačima, da namerava da produži rezove snabdevanja nakon juna.

OPEK i drugi proizvođači, uključujući Rusiju, dogovorili su se krajem novembra da će smanjiti proizvodnju za oko 1,8 miliona barela dnevno u prvoj polovini 2017. godine kako bi zauzdali prezasićenost.

Američki podaci o stanju zaliha objavljeni su nakon izveštaja OPEK-a o smanjenju proizvodnje u martu iznad dogovorenoga, pokazali su podaci grupe u mesečnom izveštaju.

Cene nafte takođe su podržali i carinski podaci koju ukazuju da je Kina u martu uvezla rekordnih 9,17 miliona barela sirove nafte i time se svrstala na čelnu poziciju najvećeg uvoznika do sada u ovoj godini.

OPEK je takođe povisio i prognozu snabdevanja iz zemalja koje nisu članice u 2017. godini jer više cene podupiru oporavak američke proizvodnje iz škriljca, te je smanjio procenu potražnje za OPEK-ovom naftom u ovoj godini.

Odvojeno je OPEC na svojoj internet stranici objavio da je cena barela referentne korpe u sredu iznosila 53,67 dolara, što je 31 cent više u odnosu na prethodni dan trgovanja.

Izgradili biste vetropark? Evo kako da dobijete vetar u leđa

14.04.2017

Vetropark, Njiva, kukuruz — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako nam se čini da vetrovi u Srbiji duvaju žestoko i ponekad nemilosrdno, mi se ipak ne nalazimo u vrhu evropskih zemalja koje imaju izuzetno veliki potencijal iskorišćenja ovog jeftinog i veoma isplativog vida energije. Međutim, postoje oblasti u našoj zemlji na kojima je brzina vetra više nego dovoljna za izgradnju vetroelektrana i tu uglavnom spada košavsko područje, kao što su južni Banat i istočna Srbija.

I dok je brzina vetra prvi uslov za razmatranje ideje o izgradnji vetroelektrane na određenoj lokaciji, a ona zavisi od konfiguracije terena, objekata na tlu i njihove visine, potrebno je uzeti u obzir još jedan veoma važan kriterijum – ukupan broj sati tokom godine kada vetar duva prosečnom brzinom većom od 6m/s.

Budući da se potencijalni investitori u vetroelektrane nadaju da će Vlada Republike Srbije doneti odluku o povećanju kvote koja trenutno iznosi 500MW a važi do 2020. godine, vreme koje im je na raspolaganju trebalo bi da iskoristite za kontinuirano merenje brzine vetra na odabranoj lokaciji u trajanju od barem godinu dana. Ovo je važan korak jer samo na ovaj način moguće je tačno proceniti koliko električne energije bi se proizvelo u planiranoj vetroelektrani.

Ovo su samo neki od saveta za sve investitore koji planiraju da ulože svoj novac u izgradnju vetroparkova. Kompletan tekst – u kome možete pronaći izuzetno korisne podatke, tabelu, uredbe, mape, izveštaje o energetskom potencijalu vetra, kao i linkove međunarodnih agencija za obnovljive izvore energije sa uporednim prikazom cena turbina u svetu, kao i brojne druge informacije – pročitajte na ovom LINKU.

(Tamara Zjačić)

Počela priprema dokumentacije za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom „Kalenić“

14.04.2017

U četvrtak, 13. aprila je u Ubu potpisan Memorandum o razumevanju (MoR) koji će omogućiti pripremu tehničke dokumentacije za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom sa deponijom „Kalenić“, kao i uspostavljanje sistema za integralno upravljanje komunalnim otpadom za Kolubarski region. Memorandum su potpisali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Kancelarije za Evropske integracije, Regionalnog preduzeća „Eko-tamnava“ i 11 gradova/opština učesnika u zajedničkom projektu.

Potpisivanjem Memoranduma će biti pripremljena neophodna dokumentacija, kojom se obezbeđuje završetak aktivnosti na trenutno najvećem regionalnom projektu u Srbiji iz oblasti zaštite životne sredine.

– Regionalni centar „Kalenić“ obuhvata 11 gradova i opština (Valjevo, Obrenovac, Lazarevac, Ub, Barajevo, Vladimirci, Lajkovac, Mionica, Koceljeva, Osečina i Ljig) sa oko 363.000 stanovnika. Javna komunalna preduzeća na tom prostoru u proseku dnevno sakupe oko 330 tona čvrstog neopasnog komunalnog otpada, zbog čega je izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom sa deponijom „Kalenić“ od velike važnosti za uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom na ovom području – istakao je Zoran Petrović, direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Eko-Tamnava“.

Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, navela je da će izgradnja Regionalnog centra „Kalenić“ doprineti unapređenju upravljanja otpadom i povećanju stope reciklaže, i još jedan je u nizu koraka preduzetih za uređivanje komunalne infrastrukture i integralni pristup za upravljanje otpadom u Srbiji.

– Republika Srbija ima 9 regionalnih sanitarnih deponija. Prema važećoj nacionalnoj Strategiji, planira se uspostavljanje 27 regionalnih sistema za upravljanje otpadom. Trenutno proizvedemo 2,5 miliona tona otpada, od čega tek 400 hiljada tona završi na sanitarnim deponijama, a ostatak na smetilištima. Tek 5% otpada se reciklira i ponovo iskoristi. U narednih 15 godina, Srbija će morati u potpunosti da preokrene situaciju. To je za celo društvo veliki izazov i zahteva uključenost i posvećenost svih zainteresovanih strana, počevši od svakog od nas ponaosob, pa do institucija na lokalnom, nacionalnom, ali i međunarodnom nivou – rekla je Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Projekat izgradnje Regionalnog sistema za upravljanje otpadom „Kalenić“ nalazi se na listi prioritetnih infrastrukturnih projekata, u okviru dokumenta Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period 2014 – 2017. sa projekcijama do 2020. godine, koju je usvojila Vlada Republike Srbije.

Konkurs za učešće na 23. FEP-u

14.04.2017

Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade raspisao je konkurs za učešće na 23. Festivalu.

Na konkurs se mogu prijaviti sva profesionalna pozorišta za decu i mlade, a predstave koje ispunjavaju uslove učešća moraju biti namenjene isključivo deci predškolskog i nižeg školskog uzrasta, izvode ih profesionalci, izražavaju se bilo kojim vidom pozorišnog stvaralaštva za decu, bave se ekologijom ili odgovaraju tematici ovogodišnjeg slogana festivala Mojim velikim zatvorenim očima, mogu da se prilagode uslovima igranja u prirodi.

Rok za prijavu je 15. maj 2017. godine, a o rezultatima selekcije svi učesnici biće obavešteni najkasnije do 15. juna 2017. godine.

izvor: fep.org.rs

Sandra Jovićević

Javna prezentacija Nacrta Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“

13.04.2017

javni-uvid — Foto: ekourb.vojvodina.gov.rs

U sredu, 12. aprila 2017. godine u zgradi Opštine Irig održana je javna prezentacija Nacrta Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“, organizovana od strane nosioca izrade ovog Prostornog plana, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Obrađivač ovog Prostornog plana je JP „Zavod za urbanizam Vojvodine” iz Novog Sada.

Javni uvid u Nacrt Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“ i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“ na životnu sredinu, održava se u trajanju od 30 dana, od 30. marta 2017. do 28. aprila 2017. godine u opštinama: Irig, Inđija, Stara Pazova, Pećinci, Ruma i u Gradu Sremska Mitrovica, kao i u prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine u Novom Sadu.

Kako je saopšteno, kroz prezentaciju je dat prikaz Prostornog plana sa ciljem da se utvrde planska rešenja za izgradnju i funkcionisanje regionalnog sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“, čime bi se omogućilo racionalno korišćenje postojećih resursa podzemnih voda na posmatranom području, kao i zahvatanje, prerada i distribucija vode za piće ovog regiona.

Nakon prezentacije upućen je poziv zainteresovanim licima da dostave primedbe na Nacrt Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“, do kraja trajanja javnog uvida, u pisanoj formi, organima zaduženim za poslove urbanizma u jedinicama lokalnih samouprava i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Nacrt pregovaračke pozicije za poglavlje 27 do juna

13.04.2017

Vodopad, Priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija planira da prvi nacrt pregovaračke pozicije za poglavlje 27 – životna sredina, pripremi do juna a da konačna verzija bude spremna do decembra. U pregovorima o tom poglavlju verovatno će se tražiti 16 prelaznih perioda za primenu direktiva. Srbija će morati da radi na uspostavljanju stabilnog mehanizma finansiranja i jačanju administrativnih kapaciteta u oblasti životne sredine, rečeno je na treningu za medije o životnoj sredini koji je ove nedelje održan u Sentandreji, u Mađarskoj.

Sekretar pregovaračke grupe za poglavlje 27, Sandra Milićević Sperlić, rekla je da je u planu da se prvi nacrt pregovaračke pozicije priremi do juna a finalna verzija uputi na usvajanje Vladi do decembra, pošto prođe konsultacije sa Evropskom komisijom, i zatim dostavi Komisiji.

Sažetak pozicije bi od juna bio dat na komentare javnosti, a plan je da se do septembra unesu eventualne izmene na osnovu toga, rekla je Milićević Serlić na treningu koji je za srpske novinare organizovao Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu (REC) od 9. do 11. aprila u svom sedištu – “pametnoj”, energetski efikasnoj zgradi sa niskim nivoom emisija, u Sentandreji.

– Srbija se nada da bi, pod uslovom da se sve odvija u skladu s njenim planovima, u martu naredne godine mogla da usledi i pregovaračka pozicija EU – rekla je ona.

Više o ovoj temi pročitajte na portalu Euractiv u članku koji je napisala Maja Poznatov.

Briga o životnoj sredini mora da bude u središtu pažnje svih nas (FOTO)

13.04.2017

Met Makgrat, Zorica Korać, Igor Kostić — Foto: EP

Predstavnici srpskih medija i organizacija civilnog društva imali su izvanrednu priliku da u sklopu obuke održane početkom aprila u konferencijskom centru Regionalnog centra za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu – REC u Sentandreji čuju kako se o problemima u životnoj sredini izveštava u Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj i da uporede ova iskustva sa načinom izveštavanja u našoj zemlji.

Tokom trodnevnog treninga tridesetak novinara i urednika iz raznih domaćih medijskih kuća sticalo je nova saznanja kroz prezentacije Meta Makgrata, dugogodišnjeg novinara BBC-ja o životnoj sredini, Pavela Činčere, vlasnika najposećenijeg sajta o ekologiji u Češkoj i Tomaša Ulanovskog, novinara specijalizovanog za ekologiju koji radi u Gazetu Viborči, poljskom dnevnom listu.

Osim novinara, na skupu su govorile i Sandra Sperlić, predstavnica Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije i Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR, koje su dale prikaz napretka naše zemlje u procesu usvajanja evropskih zakona iz poglavlja 27 koje se u celosti odnosi na zaštitu životne sredine.

Na samom kraju obuke, urednik CINS-a Dino Jahić i novinari BIRN-a Aleksandar Đorđević i Dragan Gmizić jasno i ilustrativno su ukazali na probleme u izveštavanju o gorućim ekološkim temama u Srbiji pruživši konkretne savete o tome kako poboljšati zainteresovanost javnosti za pitanja životne sredine.

(Tamara Zjačić)

Saradnja Srbije i Kine u oblasti upravljanja vodama

13.04.2017

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospodin Branislav Nedimović i potpredsednik Odeljenja za Evroaziju kompanije „Sinohydro Corporation Limited“ gospodin Jan Fan potpisali su Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i te kineske kompanije o razvoju i unapređenju vodne infrastrukture Srbije.

Potpisani dokument zaključen je na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, koji je potpisan 2009. godine u Pekingu. Cilj uspostavljanja dugoročne saradnje jeste unapređenje i razvoj sistema upravljanja vodama i vodne infrastrukture u Republici Srbiji.

Takođe, postignut je dogovor o početku saradnje kroz analizu stanja vodne infrastrukture u našoj zemlji i pripremi neophodnih studija za potencijalna ulaganja i projekte u toj oblasti, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Makiš planira da postavi solarne panele na krovovima

13.04.2017

Sekretarijat za energetiku Grada Beograda raspisao je javni poziv za izradu Studije opravdanosti sa idejnim projektom, za ugradnu solarnih panela na ravnim krovovima JKP Vodovod i kanalizacija. U pitanju je krov zgrade fabrike Makiš – proizvodni pogon Beogradskog vodovoda.

Ova javna nabavka koja se odnosi na odabir optimalnog tehničkog rešenja, kao i na preciznije proračune isplativosti ovog investiranja. Takođe, ostavljena je mogućnost za ispitivanje eventualnog eksternog finansiranja.

U Prethodnoj studiji opravdanosti i generalnom projektu, dat je preliminarni izbor tehničkog rešenja za korišćenje Sunčeve energije u proizvodnji struje.

Osnovna svrha izrade navedene dokumentacije je jasan i tačan prikaz opravdanosti investiranja, sa sledećim podacima: instalisana snaga postrojenja, očekivana proizvodnost postrojenja, očekivani prihod od prodaje struje (ili smanjeni rashod za kupovinu, ako struja bude korišćena za sopstvene potrebe), odnos sopstvenih i pozajmljenih sredstava za realizaciju investicije, period povrata ulaganja.

Obilazak lokacije će biti organizovan 26. aprila 2017, uz određene uslove, koje je naručilac precizirao. Ponude se mogu dostaviti do 10 časova, 11. maja, a istog dana biće otvorene. Rok za završetak dokumentacije je minimum 30, a maksimum 60 kalendarskih dana od dana potpisivanja ugovora.

IRENA VOJAČKOVA-SOLORANO: Zeleni klimatski fond biće najveći finansijski mehanizam

13.04.2017

Klimatske promene predstavljaju globalni problem, a obaveza je svake države da aktivno učestvuje u borbi protiv ovih promena. Srbija planira da ratifikuje Pariski klimatski sporazum najkasnije do polovine 2017. godine i da uskoro donese Zakon za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Tokom septembra 2016. godine u Privrednoj komori Srbije promovisan je početak rada na Strategiji protiv klimatskih promena. Na brojnim skupovima tokom 2015. i 2016. godine moglo se čuti da će Srbija moći da koristi međunarodne fondove za sprovođenje svojih obaveza u borbi protiv klimatskih promena, kao i određena sredstva EU. Tokom juna 2016. godine u Francuskoj ambasadi u Beogradu, savetnica stalne koordinatorke UN u Srbiji gospođa Borka Jeremić je izjavila da novi okvir razvojnog partnerstva sa Srbijom za period od 2016. do 2020. godine predviđa podršku Vladi Srbije u razvoju kapaciteta za borbu protiv klimatskih promena i upravljanju prirodnim resursima.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović je tada istakla da je vrednost projekata koji su podržani tim programom 11 miliona dolara, od čega će u narednih 5 godina 2,2 miliona biti obezbeđeno iz globalnog fonda GEF, 5 miliona dolara iz budućeg Fonda za životnu sredinu Srbije, a ostatak od donatora.

U razgovoru sa stalnom koordinatorkom kancelarije UN u Srbiji, gospođom Irenom Vojačkovom Solorano za Energetski portal saznajemo kako se ocenjuje aktivnost Srbije u rešavanju najvećeg izazova čovečanstva.

EP: Ultimativni cilj UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) je da se stabilizuje emisija ugljen-dioksida u atmosferu, odnosno klimatske promene se dovode u vezu sa najvećim zagađivačem, a to je industrija. Kako se prema Vašem mišljenju problem klimatskih promena reflektuje ili će se reflektovati na svetsku industriju i privredu?

Irena Vojačkova Solorano: Energetski sektor, industrija i privreda uopšte, ključni su emiteri gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i svakako predstavljaju veliki potencijal u smanjenju tih emisija i samim tim ublažavanju posledica klimatskih promena. Postizanje nacionalnih i međunarodnih ciljeva u smanjenju emisija GHG prvenstveno će se postići ulaganjima u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, kao i adekvatno upravljanje otpadom, uključujući i reciklažnu industriju.

Prelazak na energetski efikasnije i nove tehnologije u industrijskom sektoru uz unapređenje efikasnosti samih industrijskih procesa neke su od ključnih mera koje su definisane u izveštajima koje države u razvoju podnose Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.

Još jedan važan segment prelaska na održivi rast predstavlja i ulaganje u sektor saobraćaja, kako sa aspekta energetski efikasnijih vozila, tako i razvoja održive saobraćajne infrastrukture. S obzirom na to da su urbane sredine nosioci privrednog rasta širom sveta, održivo planiranje razvoja urbanih područja u cilju jačanja njihove otpornosti na klimatske promene takođe predstavlja aktuelni globalni trend.

Dakle, klimatske promene jesu izazov i možda najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava, ali istovremeno predstavljaju prekretnicu u razvoju čovečanstva i priliku da se privredni rast i razvoj učine održivim.

EP: Konferencija održana prošle godine u Parizu pod nazivom COP 21 ocenjena je kao najušpesniji i najveći diplomatski događaj na kojem je postignut sporazum. Sporazum postaje važeći kada ga potpies 55 država koje emituju 55 odsto ukupne emisije štetnih gasova. Da li je realno moguće da se sprovede ovaj sporazum po Vašem mišljenju?

Irena Vojačkova Solorano: Ovaj sporazum je rezultat višegodišnjih napora međunarodne zajednice da se usvoji univerzalni multilateralni sporazum o klimatskim promenama. Nakon Protokola iz Kjotoa, kog nije usvojio dovoljan broj zemalja, kao i neusvajanja sporazuma u Kopenhagenu 2009. godine, Ujedinjene nacije i drugi globalni i regionalni partneri poput EU uspostavili su široku koaliciju razvijenih i zemalja u razvoju kako bi stvorili jedan ovako ambiciozan okvir za delovanje. Sporazum iz Pariza šalje jasan signal investitorima, preduzećima i kreatorima politika o tome da je prelazak na održive tokove proizvodnje i potrošnje neminovnost. Ono što je možda i najvažnije je činjenica da su se razvijene države obavezale da će pružiti do sada najviše pomoći u borbi protiv klimatskih promena.

Činjenica da su sporazum potpisale i SAD i Kina potvrđuje globalnu posvećenost procesu. U svrhu podrške sprovođenju Pariskog sporazuma nastao je i Zeleni klimatski fond, kao novi globalni mehanizam finansiranja mera borbe protiv klimatskih promena. Sa ambicioznim ciljevima mobilizacije sredstava od 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine, ovo je ujedno najveći finansijski mehanizam ove vrste do sada i uliva nadu u uspeh sprovođenja dogovorenih obaveza.

EP: Srbija je među prvim zemljama dala svoj plan nacionalne opredeljenosti gde stoji da će do 2030. godine smanjiti emisiju CO 2 u atmosferu za 9,8 odsto u odnosu na referentnu 1990. godinu. Kako ocenjujete aktivnosti Srbije u borbi protiv klimatskih promena?

Irena Vojčakova Solorano: Srbija je veoma posvećena ispunjavanju obaveza u domenu borbe protiv klimatskih promena, kako na međunarodnom planu, tako i u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Prioritet države je svakako usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti klime i energetike. Potpuna primena propisa iz ovih oblasti jeste značajan trošak za privredu i budžet, ali svakako neophodno i dugoročno isplativo ulaganje koje obezbedjuje konkurentnost i plasiranje proizvoda na tržištu. Usklađivanje sa propisima i jačanje neophodnih administrativnih kapaciteta ostaje i dalje osnovni izazov. Administrativni kapaciteti u oblasti klimatskih promena moraju da budu ojačani i na centralnom i na lokalnom nivou kako bi se osigurala efikasna implementacija propisa.

Srbija ispunjava svoje obaveze u domenu izveštavanja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, a trenutno je u procesu izrade i Nacionalna strategija borbe protiv klimatskih promena koja će, nadamo se, odgovoriti na izazove i mogućnosti niskougljeničnog razvoja, a u skladu sa ambicioznim strateškim ciljevima Evropske unije. U finalnoj fazi izrade je i zakonski okvir koji će postaviti osnove za implementaciju EU sistema trgovine emisijama (EU ETS).

Sprovođenje ovog zakonskog okvira u budućnosti će značajno uticati na privredni razvoj i energetiku. Tim UN u Srbiji ceni napore koje ulaže Vlada Republike Srbije kako bi odgovorila na međunarodne obaveze u oblasti klimatskih promena. U tom duhu i novo petogodišnje partnerstvo između Vlade i UN-a predviđa niz konkretnih programskih aktivnosti koje će podržati Vladu da poboljša kapacitet svog odgovora na klimatske promene i da upravlja prirodnim resursima u skladu sa međunarodnim sporazumima. Ovom tematikom se, u okviru svojih mandata, trenutno bavi nekoliko agencija UN i to Fond Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Program UN za životnu sredinu (UNEP), Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), UNESKO, itd.

EP: Šta su prema Vašim podacima najveće pretnje za čovečanstvo od klimatskih promena? Znamo da CO 2 iz antropogenih izvora ostaje vrlo dugo u atmosferi, čak i do 1000 godina, kao i da nema prirodnih procesa da se on smanji ili ukloni. Dajte nam, molim Vas, više podataka o promenama u biljnom i životinjskom svetu, vremenskim nepogodama, da li su učestalije, kakvog su kvaliteta, koje su procene za budući period?

Irena Vojačkova Solorano: Klimatske promene su globalni problem koji predstavlja pretnju kako za privredni rast i razvoj, tako i za sam opstanak čovečanstva. Na ozbiljnost posledica klimatskih promena ukazuju prvenstveno naučni podaci i činjenice Međunarodnog panela za klimatske promene, ali i drugih stručnih službi i akademske zajednice na nivou država. Sa druge strane, svedoci smo sve češćih i intenzivnijih vremenskih nepodoga koje nanose štetu poljoprivredi, infrastrukturi, ali na žalost uzrokuju i ljudske žrtve. U okviru nacionalnih izveštaja koje države podnose Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, detaljno su opisani štetni uticaji klimatskih promena na poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu, zdravlje i biodiverzitet.

Porast srednje godišnje temperature imaće različite uticaje širom planete, od podizanja nivoa mora, do učestalih pojava suša, obilnih padavina, olujnih vetrova i slično. Prema klimatskim scenarijima, prostor kome pripada i Srbija karakteriše dugoročno povećanje prosečnih godišnjih temperatura, kao i dugoročno smanjenje količine padavina, uz povećanje ekstremnih vremenskih prilika, poput toplotnih talasa, suša i epizoda obilnih padavina. Ekstremni vremenski događaji, naročito suša, odnosno povećan broj sušnih dana i dana sa ekstremnim temperaturama, dominiraće budućim klimatskim uslovima.

Što se tiče štete od posledica klimatskih promena, Srbija se još od 2000. godine suočava sa periodima ekstremnih klimatskih uslova i ekstremnih vremenskih događaja koji izazivaju značajne materijalne i finansijske gubitke. Čak i bez dalje promene klimatskih uslova jasno je koliko je prilagođavanje hitno potrebno. Dva, verovatno najbitnija ekstremna klimatska događaja bila su suša iz 2012. godine i poplave iz 2014. godine. Ukupna šteta usled poplava 2014. godine procenjena je na preko milijardu i po evra, pri čemu je procenjena šteta u sektoru poljoprivrede oko 120 miliona evra.

Sa druge strane, suše koje su se dogodile u proteklih nekoliko godina verovatno su prouzrokovale najveće gubitke. Suša 2012. godine bila je posebno ozbiljna i za posledicu je imala smanjenje prinosa pojedinih kultura za oko 50 odsto, što je dovelo do ukupnih gubitaka poljoprivrede od oko 2 milijarde dolara. Izmenjeni klimatski uslovi dovešće i do značajnih promena u sastavu biljnog i životinjskog sveta planete. Vrste mogu da se prilagode na izmenjene uslove sredine, ali je za to potrebno vreme koje u ovom slučaju nemamo na raspolaganju. Samim tim, mnogim vrstama koje su osetljive čak i na male izmene klime i uslova staništa u kom žive, preti izumiranje.

Kada govorimo o odnosu klimatskih promena i zaštite prirode u Srbiji treba ukazati na činjenicu da su, pored šumskih ekosistema, među najugroženijim i ekosistemi močvara i stepa. Šume mogu promeniti svoj sastav, strukturu i distribuciju. Ove posledice će nastati pre svega usled budućeg pomeranja klimatskih zona koje će biti brže nego što su mogućnosti migracije nekih vrsta i tipova šuma. Ističe se i ugroženost planinskih staništa u skladu sa klimatskim promenama. Uzimajući da dve trećine Republike Srbije čine planinska područja, postoje vrste čije su populacije ograničene na planinske vrhove i kao takve nemaju prirodne koridore za migraciju. Ove vrste će biti među onima na koje će klimatske promene najviše uticati. Većina ovih vrsta su endemske i ako nestanu dovešće do smanjenja biodiverziteta, uključujući smanjenje genetičkog diverziteta

EP : Vaše misljenje o COP 22 konferenciji koja se održala u Maroku? Koji su glavni ciljevi ovog puta, teme, aktivnosti?

Irena Vojačkova Solorano: Konferencija u Maroku je prirodni nastavak 21. zasedanja održanog u Parizu 2015. godine. Skup će prvenstveno biti posvećen daljem stupanju na snagu Sporazuma iz Pariza, usaglašavanju pratećih dokumenata koji će olakšati primenu postignutih dogovora, kao i praćenje napretka.

Posebna pažnja biće posvećena merama prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, a države će biti dalje podstaknute na reviziju nameravanih nacionalnih doprinosa smanjenju emisija GHG, u cilju postizanja većih ambicija smanjenja. Kao i uvek, tokom zasedanja biće organizovan niz pratećih događaja na kojima će države i druge zainteresovane strane diskutovati o različitim praktičnim pitanjima vezanim za sprovođenje klimatske politike. Između ostalog, Srbija će takođe nastupiti sa pratećim događajem tokom kog će upravo biti promovisane i mere za podsticanje lokalnog razvoja otpornog na klimatske promene.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović

Globalno zagrevanje otopiće 40 odsto permafrosta

13.04.2017

Klimatske promene ugrožavaju permafrost, odnosno tipično smrznuto tlo Arktika i visokih planinskih regija u kojem se procenjuje da je sačuvano više ugljenika od količine koja je već prisutna u atmosferi.

Prema rezultatima tima britanskih, švedskih i norveških istraživača, otapanje permafrosta sve više zavisi od globalnog zagrevanja nego što se ranije mislilo. Porast temperature mogao bi otopiti do 40 odsto permafrosta, što će uzrokovati znatne emisije gasova sa efektom staklene bašte.

U studiji objavljenoj u časopisu Nature Climate Change, stručnjaci procenjuju kako je permafrostom prekriveno oko 15 miliona kvadratnih kilometara Zemlje. Ukoliko dođe do globalnog porasta temperature za 2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, otopilo bi se oko 6,6 miliona kvadratnih kilometara, odnosno više od 40 odsto permafrosta.

Međutim, naučnici ističu da će u slučaju poštovanja većine ambicioznih ciljeva Sporazuma o klimi iz Pariza, gubitak permafrosta pasti na 4,8 miliona kvadratnih kilometara.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1,2851,2861,287...1,670 Page 1,286 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM