JKP “Parking servis” Novog Sada je u saradnji sa Prokredit bankom u utorak pustio u rad prvi punjač za električne automobile u Novom Sadu.
Puštanju u rad su prisustvovali Stevan Lugonja, direktor “Parking servisa” i Danko Kalkan, koodinator za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine „Prokredit“.
Istaknuto je da je ovo prvi punjač za električne automobile u Novom Sadu, a korišćenje je besplatno za sve korisnike.
izvor: parkingns.rs
Sandra Jovićević
Postoji opravdana bojazan da će Jugoistočna Evropa izgubitu korak sa ostalim delom kontinenta ako se ne usvoji dugotrajnu i dalekosežnu strategiju ulaganja u sistem održive, efikasne, obnovljive energije – budući da se u narednih 10 godina očekuje da gotovo 90 odsto energetske infrastrukture koja koristi lignit (smeđi ugalj) ili zatvori ove pogone ili započne njihovu rekonstrukciju.
Odluku o tome čime zameniti postojeće kapacitete na mrki ugalj neophodno je doneti što pre. S obzirom na period gradnje novih postrojenja od 5 do 8 godina i njihov životni vek od 40 do 50 godina, ulaganja u energiju moraju biti rukovođena jasnim dugoročnim ciljevima.
Kao podrška kreiranju dugoročne vizije za razvoj regiona, grupa organizacija iz Albanije, BIH, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Srbije, okupljena oko projekta „Održiva energija za JIE” razvila je Energetski model 2050. za Jugoistočnu Europu, koji je baziran na Kalkulatoru 2050 – alatu koji je razvilo Odeljenje za energiju i klimatske promene Velike Britanije (UK DECC), a koji su uspešno koristile brojne zemlje*. Zahvaljujući učešću beogradske nevladine organizacije „Fractal” u ovom projektu, dostupan nam je ovaj energetski model koji olakšava istraživanje širokog raspona energetskih i emisionih scenarija i mogu ga koristiti kako tehnički stručnjaci i donosioci odluka tako i zainteresovana javnost. Građanima ova alatka pruža mogućnost da kreiraju mišljenje i stav o svojoj energetskoj budućnosti.
Pomoću ovog modela, partnerske organizacije izdvojile su i uporedile dva scenarija za region. Prvi sledi najgoru putanju u pogledu uticaja na klimu i podrazumeva kontinuiranu zavisnost od fosilnih goriva, sa isključivim fokusom na nova postrojenja za proizvodnju energije iz uglja umesto na nova postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, a bez ambicioznih ciljeva za povećanje energetske efikasnosti. Nasuprot njemu, niskokarbonski scenario pokazuje kako region može smanjiti gubitke i preći na sistem održive, efikasne, obnovljive energije, čime zemlje mogu zadovoljiti cilj smanjenja emisije štetnih gasova za 80 odsto do 2050. u odnosu na 1990. godinu. U tom scenariju, transformacija sektora transporta, i posebno elektrifikacija transporta predstavljaju suštinsku deonicu puta u pravcu dekarbonizacije.
Emisija iz transporta, koji trenutno čini blizu 15 odsto ukupne emisije štetnih gasova (podatak iz 2010. godine) uzročnik je zagađenja vazduha i buke, naročito u gradovima. Ukoliko mobilnost bazirana na sadašnjem modelu ostane nepromenjena i dominantna praksa u regionu do 2050. godine, potrošnja energije i emisija štetnih gasova u sektoru transporta uvećaće se za gotovo 50 odsto u odnosu na današnje vrednosti. Nasuprot ovom scenariju, unapređenje efikasnosti vozila, prelazak sa benzinskih i dizel na električne motore i napredak u logističkom planiranju i pametnim rutama, doprineli bi smanjenju potrošnje energije i zavisnosti od pretežno uvozne nafte do 2050. godine.
Oslanjajući se na očekivane trendove u EU, ovaj scenario razvoja putničkog transporta sadrži pretpostavku da će 80 odsto drumskih putničkih vozila do 2050. godine biti na električni ili kombinovani, hibridni pogon. Istovremeno se očekuje i smanjenje korišćenja automobila, naročito u gradovima i za kratka putovanja.
Primeri koje nude zemlje poput Norveške, u kojoj je do aprila 2015. godine registrovano 50.000 električnih vozila, donose važne praktične smernice u pogledu politike i podsticajnih mehanizama kao što su oslobađanje od poreza, prednost u dobijanju parking mesta ili mogućnost vožnje trakama za autobuse. Istovremeno, tržište električnih vozila ubrzano se razvija, uvode se novi modeli za prevoz na električni pogon, uz očekivani pad troškova masovne proizvodnje.
Oslanjajući se na očekivane trendove u EU, novi scenario razvoja putničkog transporta sadrži pretpostavku da će 80 odsto drumskih putničkih vozila do 2050. biti na električni ili kombinovani, hibridni pogon.
Analiza troškova različitih scenarija u modelu pokazuje da put ka čistoj energiji neće biti skuplji od sadašnjih planova: dugoročno gledano, zemlje mogu uštedeti novac zahvaljujući većoj energetskoj efikasnosti i uštedama u potrošnji energije. Iako su potrebna značajna ulaganja u javni prevoz, biciklističke mreže i urbanističko planiranje, kapitalni troškovi i troškovi goriva do 2050. godine biće manji nego u scenariju koji pretpostavlja povećano korišćenje automobila.
* Zemlje koje su razvile energetski model na bazi Kalkulatora 2050 su: Velika Britanija, Belgija, Kina, Južna Koreja, Južnoafrička Republika, Indija, Japan, Tajvan, Meksiko, Kolumbija, Bangladeš, Vijetnam, Tajland, Indone zija, Nigerija, Švajcarska, Austrija i Australija. Alžir, Brazil i Mađarska su u postupku kreiranja ovog modela.
Prevedeno i preuzeto iz publikacije: South East Europe, The EU Road or the Road to Nowhere, An energy roadmap for 2050 – A guide to the future
Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.
Volonteri Ruralnog centra Sova su 22. decembra zajedno sa učenicima Srednje medicinske škole „Draginja Nikšić“ zasadili sadnice tri tuje, dve trešnje i po jedno stablo smreke, ginkga u školskom dvorištu u okviru projekta „Da opet čujemo cvrkut vrabaca“.
– Projekat je podržan ugovorom o Donatorstvu od strane EATON Electric d.o.o. čime je predviđena kupovina sadnog materijala (smaradne tuje, smreke, ginkgo, domaće autohtone sorte voća, zbunasta vegetacija i slično) u školska dvorišta, sa ciljem povećanjem uslova gneždena i boravka ptica pevačica, kaže Marko Cvijanović, predsednik Ruralnog centra Sova.
Tokom narednih meseci nastaviće se sadnja u saradnji sa ekološkim i biološkim sekcijama osnovnih škola u Sremskoj Mitrovici, Mačvanskoj Mitrovici i Laćarku koju će pratiti edukativne radionice o pticama.
Milisav Pajević
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je ugovore sa predstavnicima reciklažne industrije, na osnovu čega će ovom sektoru do kraja godine biti isplaćena podsticajna sredstva. Time je ispunjena najava ministra Trivana data na sastanku sa reciklerima održanom početkom ovog meseca da će im biti isplaćena zaostala sredstva, i time podržana stabilnost njihovog poslovanja.
Na sastanku sa predstavnicima reciklažne industrije ministar Trivan je istakao da su oni značajan partner u naporima da se u Srbiji razvije cirkularna ekonomija, odnosno da se održivim upravljanjem otpadom ojača zelena ekonomija i ukupan privredni rast zemlje.
Na osnovu naknadne isplate zaostalih podsticajnih sredstava, odnosno Javnog konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za 2015. godinu, reciklerima će biti isplaćeno više od 450 miliona dinara. Dodela podsticajnih sredstava od vitalnog je značaja za zaštitu životne sredine jer podstiče pravilno zbrinjavanje posebnih tokova otpada, ali ujedno doprinosi stabilnijem poslovanju i očuvanju radnih mesta u reciklažnoj industriji.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Agencija za zaštitu životne sredine je 26. decembra 2017. u saradnji sa Opštinom Kosjerić postavila i aktivirala mobilnu automatsku stanicu za praćenje kvaliteta vazduha (AMSKV) u Kosjeriću.
Kontinuirano će se meriti koncentracije sumpordioksida, azotnih oksida, suspendovanih čestica i ugljen monoksida.
Rezultati merenja koncentracija zagađujućih materija u vazduhu sa mobilne AMSKV u Kosjeriću mogu se pratiti u realnom vremenu na web stranici Agencije, uz rezultate iz cele državne mreže za automatski monitoring kvaliteta vazduha u Republici Srbiji.
izvor: sepa.gov.rs
Sandra Jovićević
Tokom 2014. godine u Južnoj Africi jedan nosorog bio bi ubijen na svakih osam sati. Prema proračunima neprofitne organizacije Save the Rhino statistički podaci iz 2016. nisu ništa manje poražavajući. Iako je lov opao za 10 odsto, ilegalno je ubijeno 1054 pripadnika ove životinjske vrste. Mnoge nosoroge života je koštao upravo njihov rog. Kriza je počela u Zimbabveu u Africi. Povoljnu klimu za krivolov predstavljale su teška socio-ekonomska i politička situacija u državi. Lovačke bande zatim su pažnju usmerile na susednu Južnu Afriku da bi u 2013. godini lov bio proširen i na druge afričke zemlje.
S obzirom na to da krivolovce nisu zaustavljali ni zakoni koji su zabranjivali ubijanje ovih životinja, vlade, preduzeća i organizacije nastojali su da zajedničkim snagama pronađu alternativno vaninstitucionalno rešenje. Spas su pronašli u sintetičkim rogovima.
Zašto je potražnja za njihovim rogovima toliko visoka da počinje da njihovu vrstu dovodi u opasnost od istrebljenja? Za rog nosoroga pogrešno se veruje da ima lekovita svojstva te se upotrebljava u tradicionalnoj medicini. U formi praha koristi se za lečenje svega – od mamurluka do karcinoma. Međutim, osnova roga je keratin, ista supstanca koja se nalazi u sastavu ljudske kose, što bi značilo da bi čaj napravljen od ostataka sa poda lokalne berbernice imao isti medicinski efekat kao rog nosoroga. Potražnja je najveća u Aziji, u Kini i Vijetnamu, gde kilogram ove robe ide i do 50 hiljada evra. Njegova visoka cena i retkost čine ga luksuzom koji doprinosi društvenom statusu svog posednika i ključ su njegove privlačnosti. Upravo iz tih razloga, malo je verovatno da će kupcima jeftinije i dostupnije opcije biti jednako primamljive. Baš kao što ni niža cena i raspoloživost cirkona nije uticala na opadanje trgovine dijamantima, u glavama bogatih potrošača sintetička alternativa skupog roga teško će da zameni originalni proizvod.
Iako su sintetički rogovi bio-inženjerski izum nastao iz dobre namere, njihova distribucija mogla bi da ima kontraefekat i da učini da cena autentičnih skoči. Mnogi će novac lakomisleno da daju za rog neproverenog porekla, problem su oni koji su spremni da idu toliko daleko da vrše DNK analize. Naučnici veruju da će tržište i dalje da ostane preveliko. Čak i da samo jedan procenat populacije istočne Azije istinski želi rog i može sebi da ga priušti, to je i dalje zastrašujući broj od 10 miliona ljudi čiji hir i želja za dokazivanje mogu da dovedu u pitanje opstanak čitave vrste.
Teške okolnosti u kojima su se našli nosorozi naveli su ljude da posegnu za etički upitnim merama za njihovu odbranu. Oni bi zatrovali rogove dovodeći na taj način one koji ih konzumiraju u medicinske svrhe u potencijalnu životnu opasnost. Čak ukoliko bi i ovo ekstremno rešenje bilo delotvorno, ono bi stalo na kraj samo prodaji rogova namenjenim za lečenje. Vlasnici bi se i dalje razmetali njima kao simbolom statusa, bilo prikazujući ih kao celinu ili kao delove ukrasa ili nakita.
Zaštita nosoroga zahteva mnogo novčanih sredstava od država. Ugrađivanje kamera i GPS implanata u rogove su neki od načina kojim bi se moglo ući u trag lovokradicama. Jasno je da su u borbi za nosoroge potrebni preduzumljivi ljudi koji razmišljaju van kutije. Iako sintetički rogovi na papiru zvuče kao spas, kontekst trgovine ovim skupocenim dobrom je specifičan i složen i jednostavna rešenja koja zvuče previše dobro na kraju bi mogla da se izjalove.
Elektrane koje zagađuju okolinu u Kini, moraće da biraju između toga da plate za zagađenje ili same “počiste za sobom”.
Najveći globalni emiter gasova staklene baste, Kina, lansirala je novi mehanizam za redukciju ugljenika, u formi sistema za razmenu emisija.
Čelnici kineske vlade, prošle nedelje su odobrili planove za sistem za razmenu emisija ugljenika koje će se u početku ticati elektrana a kasnije proširiti na čitavu ekonomiju.
“Ovo će promeniti čitavu situaciju”, rekao je Natanijel Keohan, zamenik predsednika Fonda za odbranu okoline, organizacije koja se bavi zaštitom životne sredine u Americi. “Ovo je odličan primer globalnog liderstva od strane kineske vlade.”
Kineski stručnjaci su procenili da će emisija ugljenika u Kini dostići svoj vrhunac 2030. godine i nakon toga će početi da opada. Ovaj novi sistem mogao bi omogućiti Kini da taj vrhunac dostigne ranije a da njeno delovanje bude u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma koji predviđa svetski porast temperature koji nije veći od 2 stepena.
Pod ovim novim sistemom, elektrane u Kini dobiće dozvolu za emitovanje određene količine ugljen dioksida. One elektrane koje uspeju da svoje emisije, povećanjem efikasnosti održe ispod one dozvoljene, moći će da prodaju preostale “bodove” drugim elektranama. Ovo će rezultirati time da će zagađivači raditi na tome da postanu efikasniji ili da jednostavno plate za štetu koju čine okruženju.
Kineski energetski sektor je odgovoran za oko 3.3 milijarde tona ugljenika koje se godišnje ispuste u atmosferu, što čini ovaj novi sistem jednim od najvažnijih svetskih mehanizama za smanjenje emisija gasova staklene bašte.
Ova inovacija, odredila bi efektivnu nacionalnu cenu emisije ugljenika. Plan je bio u fazi planiranja od 2015. godine a testiran je na provincijalnom nivou. Kineska vlada, razmatrala je ovaj sistem više od decenije. Implementacija ovog novog sistema trajaće nekoliko meseci do jedne godine. Cena emisija biće poznata najverovatnije kasnije 2018. godine. Kada postane potpuno operacionalan sistem će se proširiti na 8 sektora: energetski, proizvodnju gvožđa i čelika, proizvodnju obojenih metala, petrohemikalija, papira, materijala za gradnju i na sektor civilne avijacije.
I dalje nisu poznati detalji ekspanzije na ostatak privrede, ali se zna da je energetski sektor prva faza zato što je najveći izvor zagađenja i da bi trebalo da bude potpuno implementiran do 2019. godine, kada će predstavljati najveći sistem za trgovinu emisijama, veći i od evropskog sistema koji je za sada najveći na svetu.
Koncept razmene emisija osmišljen je u svrhe Kjoto protokola 1997. godine. Ideja je jednostavna, kako bi smanjili emisije gasova staklene bašte, postavljen je limit za svaku državu i one mogu odabrati da smanje svoje emisije ili da plate zagađivanje. Ovako bi se dobila cena emisija, tj. uvid u kost benefit analizu koje bi kompanije i države mogle da sprovedu i time bi se sprečilo povećanje emisije štetnih gasova.
U Kulturnom centru Kruševac otvorena je izložba i predstavljen rad iz ekološkog obrazovanja grada Kruševca u periodu od 2012. do 2017. godine.
Na otvaranju je rečeno da je uspostavljanjem mreže ekokoordinatora u Predškolskoj ustanovi „Nata Veljković“ (predškolske grupe u 15 vrtića), 17 osnovnih škola, 2 mešovite škole (osnovna sa srednjom) i 6 srednjih škola, počev od 2012/2013 školske godine započeto organizovano vannastavno ekološko obrazovanje i ekološke aktivnosti, po čemu je grad Kruševac jedinstven primer u Srbiji.
U proteklih pet godina radna grupa za ekološko obrazovanje na čelu sa Draganom Milićević i mrežom ekokoordinatora učestvovala je u obeležavanju važnih ekoloških datuma, u kojima je učestvovalo oko 4.000 dece. U saradnji sa gradskom upravom, javnim preduzećima, nevladinom organizacijom „Tree House” i nemačkom organizacijom za tehničku saradnju GIZ organizovano je oko 180 reciklažnih i drugih tematskih radionica za preko 2.000 dece, a sredstvima Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine finansirana je obuka za 200 ekokoordinatora programom akreditovanim od strane ZUOV-a.
izvor: krusevac.rs
Sandra Jovićević
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da je “Elektroprivreda Srbije” počela otkopavanje uglja na novom kopu Polje “G” u okviru RB “Kolubara”, čime se obezbeđuje stabilna proizvodnja električne energije u zimskoj sezoni.
Antić je istakao da je planirano da se na tom kopu godišnje proizvodi između 5 i 6 miliona tona uglja, uz ocenu da je taj kop važan za ukupan energetski sistem i proizvodnju uglja i struje. On je istovremeno ukazao na to da je to jedno od najboljih kolubarskih ležišta, pošto će se, kako je dodao, dobijati vrlo kvalitetan ugalj.
Vršilac dužnosti direktora JP “Elektroprivreda Srbije” Milorad Grčić rekao je da je Polje “G” jedno od važnih polja za budućnost, odnosno opstanak Kolubare, i dodao da će nove količine uglja osigurati nezavisnost i stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije u budućnosti.
Da bi se došlo do uglja, od septembra, kada je počelo otvaranje Polja “G”, otkopano je više od dva miliona kubika otkrivke. Tokom radnog veka kopa biće otkopano i odloženo više od 43 miliona kubnih metara otkrivke, a u zoni ovog kopa nalazi se i približno 4,5 miliona kubika međuslojne jalovine. Preduslov za početak otvaranja Polja “G” i puštanje sistema za proizvodnju otkrivke u rad obezbeđen je izmeštanjem 2,6 kilometara korita reke Kolubare, što je uspešno završeno početkom jula.
Za kontinuiran i stabilan rad Polja “G” predviđeno je i da se do kraja 2018. godine izmesti i više od sedam kilometara Ibarske magistrale.
izvor: srbija.gov.rs
Sandra Jovićević
Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama ORCA je realizovala u okviru CSOnnect programa podrške OCD u Srbiji projekat koji je doprineo demokratizaciji i razvoju civilnog društva, pružajući stručnu podršku stabilizaciji, organizacijskom i programskom razvoju udruženja.
U saradnji sa 13 partnerskih organizacija, ORCA je vodila otvorene postupke u kojima je angažovala javne autoritete u javnim diskusijama.
Takođe, je tokom projekta promovisana saradnja između različitih državnih sektora i sa različitim zainteresovanim stranama, a radilo se na stvaranju međusektorske koalicije, koja će pratiti pregovaranje u okviru Poglavlja 27, a naročito u oblasti zaštite prirode, klimatskih promena i upravljanja otpadom.
Održane su se sledeće inicijative i akcije: Unapređenje zaštite Šalitrene pećine; Zaštita staništa posebno ugrožene biljne vrste Erathis hyemalis; Čišćenje reke Jadar – povratak staništa dabru; Čišćenje Kambelevske reke; Evropski vikend posmatarnja ptica na Vlasinskom jezeru i Kampanja javnog zastupanja za ratifikaciju Sporazuma o zaštiti evropskih slepih miševa od strane Republike Srbije.Članovi konzorcijuma koji je predvodila Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA bili su: Ekološki pokret „Okvir života”, Udruženje „HаbiProt”, Ekološko društvo Dragačevo, Udruženje građana „Eko-kampus”, Udruženje „Pavlos”, Udruženje građana „Forum za održivi razvoj”, Udruženje za razvoj organske proizvodnje „Biobalkan”, Planinarsko društvo „Oštra čuka”, Udruženje mladih – Sokobanja „UM”, Udruženje za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja „ZooPlanet”, Agro-turističko-ekološko udruženje „Za Jelašnicu”, Udrženje Ruralni centar „Sova” i Društvo istraživača „Vladimir Mandić-Manda”.Projekat Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA je trajao godinu dana, a realizovan u okviru Programa podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u sastavu Žarko Mićin i Snežana R. Petrović, učestvovala je 19. decembra na sastanku Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice koji je održan u Beču.
Na sastanku je usvojen preliminarni Poslovnik, kojim je predviđeno da su članovi Plenuma nacionalne delegacije, sastavljene od po dva člana i dva zamenika iz parlamenata država članica Energetske zajednice, i članovi Evropskog parlamenta u jednakom broju kao i članovi iz nacionalnih parlamenata.
Predsedavanje Plenumom je rotirajuće i pripada parlamentu države koja predsedava Ministarskim savetom Energetske zajednice.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač predstavio je program rada Energetske zajednice za 2018. godinu.
Na sastanku je razmotren i usvojen prvi izveštaj Parlamentarnog plenuma o sigurnosti snabdevanja energijom u regionu Energetske zajednice, koizvestilaca Leva Pidlisetkija (Ukrajina) i Klica Tirmea (Evropski parlament).
Delegacija Narodne skupštine Republike Srbije je podnela šest amandmana na Nacrt izveštaja, od kojih su tri usvojena u celosti, dok su dva usvojena uz određene izmene, kao rezultat kompromisa diskusije o amandmanima.
Milisav Pajević
Prošle nedelje je u Centru za stručno usavršavanje u Kruševcu održana dvodnevna obuka za sve korisnike Informacionog sistema za energetski menadžment (ISEM) u objektima od javnog značaja, koji su u nadležnosti grada Kruševca.
Tokom obuke, 92 korisnika iz osnovnih i srednjih škola, dečijih vrtića, gradskih uprava, javnih – komunalnih preduzeća, mesnih kancelarija, kulturnih institucija sa teritorije grada Kruševca osposobljeno je za korišćenje i unos podataka u Informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM). Polaznici obuke su lica zadužena za unos podataka, koji se odnose na potrošnju i troškove za energiju, energenate i vodu u objektima za koje su nadležni, kao i da analiziraju unete podatke i kreiraju jednostavnije izveštaje.
Olivera Drenovac, pomoćnik gradonačelnika za životnu sredinu, održivi razvoj i energetiku naglasila je da se grad Kruševac aktivno uključio u sprovođenje obaveza lokalnih samouprava, a koje su propisane Zakonom o energetici Republike Srbije. U proteklih par godina zahvaljujući podršci, koju Ministarstvo rudarstva i energetike preko Fonda za energetsku efikasnost pruža lokalnim samoupravama dobili smo sredstva za energetsku sanaciju OŠ „Dragomir Marković“, a zahvaljujući sredstvima iz drugog javnog poziva, koji delom finansira i UNDP upravo počinjemo sa radovima na energetskoj sanaciji višenamenskog objekta OŠ „Dragomir Marković“ područno odeljenje u Trmčaru. Takođe, sredstvima Kancelarije za javna ulaganja izvode se radovi na rekonstrukciji osnovnih škola „Nada Popović“ i „Jovan Jovanović Zmaj“, tako da će i u tim školama doći do velikog povećanja energetske efikasnosti objekata, a samim tim i do pozitivnih ekoloških efekata, ali i smanjenja troškova u budžetu grada.
Bratislav Đorđević, energetski menadžer grada Kruševca, naglasio je da je Kruševac među prvim gradovima u Srbiji čiji su krajnji korisnici iz javnih zgrada obučeni za korišćenje ISEM- a. Ova obuka nam puno znači, jer će kolege iz ustanova koje su budžetski korisnici, kada dobiju račun biti u obavezi da podatke unesu u bazu, a gradska uprava će već narednog meseca imati uvid u sve račune, uvideti da li negde ima povećane potrošnje i odmah preduzimati potrebne korektivne mere, rekao je on. To će sigurno doprineti smanjenju računa za energiju ili vodu, jer dosadašnja iskustva u primeni ovog sistema pokazuju da samo redovno praćenje potrošnje u javnim objektima može da dovede do ušteda od čak 10 odsto, smatra Đorđević.
izvor: krusevac.rs
Sandra Jovićević
Kako bi se uspostavio regionalni sistem podrške energetskoj efikasnosti u korišćenju obnovljivih izvora energije u Sremu, Regionalna razvojna agencija u saradnji sa sremskim opštinama uz finansijsku podršku švajcarske Agencije za razvoj sprovodi niz aktivnosti uoči energetskih pregleda javnih objekata na teritoriji opštine.
Energetski pregledi zgrada sprovode se radi utvrđivanja činjenica o tome koliko javni objekti na mesečnom nivou potroše struje, vode, gasa i koliki ih to košta, a zatim kako poboljšati energetsku efikasnost u smislu podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije.
U opštini Stara Pazova energetski pregledi biće sprovedeni u zgradi opštine, dve osnovne škole u Staroj Pazovi, kao i u osnovnim školama u Vojki i Novoj Pazovi.
Projekat „Uspostavljanje regionalnog sistema podrške razvoju energetske efikasnosti korišćenja obnovljivih izvora energije u Sremu” sprovodi Regionalna agencija Srem koji je sa 200 hiljada švajcarskih franaka podržala švajcarska Kancelarija za razvoj i saradnju.
izvor: rtv.rs
Sandra Jovićević
Skupština opštine Stanari usvojila je budžet za iduću godinu koji iznosi 8.991.798 KM.
Kako je navedeno, planirani iznos od naknada za korišćenje prirodnih resursa u svrhu proizvodnje električne energije za narednu godinu je 5.900.000 KM, od čega će, prema usvojenom programu, na primarne infrastrukturne radove biti izdvojeno 2.880.000 KM, kapitalne infrastrukturne projekte 465.000 KM, finansiranje ustanova od značaja za lokalnu zajednicu 940.000 KM.
Za zaštitu životne sredine planirano je 205.000 KM, a 720.000 KM za nabavku postrojenja i opreme, kao i kapitalne pomoći.
izvor: srna.rs
Sandra Jovićević
Automatski sistem iznajmljivanja javnih bicikala – bike sharing, trebalo bi da počne sa radom na proleće iduće godine u Banjaluci, kao prvi sistem te vrste na prostoru Republike Srpske.
Slaviša Sandić, načelnik Odeljenja za saobraćaj i puteve u Gradskoj upravi Banjaluke izjavio je da je za sada planirano da u prvoj fazi, na području grada budu instalirane četiri lokacije sa ukupno 30 bicikala, koje će biti opremljene odgovarajućim terminalom i sistemom za iznajmljivanje i parkiranje bicikala. Korisnici će moći da se registruju putem interneta, mobilnom aplikacijom, direktno na terminalu ili dolaskom u prostorije Odeljenja za saobraćaj i puteve Banjaluke.
Tihomir Dakić, član Centra za zaštitu životne sredine i aktivni biciklista, kaže da uvođenje bike sharing sistema predstavlja značajnu stvar, jer se Banjaluka, kao i drugi urbani gradovi, bori sa zagađenjem vazduha, gužvama u saobraćaju, nedostatkom parking mesta.
izvor: nezavisne.com
Sandra Jovićević
Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta preduzeće “Green Idea“ podnelo zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja električnog i elektronskog otpada, otpadnih vozila, olovnih akumulatora, otpadnih ulja i drugih vrsta opasnog tečnog otpada, kao i tretmana otpadnih vozila u Loznici.
Ministarstvo zaštite životne sredine dalo je saglasnost na predmetnu studiju, a nosilac projekta je dužan da pri radu predmetnog projekta, u svemu ispoštuje mere zaštite životne sredine utvrđene u predmetnoj studiji, kao i uslove nadležnih organa i organizacija.
Na odluku o saglasnosti na predmetnu studiju nije dozvoljena žalba. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe nadležnom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana prijema ovog obaveštenja, odnosno od dana objavljivanja u sredstvima informisanja.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
