Odobreno preko 200 kredita u okviru programa Energy Wood III

08.01.2018

Ministarstvo ekonomije Crne Gore saopštilo je da je u okviru treće faze programa Energy Wood, koji je počeo u oktobru prošle godine, ostalo još 10.000 evra.

Ukupan budžet za Energy Wood III program iznosio je 85.000 evra, a u protekla skoro tri meseca odobreno je nešto više od 200 beskamatnih kredita za kupovinu i ugradnju sistema za grejanje na moderne oblike biomase (pelet i briket).

Program Energy Wood III građanima omogućava da apliciraju za beskamatne kredite u iznosu do 3.500 evra, sa periodom otplate do 5 godina, za kupovinu i ugradnju sistema za grejanje, tj. peći i kotlova, na moderne oblike biomase (pelet i briket).

U prethodne dve faze ovog programa, koje su realizovane uz podršku luksemburške agencije za razvojnu saradnju, odnosno na osnovu granta Vlade Kraljevine Norveške, ugrađeno je ukupno 775 sistema za grejanje na pelet i briket širom Crne Gore.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Zapalio se iranski naftni tanker, opasnost od izlivanja nafte

08.01.2018

Iranski naftni tanker, koji se zapalio posle sudara sa teretnjakom u blizini istočne obale Kine može da eksplodira i potone, javili su kineski mediji.

Spasioci iz tri zemlje pokušavaju da pronađu nestale članove posade tankera “Sanči”, među kojima je 30 Iranaca i dvoje državljana Bangladeša, i spreče izlivanje nafte iz olupine u plamenu.

Kineska centralna televizija (CCTV) prenela je da niko od nestalih članova posade trajekta koji se u subotu sudario sa teretnjakom nije pronađen.

Potragu otežavaju vatra i otrovni gasovi koji su zahvatili tanker i okolne vode, navodi CCTV.

Tanker registrovan u Panami plovio je iz Irana ka Južnoj Koreji kada se sudario sa hongkonškim teretnjakom “CF Kristal” 257 kilometara od obale Kine, saopštilo je kinesko Ministarstvo saobraćaja.

Dodaje se da je 21 član posade teretnjaka spasen i da su svi kineski državljani. Još nije poznat uzrok sudara.

Izvor: N1

Kroz treću fazu „Solarnih katuna“ biće ugrađeno 54 fotonaponskih sistema u Crnoj Gori

08.01.2018

solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo ekonomije Crne Gore u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i ruralnog razvoja, realizuje treću fazu projekta Solarni katuni u okviru koje će biti ugrađena 54 fotonaponska sistema na katunima u Crnoj Gori.

Realizacija treće faze projekta, za koju su izdvojena budžetska sredstva u iznosu od skoro 55.000 evra je u toku. Navedeni iznos odnosi se na 70 odsto ukupne vrednosti projekta, dok je 30 odsto učešće korisnika. Za potrebe realizacije ove faze projekta, a u skladu sa raspisanim Javnim pozivom za otvoreni postupak javne nabavke za nabavku i instalaciju fotonaponskih sistema na katunima u Crnoj Gori, angažovana je firma BB Solar iz Podgorice.

U okviru prve dve faze projekta, koje su realizovane 2012. i 2013. godine, ugrađeno je ukupno 189 fotonaponskih sistema na katunima u Crnoj Gori, za šta je iz budžeta izdvojeno 154.400 evra. Završetak treće faze projekta očekuje se u prvoj polovini ove godine, nakon čega će ukupan broj ugrađenih fotonaponskih sistema na crnogorskim katunima biti 243.

Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2011. godine realizuju projekat Solarni katuni, koji ima za cilj da se što većem broju domaćinstava, koji borave na katunima, omoguće bolji uslovi života i rada kroz zadovoljenje osnovnih potreba za električnom energijom, kao i da se stvore uslovi za povećavanje broja stočara na katunima.

Projekat Solarni katuni predstavlja jedan od pionirskih projekata u oblasti valorizacije značajnog solarnog potencijala u Crnoj Gori i primer je uspješne međuresorske saradnje i koordinacije u Crnoj Gori. Ugradnjom fotonaponskih solarnih sistema rešavaju se problemi snabdevanja električnom energijom, što smanjuje potrebu za elektrifikacijom određenih područja, a energija dobijena na ovaj način je besplatna za korisnike objekata.

Projektom se promovišu strateški principi promocije energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i osnovna načela regionalnog razvoja Crne Gore, sa posebnim fokusom na razvoj sjevernog regiona kroz primjenu nisko-karbonskih tehnologija i održivi razvoj poljoprivrede.

Za realizaciju tri faze projekta Solarni katuni iz budžeta je u proteklih 7 godina izdvojeno ukupno skoro 210.000 evra.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Zrenjanin: Izmena odluke o snabdevanju vodom za piće, prečišćavanju i odvođenju atmosferskih i otpadnih voda

08.01.2018

rezervati-prirode — Foto: ilovezrenjanin.com

Odbornici zrenjaninske skupštine su na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici izglasali izmenu odluke o snabdevanju vodom za piće, prečišćavanju i odvođenju atmosferskih i otpadnih voda.

Korisnicima usluga je već od 1. januara ove godine ukinuta mogućnost da sa Javno komunalnim preduzećem “Vodovod i kanalizacija” sklope ugovore o samoočitavanju vodomera, a razlog je uvođenje sistema očitavanja i kontrole vodomera koji će se obavljati daljinski, elektronskim putem.

Odbornici zrenjaninske skupštine su doneli ovu odluku da se sistem modernizuje, a da podsetimo, kroz zrenjaninske česme još uvek ne teče zdrava, ispravna, čista pijaća voda.

Milisav Pajević

Predstavljena knjiga „Atlas ptica gnezdarica Zasavice” autora Marka Šćibana

08.01.2018

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode nedavno je predstavljena knjiga „Atlas ptica gnezdarica Zasavice” autora Marka Šćibana.

Prisutne na promociji je pozdravio dr Oliver Fojkar, načelnik Odeljenja za promociju, edukaciju i odnose sa javnošću Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i istakao da je izdanje ove knjige još jedan veliki uspeh upravljača SRP „Zasavica” u godini kada ovaj rezervat obeležava 20 godina postojanja.

Ova knjiga je rezultat petogodišnjeg istraživačkog rada i prikazuje sve potvrđene, verovatne i moguće gnezdarice Zasavice, njihovu rasprostranjenost i brojnost.

Na osnovu prikazanih podataka u knjizi mogu se uočiti promene i procesi koji su zadesili faunu ptica Zasavice – pojedine osobenosti lokalne faune ostale su očuvane, pojavile su se nove vrste, a neke gnezdarice verovatno su trajno iščrzle tokom poslednjih 120 godina. Na osnovu ranije objavljenih podataka o pticama Zasavice, između 1995 i 2010. Godine, autor je bio u mogućnosti da uporedi dva preseka stanja, kao i da ukaže na pozitivne promene po faunu ptica, nakon zaštite ovog područja 1997. godine. Ova knjiga je osnov za dalja istraživanja i praćenje ornitofaune na području SRP „Zasavica”, istovremeno reprezent za faunu Mačve uopšte.

Na istraživanom području utvrđeno je 214 vrsta ptica. Prema broju do sada evidentiranih vrsta gnezdarice su, sa 110 vrsta, brojnija grupa (52 %) u odnosu na negnezdarice (48%).

Na promociji knjige su govorili dr Slobodan Puzović, recenzent knjige, Marko Šćiban, autor i Slobodan Simić, urednik knjige.

Knjiga sadrži 160 strana i odštampana je u 500 primeraka, izdavač knjige je Pokret gorana Sremske Mitrovice upravljač SRP „Zasavica”, a izdata je uz finansijsku pomoć Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Milisav Pajević

Slow food – za očuvanje autentične tradicionalne hrane i zaštitu životne sredine

08.01.2018

Novosadski konvivijum je nedavno obeležio Dan majke zemlje (Terra madre day) u prestižnom novosadskom restoranu “Stratus”, koji će uskoro postati prvi restoran s ponudom Slow food menija.

Posetioci će tako svakodnevno biti u prilici da probaju autentičnu, ukusnu i kvalitetnu hranu i istovremeno pomognu opstanak proizvođača koji tu hranu proizvode.

Radi se o proizvođačima kozjeg sira, fruškogorskog lipovog meda, futoškog kupusa, mesa i prerađevina od autohtone rase svinja mangulica, hleba i testenine od stare žitarice spelta, leskovačkog ajvara, rakije od šljive crvene ranke i drugih.

– Cilj našeg pokreta je da sačuvamo autohtone biljke, životinje, proizvode i jela koja svaka zajednica pravi na specifičan način, a većini, nažalost, preti zaborav. Cilj organizovanja Dana majke zemlje (Terra madre day) je upravo da se ovo tradicionalno bogatstvo predstavi široj publici i ukaže na važnost njegovog očuvanja, istakao je Dejan Budić, predsednik Novosadskog konvivijuma i napomenuo da Slow food širom sveta ima više od milion aktivista.

Građanima je poručeno da razmisle šta jedu i kako taj njihov izbor utiče na lokalnu sredinu i proizvođače koji od toga žive. Savetovano im je da jedu manje, ali kvalitetnije, jer na taj način doprinose lokalnom razvoju, ali i čuvaju životnu sredinu, biodiverzitet i, što je najvažnije, svoje zdravlje.

Slow food je globalni pokret, koji je nastao 1989. godine kao kontrateža brzoj industrijskoj hrani i ubrzanom načinu života, i sve više se širi u svetu. Svoje zajednice, takozvane konvivijume, ovaj pokret trenutno ima u 160 zemalja, među kojima je i Srbija, a njegova osnovna uloga je da se bori za opstanak tradicionalne hrane, lokalne kulture i običaja, uz, naravno, očuvanje životne sredine.

Milisav Pajević

Sednica Grupacije za organsku proizvodnju Privredne komore Vojvodine

08.01.2018

U Privrednoj komori Vojvodine, u Novom Sadu, krajem decembra održana je druga sednica Grupacije za organsku proizvodnju PKV, koja je nedavno osnovana s ciljem da se povežu svi učesnici u lancu organske proizvodnje, prerade, plasmana, ali i predstavnici vladinog sektora koji donose odluke u ovoj oblasti.

Sastanku Grupacije prisustvovali su predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Gradske uprave za privredu Grada Novog Sada, Privredne komore Srbije, Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede, Udruženja “Organski sad Novi Sad”, Udruženja “Luka znanja” i brojni proizvođači.

Na sednici se govorilo o stanju i perspektivama organske poljoprivrede i tom prilikom istaknuto je da su površine pod ovim proizvodima male i iznose svega oko 15.000 hektara, odnosno 0,4 odsto obradivih površina u Srbiji. Loša je situacija i kada je u pitanju stočarska organska proizvodnja, jer se samo mali broj proizvođača odlučuje za ovakav način uzgoja životinja. Razlog za to je, u najvećoj meri, mala podrška države, odnosno subvencije, koje su beznačajne u poređenju s podsticajima koji se u ovu svrhu dodeljuju u EU. Visina podsticaja u Evropi kreće se od 250 do 700 pa čak i više evra po hektaru.

Milisav Pajević

Potpisano 529 ugovora za energetsku sanaciju objekata u Hrvatskoj

08.01.2018

U okviru poziva Energetska obnova višestambenih zgrada dosad je potpisano 529 ugovora o dodeli bespovratnih sredstava iz Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Podsetimo, na poziv Ministarstva koji je bio otvoren u razdoblju od 17. oktobra 2016. godine do 31. januara 2017. godine, primljeno je 649 prijava od kojih kriterijume zadovoljava njih 596. Iznos ukupne investicije je preko milijardu kuna, a više od 560 miliona kuna čine bespovratna sredstva Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

U Inđiji vodosnabdevanje stabilno a slede i nove investicije

07.01.2018

Pravoslavna-crkva-indjija — Foto: Skendzic

JKP „Vodovod i kanalizacija“ u 2017. godini poslovalo je pozitivno uz veliki napredak u vodosnabdevanju opštine Inđija, izjavio je Dragoljub Trifunović, direktor vodovoda.

– U poslednje dve godine vodosnabdevanje u našoj opštini je potpuno stabilno, rekao je Trifunović osvrnuvši se na period do 2016. godine kada su Inđiju pratile konstantne restrikcije, nedostatak pa čak i neispravnost vode.

U 2017. godini završen je i pušten u rad vodovod u Čortanovcima, a u toku je izgradnja bunara B24, veliki i značajan projekat koji će obezbediti dodatne količine vode za puštanje novih fabrika u rad.

Trifunović podseća da je u toku javna nabavka za izgradnju bunara B25 koji će se graditi od februara 2018. godine i dodatno obezbediti stabilnost vodosnabdevanja u opštini Inđija a to su kapitalne stvari za sistem vodosnabdevanja, lokalnu samoupravu i sve građane opštine Inđija.

Milisav Pajević

Novi Sad: Podeljeni besplatni badnjaci kako bi se suzbila bespravna seča hrastova

06.01.2018

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” u subotu 6. januara, na Trgu slobode u Novom Sadu, organizovalo je deljenje besplatnih badnjaka građanima.

Badnjaci su ranije pripremlјeni u okviru redovnog gazdovanja hrastovim šumama, kako bi se suzbila bespravna seča mladih hrastovih izdanaka.

– Svake godine Grad Novi Sad zahvaljujući saradnji sa “Nacionalnim parkom Fruška gora” realizuje podelu besplatnih badnjaka građanima. Za sve koji Božić slave po Julijanskom kalendaru danas je izuzetan i važan dan, i želimo im da praznike provedu u miru i dobrom raspoloženju u krugu svojih porodica – poručio je član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić.

Direktor JP “Nacionalni park Fruška gora” Radoslav Krunić rekao je da je za podelu obezbeđeno 11000 badnjaka koji su, osim za područje Grada Novog Sada, namenjeni i za opštine Šid, Sremska Mitrovica, Beočin, Irig i Sremski Karlovci. Kako je on naglasio, deluje se u cilјu sprečavanja seče mladih hrastovih stabala, čime se, pogotovu u ovom prazničnom periodu, nanosi velika šteta šumama Nacionalnog parka.

Izvor: mojnovisad.com

Program zelenih inovacionih vaučera

06.01.2018

Zeleniinovacionivauceri — Foto: Milisav Pajević

Evropska banka za obnovu i razvoj je pokrenula Program zelenih inovacionih vaučera u Srbiji za koji mogu da se prijave mala i srednja preduzeća za dobijanje vaučera vrednih do 20.000 evra bez PDV-a i to za pokrivanje 90 odsto troškova usluga istraživanja i razvoja.

Na skupu “Šema zelenih inovacionih vaučera u Srbiji”, u decembru prošle godine, u Privrednoj komori Srbije Danijel Berg, direktor kancelarije EBRD u Srbiji je rekao da ta banka želi da pomogne uvođenje inovacija u mala i srednja preduzeća u Srbiji, kao i da će se taj projekat fokusirati na energetsku efikasnost. Od preduzeća se očekuje da finansiraju najmanje 10 odsto ukupnih troškova. Minimalna vrednost usluga istraživanja i razvoja koje mogu učestvovati u programu je 4.000 evra (bez PDV-a).

Šema zelenih inovacionih vaučera ima cilj da poboljša proces uvođenja inovacija u mala i srednja preduzeća u oblasti resursne efikasnosti i na taj način podrži dugoročnu konkurentnost srpske privrede i smanji njen uticaj na klimatske promene.

Preduzećima će kroz šemu biti omogućeno da vaučerima pokriju veći deo troškova usluga istraživanja i razvoja koje će im pomoći da razviju inovativne proizvode, usluge ili procese u cilju smanjenja potrošnje resursa, kao na primer energije, vode i sirovina.

EBRD će imati program za finasiranje zelene energije i privrede koji će sledeće godine biti realizovan zajedno sa EU. Uslovi za MSP koja žele da se prijave za dobijanje vaučera su: da su proizvodna i zainteresovana za razvoj novih tehnologija sa ciljem efikasnijeg korišćenja resursa, da su u privatnom i domaćem vlasništvu, da posluju više od dve godine, da su finansijski stabilna i nemaju aktivne sudske sporove, kao i da nisu povezana sa pružaocem usluga. Mogu se finansirati usluge koje obuhvataju proveru koncepta, razvoj, izradu prototipa, testiranje, sertifikaciju novog proizvoda, usluge ili procesa, zatim inovativno unapređenje postojećeg proizvoda, usluge ili procesa, kao i obuku ili savetovanje u oblasti upravljanja inovacijama i zaštite intelektualne svojine. U okviru istog istraživačko-razvojnog projekta preduzeće može da sarađuje sa najviše tri istraživačko-razvojne organizacije. Jedno preduzeće može da se prijavi za samo jedan vaučer, a prijavni forumular na i-mejl adresu inovacionivauceri@ebrd.rs. Prezentaciju zelenih vaučera možete da pogledate na ovom linku.

Milisav Pajević

Četiri puta više “mrtvih zona” u okeanima u poslednjih 50 godina

05.01.2018

Gubitak kiseonika iz okeana je jedan od najozbiljnijih posledica ljudskih aktivnosti.

Prema novim istraživanjima delovi okeana koji su ostali bez kiseonika su se učetvorostručili u poslednjih 50 godina. U poslednjih pola veka okeani su izgubili oko 2 % rastvorenog kiseonika, koji je ključan u održavanju morskog života.

Ove zone, gde ima vrlo malo ili nema uopšte kiseonika poznate su kao “mrtve zone”. Smanjenje kiseonika je veliki limitirajući faktor kada je reč o funkcionisanju ekosistema okeana, diverzitetu morskog sveta i geohemijskim ciklusima.

Nova studija, koja je objavljena u časopisu Science, predstavlja najiscrpnije istraživanje o gubitku kiseonika u okeanima.

Zagađenje i globalno zagrevanje igraju veliku ulogu u smanjenju nivoa kiseonika u svetskim morima.

“Kiseonik je osnova života u okeanima”, kaže autor studije Dr Deniz Breitburg. “Gubitak kiseonika iz okeana je jedan od najozbiljnijih posledica ljudskih aktivnosti.”

Ovu studiju objavila je grupa naučnika oformljena od strane Ujedinjenih nacija u cilju da se ozbiljnije pozabavi ovom temom.

Rezultati ukazuju na to da su glavni uzroci stvaranja mrtvih zona u okeanima gde život nije moguć, nekontrolisano punjenje nutritijentima i globalno zagrevanje. Punjenje nutritijentima odnosi se na zagađenje iz kanalizacija kao i iz otpadnih voda koje sadrže đubrivo. S obzirom da je ovo odličan izvor hrane za alge, dolazi do njihovog prenamnožavanja. Nakon što ove alge uginu, bakterije koriste ogromne količine kiseonika u procesu razlaganja.

Takođe, zagrevanje okeana i porast temperature vazduha otežavaju kiseoniku da penetrira u dubinu okeana. Ovo znači da što se okean više bude zagrevao, manje će kiseonika moći da drži u sebi.

U ovim “mrtvim zonama” nivoi kiseonika su toliko mali da se živi svet koji boravi u njima vremenom uguši i ugine. Kao rezultat ovoga, morski živi svet izbegava ove delove okeana i time se njihovo prirodno stanište smanjuje. Čak i u delovima gde je nedostatak kiseonika manji, to može uticati na živi svet na razne načine, tj. može negativno uticati na njihov rast i reprodukciju.

Istraživanje upozorava na to da su efekti globalnog zagrevanja ostavili mnogo veće posledice na okeane nego što se ranije mislilo i da bi se u budućnosti ovoj temi trebalo pristupiti ozbiljnije jer bi dalji razvoj situacije mogao da dovede do masovnih izumiranja vrsta i time ugrozio veliki deo populacije koji zavisi od okeana.

Milan Zlatanović

U toku javni uvid za Program zaštite životne sredine u Čačku

05.01.2018

Grad Čačak oglasio je javni uvid za nacrt Programa zaštite životne sredine za period od 2018. do 2027. godine.

Kako je saopšteno, javni uvid će trajati do 26. januara 2018. godine, do kada svi zainteresovani mogu podneti primedbe i sugestije u pisanom obliku Grupi za zaštitu životne sredine.

Nacrt pomenutog programa i akcioni plan možete pogledati na sledećem linku.

izvor: cacak.org.rs

Sandra Jovićević

Potpisan sporazum za ESIF kredit energetske efikasnosti u Hrvatskoj

05.01.2018

U Multimedijalnoj dvorani Ministarstva regionalnog razvoja i fondova Evropske unije u Hrvatskoj potpisan je Sporazum za realizaciju finansijskog instrumenta ESIF kredita za energetsku efikasnost za javne zgrade.

Reč je o sporazumu kojim Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova Evropske unije, kao Upravljačko telo Operativnog programa Konkurentnost i kohezija 2014-2020, dodeljuje doprinos i ovlašćuje HABOR za realizaciju spomenutog finansijskog instrumenta koji se sufinansira sredstvima Evropskih strukturnih i investicionih fondova u okviru OPKK.

Krajnji primaoci finansijskih instrumenata ESIF Krediti za energetsku efikasnost za javne zgrade su korisnici iz javnog sektora koji će zadovoljiti sve uslove Poziva Energetska obnova i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora.

U okviru ovog Poziva osigurano je 380 miliona kuna iz Evropskog fonda za regionalni razvoj za energetsku obnovu zgrada javnog sektora, a u slučaju velikog interesa, kvalitetnih projekata i iskorišćenja sredstava postoji mogućnost povećanja alokacije. Najniži iznos bespovratnih sredstava koji se može dodeliti za finansiranje prihvatljivih troškova pojedinog projekta je 80 hiljada kuna, a najviši 40 miliona kuna. Podnošenje projektnih predloga započinje 15. januara 2018. godine, a krajnji rok za podnošenje projektnih predloga je 31. decembar 2020. godine, odnosno do iskorišćenja raspoloživih finansijskih sredstava.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

1...1,1661,1671,168...1,674 Page 1,167 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM