Kineski automobili uskoro će da jezde solarnim autoputem

30.12.2017

Od jednog od najvećih zagađivača životne sredine Kina je u 2017. godini uznapredovala do države o kojoj smo poslednjih meseci mnogo puta pisali kao o primeru dobre prakse. Smanjila je emisije sumpora za 11 odsto, zabranila uvoz plastičnog otpada iz Velike Britanije i počela da proizvodi biodizel od otpadnog jestivog ulja. Prvog januara stupiće na snagu Zakon o porezu na životnu sredinu kojim je predviđeno plaćanje naknade za proizvodnju buke, zagađenje vazduha i vode i proizvodnju čvrstog otpada. Pored toga, Kinezi nastoje da se preorijentišu na grejanje na obnovljive izvore energije.

Poslednja lepa vest koja nam stiže s istoka je da će kineski automobili uskoro da jezde po solarnom autoputu. Ne, krovovi i prozori zgrada nisu jedina mesta koja mogu da koriste sunčevu energiju.

Na delu rute G35 Jinan–Guangzhou autoputa, dužine 2 kilometra, ispod betona postavljeni su solarni paneli. Ova neobična konstrukcija ima tri sloja. Prvi je providni beton sličnih strukturalnih karakteristika kao i standardan asfalt. Izgleda kao debeo sloj voska, ili zaprljano staklo. Središnji sloj zauzimaju solarne ćelije, a poslednji ima zaštitnu ulogu i sprečava da vlaga ošteti module. Put je dovoljno izdržljiv za kamione srednje veličine. Očekuje se da će povezivanje sa saobraćajnom mrežom biti gotovo do kraja 2017. godine.

Autoput nije prva saobraćajnica ovog tipa koju su Kinezi izgradili. Upravo u gradu Jinanu, ranije ove godine, 660 kvadratnih metara puta već je opremljeno solarnim panelima. Put može da se zagreje i otopi sneg i led u slučaju takvih nepogoda, a predviđa se da će jednog dana moći bežično da puni električna vozila.

Solarni putevi postoje i van kineskih granica. Holandija je prva napravila korake na ovom polju, opremivši 2014. godine biciklističku stazu ćelijama na sunčevu energiju. Nisu nepoznanica ni Francuzima i Amerikancima.

Negativni aspekti puteva sa fotonaponskim modulima su zadržavanje prljavštine i otpada, ali kako se vremenom njihove performanse poboljšavaju, očekuju se novi kilometri saobraćajnih trasa ovog tipa. Na ruku im ide i popularizacija vozila na električni pogon, s obzirom na to da je vlasnicima potrebno da njihovi četvorotočkaši (ili dvotočkaši) budu napunjeni i spremni za polazak.

Jelena Kozbašić

Instalacija “Biotop” u Beogradu

29.12.2017

Kompanija Stattwerk je u okviru projekta prve zelene zgrade u Srbiji postavila umetničku instalaciju pod nazivom “Biotop”

Oni su ovom instalacijom želeli da pokažu da siva zgrada može da se transformiše u zeleni objekat.

Inspirisani metamorfozom prirode, iskoristili su reciklirana platna i drvene letve i posadili „seme“. U centru grada, na 12 spratova, izrastao je „Biotop“ – „drvo“ visoko skoro čitavih 50 metara.

Platna, postavljena pod različitim uglovima na spratovima zgrade, raspoređena su tako da „hvataju“ svetlost i vetar koji, na ovaj način, oživljavaju ovu zelenu instalaciju.

Više o ovom projektu možete pogledati na linku.

E.ON Distribuce ulaže 117 miliona evra u energetski sistem Češke

29.12.2017

Češki operator elektrodistribucionog sistema E.ON Distribuce investiraće u proseku više od 117 miliona evra sledeće godine u obnovu i modernizaciju distribucionog sistema u Južnoj Češkoj, Južnoj Moravskoj, Vysočini i područjima oko Zlína i Olomouca.

Sličan iznos nastaviće da investira i u sledećim godinama ako ne dođe do značajnijih promena u češkom zakonodavnom okviru.

E.ON u Češkoj distribuira električnu energiju za više od 2,7 miliona stanovnika, a ukupna dužina njegove mreže doseže 63.000 km.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Javna rasprava o reciklaži pneumatika u Paraćinu krajem januara

29.12.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta „REGUMA“ iz Beograda, podneo zahtev za davanje saglasnosti na ažuriranu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Pogon za reciklažu otpadnih pneumatika pirolitičkim postupkom , u postrojenje za reciklažu neopasnog i opasnog otpada pirolitičkim postupkom i postupkom bioremedijacije u Paraćinu.

Uvid u ažuriranu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu može se izvršiti u prostorijama Ministarstva u roku od 20 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja, na službenom sajtu Ministarstva i u prostorijama Opštinske uprave Paraćin.

Primedbe i mišljenja na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu podnose se u pisanom obliku i dostavljaju Ministarstvu zaštite životne sredine.

Javna rasprava i prezentacija predmetne Studije biće održana 31. januara 2018. godine u Paraćinu.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Objavljeni rezultati likovnog konkursa „Naša ekološka sramota“

29.12.2017

Ekološki pokret Odžaka saopštio je rezultate likovnog konkursa „Naša ekološka sramota“ na temu „Zagađivači“.

Nagrađena su deca predškolskog uzrasta, učenici osnovne škole u tri kategorije, kao i srednjoškolci. Takođe, pojedini učenici dobili su pohvale za svoje radove, a Ekološki pokret Odžaka je za pobednike obezbedio nagrade.

Likovni konkurs „Naša ekološka sramota“ raspisan je u oktobru 2017. godine, a nagrade će biti podeljene početkom drugog polugodišta ove školske godine.

izvor: epodzaci.org

Sandra Jovićević

Crna Gora blizu ostvarivanja nacionalnog cilja od 33 odsto energije iz OIE

29.12.2017

Vlada Crne Gore donela je Plan izdavanja energetskih dozvola u narednoj godini.

Kako je saopšteno, s obzirom na činjenicu da je Crna Gora blizu ostvarivanja Nacionalnog cilja od 33 odsto proizvedene energije iz obnovljivih izvora, prvenstveno zahvaljujući povećanom korišćenju hidroenergetskog potencijala, Ministarstvo ekonomije ovim Planom ne predviđa mogućnost izdavanja novih energetskih dozvola za izgradnju energetskih objekata za proizvodnju električne energije u narednoj godini.

Energetske dozvole će biti izdate samo po osnovu već podnetih zahteva koji se tiču solarnih elektrana, rekonstrukcije postojećih objekata i valorizacije energetskih potencijala hidrotehničkih sistema.

izvor: rtcg.me

Sandra Jovićević

Rusija planira da isporuči Evropi 180 milijardi kubnih metara gasa sledeće godine

29.12.2017

Sporet-na-gas — Foto-ilustracija: Pixabay

Rusija radi na tome da zadrži izvoz prirodnog gasa u Evropu i u 2018. godini na rekordnim nivoima, nakon što je najveći snabdevač Evrope gasom, Gasprom saopštio da ima u planu da proširi svoje tržište.

Kako je saopšteno, u planu je isporučivanje minimalno 180 milijardi kubnih metara gasa u narednoj godini. To bi bio drugi po veličini obim izvoza u evropskoj istoriji nakon očekivane isporuke od 190 milijardi kubnih metara gasa u ovoj godini, koja je rekordna.

Gasprom zadovoljava više od trećine evropskih potreba za prirodnim gasom.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

VII forum zainteresovanih strana SRP Gornje Podunavlje u okviru ECST

29.12.2017

JP „Vojvodinašume“ je kao upravljač Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“ u Edukativnom centru za poljoprivrednike u Somboru, organizovalo sedmi sastanak zainteresovanih strana.

Na osnovu hronologije dosadašnjih aktivnosti za period 2015-2017. godine i pravaca razvoja održivog turizma u SRP „Gornje Podunavlje”, predstavnici JP „Vojvodinašume“, USR „Bucov“ iz Apatina i NVO „Podunav“ iz Bačkog Monoštora upoznali su prisutne članove Foruma sa trenutnim stanjem realizacije akcionog plana Evropske povelje za održivi turizam.

Sastanak je organizovan u cilju realizacije akcionog plana Evropske povelje za održivi turizam Europark federacije.

izvor: vojvodinasume.rs

Sandra Jovićević

Nagrađeni najuspešniji novinari iz oblasti ekologije

29.12.2017

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan uručio je u Novom Sadu priznanja najuspešnijim novinarima iz oblasti ekologije, ocenivši da je primetan osetan napredak te problematike u pozicioniranju u javnom mnjenju Srbije.

Trivan je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode prisustvovao i obeležavanju deset godina izlaženja ekološkog magazina “EKOlist”. Prema njegovim rečima, napredak u pozicioniranju ekologije u javnom mnjenju Srbije se i te kako vidi, pogotovo ako se uporedi stanje od pre deset godina, čemu je doprineo ne samo “EKOlist”, nego i svi drugi listovi i informativne kuće koje se bave tom problematikom. On je naveo i da je uloga civilnog društva i medija u zaštiti životne sredine ogromna jer je bez njih nemoguće postići bilo kakav rezultat.

Urednik magazina “EKOlist” Milisav Pajević istakao je da je to glasilo jedini ekološki štampani list u našoj zemlji, podsetivši na to da je za 10 godina, taj magazin objavio 60 brojeva, te da je dopro do svake lokalne samouprave u Srbiji, kao i do svakog zaljubljenika u prirodu.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Hrvatska podstiče razvoj projekata komunalne privrede

29.12.2017

Ministar građevinarstva i prostornog uređenja Hrvatske Predrag Štromar i gradonačelnik Novog Marofa Siniša Jenkač potpisali su Odluke o dodeli sredstava kapitalne pomoći za projekte podsticanja razvoja komunalne privrede i ujednačavanje komunalnog standarda.

Na javni poziv resornog Ministarstva pristiglo je 779 zahteva od kojih je Poverenstvo odabralo njih 336 za sufinansiranje ove godine. Sredstva se odobravaju jedinicama lokalne samouprave isključivo za realizaciju određenih i konkretnih projekata i mogu iznositi najviše 450.000,00 kuna.

Sufinansiraju se i projekti izvođenja radova i ugradnje uređaja komunalne infrastrukture, izvođenje radova na investicionom održavanju komunalne infrastrukture, uređenje javnih površina, nerazvrstanih puteva, javne rasvete i drugih javnih prostora u naseljima. Odobreni su i projekti nabavke opreme kojom će se znatno poboljšati kvalitet isporuke komunalne usluge i komunalnog standarda, odnosno obavljanje određene komunalne delatnosti i nabavka druge komunalne opreme za javne površine naselja.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Toliko je ugljenika u atmosferi da pošumljavanje više nije rešenje

28.12.2017

mountains-3044747_960_720 — Foto: pixabay

Čovečanstvo godišnje u atmosferu emituje oko 30 do 40 milijardi tona gasova staklene bašte i ugljen dioksida. Ako se ovim tempom nastavi, atmosfera će se toliko zagrejati da će život koji sada vodimo biti onemogućen. Postavlja se pitanje šta uraditi?

Većina naučnika se slaže da nam je potreban način da “zarobimo” ugljen dioksid iz atmosfere. Jedna od ideja jeste da se posadi velika količina drveća. Drveće koristi ugljen dioksid u procesu fotosinteze i ispušta kiseonik.

Ali, skorašnja istraživanja indikuju da jednostavno nismo u mogućnosti da posadimo toliko drveća koje bi uspelo da ukloni sav potrebni ugljen dioksid iz atmosfere. Ovo takođe znači da ova taktika nije dovoljno dobra kako bismo postigli ciljeve propisane Pariskim sporazumom.

Kada bismo pošumili čitavu teritoriju Amerike uspeli bismo da eliminišemo samo 10% ugljen dioksida koje godišnje ispuštamo u atmosferu. Na planeti Zemlji jednostavno nema dovoljno prostora za sve farme potrebne da se proizvede hrana da nahrani čitavu populaciju i da podrži potreban broj drveća. Drugim rečima nedostatak hrane bi postao još veći problem kada bismo se koristili ovom taktikom, stoga čovečanstvo pod hitno treba da iznađe i implementira efikasnije rešenje za globalno zagrevanje.

Milan Zlatanović

Dronovi koji sade 100 hiljada stabala dnevno

28.12.2017

Tokom jedne godine ljudi poseku 15 milijardi stabala i zasade oko 9 milijardi novih. Matematika je jednostavna, na godišnjem nivou gubimo 6 milijardi drveća. Sadnja je za čoveka spor, mukotrpan i skup proces. Da bismo ispratili korak sa traktorima i buldožerima koji krče ogromne površine šuma, potrebna nam je pomoć tehnologije. Npr. dronova koji dnevno mogu da posade 100 hiljada novog drveća.

BioCarbon Engineering je kompanija iz Ujedinjenog Kraljevstva koja se bavi proizvodnjom bespilotnih letelica. Svoje proizvode modifikovala je i u svrhu brze i jeftine sadnje stabala. I ne samo to, zahvaljujući dronovima, drveće može da se posadi i u područjima koja su ljudskoj ruci nepristupačna. Kompanija je svoju tehnologiju testirala i u rudniku u Dangogu, u Australiji.

Oni najpre skeniraju reljef, visinu i nagib teritorije, praveći 3D mapu. Koristeći različite algoritme, letelice izračunavaju najpovoljniji i najefikasniji način zasade. Seme u zemlju ispuštaju brzinom od jednog semena u sekundi, ili gotovo 100 hiljada na dan. Šezdeset dronova bi u jednoj godini planetu moglo da “ozeleni” sa čak jednom milijardom stabala. Inženjeri su ocenili da je njihov način 10 puta brži i 20 odsto jeftiniji.

Sličnim metodom koristi se i američko preduzeće iz Oregona, DroneSeed. Ono pored sadnje, letelice upotrebljavaju i za đubrenje i prskanje herbicidima. O ulozi bespilotnih letelica u vetroparkovima možete da pročitate više na sledećem linku.

Najveću krivicu za rašćišćavanje šuma snosi poljoprivreda kojoj je potrebno tle za kultivaciju useva ali i stočarstvo. Stoga je ove godine na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, Norveška najavila investicije od 400 miliona dolara u državama u kojima poljoprivreda nema nepovoljan uticaj po šume.

Planeta nam godišnje osiromaši za između 20 i 25 miliona hektara šumovitih predela, što je zabrinjavajuće zato što ljudska bića imaju mnogo više od samo jedne koristi od njih. Mnogobrojni svetski gradovi snabdevaju se vodom upravo iz šuma koje se ponašaju kao gigantski sunđeri. U Sjedinjenim Američkim Državama čak polovina zaliha vode dolazi odatle. Konačno, drveće je od suštinskog značaja za borbu protiv klimatskih promena zato što “hvata” ugljenik iz atmosfere koji njemu pruža život i vitalnost dok u vazduhu doprinosi efektu staklene bašte.

Jelena Kozbašić

ERS planira značajna ulaganja u sektor OIE 2018. godine

28.12.2017

Obnovljivi izvori energije — Foto: Pixabay

Elektroprivreda Republike Srpske planira u narednoj godini da uloži 488 miliona KM u izgradnju novih energetskih objekata, izjavio je u intervjuu Željko Kovačević, direktor ovog preduzeća.

Kako je navedeno, najznačajnija ulaganja su u HE Dabar, vetropark Hrgud, Buk Bijelu, TE Gacko 2, HE Bočac 2. Realizacijom projekta HE Dabar dobićemo novih 160 MW snage i 516 GWh električne energije godišnje. U toku su aktivnosti na izgradnji vetroelektrane Hrgud instalisane snage 48 MW i planirano je da se investira oko 125 miliona KM. Nakon puštanja u rad VE Hrgud očekuje se proizvodnja novih 125 GWh električne energije godišnje. I izgradnja MHE Bočac 2 teče planiranom dinamikom, a nakon puštanja u rad ove hidroelektrane očekuje se novih 42 GWh električne energije godišnje.

Potpisivanjem ugovora s kineskim partnerima formalno je započet i projekat izgradnje TE Gacko 2 instalisane snage 350 megavata. Radi se o jednoj od najvećih poslijeratnih investicija, vrijednoj više od milijardu KM, a ERS će u projektu imati 49 odsto vlasničkog udela.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Sanirana divlja deponija kod Vrbasa

28.12.2017

Biljna deponija Kucura 3 (Small) — Foto: Komunalac Vrbas

Ekipe Poslovne jedinice “Čistoća” JKP “Komunalac” iz Vrbasa uspešno su uklonile divlju deponiju u Durmitorskoj ulici u Bačkom Dobrom Polju, saopšteno je iz ovog preduzeća.

Po rešenju Komunalne inspekcije Opštinske uprave Vrbas, u kratkom roku obavljeni su radovi na sanaciji ove deponije. Izvršena je nivelacija terena, a nagomilani otpad odložen na obližnju deponiju. Ovi radovi se obavljaju jednom do dva puta godišnje, u zavisnosti od količine građevinskog otpada koji je odložen, rekao je poslovođa u PJ “Čistoća” Mladen Pavlović.

On je apelovao na stanovnike Bačkog Dobrog Polja da otpad ne odlažu na mesta koja nisu predviđena za ovu namenu jer samo odgovorno ponašanje svakog pojedinca garantuje zaštitu ljudi i životne sredine.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

Kina podstiče lokalne vlasti u borbi protiv zagađenja

28.12.2017

Energetska efikasnost, Obnovljivi izvori energije, sijalica, ušteda, priroda, patka, jesen — Foto-ilustracija: Pixabay

Kina će prihode od naknade za zaštitu životne sredine raspodeliti lokalnim vlastima kako bi im podstakla angažman u borbi protiv zagađenja.

Kineski Zakon o porezu na životnu sredinu stupiće na snagu 1. januara 2018. godine, prema dekretu Državnog saveta koji je potpisao premijer Li Kećijang. Prema novom zakonu, preduzećima i javnim institucijama koje ispuštaju zagađivače neposredno u životno okruženje, predviđeno je plaćanje naknade za proizvodnju buke, zagađivanje vazduha i vode, kao i za proizvodnju čvrstog otpada.

Zvanični podaci pokazuju da je u Kini od januara do novembra, rešeno više od 35.600 slučajeva kršenja zakona i propisa o zaštiti životne sredine, što je za 102 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

izvor: serbian.cri.cn

Sandra Jovićević

1...1,1681,1691,170...1,674 Page 1,169 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM