Obnavlja se ograda oko jezera u Dunavskom parku

05.05.2018

Obnova ograde oko jezera novosadske oaze mira u Dunavskom parku, trajaće tek nekoliko dana.

U isto vreme, saopštavaju iz JKP „Gradsko zelenilo”, stari sjaj saletli vratiće Udruženje „Kvart medija”.

Podsećamo, ograda je poslednji put bila zamenjena 2014. godine, ali su je nesavesni građani u međuvremenu oštetili.

Da podsetimo jezero je generalno rekonstruisano 1978. godine, kada je u njega stavljen par labudova i nekoliko pataka.

Dunavski park je najlepši novosadski park sa preko 250 biljnih vrsta nalazi se u samom centru grada, a prostire se na 33.695 kvadratnih metara. Park se nalazi pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu prirode.

Dunavski park krase mnogobrojne i retke vrste drveća: lešnika, platana, breza, srebrne lipe, divljeg kestena, jablana, jela, čempresa, tuja, bora. U njemu se nalazi i veoma lep i redak piramidalni hrast lužnjak, koji je stavljen pod zaštitu. Park ukrašava i veliki broj vrsta šiblja: šimšira, žutike, japanske dunje, crvenog drena, kleke.

Milisav Pajević

Ekološko povrće na slami

05.05.2018

Sve više se govori o zdravoj ishrani i konzumiranju povrća koje nije otrovano pesticidima, već ekološki zdravo.

Stučnjaci smatraju da je slama idelna posuda za uzgajanje zdravog povrća, ali pošto zahteva mnogo vremena bez mehanizacije, retko se primenjuje u ovdašnjim poljoprivrednim gazdinstvima.

Slavica Cvjetićanin iz Apatina je 25 godina u povrtarstvu, a poslednju deceniju uzgaja ekološko povrće na slami. I ako posao nije lak, ističe da bez državnih subvenica ne bi imala sedam plastenika, sistem za navodnjavanje “kap po kap” ili protivgradne mreže.

Slavica Cvjetićanin na plastenicima površine 1.300 kvadratnih metara sama uzgaja ekološko povrće na slami. Kaže da retko ko primenjuje takvu metodu sadnje, a da je dugogodišnja praksa dala odlične rezultate u kvalitetu i ako je taj posao mukotrpan. Slama od pšenice je idelna podloga za rast i ravnomerno se mora rukama prostirati na zemlju. U plastenicima uzgaja sezonsku i zimsku sadnju rotkivca, crnog i belog luka, zelenu salatu, spanać, papriku, a ove sedmice počinje i sadnja paradajza.

– Slama se kvasi prilikom navodnjavanja i zadržava vlagu, pa nema velikog isparavanja. Trava se ne prska pesticidima koji uvek dođu do biljke. U jesen istu tu slamu zaoravamo i tada služi kao đubrivo kada se u nju doda malo stajnjaka. Ipak, i ako je ovo zdrava hrana, proizvodnja mi je opala za oko 50 odsto, jer ima mnogo marketa koji daju jefitnije povrće, a mnogi kupuju hranu na odloženo i retko odlaze na pijacu, kaže Slavica Cvjetićanin.

Bez subvencija države ističe da bi teško opstala, jer su ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju značajna, a tržište konkurentno sa niskim cenama.

– Sekretarijat za poljoprivredu AP Vojvodine svake godine daje subvencije i mnogo mi znači kada dobijem pedeset odsto sredstava za nove najlone, mreže za senčenje, protivgradne mreže, dopunu sisteme za navodnjavanje ili leđne pumpe za bušenje bunara za navodnjavanje. Oni sve subvencionišu i bez te pomoći pokrajine ne znam kako bih dalje radila, ističe Slavica Cvjetićanin.

Pored uzgoja povrća u plastenicima, u ovom poljoprivrednom gazdinstvu na otvorenom uzgaja se ekološki kupus, kelj, karfiol i krompir. Slavica navodi da je paradajz najzastupljniji sa godišnjom prinosom oko 30 tona, dok je ukupna proizvodnja povrća do 50 tona.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Prolećno čišćenje u Bačkoj Topoli

05.05.2018

Opština Bačka Topola organizuje prolećno čišćenje šetališta i skupljanje smeća kraj Bačkotopolskog jezera, uz učešće građana, institucija, civilnih organizacija.

Cilj je da se nakon prvomajskog praznika, u duhu prolećnog obnavljanja prirode, zajedničkom akcijom uredi priobalno šetalište.

Građanima Bačke Topole se upućuje molba da uređivanje i ulepšavanje obave i ispred svojih kuća.

Zborno mesto je danas u 10 časova kod vetrenjače.

Rukavice, džakovi su obezbeđeni, a učesnici akcije treba da ponesu sa sobom metle, ašove, grabulje i makaze za orezivanje.

Milisav Pajević

Inđija uskoro dobija uređen park

05.05.2018

Park u centru kod Gimnazije godinama se nalazi u lošem stanju a u narednom periodu preduzeće se radovi kako bi Inđija dobila atraktivan i uređen park.

– Ono što je u razmatranju je da ćemo postaviti fontanu a ostalo je da vidimo kakav će biti oblik obzirom da ne želimo da izgubimo mnogo zelene površine koja je trenutno u parku, ali ćemo svakako jedan deo zelene površine morati da suzimo kako bi dobili ozbiljniji trg, izjavio je Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija.
Govoreći o zelenim površinama, direktor JKP „Komunalac“ Dušan Lemaić najavio je uređenje i pošumljavanje postojećih parkova u Inđiji.

Planiramo uređenje parka Vašarište gde ćemo posaditi sadnice i postaviti novi mobilijar. Trenutno imamo 300 sadnica bresta a u postupku smo nabavke 200 sadnica kestena, Dušan Lemaić, direktor JKP „Komunalac“.

Poznato je da na potezu od Kulturnog centra ka železničkoj stanici Inđija ima drvored kestenova koji je veoma star i ugrožava bezbednost prolaznika, pa opštinske vlasti imaju ideju da na tom mestu posade mlade sadnice.

Milisav Pajević

Praćenje kvaliteta vode na Savi kod Šapca

04.05.2018

Zbog zagađenja Save na teritoriji Bosne i Hercegovine, Agencija za zaštitu životne sredine počela je vanrednu kontrolu kvaliteta vode te reke kod Šapca i Jamene.

Praćenje kvaliteta vode na Savi kod Šapca počelo je jutros, kod Silosa, na mernom mestu pored objekta Agencije za zaštitu životne sredine.

Uzorci vode uzimaće se i sutra i u subotu a narednih dana znaće se koliko će vanredno uzorkovanje vode trajati.

Prvi rezultati, kako potvrđuju u Agenciji za zaštitu životne sredine, ne ukazuju na promenu kvaliteta vode, odnosno prisustvo štetnih i opasnih materija koje su u vodu došle nakon izlivanja iz deponije fabrike sode nedaleko od Tuzle.

Međutim, na osnovu prvih analiza ne mogu se donositi nikakvi zaključci, jer se ne zna da li su štetne materije, i u kojim koncentracijama, uopšte stigle u Savu do Šapca ili su već prošle.

Isti rezultati su i sa jučerašnjeg uzorkovanja u Jameni,u pograničnoj zoni rečnog toka u našoj zemlji – nema promena.

Ribolovci ni u Šapcu, ni uzvodno, nisu primetili uginuća ribe ili promene na reci.

Na koncentracije bilo kakvih materija u reci utiču brojni faktori, poput priliva drinske vode na ušću, zatim vodostaja reke koji utiče i na brzinu toka.

Šta će pokazati analize Agencija za zaštitu životne sredine, znaće se narednih dana. Očekuje se i razmena podataka u okviru Savske komisije, kako bi se znali i rezultati analiza članica iz Bosne i Hrvatske.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Održana Dunavska konferencija za vode

04.05.2018

Delegacija Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore, koju je predvodio državni sekretar Saša Radulović učestvovala je na Dunavskoj konferenciji za vode koja je održana 2. i 3. maja u Beču.

Konferenciju organizuju Međunarodna asocijacija vodovodnih preduzeća u slivu Dunava (IAWD) i Svetska banka, u okviru Dunavskog programa za vode (DWP – Danube Water Program), uz finansijsku podršku Vlade Austrije, a ovogodišnja teba je bila „Obezbeđivanje vode i održivih sanitarnih usluga za sve: napredak, izazovi i buduće aktivnosti u Dunavskom regionu”.

U okviru sesije o pametnim politikama za upravljanje sektorom voda, državni sekretar Radulović govorio je na temu „Optimizacija nacionalnog upravljanja sektorom voda“. Ovom prilikom, Radulović je posebno istakao stanovište Crne Gore u pogledu reformi u okviru EU integracija, odnosno zahteva Poglavlja 27, kao i ključne izazove u vodosnabdevanju i upravljanju otpadnim vodama, navodeći da je za Crnu Goru voda najveći prirodni, ali i strateški resurs, te da se prema istom moramo ophoditi na vrlo posvećen i oprezan način.

– Osnovne pretpostavke na kojima ćemo bazirati predstojeću reformu vodenog sektora u Crnoj Gori polaze od tri temeljna načela: da vodosnabdijevanje i vodoizvorišta budu u vlasništvu zajednice, da se afirmiše demokratsko upravljanje i da društvene potrebe budu zadovoljene. Planiramo da to postignemo tako što ćemo poboljšati postojeću javnu infrastrukturu za potrebe snabdijevanja vodom i afirmisati transparentno izvještavanje o radu vodoprivrednih preduzeća uz nadzor lokalnih zajednica i centralnih vlasti, što za rezultat treba da ima povećani kvalitet usluge. Omogućićemo javno-javna partnerstva na neprofitnoj osnovi uz participativno upravljanje vodoprivrednim preduzećima. Istovremeno ćemo usmjeriti investicije, upravljanje i distribuciju vode na zadovoljavanje potreba stanovništva, a ne na sticanje profita. Intencija nam je da zakonski regulišemo vodu kao javno-društveno dobro i pravo svakog stanovnika Crne Gore. Namjeravamo i da sprovedemo širok spektar edukativnih programa u cilju smanjenja potrošnje vode, rekao je Saša Radulović, državni sekretar Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore.

Državni sekretar Radulović je u okviru svog izlaganja takođe predstavio strategiju za razvoj vodoprivrednih preduzeća u budućnosti, sa akcentom na oprezan pristup reformama i apsolutnu posvećenost vodi kao prirodnom dobru koje mora biti dostupno svakom građaninu.

Takođe, državni sekretar Radulović učestvovao je u panel diskusiji sa predstavnicima zemalja regiona, u cilju razmjene iskustava u ovoj oblasti. Na marginama skupa, održani su brojni sastanci sa predstavnicima regionalnih i međunarodnih organizacija, među kojima i sastanak sa g-đom Patricijom Lopez, liderkom Dunavskog programa za vode ispred Svetske banke, na temu saradnje između Svetske banke i Crne Gore u okviru predstojeće reforme vodnog sektora.

Jedan od ključnih izazova za vlade i stručnjake u ovoj oblasti jeste zadovoljenje potreba građana za kvalitetnom i ekonomski održivom cenom distribucije vode za piće, kao i upravljanja otpadnim vodama, dok istovremeno treba održati korak sa zahtevima pravne tekovine EU u pogledu zaštite životne sredine.
Upravo iz tog razloga nastao je Dunavski program za vode u ukupnom iznosu od 9,5 miliona eura. Od početka projekta u maju 2013. godine, u saradnji sa ministarstvima, regulatorima, asocijacijama vodovoda i predstavnicima lokalnih samouprava iz zemalja Jugoistočne Evrope, omogućena je razmjena znanja između više od 600 stručnjaka i donosioca politika u regionu i šire.

Konferencija je okupila više od 150 vodećih predstavnika sektora voda iz više od 15 zemalja, uključujući i predstavnike Regionalnog vodovoda Crnogorsko primorje, koji je član Međunarodne asocijacije vodovodnih preduzeća u slivu Dunava, sa ciljem da se razgovara o ostvarenom napretku, kao i izazovima odnosno budućim aktivnostima u cilju razvoja pametnih politika i komunalnih preduzeća koji će omogućiti pristup vodi i sanitarnim uslugama za sve građane Dunavskog sliva.

Milisav Pajević

Suzbijanje krpelja u Bačkoj Topoli

04.05.2018

Opština Bačka Topola obaveštava građane da će do 6. maja preduzeće „Oris“ d.o.o Sombor izvršiti suzbijanje krpelja na zelenim površinama na gradu i naseljenim mestima teritorije opštine Bačka Topola.

Tretman će se sprovoditi preparatima na bazi aktivne materije lambda cihalotrin i cipermetrin. Tretmanom će biti obuhvaćene zelene površine u gradu i naseljima kao i izletišta van naselja. Opština Bačka Topola moli pčelare da u periodu vršenja tretmana zaštite ili izmeste svoje košnice.

Naseljena mesta na kojima će se vršiti tretman krpelja su sledeća: Bačka Topola, Gunaroš, Pobeda, Svetićevo, Kavilovo, Njegoševo, Novo Orahovo, Bajša, Mali Beograd, Zobnatica, Tomislavci, Karađorđevo, Stara Moravica, Gornja Rogatica, Pačir, Bački Sokolac, Krivaja, Panonija i Srednji Salaš.

Precizni termini i lokacije tretmana mogu se pratiti putem telefona preduzeća Oris d.o.o : 025/515 50 55.

Milisav Pajević

Koverte iz ”Uzmi račun i pobedi 2018” na reciklaži

04.05.2018

Preuzimanje koverata koje nisu izvučene u toku nagradne igre ”Uzmi račun i pobedi 2018” iz studija u kome su se odigravala javna izvlačenja izvršeno je danas u 10 časova, Maksima Gorkog 38, u Ovči.

”Papir servis FHB” preuzelo je koverte koje će potom biti reciklirane i pretvorene u karton za proizvodnju ambalaža. Kao i nakon prošlogodišnjeg ciklusa, novac dobijen od papir servisa za predaju hartije biće uplaćen u budžet Republike Srbije.

Pored toga što je nagradna igra bila deo edukativne kampanje godine borbe protiv sive ekonomije, ovom akcijom Vlada Republike Srbije želi da ukaže i na značaj reciklaže i zaštite životne sredine.

Zbog ličnih podataka koji se na kovertama nalaze, celokupnu akciju ispratila je stručna komisija koja će se postarati da lični podaci građana budu u potpunosti uništeni i time sprečiti njihovu zloupotrebu.

Milisav Pajević

Kolektivni zvuk ptica u svitanje

04.05.2018

Povodom Međunarodnog dana pevanja ptica u zoru Radio-televizija Vojvodine, u noći 5. na 6. maj, od ponoći na Prvom i Drugom programu radija RTV-a realizuje emisiju “Pesma ptica u zoru”.

“Pesma ptica u zoru” (orig. “Dawn Chorus”) je projekat Evropske radiodifuzne unije u kojem učestvuju medijske kuće širom sveta i prvi put jedna medijska kuća iz regiona RTV, jedina učesnica koja program emituje na svoja dva kanala, na dva jezika – srpskom i mađarskom. Organizator emisije je Radio-televizija Irske.

– U etru će se čuti kolektivni zvuk ptica koje pevaju u svitanje. Kako se sunce diže preko horizonta i dan se budi, bude se i stanovnici planete. Pre svih, u cik zore, ptice pevaju svoju ljubavnu pesmu, a taj talas zvuka prelazi preko Azije, Evrope i Severne Amerike i predstavlja jednu od najdužih iskonskih veza sa prirodom, kaže Dragana Ratković, urednica emisije.

Uz nekoliko izuzetaka, ptičiji cvrkut je aktivnost rezervisana za proleće i rano leto. Ono što možda zvuči kao muzika za naše uši, pticama ono znači nesto sasvim drugo. Jednostavno rečeno, to je način da mužjaci (koji su najčešće i pevači) obeleže svoju teritoriju ali i da impresioniraju i privuku partnerke. Što glasnija, jača i duža pesma, to je veća obeležena teritorija i veća šansa da ih partnerka izabere. Svako stanište ima svoje autentične članove, koje će gosti u studiju, ornitolozi, prepoznavati i davati slušaocima više informacija o tim vrstama.

Ratković potencira da će za sedam sati programa, slušaoci imati priliku da slušaju autentične zvuke autohtonih vrsta ptica sa 20 lokacija među kojima su i dve na Fruškoj gori – Zmajevac i Bukovac – direktno.

U zavisnosti od vremenske zone, voditelji će se uživo uključivati u svaku od njih kako sunce bude izlazilo, te će slušaoci uživati u zvucima svitanja sa najlepših i najegzotičnijih lokaliteta širom planete. Doživljaj će upotpuniti prezenter RTE-a Derek Muni, voditelji u svakom od studija učesnica i njihovi gosti.

Emisija “Pesma ptica u zoru” pružiće nesvakidašnju priliku da uživo čujete desetine vrsta ptica u njihovim staništima. Prethodnih godina zabeležena je rekordna slušanost te emisije.
U noći 5. na 6. maj budite uz program RTV- a i doživite raspevano buđenje dana širom planete. Program možete pratiti na frekvencijama RNS1 – 87.7 MHz i RNS2 – 90.5 MHz, kao i na sajtu rtv.rs u odeljku Program uživo http://www.rtv.rs/sr_lat/uzivo

Milisav Pajević

SZO: Više od 7 miliona ljudi godišnje umire zbog zagađenosti vazduha

04.05.2018

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je alarmantne podatke – u proseku, tek jedna od 10 osoba na svetu udiše čist vazduh bez škodljivih supstanci.

Procene su otkrile i uznemiravajuće visok broj smrti na godišnjem nivou uzrokovan upravo zagađenjem vazduha – bilo spoljašnjeg, bilo onog u domaćinstvima – čak 7 miliona ljudi u toku jedne godine umre kao žrtva “prljavog” vazduha. Ambijentalno zagađenje oduzelo je, tokom 2016. godine, 4,2 miliona života, a “kućno” 400 hiljada manje – 3,8 miliona. Oko 3 milijarde ljudi – više od 40% svetske populacije – i dalje nema pristup čistim tehnologijama za kuvanje i gorivima, što je glavni izvor zagađenja vazduha u porodičnim kućama.

“Zagađenje vazduha predstavlja pretnju za sve nas, ali njegov najveći teret nose najsiromašniji i najmarginalizovaniji slojevi društva. Neprihvatljivo je da više od 3 milijarde ljudi udiše smrtonosni dim zbog korišćenja pušnih peći na ugalj i drva u svojim domovima. Ako ne preduzmemo hitne mere na ovom polju, nikada se nećemo približiti idealu ‘održivog razvoja'”, izjavio je generalni direktor SZO.

Sitne zagađujuće čestice prodiru u pluća i kardiovaskularni sistem, izazivajući brojne bolesti – od moždanog udara i srčanih oboljenja do raka pluća i infekcija disajnih organa. Zagađenje vazduha je, prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, kritični rizični faktor za neprenosive bolesti i prepoznaje se kao krivac za 24 odsto smrti od bolesti srca, 25 odsto od moždanog udara, 43 od hroničnih plućnih oboljenja i 29 odsto od raka pluća.

Više od 90 odsto smrtnih slučajeva koji su posledica zagađenja vazduha javljaju se u zemljama sa niskim ili srednjim primanjima, većinom azijskim i afričkim. Za njima slede države istog finansijskog statusa u istočnom Mediteranu, Evropi i Americi.

Problem je aktuelan i na prostorima Balkana. Zagađenje vazduha je u više navrata aktiviralo crvene alarme i zahtevalo vanredne mere širom Makedonije. Opasnost je bila posebno izražena u zimskom periodu kada su gradovi bili obavijeni gustim smogom kao rezultatom sagorevanja uglja, zastarele industrije i izduvnih gasova starih vozila.

Beleške Svetske zdravstvene organizacije kažu da naša “komšinica”, Bosna i Hercegovina, imao udeo od 10 hiljada umrlih godišnje u broju od 7 miliona. Zagađen vazduh predstavlja razlog okupljanja mnogih građanskih grupa.

Kada je reč o teritoriji Srbije, poprište je oduvek bio Bor, poznat po rudnicima i topionici bakra. Trend smanjenja prisustva sumpor-dioksida u vazduhu iznad Bora iz 2016. i 2017. se nastavio i ove godine.

SZO prikuplja informacije o koncentraciji sitnih PM10 i PM2,5 čestica u vazduhu. U njihovu bazu o stanju ambijentalnog vazduha uključeno je više od 4300 gradova i 108 zemalja.

Skup PM2,5 uključuje zagađivače, kao što su sulfat, nitrati i crni ugljenik, koji su najveći rizik za zdravlje ljudi. Svetska zdravstvena organizacija poziva zemlje da zagađenje vazduha smanje na srednje godišnje vrednosti 20 mg/m3 (za PM10) i 10 mg/m3 (za PM25).

Marija Nejra, direktorka Odeljenja za javno zdravlje i društvene i ekološke uticaje na zdravlje u SZO, upozorila je da mnogi od megalopolisa širom sveta u atmosferu ispuštaju i pet puta veću količinu štetnih materija. “Pojačavanje političkog interesa za ovaj globalni izazov javnom zdravlju je vidljivo kroz povećanje broja gradova koji vode evidenciju zagađenja vazduha. Ipak, porastu najvećim delom doprinose zemlje sa visokim prihodima, ali se nadamo da će pozitivni trend da se proširi i van njihovih granica.”

Svetska zdravstvena organizacija je u određenim segmentima ovog problema zabeležila i napredak i volju zemalja da smanje zagađenje. Indija je za 37 miliona žena, koje su živele ispod granica siromaštva, obezbedila prelazak na potrošnju čiste energije u domaćinstvima, a Meksiko Siti najavljuje zabranu dizel vozila do 2025. godine.

Zagađenje vazduha vodi poreklo iz neefikasne upotrebe energije u domaćinstvima, industrije, poljoprivrede, saobraćaja i elektrana na ugalj. U pojedinim predelima, nevolju usložnjavaju pesak i peščana prašina, spaljivanje smeća i krčenje šuma. Doprinos ovoj pojavi daju i prirodni elementi – od geografskih, preko meteoroloških, do faktora godišnjih doba. Za zagađen vazduh ne postoje granice i stoga poboljšanje njegovog kvaliteta zahteva održivu i udruženu akciju vlada, najpre u oblasti “zelenog” transporta, obnovljivih izvora energije, efikasnije proizvodnje i korišćenja struje i upravljanja otpadom, ali i uvođenje legislative koja se odnosi na zabranu pušenja u javnim prostorima koja takođe igra ulogu u zagađenju vazduha.

Jelena Kozbašić

Hemičari proizveli plastiku koja može da se reciklira bezbroj puta

04.05.2018

Hemičari sa Univerziteta Kolorada prozveli su novu vrstu plastike, koja bi, u teoriji mogla da se reciklira beskonačno mnogo puta.

Iako je plastika izuzetno koristan materijal, uticaj koji ona ima na našu životnu okolinu postao nam je jasan tek skoro i stoga su trenutne metode reciklaže plastike plastike neadekvatne.
Novostvoreni materijal, ima potpuno iste karakteristike kao i obična plastika, njenu snagu, izdržljivost i otpornost na toplotu, ali, za razliku od svakodnevno upotrebljivane plastike ovaj materijal može biti ponovo rastavljen na molekule koji predstavljaju njegovu građu. Ovaj proces naučnici nazivaju „hemijsko recikliranje“.
„Ovi polimeri mogu biti hemijski reciklirani i ponovo upotrebljeni, u principu, beskonačan broj puta“, izjavio je profesor Čen, čovek koji stoji iza ovog otkrića.
„Naš je san da vidimo da ovaj tim polimerne plastike preuzme čitavo tržište.“
Rezultati njihovog istraživanja i otkriće objavljeni su u časopisu Science.

Pošto ova nova vrsta polimera može lako da se „rasklopi“ na korisne bazne materijale, njegova vrednost može da se povrati i stoga potencijalno iskoristi nanovo i nanovo. Ova sposobnost novog materijala bi stala na put tome da plastika ulazi u cikluse životne sredine i takođe bi smanjilo potrebu za proizvodnjom nove plastike.

Preovlađujuća upotreba plastike, naročito one za jednokratnu upotrebu dovela je do masivnog globalnog zagađenja. Plastici je potrebno na stotine godina da se razloži prirodnim putem u našoj okolini, a u tom procesu ona biva razlagana na sve manje i manje delove koje na kraju završavaju u našim tanjirima, vodi pa čak i u vazduhu koji udišemo.

Stručnjaci su procenili da će do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego ribe. Najveći faktor u trenutnoj krizi plastičnnog zagađenja, pored prekomerne upotrebe jeste neadekvatan sistem reciklaže. Samo se 5% globalno proizvedene plastike reciklira a većina reciklirane plastike se pretvara u proizvode niske vrednosti koji se potom ne mogu reciklirati.

Kada bismo masovno počeli da koristimo ovaj novi tip plastike sprečili bismo ogromne količine plastike da završe na deponijama i zagađuju naše prirodno okruženje.

U članku u kome komentarišu ovo novo otkriće, hemičar Dr Haric Sardon i profesor Andru Douv razmatrali su koliko je ovaj novootkriveni materijal bitan za budućnost reciklaže. Oni su napisali da bi ovo otkriće moglo da dovede do sveta u kome se plastika na kraju svog upotrebnog života neće smatrati smećem već vrednim materijalom koji se može upotrebiti kako bi se napravili razni proizvodi.
„Ovo će podstaći reciklažu i podržati održivost“, zaključili su.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Promene u zaštiti životne sredine su moguće

04.05.2018

U Kraljevu je održan sastanak predstavnika gradova i opština sliva Zapadne Morave sa Goranom Trivanom, ministrom za zaštitu životne sredine u Vladi Republike Srbije.

Sastanak je bio posvećen predstavljanju Nacrta Zakona o klimatskim promenama ali i prezentaciji projekta Stalne konferencije gradova i opština „Mreže za smanjenje rizika i upravljanja vanrednim situacijama“ i projekta SEEURBAN koji UNDP realizuje na teritoriji šest zemalja jugo-istočne Evrope a koji je usmeren na jačanje kapaciteta lokalnih organa i institucija koje se bave smanjenjem rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i upravljanjem rizicima.

Izbor Kraljeva za mesto održavanja ovog skupa je i svojevrsno priznanje gradu Kraljevu kao inicijatoru aktivnosti na udruživanju lokalnih samouprava u rečne slivove zarad jačanja kapaciteta za borbu protiv elementarnih nepogoda.Podsećanja radi, u Kraljevu su, februara 2017 godine potpisani prvi Protokoli o udrživanju u slivove Zapdne Morave i Kolubare da bi, inicijativa podržana od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva zaštite životne sredine, Stalne konferencije gradova i opština ,Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, UNDP za Srbiju i FAO za Srbiju,postala opšteprihvaćeni model integrisanja znanja, iskustva i materijalnih resursa u cilju jačanja otpornosti lokalnih zajednica za suočavanje sa posledicama klimatskih promena izraženih kroz elementarne nepogode.

– Svedoci ste da su se, u ovih deset meseci od osnivanja Ministarstva zaštite životne sredine, stvari u ovoj oblasti pokrenule. Imamo prve kazne za prekšioce koji su svojim činjenjem kroz ilegalno deponovanje opasnih materija ugrozili životnu sredinu. Imamo prve rezultate u smanjivanju broja plastičnih kesa u trgovinskim lancima, izašli smo pred javnost sa Nacrtom zakona o klimatskim promenama koji ja lično smatram ne samo normom već i strateškim dokumentom, rekao je Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine.

On je dodao da ga posebno raduje prihvatanje aktivnosti od građana, koji su uz organizacije civilnog društva i medije, ključni akteri da stanje u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji menjamo na bolje.
– Možda za nečiji ukus isuviše sporo ali bitnije od brzine jeste baš to, probuđena nada ključnih aktera da možemo,svi zajedno, i u situaciji ograničenih materijalnih reursa, stvari u oblasti zaštite životne sredine, menjat na bolje, naglasio je Goran Trivan.

Izvor: Danas

Milisav Pajević

Reciklerima opasnog otpada isplaćena sredstva

03.05.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine i predstavnici reciklažne industrije potpisali su ugovore o isplati podsticajnih sredstava za prerađeni otpad u 2017. godini, saopštilo je Udruženje reciklera Srbije.

Reciklerima opasnog otpada isplaćeno je 75 odsto od ukupno ostvarenih podsticajnih sredstava za 2017. godinu.

– Uskraćeni smo za više od 25 odsto novca za ono što smo radili tokom 2017. godine. Za tretiran otpad tokom 2016. još nismo naplatili svoja potraživanja u iznosu od 950 miliona dinara, rekao je Nikola Egić iz Udruženja reciklera Srbije na sastanku povodom potpisivanja ugovora u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Egić je napomenuo da već četiri meseca u ovoj godini recikleri tretiraju otpad u skladu sa svojim poslovnim obavezama, a konkurs o dodeli sredstava za 2018. još nije raspisan.

– Za sav otpad, koji sada prerađujemo u skladu za zakonskom regulativom i za čiji izvoz avansno plaćamo, finansijsku nadoknadu ćemo ostvariti tek iz budžeta Republike Srbije za 2019. godinu. Obrtna novčana sredstva radi dnevne likvidnosti tokom godine uzimamo od poslovnih banaka, tako da se ispostavilo da zbog plaćanja tih kamata korist od eko taksi imaju banke, istakao je Egić.

Sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Branislav Atanasković je rekao da Ministarstvo razume probleme reciklažne industrije i dodao da je to Ministarstvo dobilo iz republičkog budžeta samo polovinu novca koja je naplaćena od ekoloških taksi.

– Želimo da se sastanemo zajedno sa reciklerima i Ministarstvom finansija kako bismo razmotrili buduće finansiranje. Imali smo u martu obavezu da preliminarno uradimo projekcije budžeta za narednu godinu. Prijavili smo za Ministarstvo zaštite životne sredine 11 milijardi dinara, od čega 3,5 milijardi za reciklažnu industriju. Od Ministarstva finansija zavisi koliko ćemo novca dobiti, izjavio je Atanasković.

Iz Udruženja reciklera Srbije podsećaju da je od ekoloških taksi u 2017. godini prikupljeno u republički budžet 10,8 milijardi dinara, dok je za tretman opasnog otpada sada isplaćeno samo 2,19 milijardi dinara. Neophodna je odlučna saradnja Ministarstva finansija i Ministarstva zaštite životne sredine kako bi se ekološke takse naplatile u potpunosti prema direktivi “zagađivač plaća”, a podsticajna sredstva za prerađeni opasan otpad isplatila pravovremeno i u punom iznosu.

Milisav Pajević

#throwbackthursday: Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama – od Rija 1992. do Bona 2018.

03.05.2018

31932590_1023720654451248_5026778888005484544_n — Foto: Jelena Kozbašić

Ukoliko redovno postavljate svoje fotografije na Instagram ili tvitujete kako ste se iznervirali u prevozu, onda vam fenomen hashtaga nije nepoznanica i slobodno možete da skočite na četvrti pasus ovog članka. Ukoliko, pak, to ne radite i ne znate značenje bar tri reči iz prethodne rečenice: Instagram, tvitovati i hashtag, razumevam vas, isto se osećam povodom pojmova: Snapchat, Kylie Jenner lip kit i Lil Peep.

Hashtag se stavlja u opis sadržaja koji ljudi postavljaju na društvene mreže, bilo da je u pitanju fotografija ili tekst, i uglavnom prati temu tog određenog sadržaja koji je neko podelio. U oblikovanju hashtag-ova najčešće se koristi engleski jezik, a započinju se tarabom (#).

Pojam #throwbackthursday, ili na srpskom put u prošlost četvrtkom, predstavlja hashtag pod kojim vaša deca, ili možda čak vaši unuci, svakog četvrtka sa svojim prijateljima na društvenim mrežama dele uspomene – bilo da su one iz izlaska prethodnog vikenda ili sa maskenbala u osnovnoj školi. Na Energetskom portalu, pod ovim hashtag-om (#throwbackthursday) delićemo priče iz istorije ekologije i energetike. Naravno, četvrtkom.

Današnja tema biće nam Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Preletećemo razvoj situacije od Rio de Žaneira, Brazil, 1992. do Bona, Nemačka, 2018. Pa da počnemo…

UNFCCC predstavlja međunarodni ugovor za zaštitu životne sredine usvojen u maju 1992, a otvoren za potpisivanje na samitu Ujedinjenih nacija u Rio de Žaneiru održanom od 3. do 14. juna iste godine – na snagu je stupio tek kada ga je ratifikovao dovoljan broj zemalja (njih pedeset), 21. marta naredne.

Predmet sporazuma je “da ograniči koncentraciju gasova staklene bašte u atmosferi na nivo koji sprečiti opasno mešanje čoveka u klimatske sisteme”. Okvirna konvencija postavlja labave smernice za emisije štetnih materija za pojedinačne države i ne sadrži izvršne mehanizme. Čvršće spone stvaraju se spečifičnim ugovorima koji, prema cilju UNFCCC, određuju dalje akcije (protokoli, sporazumi). Do sada je Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama pristupilo 197 zemalja – ili, kako su ugovorom označene, 197 strana (parties). Ona uživa širok legitimitet, koji velikim delom proističe iz univerzalnosti članstva.

Delegati strana se jednom godišnje okupljaju na konferencijama kako bi raspravljali o načinu rešavanja problema koji se tiču klimatskih promena. Prva u nizu je upriličena u Berlinu, 1995. Od tada su se potpisnice UNFCCC nalazile na različitim geografskim širinama i dužinama – sastajale su se u Ženevi u Švajcarskoj, Kjotu u Japanu, u Marakešu u Maroku, u Montrealu u Kanadi, u Kankunu u Meksiku i u Dohi u Kataru. Ovogodišnji domaćin konferencije biće poljski grad Katovice, u periodu od 3. do 14. decembra.

Prvobitni zadatak industrijalizovanih zemalja, prema UNFCCC, da ispuštanje zagađujućih jedinjenja u atmosferu do početka novog milenijuma stabilizuju na nivou od 1990, na prvom skupu država označen je kao “neadekvatan”, a dalje godišnje rasprave utrle su put Kjoto protokolu iz 1997. Ovaj dokument postavio je “emisione mete”, obavezujuće prema međunarodnom pravu. Verovatno je upravo dužnost poštovanja Kjoto protokola bila demotivišući faktor za njegovu ratifikaciju, te je neophodan broj zemalja oko njegovih ciljeva okupljen tek 2005. godine. Prvi period obaveze trajao je od 2008. do 2012.

Prvi krug ograničenja proizvodnje gasova staklene bašte bio je nedovoljan da bismo spasili planetu od porasta temperature. Kao dodatak Kjotu 2012. ispregovaran je Doha amandman u trajanju od 2013. do 2020. Trenutni broj ratifikacija iznosi 111, a kako bi amandman počeo da važi, potrebno je još 33.

Godinu dana kasnije, u Varšavi u Poljskoj, donesena je još jedna značajna odluka. Pod okrilje Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama uvršten je i mehanizam “nameravani nacionalno utvrđeni doprinosi” (Intended Nationally Determined Contributions). Vremenom je izgubio reč “nameravani” (intended), ne menjajući svrhu. Zemlje u programima ove vrste imaju slobodu da planove za ublažavanje uticaja porasta temperature i prilagođavanje istoj pojavi usklade sa svojim nacionalnim okolnostima.

Svakako najveće političko dostignuće u borbi protiv klimatskih promena bilo je uobličavanje Pariskog sporazuma 2015, u okviru kojeg su se strane složile da će nastojati da globalno zagrevanje zaustave na 1,5 stepeni Celzijusovih.

Trenutno je u Bonu u toku 48. zasedanje subsidijarnih tela UNFCCC – SBSTA i SBI, i okupljanje ad hoc (lat. zbog ovog, zbog ove svrhe) grupe za Pariski sporazum. I na ovom događaju, pregovori, rasprave i dijalozi podređeni su cilju iz Pariza. Od naredne konferencije strana deli nas nekoliko meseci.

Realne okolnosti su one na kojima se testiraju političke odluke. Da li će akcije sa sednica tela UNFCCC, zaključene rečenicom “Nema prigovora, dakle, odlučeno je!” i udarcem drvenog čekića, biti efikasne, pokazaće statistike.

Jelena Kozbašić

Biološki centar u Kragujevcu

03.05.2018

Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj u Kragujevcu, završio je prvu fazu biološkog centra u Botaničkoj bašti.

Ideja je prenošenje dela objekta iz Školskog biološkog centra u Hanoveru, kao i Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu.

Ovaj projekat realizovan je uz podršku lokalne samouprave, nemačke nevladine organizacije JANUN i Nemačke agencije za zaštitu životne sredine.

Na oko pet hektara Botaničke bašte u Kragujevcu, biće izgrađen tematski deo eksperimentalnog naučnog parka – Školskog biološkog centra.

Mladi će dobiti priliku da u učionicama na otvorenom, kroz praktičan rad stiču nova znanja o ekologiji i procesima u prirodi.

Radionice koje su postavljene u prvoj fazi, kao i one planirane za sledeću fazu, na praktičan način povezuju decu sa prirodom i omogućavaju da se prate prirodni fenomeni.

U okviru prve faze formirano je sedam radionica, među kojima su kutije osećaja, reciklažne kofe, mini bašte i hotel za insekte.

Cilj je da se mladi ekolozi, deca predškolskog i školskog uzrasta upoznaju sa prirodom.

Izvor: RTV Kragujevac

Milisav Pajević

Donete prve presude za ilegalno skladištenje otpada

03.05.2018

Okružni sud u Obrenovcu doneo je prve presude za ilegalno skladištenje otpada u Vukićevici.

Dve osobe su osuđene na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, odnosno godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara, rekao je za RTS ministar Goran Trivan.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da prve presude za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca pokazuju da je u Srbiji počelo ozbiljno da se odgovara za zločin prema životnoj sredini.

Goran Trivan kaže za RTS da su prvom prvostepeno presudom, dve osobe osumnjičene za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca osuđene na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, odnosno godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara.

– Prva prvostepena presuda je bila i to nije konačna presuda, postoje mogućnosti pravnih lekova, ali u ovom trenutku možemo samo da kažemo da je prvostepenom odlukom osoba koja je optužena za taj zločin prema životnoj sredini prvostepeno osuđena na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne koju mora da plati, a druga osoba na godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara ili 250.000 dinara da plati, navodi Trivan.

Dodaje da se ovakvom odlukom pokazalo da čitava akcija koja je pokrenuta nije bila uzaludna i da se za zločin prema životnoj sredini mora odgovarati.

– Dakle u Srbije je počelo ozbiljno da se odgovara za zločin prema životnoj sredini i tako ćemo i nastaviti, zaključio je ministar zaštite životne sredine.

Burad sa 25 tona raznog opasnog otpada pronađena su u decembru 2017. i februaru 2018. u ataru sela Vukićevica kod Obrenovca, podseća RTS na svom sajtu.

Izvor: Danas

Milisav Pajević

1...1,1041,1051,106...1,673 Page 1,105 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM