Budite kum orlu krstašu sa severa Banata

30.05.2018

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pozvalo je javnost u Srbiji da predloži ime za mladunca orla krstaša.

U jedinom preostalom gnezdu kritično ugroženog orla krstaša, na severu Banata, ove godine izlegao se samo jedan mladunac.

Ptica sa nacionalnog grba toliko je retka i ugrožena da ih volonteri pomenutog Društva od početka marta danonoćno čuvaju od uznemiravanja i proterivanja.

– Kada u celoj Srbiji imamo samo dve odrasle ptice ovaj mladunac je više nego dragocen. Prošle godine smo uspeli da ispratimo i sačuvamo do izletanja dva mlada orla krstaša koja smo nazvali Duško i Lilika. Ove godine u Rusiji se održava Svetsko prvenstvo u fudbalu na kojem nastupa i reprezentacija Srbije, popularno nazvana „Orlovi“. Bilo bi nam izuzetno drago da ove godine mladunac krstaša dobije ime po nekom od članova reprezentacije, možda baš po selektoru Mladenu Krstajiću čije ime i prezime nose veliku simboliku, rekla je Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Populacija orlova krstaša u Srbiji smanjivala se tokom 20. veka zbog gubitka staništa, nedostatka hrane i ubijanja.

Početkom 21. veka poznati su bili jedino parovi na Fruškoj gori, no i oni su nestali pre nekoliko godina.

Milisav Pajević

Evropska unija hoće da zabrani plastične slamčice i štapiće za uši

29.05.2018

cotton-buds — Photo-illustration: Pixabay

Kako bi stala na kraj zagađenju kontinenta smećem, Evropska komisija predložila je da se na teritoriji Evropske unije zabrani korišćenje plastičnih slamčica, tanjira i pribora za jelo i štapića za uši. Ovo su tek neki s liste deset proizvoda koji su se našli na meti predloga kao najveći zagađivači evropskih obala i voda. Na spisku su i kašičice za mešanje kafe i držači za balone. Jednokratni plastični artikli predstavljaju ukupno 70 odsto otpada u vodama Evrope.

Često se zapetljaju u ribolovnu opremu i uzrokuju smrt mnogih stanovnika okeana, od riba, školjki i foka do kitova, kornjača i ptica. Plastični ostaci mogu da se pronađu i u njihovim telima te da na taj način, indirektnim putem, završe u lancu ishrane ljudi.

Kako se ne poriče neophodnost ovih artikala za život građana, Evropljani se pozivaju na zaokret ka održivijim alternativama, a za njihovo pronalaženje i razvijanje namenjeni su određeni podsticaji. Očekuje se da bi zamena najčešće korišćenih jednokratnih plastičnih proizvoda inovativnim supstitutima mogla da stvori oko 30.000 radnih mesta na lokalnom nivou.

– I dalje ćete moći normalno da organizujete piknik, popijete koktel ili očistite uši – rekao je Frans Timerman, potpredsednik Komisije.

Za predmete za jednokratnu upotrebu za koje već postoje zamenski, zavladaće vremenom potpuna zabrana.

Usled nepostojanja odgovarajuće alternative, kao što je slučaj sa plastičnim posudama za brzu hranu, Evropska unija upućuje države članice na poštovanje principa “zagađivač plaća“. Preduzeća koja se bave proizvodnjom ovih dobara moraće da snose troškove upravljanja otpadom i čišćenja, kao i mera za podizanje svesti za kako bi se smanjilo prisustvo omota čipsa, tankih plastičnih kesa i sličnog među evropskim smećem.

Na etiketama pojedinačnih proizvoda biće obavezno isticanje instrukcija za njihovo odlaganje, navođenje negativnog uticaja koji imaju na životnu sredinu i upozorenje o prisustvu plastike. Neki od njih su sanitarni peškiri, vlažne maramice i baloni.

– Plastika je pogodan, prilagodljiv, koristan i ekonomski vredan materijal, ali treba da bude bolje korišćen, ponovo upotrebljavan i recikliran. Kada se baca, ekonomski uticaj plastike obuhvata ne samo izgubljenu ekonomsku vrednost u materijalu, nego i troškove čišćenja i gubitke u turizmu, ribarstvu i brodarstvu – saopštila je Evropska komisija.

Cilj primene novih mera je da se otpad koji čine ciljani plastični proizvodi prepolovi, čime će biti izbegnuta šteta po životnu sredinu za koju se procenjuje da bi, do 2030, iznosila 223 milijardi evra.

Ukoliko se usvoji, ovaj predlog doprineo bi sprovođenju sveobuhvatnijeg plana Evropske unije za ekonomičnije i efikasnije upravljanje plastikom.

Predlog će biti ocenjen od strane Parlamenta EU i zemalja članica, ali Timerman se nada da ćemo njegove rezulate videti pre maja 2019.

Jelena Kozbašić

Opština Knić kontroliše održavanje ograda, zasada i drveća

29.05.2018

U skladu Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Odluke o opštinskim i nekategorisanim putevima na teritoriji opštine Knić, komunalna inspekcija Opštinske uprave obaveštava fizička lica koja su vlasnici, korisnici ili držaoci parcela na teritoriji KO Vučkovica Opština Knić da će 30. maja, u vremenu od 7 do 15 sati, biti vršen redovan inspekcijski nadzor – kontrole održavanja ograda, zasada i drveća pored opštinskih i nekategorisanih puteva, a na osnovu zahteva Saveta mesne zajednice Vučkovica.

Prilikom inspekcijskog nadzora koji će ovaj organ sprovesti biće kontrolisani sledeći putni pravci: Sumorovac – tabla „stanica Brda“ – kompleks – Brnjička reka; Kompleks – mlin – stenski potok; Put za Vlajoviće do Zorice – Lipa; Mlin – Simova dolina; Ceo put za groblje, Bogdanoviće i Vuletiće; Orašani – R.Gaj, Draganova kafana stari asfaltni put.

Važno je napomenuti da su Odlukom o kaznenim odredbama propisane novčane kazne u fiksnom iznosu, za koje se prema Zakonu o prekršajima izdaje prekršajni nalog.

Milisav Pajević

“Tigar”: Komprimovani gas umesto mazuta

29.05.2018

rubber-boots, gumene-čizme — Foto: Pixabay

Postrojenje pirotske fabrike obuće “Tigar” a. d., najvećeg proizvođača gumene obuće u ovom delu Evrope, ubuduće će – umesto mazuta – pokretati komprimovani gas, što će kolektivu sa oko 1.500 zaposlenih doneti znatne uštede na energentima.

– Nije zanemariv ni ekološki efekat, a prelaskom na gas koji će proizvoditi tehnološku paru i grejati pogone godišnje ćemo uštedeti 66.000 evra – kaže generalni direktor Vladimir Ilić i podseća na podatak da je kompanija tokom poslednjih šest meseci zabeležila kontinuirane prihode i rast od 8,1 odsto, dok je taj bilans samo u Fabrici obuće još povoljniji.

Potpisani su, inače, i novi strateški ugovori sa finskim, francuskim i danskim prestižnim brendovima – čija ukupna vrednost premašuje osam miliona evra, Fabrika tehničke gume ima nove poslove sa odbrambenom industrijom, dok je u Fabrici hemijski proizvodi realizacija povećana sa 220.000 na 360.000 evra – pri čemu je u izvozu ostvareno 135.000 evra.

Izvor: Novosti.rs

Milisav Pajević

Smanjenje rizika od elementranih nepogoda u slivu Zapadne Morave

29.05.2018

Visoravan Rudno, smeštena u srcu Parka prirode „Golija“, mesto je održavanja dvodnevne radionice koja je okupila predstavnike javnih urava sedamnaest lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave.

Akteri lokalnih sistema upravljanja vanrednim situacijama su ,na današnjoj radionici, upoznati sa ciljevima Programa Civilne zaštite a to je smanjenje rizika od elementranih nepogoda na teritoriji opština i gradova sliva Zapadne Mora ve.

Na početku današnje radionice okupljene je, u ime Kancelarije za javna ulaganja Vlade Republike Srbije pozdravila Sandra Nedeljković, v.d.zamenika direktora kancelarije i Zdravko Maksimović rukovodilac Odeljenja Civilne zaštite, u ime domaćina, grada Kraljeva koji je ustupio svoj objekat Centra za obuke na Rudnu za organizovanje ove radionice.

Današnja obuka iskorišćena je i da se akteri lokalnih sistema upravljanja vanrednim situacijama upoznaju sa mogućnostima koje im se nude u okviru sprovođenja regionalnog projekta „See-urban“- Izgradnja akcione mreže urbane otpornosti na teritoriji Jugoistočne Evrope. Te mogućnosti se, primarno, odnose na podršku jačanju institucionalnih kapaciteta lokalnih samouprava za postupanje u vanrednim situacijama a učesnicima radionice prezentovala ih je Ana Mitrović Radulović iz UNDP za Srbiju.

Radionica sutra nastavlja rad identifikacijom aktivnosti, nosilaca aktivnosti i rokova za njihovo sprovođenje, u vanrednim situacijama nastalim zbog elementarnih nepogoda.

Održavanjem ovih radionica,uz podršku UNDP za Srbiju i Kancelarije za javna ulaganja, Tim za koordinaciju preventivnih aktivnosti lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave, nastavlja sa svojim, pionirskim, aktivnostima na udruživanju institucionalnih kapaciteta lokalnih sistema upravljanja vanrednim situacijama u ovom delu Srbije.

Njihove aktivnosti prepoznate i priznate su i od drugih lokalnih samouprava u Srbiji, pa se tako udruživanje u rečne slivove širi kao funkcionalni metod za preventivno postupanje u cilju otklanjanja uzroka elementarnih nepogoda na lokalnom nivou.

Izvor: DANAS

Milisav Pajević

Valjaonica bakra Sevojno obeležila 65 godina rada i ulaže 12 milona evra u opremu

29.05.2018

Valjaonica bakra Sevojno je obeležila Dan preduzeća i 65 godina rada, a svečanost je bila povod da se saopšte rezultati poslovanja i planovi do kraja godine.

– Svake godine beležimo sve bolje rezultate, a prošla godina je bila najbolja u prethodnoj deceniji, jer smo ostvarili operativni profit od 7,5 mil EUR. Blagovremeno servisiramo sve obaveze prema zaposlenima, državi i dobavljačima, uspostavili smo strateški odnos sa RTB Bor, dobavljačima cinka, sekundarnih sirovina i strateškim kupcima, što je garancija za uspešno poslovanje u budućnosti – poručio je Milija Božović, generalni direktor Valjonice bakra Sevojno.

U prvom kvartalu ove godine, kako je dodao, finansijski plan je ostvaren sa više od 60% i postavljeni su ciljevi o investicionom ulaganju od oko 12 mil EUR za modernizaciju opreme, čime će se značajno podići kvalitet proizvodnog asortimana.

– Politika fabrike je da se proizvodi profitabilni asortiman i to je, uz uštede i korišćenje sekundarnih sirovina, posledica povećanja ostvarenja finansijskog plana – objasnio je Božović.

Navodeći da je prošle godine proizvedeno oko 23.000 tona, od čega je 90% izvezeno na tržište zapadne Evrope, on je dodao da u fabrici radi 1.130 zaposlenih i da su njihove prosečne plate oko 50.000 dinara.

Nebojša Ćirić, generalni direktor East Point Holdinga koji je, sa Deskom Nikitovićem i međunarodnim investiconim fondovima od 2014. godine, suvlasnik sevojničke fabrike, naveo je da ove godine očekuje još bolje rezultate.

– Prethodnih nekoliko godina, uz redovno investiciono održavanje, investirali smo skoro 2 mil EUR. Ove godine planirali smo da investiramo 2 mil EUR, a sledeće još najmanje 3 mil EUR, rekao je Ćirić i naveo da je u planu da se proizvodnja ove godne uveća za 7-8% i da bude oko 23.500 tona.

– Prošle godine smo imali prihod između 130 i 140 mil EUR, a očekujemo da ove godine, zbog cene bakra, taj iznos ne bude manji – istakao je Ćirić i poručio da ta fabrika zaslužuje da i dalje bude oslonac razvoja Užica i celog užičkog regiona.

Govoreći o dugovima, on je objasnio da su oni nasleđeni i da su do kraja 2014. godine iznosili 60 mil EUR, te da su u međuvremenu prepolovljeni.

– Dug je sada oko 30 mil EUR i fabrika može da ga servisira i naša namera je da ga stalno smanjujemo. Ono što je važno je da poslednjih godinu i po imamo stabilno finansiranje i da banke imaju poverenja u nas – poručio je Ćirić.

Izvor: eKapija

Bez curenja kiseline na pruzi Niš – Zaječar

29.05.2018

Na pruzi Niš – Zaječar, između stanica Svrljig i Matejevac, juče u 13.10 sati sa pruge je iskliznuo jedan teretni vagon natovaren fosfornom kiselinom, ali nije došlo do curenja kiseline, saopštile su “Infrastrukture železnice Srbije“.

Vagon, koji je saobraćao u sastavu teretnog voza, se tom prilikom nije prevrnuo i nije bilo nikakvih curenja fosforne kiseline, pa nema nikakve opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu, precizira se u saopštenju.

Železnički vagon koji je iskliznuo bio je trinaesti po redu, od ukupno petnaest koliko ih je bilo u sastavu ovog teretnog voza.

Preostalih četrnaest vagona iz sastava ove teretne kompozicije već je otpremljeno u Matejevac. Pomoćni voz iz železničke stanice Niš krenuo je na lice mesta, gde će pristupiti podizanju iskliznulog vagona na kolosek.

Na železničkoj infrastrukturi u ovom događaju materijalna šteta je bila neznatna.

Nakon što pomoćni voz podigne iskliznuli vagon na kolosek, železnički saobraćaj između Niša i Zaječara ponovo će biti uspostavljen.

Komisija za vanredne događaje Infrastrukture železnica Srbije je na licu mesta i radi na utvrđivanju uzroka ovog iskliznuća.

Milisav Pajević

NIS je uložio 479 miliona dinara u projekte zaštite životne sredine

29.05.2018

Naftna industrija Srbije je uložila 849 miliona dinara u projekte zaštite životne sredine i druge društveno odgovorne projekte, prema podacima iz Izveštaja o održivom razvoju za 2017. godinu, koji je kompanija predstavila.

Kako se precizira u saopštenju, u projekte iz oblasti zaštite životne sredine NIS je uložio 479 miliona dinara, a u društveno odgovorne projekte, koje sprovodi pod sloganom “Budućnost na delu”, investirala je više od 370 miliona dinara.

Prioritet kompanije u toj oblasti je da doprinese socijalnom i ekonomskom razvoju šire društvene zajednice, sa naročitom pažnjom na unapređenje obrazovanja, kako bi se stvorili što bolji uslovi za budući razvoj mladih u Srbiji.

Takođe, NIS je veliku pažnju posvetio i profesionalnom razvoju zaposlenih i u njihovo obučavanje je u 2017. godini uloženo 196 miliona dinara.

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, rekao je da su principi održivog razvoja već utkani u svaki proces u kompaniji.

– Više od svega drugog, osnova održivog razvoja je briga o ljudima, na svaki mogući način. Od gledanja na jednakost polova kao na mogućnost, do stvaranja uslova za dostojanstveni život i rad, istakao je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, dodajući da je najvažnija briga o zdravlju i životu svakog zaposlenog kompanije.

Prema njegovim rečima, od 2009. godine, NIS je u društveno odgovorne projekte uložio više od tri milijarde dinara, a samo u projekte u oblasti obrazovanja i nauke više od 600 miliona dinara.

– Za NIS ulaganje u mlade i znanje predstavlja investiciju koja se uvek isplati jer je reč o talentovanim i mladim ljudima, koji su motivisani i usmereni na promenu, razvoj i inovacije koji doprinose modernizaciji, što je ključ za očuvanje konkurentnosti i održivosti kompanije, rekao je Tjurdenjev.

Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije, govorio je o značaju poslovanja u skladu sa principima održivog razvoja.

– Značaj toga često izgubimo iz fokusa, a ova planeta je naše jedino stanište i jedina budućnost naše dece. Upravo zato sam ponosan što NIS, kao možda baš naša najbogatija kompanija, predstavlja lidera u toj oblasti i nameće upravo ciljeve koji su esencijalno važni i od njih zavisi budućnost svih nas, pa i budućnost kompanije”, rekao je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije.

U Izveštaju o održivom poslovanju je između ostalog navedeno da je NIS u 2017. značajno unapredio finansijske rezultate – ostvario je neto dobit od 27 milijardi dinara, odnosno 80 odsto više nego godinu ranije. Takođe je u razvoj kompanije uložio 26,5 milijardi dinara i tako ostao jedan od vodećih domaćih investitora.

U skladu sa Strategijom razvoja do 2025. godine, prioritet NIS-a i u narednom periodu biće uvođenje moderne opreme i inovativnih tehnologija koje će omogućiti kompaniji da zadrži poziciju lidera na regionalnom energetskom tržištu.

Milisav Pajević

Održana radionica “Čvrst komunalni otpad – energija iz otpada”

29.05.2018

Proizvođači cementa u Srbiji danas koprocesuiraju oko 60.000 tona otpada godišnje kao izvor energije, rečeno je na stručnoj radionici udruženja Cementna industrija Srbije (CIS) i Instituta za standardizaciju Srbije (IŠ) na temu “Čvrst komunalni otpad – energija iz otpada”.

Dejana Milinković, direktorka udruženja Cementna industrija Srbije, istakla je da cementare takođe prerade oko 320.000 tona otpada kao zamenu za prirodne sirovine, navodi se u zajedničkom saopštenju CIS-a i ISS-a sa tog skupa.

Prema njenim rečima, cementare su spremne, da poput razvijenih zemalja EU, učine svoje kapacitete raspoloživim za tretman značajnih količina različitih vrsta otpada na siguran, bezbedan i kontrolisan način, bez negativnih posledica po životnu sredinu.

Da otpad predstavlja prvenstveno komunalno-zdravstveni problem, pa tek onda resurs, pri čemu problem treba rešiti, a resurs iskoristiti, složili su se svi prisutni, a Milinković je zaključila da je Cementna industrija Srbije dala u prethodnom periodu značajan doprinos u zbrinjavanju čvrstog komunalnog otpada.

Milisav Pajević

NALED i RTS traže šampione lokalnog razvoja

29.05.2018

NALED i Radio-televizija Srbije, uz institucionalno pokroviteljstvo Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i u partnerstvu sa Razvojnom agencijom Srbije, pokreću drugi konkurs za izbor najboljih praksi u radu lokalne samouprave i nagradu Šampioni lokalnog razvoja 2018/19.

Na konkursu će biti izabrano deset opština i gradova – pet šampiona i pet vicešampiona lokalnog razvoja.

Pravo učešća imaju sve lokalne samouprave u Srbiji koje mogu da konkurišu za nagradu u najviše dve od pet takmičarskih kategorija (jedna prijava po kategoriji): privlačenje investicija, podrška privredi, servis građana, efikasna uprava, promocija turizma i kulture.

Prijave treba dostaviti na odgovarajućem formularu (objavljen na sajtu NALED-a), zajedno sa pratećom dokumentacijom, na mejl: sampioni@naled.rs, najkasnije do 12. juna ove godine, pri čemu veličina mejla ne treba da prelazi 10 megabajta.

Šampioni i vicešampioni lokalnog razvoja za 2018/19. biće proglašeni na svečanosti krajem juna u prisustvu resornog ministra, lidera državnih i međunarodnih institucija, privrede, lokalnih samouprava i medija, a najbolja rešenja će biti dodatno promovisana na nacionalnom nivou u saradnji sa Radio-televizijom Srbije.

Nagradu Šampioni lokalnog razvoja NALED i RTS su ustanovili 2013. godine sa ciljem da prepoznaju i promovišu primere najbolje prakse u radu lokalnih samouprava na koje druge opštine i gradovi u Srbiji mogu da se ugledaju.
Detaljnije informacije o propozicijama konkursa i formular prijave objavljeni su na sajtu NALED-a.

Milisav Pajević

Tragovi motornog ulja na Ibru zabrinuli Kraljevčane

29.05.2018

U subotu uveče u Ibar se kroz sistem atmosferske kanalizacije i otpadnih voda, izlilo oko sto litara prerađenog motornog ulja.

Tragovi koji su ostali, zabrinuli su Kraljevčane.

Otpadno ulje se izlilo iz plastične cisterne auto-servisa Dunav centra u Kraljevu. Radnici su očistili ulicu i posuli strugotinu, ali je deo ulja kroz odvod atmosferske kanalizacije dospeo u Ibar.

S obzirom na visok vodostaj reke, mrlja se brzo razgradila, nizvodno ka Zapadnoj Moravi i njenom daljem toku, ali su na obali Ibra vidni njeni tragovi koji su ipak zabrinuli ribolovce i kupače.

Kako je do izlivanja došlo nizvodno od izvorišta kraljevačkog vodovoda, to nije bilo opasnosti po bunare sa kojih se grad napaja pijaćom vodom.

Republička vodna inspekcija je na osnovu izveštaja svojih inspektora sa terena, procenila da nema potrebe za uzorkovanjem vode Ibra, ali je podnela prijavu Agenciji za zaštitu životne sredine i Ministarstvu poljoprivrede.
Lokalni ekolozi ipak očekuju više preventive za zaštitu ove reke.

– Sva je sreća da je mala količina zagađenja i nadam se da moramo da poradimo na ranoj prevenciji – na ranom javljanju, kaže Miroslav Pavlović iz Eko-pokreta “Ibar” i dodaje da se i ovog puta pokazalo da smo se malo zbunili, a da tu ima mesta za bolju organizaciju.

Stručnim službama i inspekcijama ostalo je još da utvrde kako je došlo do izlivanja i da li je otpadno ulje bilo uskladišteno prema propisima, i u zavisnosti od nalaza, sprovedu istragu.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Uskoro izgradnja postrojenja na deponiji Vinča

29.05.2018

Izradnja prvih postrojenja na deponiji u beogradskom naselju Vinča mogla bi da počne do kraja godine, najavio je gradski menadžer Goran Vesić.

Grad Beograd je krajem septembra potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu za deponiju u Vinči potpisao sa konzocijumom u kojem su francuska firma Suez Groupe SAS i japanska firme i – Environment Investments Limited.

– Vrednost ovog javnog-privatnog partnerstva je u ovom trenutku 333 miliona evra, a može biti i veća u zavisnosti kako će se razvijati projekat, rekao je Vesić novinarima prilikom obilaska deponije u Vinči.

Dodao je da je sadašnja deponija pred zatvaranjem “jer su njeni kapaciteti na izdisaju”.

– Uradićemo izmenu plana detaljne regulacije do oktobra, jer je to uslov da počnu radovi na deponiji, kazao je Vesić.
On je istakao da je deponija u Vinči među deset najneuređenijih deponija u svetu, a jedna od dve u Evropi.
– Sramota je da imamo ovako neuređenu deponiju na kojoj žive neki ljudi na kilometar od Dunava. Kad se završe radovi imaćemo ovde proizvodnju i struje i energije za toplovod, rekao je Vesić.

Po njegovim rečima, 2011. godine je plan bio da se u izgradnju deponije u Vični investira 179 milona evra, a sada je obzbeđeno 330 miliona evra, bez ikakvog rizika za gradske finansije.

Vesić je rekao da u Evropi postoji 400 ovakvih deponija, i da su uspeli da dobiju najpovoljniju i najnižu cenu u odnosu na sve deponije koje su urađene na ovaj način.

– Francuske kompanije bi želele sve više da rade sa srpskim preduzećima i Vladom Srbije. Zato ove nedelje organizujemo veliki biznis forum Francuska – Balkan, rekao je Frederik Mondolini ambasador Francuske i istakao da se radi o projektu koji je veliki izazov za životnu sredinu.

– Moramo se izboriti sa ovom ogromnom planinom smeća što pre, a zaštita životne sredine je jedan od standarda Evropske unije, rekao je Đunići Marujama. ambasador Japana i dodao da japanska vlada i kompanija podržavaju rešavanje problema u Vinči.

Izvor: Beta

Milisav Pajević

Obeležen Međunarodni dan biodiverziteta na Adi Cinganliji

29.05.2018

Ove godine obeležen je Međunarodni dan biodiverziteta, datum koji su ustanovile Ujedinjene nacije kako bi upozorile i razvijale svest najšire javnosti o značaju i neophodnosti očuvanja biološke raznovrsnosti, odnosno zaustavljanja opadanja broja vrsta, ekosistema i gena na Planeti.

Svest o značaju zaštite prirode kod stanovnika naše zemlje poslednjih godina značajno se menja u kontekstu prepoznavanja kvaliteta i očuvanosti prirode kao pokazatelja i standarda zdrave životne sredine.

Organizacijom događaja povodom obeležavanja Dana biodiverziteta cilj je bio da se ukaže da su i urbane sredine staništa divljih vrsta i da njihovo očuvanje zahteva poseban segment u zaštiti životne sredine u gradovima.

U susret Danu biodiverziteta ( 22. maj), Zavod za zaštitu prirode Srbije na poziv Udruženja Ambasadori zaštite životne sredine i održivog razvoja, učestvovao je u akciji predstavljanja staništa malog vranca i gljive Myriostoma coliforme na Adi Cinganliji u Beogradu.

Ovim povodom, stručni saradnici Zavoda dr Neanad Sekulić i Ivana Jovanović su sa učenicima OŠ „Drinka Pavlović“ iz Beograda obišli ova staništa, kako bi ukazali na značaj zaštite staništa rektih vrsta u urbanim sredinama.

Mali vranac Microcarbo pygmaeus je strogo zaštićena divlja vrsta u Srbiji, što isključuje bilo kakav oblik korišćenja ove vrste i podrazumeva trajnu zabranu njenog ubijanja i uznemiravanja. Sredinom 90-ih godina HH veka po prvi put je zabeleženo zimovanje malog vranca u Beogradu. Redovnim praćenjem je primećeno da na relativno uskom prostoru na Savi u Beogradu ova ugrožena vrsta ptica močvarica zimuje u velikom broju.

Brojnost jedinki koje zimuju u vrbacima na obali Save dostiže i preko 6000, što znači da oko 10 odsto ukupne evropske populacije malog vranca zimuje na obalama Save u Beogradu, pa imajući u vidu da se radi o vrsti koja ima ograničeno rasprostranjenje i nepovoljan status zaštite na globalnom nivou, jasno je da se radi o izuzetno značajnom staništu za očuvanje ove vrste. Najveća pretnja očuvanju zimujuće populacije malog vranca u Beogradu predstavlja uništavanje preostalih priobalnih vrbaka, njihovih prirodnih staništa.

Lokalitet na Adi Ciganliji kod Beograda predstavlja jedino danas poznato stanište gljive Myriostoma coliforme u Srbiji. Na ovom mestu su plodonosna tela navedene vrste, nakon prvog pronalaska 1993. godine, u više navrata nalažena u sezonama kada su postojali odgovarajući klimatski uslovi. To potvrđuje da je micelijum prisutan u podlozi i da jedinke trajno opstaju na ovom lokalitetu.

Zbog nestanka na mestima odakle je ranije bila poznata i zbog krajnje ograničenog areala gde danas živi, praktično na jednom mikrolokalitetu koji je izložen jakom antropogenom uticaju, smatra se da je ova vrsta u Srbiji krajnje ugrožena. Zbog toga je svrstana u strogo zaštićene divlje vrste u Republici Srbiji, a jedino poznato njeno prirodno stanište na Adi Ciganliji je stavljeno pod zaštitu.

Milisav Pajević

Uskoro dozvola za izvoz jaja i piletine u EU

29.05.2018

Srbija bi uskoro mogla da dobije zeleno svetlo za izvoz jaja i pilećeg mesa u Evropsku uniju. Živinarski sektor je već godinama pod blokadom zbog neusaglašenih propisa o praćenju salmonele kod životinja. Kako „Politika” saznaje, u našoj zemlji se odnedavno primenjuje pravilnik koji reguliše ovu oblast i usaglašen je sa evropskim.

– Sada je na potezu Evropska komisija koja treba da se izjasni da li ima primedbe na nove propise. Očekujemo da neće biti problema, i da ćemo uskoro dobiti mogućnost za izvoz pilećeg mesa i jaja u EU – kaže za naš list Miroslav Blagojević, predsednik Grupacije proizvođača živinskog mesa i jaja pri Privrednoj komori Srbije (PKS).

Međutim, kako ističe, za nas je značajnije što bi najzad trebalo da nam bude odobren drumski transport mesa i jaja preko teritorija država EU. To će nam otvoriti mogućnost za izvoz na lakše dostupna, treća tržišta kao što su: Moldavija, Ukrajina i države Bliskog istoka…

On objašnjava da su, do sada, živinari svoje proizvode ka dalekim tržištima mogli da šalju samo avionom, što je bilo skupo i potpuno neisplativo za potencijalne izvoznike.

– Na evropskom tržištu konkurencija je velika, tako da bismo na izvoz u EU mogli da računamo samo u slučaju da se tamo jave iznenadne nestašice – kaže naš sagovornik. Novim propisima, objašnjava, između ostalog ukida se i upotreba antibiotika na farmama, što znači da u slučaju obolevanja živine od salmonele više neće biti lečenja. Ukoliko dođe do zaraze salmonelom u jatima postojaće dve mogućnosti – uništavanje (klanje) životinja ili termička obrada mesa i jaja na visokim temperaturama. Ali država, kako kaže, neće proizvođačima nadoknađivati troškove uništavanja već će oni definitivno morati da poboljšaju biosigurnosne mere na farmama.

– Za potrošače to znači manje ostataka antibiotika u mesu i jajima koji mogu štetno da deluju na zdravlje ljudi. Sada će se, ukoliko postoji prisustvo antibiotika, smatrati da je uzorak pozitivan na salmonelu – ističe naš sagovornik.

Zamena klasičnih kaveza takozvanim „obogaćenim” još jedan je od uslova za otvaranje evropskog tržišta. Takođe potrebno je da se uvede obaveza obeležavanja jaja na farmama i sistem klasiranja usaglasi sa evropskim.

Proizvođači jaja zbog toga traže od države da izmeni uslove IPARD 2 konkursa, kako bi i njima bili dostupni evropski fondovi za razvoj agrara. Pravo da konkurišu trenutno imaju samo firme koje se bave proizvodnjom mesa zbog čega su nedavno reagovale članice Grupacije proizvođača živinskog mesa pri PKS.

– Proizvođači jaja su obuhvaćeni Nacionalnim programom. Ali taj program neće biti dovoljan da se, do kraja 2020. godine, obični kavezi zamene obogaćenim, što je naša obaveza – ističe Blagojević. Obogaćeni kavezi su prostraniji i imitiraju prirodnu sredinu što je u skladu sa evropskim Zakonom o dobrobiti životinja. Naglašava da je situacija u živinarstvu danas ionako teška zbog izuzetno niske cene jaja i pilećeg mesa, tako da je ova obaveza veliki, gotovo nepremostivi, izdatak bez novca iz evropskih fondova.

– Postavlja se pitanje kako u ovakvim okolnostima mnogi proizvođači uopšte i opstaju. Procene su da je za zamenu kaveza, a samim tim i za proširenje kapaciteta, potrebno oko 80 miliona evra i to da bismo ostali na ovom nivou proizvodnje i izbegli zavisnost od uvoza – objašnjava naš sagovornik.

Srbija godišnje na farmama proizvede oko 1,4 milijarde jaja, što prevazilazi potrebe domaćeg tržišta. Manje količine jaja i živinskog mesa izvoze se u države u okruženju.

Prema informacijama, koje je objavila PKS, ovim povodom je nedavno održan sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede. Stav ministarstva je da je je konkurs podložan izmenama. Dogovoreno je da se pripremi inicijativa za dopunu liste prihvatljivih troškova kako bi i proizvođači konzumnih jaja, od početka sledeće godine, mogli da konkurišu za sredstva iz IPARD 2 programa.

Izvor: Politika

Mek nije uhvatio poslednju slamku: Uprkos najavama, restoran i dalje koristi plastične slamčice

28.05.2018

mcdonald-370465_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Prema podacima udruženja za zaštitu potrošača, SumOfUs, Mekdonalds je, na dnevnom nivou, odgovoran za “raspodelu” 95 miliona plastičnih slamčica u ruke ljudi širom planete. Više od 480 hiljada ljudi podržalo je internet peticiju ove grupe s ciljem zabrane cevčica od plastike u restoranima lanca.

– Mekdonalds svakodnevno koristi na milione plastičnih slamčica. Ako odbaci ovu prljavu naviku, okeani će biti značajno manje zagađeni, a morska stvorenja značajno manje životno ugrožena, navodi se u zahtevu SumOfUs.

Iako je početkom aprila proizvođač brze hrane najavio da će nastojati da smanji ovu vrstu otpada u svojim restoranima i da će kao eventualno rešenje da uvede papirne, epilog priče je poraz životne sredine, životinja i ljudi.

Pročitajte još:

Zaštitne boje Mekdonaldsa: Crvena, žuta i „zelena“

Akcionari Mekdonaldsa odbili su predlog da se se zabrani upotreba cevčica na preko 36 hiljada prodajnih mesta ovog lanca.

Poklonici ideje Meka kao predvodnika globalne revolucije protiv plastike u četvrtak 24. maja, na godišnjem sastanku kompanije, bili su iznevereni. Uprkos snažnoj kampanji aktivista za zaštitu životne sredine, predlog za zabranu plastičnih slamčica dobio je podršku tek 7,65 odsto donosilaca odluka preduzeća, kako prenosi USA TODAY.

Rezultati, ipak, nisu bili iznenađujući. Akcionari su glasali prema preporuci direktorskog odbora koji je naveo da bi ispunjenje ovih zahteva crpelo sredstva potrebna za realizaciju drugih ekoloških inicijativa, kao što je zavetovanje da do 2025. svu ambalažu dobijaju iz obnovljivih izvora i/ili recikliranih sirovina. Međutim, ako su se sada oglušili o cevčice, šta će ih sprečiti da to isto urade kroz sedam godina za pakovanje?

Trenutak da se Mekdonalds uhvati za svoju poslednju slamku i dalje se čeka.

Ipak, i na poslovnom, vladinom i lokalnom nivou postoje blistaviji primeri od Meka. Jedan od njih je i Vankuver, prvi kanadski grad koji više ne dopušta upotrebu slamčica, a za kršenje novog zakona u cilju očuvanja prirode kazne će biti 250 dolara. Zanimljiva je činjenica da svi Kanađani u toku dana potroše manje cevčica – 57 miliona – u odnosu na Mekdonalds (95 miliona).

Jelena Kozbašić

1...1,0971,0981,099...1,675 Page 1,098 of 1,675

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM