Dve skupštine stanara dobile beskamatni kredit kod BID zone Korzo

08.06.2018

Na konkurs BID zone Korzo namenjenom kreditiranju isključivo pumpi za povećanje pritiska vode, završenom 22. maja, javile su se četiri skupštine stanara sa teritorije opštine Paraćin, a komisija je izabrala dve koje su ispunile uslove.

Beskamatni kredit je odobren zgradama u Ulici Vidovdanska 1 i “Bakaruši” u Ulici Kralja Petra Prvog broj 52.

Obe zgrade iz Paraćina su dobile kredite u iznosu od po 80.000 dinara za kupovinu pumpi za povećanje pritiska vode u mreži, što je neophodno da bi tokom leta voda stizala i do viših spratova.

Kredit je na 12 meseci, tako da stanari ovu investiciju mogu lakše da otplate, što je značajna pomoć.

Novi konkurs sa istom svrhom raspisan je prvog juna, sa budžetom od milion dinara jer je puno zainteresovanih zgrada za nabavku pumpi, a svi potrebnu pomoć radi pribavljanja dokumentacije skupštine stanara, odnosno stambene zajednice, mogu dobiti u BID zona Korzo.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Novi projekat Kine veliki rizik po životnu sredinu

08.06.2018

Kineski projekat Pojas i put, vredan skoro 8 biliona dolara je jedan od najrizičnijih projekata po našu životnu okolinu, procenjuju svetski eksperti.

Prošle godine Kina je najavila plan, koji je već otpočeo sa realizacijom, da napravi Put svile novog doba. Projekat Pojas i put podrazumeva izgradnju masovne transportne infrastrukture koja za cilj ima da poboljša trgovinu i ekonomski rast širom zemljine kugle.
Ali, professor Vilijam Lorens sa Univerziteta Džejm Kuk u Australiji upozorio je javnost da je to jedan od najrizičnijih projekata po životnu sredinu.
“Kina ima ogromne ambicije što podrazumeva ogromnu odgovornost,” napisao je u radu u naučnom magazine Održivost prirode.

Ako se sve bude odvijalo po planu, ovaj projekat će se prostirati u 64 države širom Azije, Afrike, Evrope i Pacifika. Do 2050. godine u njega će biti inkorporirani 7000 infrastrukturalnih projekata za koje je u investicijama izdvojeno 8 biliona dolara.

Ova inicijativa sastoji se iz dve glavne komponente: Novog ekonomskog pojasa Puta Svile i pomorskog Puta svile 21. veka. Kopneni deo puta povezivaće Kinu preko Srednjeg istoka, centralne Azije sve do Evrope. Da bi se ovaj put ostvario biće potrebno izgraditi kilometre i kilometre gasovoda, mostova, tunela i železničke pruge. Pomorski deo puta pružaće se od Kine preko istočne Afrike do zemalja u Mediteranu.

Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) upozorio je da će planirani koridori prelaziti preko staništa barem 265 ugroženih vrsta, Sajga antilopa, tigrova i džinovskih panda. Takođe izgradnja ove masovne infrastrukture će potencijalno ugroziti 1739 važnih staništa ptica i 46 lokaliteta koji su ključni za održavanje biodiverziteta.

„Kina tvrdi da će projekat Pojas i put biti primer odgovornog razvoja, ali kako bi to postigla, Kina će morati da iz korena promeni način na koji posluje internacionalno,“ izjavio je profesor Lorens. „Previše kineskih firmi i finansijera posluje preko mora iako su slabo kontrolisani od strane svoje vlade, najviše iz razloga jer su veoma profitabilne.“ „U poslednje dve decenije posvedočio sam nebrojenim primerima agresivne eksploatacije od strane kineskih firmi, naročito u zemljama u razvoju koje nemaju dovoljno jake zakone o zaštiti životne sredine,“ dodao je.

Autori ove studije naglasili su da ovaj projekat daje mogućnost Kini da promeni pristup ovom projektu i da ih načini svetskim liderima u polju održivog razvoja. „Kina radi dobar posao učvršćivanja sigurnosnih regulativa unutar svojih granica. Izdala je veliki broj zelenih regulativa i obećava da će projekat Pojas i put sprovesti odgovorno, ali setimo se da vuk svoju ćud ne menja,“ zaključio je profesor.
„Ovo je ogromna prilika za Kinesku vladu, ali ako i ovaj projekat bude sproveden uobičajeno onda bi mogao da ima katastrofalne posledice po okolinu i samim tim i ekonomiju.“

Naučnici koji se bave klimom morali su da izmene modele kojima predviđaju dalji tok razvoja događaja i tvrde da bi ovaj nagli porast u ekonomskom progresu mogao još više da ubrza globalno zagrevanje. Centar za internacionalna klimatska istraživanja u Norveškoj nedavno je objavio podatke koji pokazuju da su emisije ugljen dioksida u Evropi skočile i da je to posledica ekonomskog rasta koji se ubrzava. Prošle godine, emisije Evropske unije porasle su za 1.8%.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Kružna ekonomija: Mogućnost da se industrijske emisije CO2 u Evropi prepolove

08.06.2018

circular-economy — Foto-ilustracija: Pixabay

Ukoliko otpadom upravljamo na društveno odgovoran način, emisije štetnih gasova od strane industrijskog sektora na evropskom kontinentu mogle bi da budu prepolovljene do 2050. godine, a globalno zagrevanje bi se zahvaljujući tome zadržalo ispod zacrtana 2 Celzijusova stepena.

Prema izveštaju finskog inovacijskog fonda Sitra i Evropske fondacije za klimatske promene, sprovođenje zelenih poslovnih modela, ponovna upotreba materijala i poboljšanje efikasnosti resursa ključni su za izgradnju industrije niskog doprinosa zagađenju vazduha i sledstveno klimatskim promenama.

Trenutni udeo industrijske delatnosti u proizvodnji ugljen-dioksida (CO2) iznosi 24 odsto. U prethodnoj, 2017, godini fabrike su, uslovno rečeno, oslobodile 37 milijardi tona zagađujućih hemijskih jedinjenja u atmosferu.

Autori izveštaja predlažu da se, u cilju smanjenja emisija, one oblasti poslovanja koje se u velikoj meri oslanjaju na čelik, plastiku, aluminujum i cement oblikuju u skladu sa modelima kružne (cirkularne) ekonomije.

Ukoliko transformacija industrijskog sektora u ovom smeru bude bila uspešna, očekuje se da bi globalna proizvodnja CO2 do polovine veka mogla da padne na 3,6 milijardi tona godišnje, što je više nego deset puta manje u odnosu na aktuelno stanje.

Jirki Katainen, potpredsednik Evropske komisije, odgovoran za poslove, rast, investicije i konkurentnost, izjavio je: “Usvajanje novih, kružnih poslovnih modela zasnovanih na ponovnom korišćenju sirovina i poboljšanju efikasnosti može doneti samo prednosti i pospešiti konkurentnost evropskih kompanija.”

Katainen je naglasio da će se značajno smanjenje zagađenja vazduha pozitivno odraziti na ambiciozne političke ciljeve na polju klimatskih promena i poboljšati kvalitet života Evropljana. Kružna ekonomija predstavlja “pobedničku strategiju”, zaključio je.

Jelena Kozbašić

Utvrđen Predlog zakona o Fondu za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost FBiH

08.06.2018

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine utvrdila je Predlog zakona o Fondu za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost FBiH po kojem je osnivač Fonda Federacija BiH, a prava i dužnosti osnivača obavlja Vlada FBiH.

Delatnost Fonda obuhvata prikupljanje i distribuciju sredstava na teritoriji FBiH, kao i finansiranje pripreme, provedbe i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti na očuvanju, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja stanja životne sredine, te u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.

Kako je navedeno u obrazloženju, politika zaštite životne sredine definiše i sprovodi mere za poboljšanje stanja i smanjenje zagađenja životne sredine, uz istovremenu primenu instrumenata ekonomskog razvoja.

Fundamentalni razlog za uvođenje ekonomskih instrumenata u politiku zaštite životne sredine jeste supstitucija ekološke štete nastale zbog degradacije životne sredine i prekomerne eksploatacije resursa.

Princip “zagađivač plaća” predstavlja osnov za definisanje finansijskih mehanizama. Ovaj princip često je tretiran kao model “recikliranja novčanih sredstava”. Prikupljanje ovih sredstava i njihovo namensko korišćenje ključni su faktori ekološke politike, što omogućava kreiranje “zelenog budžeta” za finansiranje projekata i programa koji imaju za cilj zaštitu, očuvanje i unapređenje životne sredine.

Za štetu nastalu zagađivanjem životne sredine odgovara pravna ili fizička osoba koja je nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omogućila ili dopustila zagađivanje životne sredine. Princip se ne zasniva na kažnjavanju prema veličini emisije, već prema uticaju na zagađenost vazduha ili područja.

Postojeći Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine Federacije BiH nije na celovit način rešio pitanje uspostave i korišćenja ekonomskih instrumenata za životnu sredinu, čime je otežana primena načela integralnog pristupa životnoj sredini, održivom razvoju i načela “zagađivač plaća”.

Predlog Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost je radila međusektorska radna grupa formirana od predstavnika Federalnog ministarstva životne sredine i turizma, Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije i Fonda za zaštitu životne sredine FBiH.

Energetska efikasnost obrađena je u ovom Zakonu, u skladu s pravnim okvirom koji je uspostavljen Zakonom o energetskoj efikasnosti u Federaciji BiH. Ovakav pristup doveo je do jedinstvenog i racionalnog rešenja, izbegnuto je bespotrebno normativno dupliranje i formiranje nove institucije za finansiranje mera energetske efikasnosti, i tako ispoštovan i princip ekonomičnosti.

Delatnost Fonda za zaštitu životne sredine FBiH proširena je uz jasnije definisanje aktivnosti na polju energetske efikasnosti. Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost je, koordinirano sa Zakonom o vodama, potvrđena raspodela vodnih naknada i prihoda prikupljenih po osnovu tog zakona, kao i naknada iz oblasti upravljanja otpadom, propisa iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora, te drugih naknada određenih posebnim zakonom.

Prihodi Fonda, namenjeni finansiranju zaštite životne sredine i za energetsku efikasnost obezbeđuju se iz naknada zagađivača i korisnika životne sredine, kao iz posebne naknade za životnu sredinu koja se plaća pri svakoj registraciji motornih vozila.

Prihodi se obezbeđuju i iz naknada definisanih drugim zakonskim i podzakonskim aktima, a za koje je predviđeno da se u celini ili delom uplaćuju u Fond (vodne i naknade za opterećenje životne sredine otpadom, naknade za energetsku efikasnost).

Sredstva od naknada prikupljena po osnovu ovog Zakona prikupljaju se i raspodeljuju u odnosu 30 posto na račun Fonda, 40 posto kantonima i 30 posto opštinama.

Sredstva od naknada po osnovu drugih zakona i podzakonskih akata biće prikupljenja na račun Fonda i neće biti dalje rasporedljivana, saopšteno je iz Ureda Vlade Federacije BiH za odnose sa javnošću.

Milisav Pajević

Pitanje uzgoja činčila je moralno pitanje

08.06.2018

Farme_životinja_krzno — Foto: furfreealliance.com

Organizacija Fur free Alliance organizovala je juče izložbenu konferenciju Make fur history u Medija centru u Beogradu.

Konferencija je imala za cilj da javnost informiše o neophodnosti primene zabrane uzgoja životinja radi proizvodnje krzna, koja je propisana Zakonom o dobrobiti životinja, a koja treba da počne da se primenjuje od 1. januara 2019. godine.

Povodom održavanja sednice Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koja se desila pre tri dana, a na kojoj je donet zaključak da treba da se ukine zabrana uzgoja činčila radi dobijanja krzna, učesnici konferecije su izneli jasan stav.

Jelena Stevanović, članica udruženja Sloboda za životinje je naglasila da su ekonomsko razvijenim zemljama veterinarske inspekcije dokazale da je nemoguće postići adekvatne uslove za dobrobit životinja na farmama na kojima se one drže radi dobijanja krzna.

Koordinatorka kampanje koja je rezultirala zabranom uzgoja krznašica u Norveškoj Siri Martinsen o uslovima gajenja činčila na farmama navodi da je Komitet Evropske Unije objavio kako kavezi na farmama za uzgoj činčila krše prava životinja, napominjući da činčile skaču, aktivne su, a u farmama ne mogu ni da se kreću, ni da se pare.

– Na sednici Odbora koja je održana pre dva dana iznesena je neistina vezana za činčile, a to je da uzgoj činčila radi dobijanja krzna spašava ovu vrstu od istrebljenja, što je u suprotnosti sa stvarnim činjenicama. Sasvim je jasno da Srbija nema ekonomsku dobit niti koristi od uzgajanja činčila radi krzna, već se radi o razvoju sive ekonomije, pa čak i crne ekonomije, kaže pravna savetnica za zaštitu životne sredine i koordinator regionalne kampanje Fur free forever Maida Šabeta.

Analizirajući odredbu Zakona o dobrobiti životinja Šabeta je istakla da je Srbija među prvim zemljama u svetu donela vrlo naprednu odredbu koja zabranjuje držanje, reprodukciju, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna, donela je toliko detaljnu zabranu koja ne dopušta bilo kakvu maloverzaciju ili pravne praznine.

– Zemlje članice EU se pozivaju na ovu odredbu sa trendom da se na nacionalnom nivou zabrani uzgoj životinja radi krzna, bilo bi vrlo skandalozno da Srbija odstupi od tog stava, rekla je Šabeta.

Predsednik upravnog odbora Fur free Alliance i dr veterinarske medicine Mark Glover istakao je značaj Srbije i Zakona koji je dobro uređen, a sa druge strane kritikujući opcuju da bitna odredba Zakona o dobrobiti životinja može biti ukinuta.

– Pitanje uzgoja činčila je pre svega moralno pitanje. Srbija sama sebi puca u nogu, ako bi radila protiv zakona koji je donet. Njihova motivacija za kršenje zakona je neopravdana. Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je prešao svoja ovlašćenja i tu inspekcija treba da reaguje. Zakon o dobrobiti životinja je dobar zakon, ali pitanje je koliko će opstati, kazao je profesor Pravnog fakulteta u penziji Stevan Lilić.

Fur for Alliance je internacionalna organizacija koja ima za cilj obustavljanje nehumane prakse uzgajanja životinja radi proizvodnje krzna na svetskom nivou i realizuje projekat izložbenih konferencija Make fur history.

Izvor: DANAS

Milisav Pajević

Kombinovano igralište za decu sa smetnjama u razvoju u Novom Sadu

08.06.2018

Prvo kombinovano igralište za decu sa smetnjama u razvoju nedavno je otvoreno na Štrandu.

Sprave na igralištu kontruisane su tako da se sva deca mogu igrati zajedno, sa ciljem da deca nauče da prihvataju vršnjake bez obzira na razlike.

Svečanom otvaranju prisustvovali su pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić, predstavnici Udruženja „Čepom do osmeha“ i kompanije NIS, mališani iz vrtića „Detelinasa četiri lista“, deca iz SOŠO „Milan Petrović, učenici OŠ „Svetozar Marković Toza“ iz Taraša, članice „Eko kutka“ iz Kačareva i direktor JKP „Gradsko zelenilo“ Miloš Egić.

Projekat je finansiran sredstvima Fondacije kompanije NIS „Zajednici zajedno“ uz podršku Grada Novog Sada.

Milisav Pajević

Energetska efikasnost je investicija, a ne trošak

08.06.2018

Predstavnici Evropske Energetske zajednice, regulatornih tela EU, resornih ministarstva Republike Srbije, lokalnih samouprava, Univerziteta u Beogradu, kao i stručnjaci i predstavnici nacionalnih i međunarodnih organizacija i institucija koje finansiraju projekte u oblasti energetske efikasnosti, okupili su se danas u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda na završnoj konferenciji projekta EmBuild “Energetski efikasne zgrade – Planirajte. Investirajte. Renovirajte!”.

“Cilj EmBuild projekta je da osnaži državne organe, na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou u formulisanju strategije eneregetski efikasnog renoviranja javnih zgrada. Podaci potvrđuju da 40 odsto ukupne potrošnje energije i 36 odsto emisije CO2 u Evropskoj uniji nastaju u privatnim i javnim zgradama. Zato je jedna od osnovnih smernica EU, definisanih Evropskim programom za razvoj nauke Horizon 2020, da se ta potrošnja i zagađenje smanje,” objasnila je prisutnim medijima prof.dr Milica Jovanović Popović koordinator projekta za Srbiju.

Jovanka Atanacković, pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastruktrure Republike Srbije, konstatovala je da je projekat EmBuild značajno doprineo da se pitanje energetske efikasnosti sveobuhvatno, u pravnom i strateškom smislu, po prvi put u Srbiji pozicionira kao investiciono. “Obnova zgrada prema principima energetske efikasnosti donosi uštede, i državi i građanima, utiče na poboljšanje konfora, doprinosi smanjenju zagađenja i održivom razvoju i u smislu otvaranja novih radnih mesta. Zato verujem da je strateško planiranje, kojim se projekat EmBuild upravo bavi, kao i primena tih planova, korak po korak, od velike važnosti za našu zemlju”, zaključila je Atanacković, dok je državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, Stevica Deđanski, konstatovao da je planskom pristupu u ovoj oblasti doprinelo donošenja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025.godine sa projekcijama do 2030. ”Uštede planirane trećim akcionim planom za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 2018. godine koje su projektovane na 9 odsto, su premašene. Verujem da ćemo u narednim godinama ostvariti još bolje rezultate, “ zaključio je Deđanski.

Projekat EmBuild finansira Evropski program za razvoj nauke Horizon 2020, a podržava Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. U Srbiji, kao član međunarodnog konzorcijuma u kojem učestvuju partneri iz: Bugarske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske, Nemačke i Belgije, projekat sprovode Arhitektonski, Mašinski i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu.

Rezultati ovog projekta biće značajni inputi u izradi Nacionalne strategije obnove zgrada, što je jedna od prioritetnih obaveza prema Energetskoj zajednici, čiji je potpisnik i Srbija. “U proteklih dve i po godine, u bliskoj saradnji sa 24 opštine i komunikaciji sa svim opštinama koje su članice Stalne konferencije gradova i opština, mi smo se bavili prikupljanjem podataka i izradili tri uzorna modela koji će moći da koriste sve opštine u planiranju obnove javnih zgrada po principima energetske efikasnosti,“ objasnila je profesorka Jovanović Popović i dodala: ”U nekim opštinama je dosta toga i urađeno. Opština Ivanjica, na primer, je novac ostvaren uštedom, nakon energetski efikasne obnove javnih zgrada, upotrebila za izgradnju Centra za dijalizu. Jedan od ciljeva našeg projekta i ove, završne konferencije, je bio upravo da se istaknu takva pozitivna iskustva i razmene mišljenja o najboljim strategijskim pristupima u obnovi javnih zgrada po principima energetske efikasnosti.”

Tema energetske efikasnosti ostaje u fokusu i dan nakon ove konferencije – 8. juna, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u okviru Nemačke razvojne saradnje, u Hotelu Envoy u Beogradu, organizuje regionalni skup kojem će prisustvovati predstavnici resornih ministarstava iz šest članica Energetske zajednice.

Gradnja mini hidroelektrana samo uz saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine

08.06.2018

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da sve dozvole za gradnju mini hidroelektrana u zaštićenim područjima resorno ministarstvo izdaje tek pošto svaki investitor ispuni sve zakonom propisane uslove, pa i one o zaštiti životne sredine.

Nijedna dozvola nije i ne može da bude izdata ukoliko nisu ispunjeni uslovi koje je propisalo i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Resorno ministarstvo dozvole za gradnju izdaje tek na kraju procesa, pošto se svi nadležni izjasne i daju svoje saglasnosti.

Zato je krajnje neprincipijelno optuživati Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, jer mi ne kršimo, već sprovodimo zakon, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Milisav Pajević

U Jablaničkom okrugu dodeljeno 12,4 miliona dinara za razvoj pčelarstva

08.06.2018

Pčele, pćelarstvo, košnice, pčelari, — Foto: Pixabay

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić obišao je zadrugu “Med i voće” u Vlasotincu, kojoj su prošle godine dodeljena bespovratna sredstva u okviru programa namenjenog oživljavanju zadrugarstva.

Krkobabić je tom prilikom objasnio da je novac dodeljen u okviru Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih zadruga u 2017. godini.

On je, konstatujući da su rezultati tog državnog programa vidljivi, podsetio na to da je pomenutoj zadruzi u Jablaničkom okrugu dodeljeno 12,4 miliona dinara, u cilju nabavke opreme za savremeno pčelarstvo.

Tako je ova zadruga nabavila kontejnerski objekat, automatsku mašinu za izradu šećernih pogača, mašinu za izradu satne osnove, električni otklapač saća, opremu za vrcanje meda, sušaru za polen i opremu za kontrolu pčelinjih proizvoda, precizirao je ministar.

Prema njegovim rečima, stručnjaci su ocenili da je ova godina povoljna za pčelare, a najsavremenijom tehnologijom pravi se iskorak u razvoju pčelarstva.

Direktor zadruge Zoran Stojiljković iskazao je zahvalnost Vladi na investiciji, koju je ocenio značajnom za svoju proizvodnju.

Imajući u vidu da je geografski položaj opštine Vlasotince pogodan za pčelarstvo, realizacijom prošlogodišnjeg projekta stvoreni su uslovi za obnovu i razvoj proizvodnje na široj teritoriji, jer zaduga svojom opremom može da pruži usluge i drugim pčelarima.

Milisav Pajević

Sporazum o realizaciji projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“

08.06.2018

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan, direktor Nemačke razvojne saradnje (GIZ) Gerhard Zipel i direktor projekta Klaus Šmit potpisali su juče Sporazum o saradnji na realizaciji projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“.

Potpisanim Sporazumom Ministarstvo nastavlja sa aktivnostima na sistemskom rešavanju pitanja upravljanja otpadom u Srbiji, ublažavanju posledica klimatskih promena i razvijanju zelene ekonomije gde se otpad koristi kao sirovina, odnosno resurs.

Trivan je prilikom potpisivanja istakao da politički odnosi i saradnja Srbije i Nemačke koji su na istorijski najvišem nivou, nalaze svoj pravi izraz u konkretnim oblastima.

U projektima kao što je ovaj, pored investicija, Nemačka kao evropski lider u ekologiji može pružiti iskustvo 25 godina napretka u oblasti zaštite životne sredine.

Prioritet u radu Ministarstva je rešavanje pitanja upravljanja otpadom i prečišćavanja otpadnih voda, zbog čega ćemo revidirati strategiju upravljanja otpadom. Odlučni smo da očistimo Srbiju, istakao je ministar.

Projekat će biti realizovan na području regiona za upravljanje otpadom – Novi Sad, Kruševac i Lapovo, a za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom kao resursom, od najvećeg značaja je uključivanje lokalnih samouprava, naveo je on.

Ono što je nama važno jeste, da kada budemo završili sa projektom, da bude postignuta nova, praktična vrednost. Jedan od očekivanih rezultata projekta koji je nama posebno značajan jeste uključivanje neformalnih sakupljača otpada u sistem upravljanja otpadom, odnosno stvaranje prilika za zapošljavanje socijalno osetljivih i ugroženih grupa u lokalnim zajednicama, otvaranje novih radnih mesta, naglasio je ministar.

Ambasador SR u Srbiji Aksel Ditman izrazio je zadovoljstvo zbog zajedničkog projekta koji je klimatski senzibilan i podrazumeva poboljšanje stanja životne sredine, smanjenje emisija metana, preradu otpada kao sekundarne sirovine, i stvaranje prilika za otvaranje novih radnih mesta.

Ovaj projekat deo je ukupne saradnje dveju zemalja, u okviru koje je Nemačka od 2000. godine izdvojila za Srbiju 1,8 milijardi evra, od toga jednu milijardu evra u oblast zaštite životne sredine, rekao je Ditman i izrazio zahvalnost Ministarstvu zaštite životne sredine na saradnji.

Projekat „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“ vredan pet miliona evra sa rokom realizacije do kraja 2020. godine, izraz je podrške Savezne Republike Nemačke unapređenju upravljanja otpadom i jačanju nacionalnih i lokalnih kapaciteta za razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji.

Šmit je rekao da je reč o korišćenju otpada kao resursa, koji je do sada završavao na deponijama, pri čemu ukoliko radimo na tome da se od otpada zaradi, okrenućemo se ka cirkularnoj ekonomiji.

Ovaj koncept upravljanja otpadom prisutan je u Evropskoj uniji, gde je predviđeno da se do 2030. godine reciklira 65 odsto otpada, sa krajnjim ciljem da samo preostalih dva odsto otpada završi na deponijama i to kao inertni, bezopasni otpad, objasnio je on.

Da bi Srbija mogla da vidi rezultate uloženih napora, potrebna su ulaganja velikih investicija u ovu oblast, i mi u tome želimo da pomognemo, istakao je Šmit.

Projektom „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“ predviđa se unapređenje upravljanja otpadom u izabranim regionima tako da doprinosi ublažavanju klimatskih promena, pružajući podršku opštinama/regionima u planiranju upravljanja otpadom u skladu sa principima cirkularne ekonomije i ublažavanja klimatskih promena, kroz uvođenje primarne separacije otpada i praksi za smanjenje biodegradabilnog otpada, uz mogućnost izgradnje malih postrojenja za kompostiranje (kapaciteta do 2000 tona), navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Održan okrugli sto “Potencijali Vojvodine za proizvodnju energije iz biomase”

07.06.2018

U Privrednoj komori Vojvodine (PKV), a na inicijativu predsednice Grupacije Grupacija za energetiku i energetsko rudarstvo, u okviru Udruženja industrije PKV, dr Branislave Lepotić Kovačević, u četvrtak, 7. juna 2018. godine, organizovan je okrugli sto „Potencijali Vojvodine za proizvodnju energije iz biomase“.

Otvarajući skup, predsednik PKV Boško Vučurević istakao je da je jedan od glavnih pravaca strategija razvoja energetike kod nas, u Evropi i svetu, povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije.

„Vojvodina, kao geografska oblast, izuzetno je pogodna za gajenje biomase, na održiv način i pod uslovom, da vrši povoljan uticaj na proizvodnju hrane. Vojvođanski region pogodan je i za uzgajanje biomase agrarnog i šumskom porekla. Pozitivno usklađivanje lokacije za njeno uzgajanje, povoljno je za povećanje sigurnosti prinosa i smanjenja uticaja klime na useve“, rekao je Vučurević.

U izjavi za medije pre početka stručnog skupa, dr Lepotić Kovačević rekla je da se o biomasi danas mnogo priča.

„Ideja je da se stručna mišljenja, ovom prilikom zaista sučele, da napravimo diskusiju iz koje možemo da izvučemo zaključke kojim putem da idemo dalje, razmotriće se pravni aspekti, razmotriće se nove tehnologije, efikasne tehnologije što je jako važno, potencijali resursa u smislu biomase i kojim putem ići dalje u smislu efikasne tehnologije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora“, rekla je ona.

Sekretar Udruženja industrije PKV mr Zoran Trpovski izrazio je veliko zadovoljstvo što je okrugli sto na ovu temu upravo organizovan u PKV.

„To je jedna od aktivnosti koja je planirana u radu naše Grupacije za energetiku i energetsko rudarstvo u okviru našeg Udruženja. Veoma nam je drago što smo uspeli da organizujemo ovaj eminentni skup sa stručnjacima iz ove oblasti da bi se dodatni elementi i neke nove činjenice rekle u vezi sa ovom temom koja je već stvarna, realna i uvek je dobro čuti neke nove elemente koji mogu da pomognu u daljem širenju i koncepciji korišćenja biomase kao ne više alternativnog goriva, već realnog goriva koje bi trebalo da se koristi“, rekao je Trpovski.

Jedna od učesnika stručnog skupa bio je i dr Aksel Vajnrajh (Dr Axel Weinreich,) iz Nemačke, koji je govorio o raspoloživim resursima biomase u Srbiji sa posebnim osvrtom na Vojvodinu, a u izjavi za medije pre početka, rekao je da je Vojvodina izuzetno povoljno područje kad govorimo o biomasi.

„Znamo da je svega šest posto površine i dalje pod šumama, sve ostalo je poljoprivredno zemljište, a to mnogo govori. U kombinaciji sa izuzetno kvalitetnim zemljištem, povoljnom, blagom klimom i visokim nivoom i potencijalom podzemnih voda, to je ono što predstavlja izuzetno značajan preduslov i veliki potencijal. Uvek imate onih nusproizvoda koji se mogu isključivo iskoristiti za dobijanje energije. Naravno, pošto je uvek prvenstveni cilj da dobijete proizvode najboljeg kvaliteta, cilj je da se što veći deo te drvne građe upotrebi za proizvodnju određenih proizvoda, kao što je nameštaj, ali samim tim, ako pojačavate i povećavate obim te proizvodnje, to znači da će se povećati obim proizvodnje otpadnih materijala i nusproizvoda, koje ćete sagorevanjem i raznim drugim procesima, moći da pretvorite u energiju“, rekao je on.

U toku uvodnih izlaganja, razmatrali su se i pravni okvir za izgradnju objekata za proizvodnju energije i značaj korišćenja obnovljivih izvora energije u cilju ostvarivanja održivog razvoja i nove tehnologije za proizvodnju energije iz biomase sa visokom energetskom efikasnošću koje ispunjavaju nove standarde održivosti Evropske unije.

U okviru predstavljanja tehnologije velikog kotla i tehnologije parnih turbina u objektu za proizvodnju energije iz biomase, Boguslav Krzton (Boguslaw Krzton) iz Poljske predstavio je, između ostalog, čitav niz instalisanih kotlova različitih snaga i različitih kombinacija obnovljivih energenata iz njegove zemlje, Finske i Velike Britanije.

Ujedinjene nacije objavile izveštaj o zabrani plastike

07.06.2018

Zabrana upotreba plastike može biti efikasna u smanjenju otpada, ali su zbog slabe primene mnoge takve zabrane dosad bile neefikasne, navodi se u objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija, uz podatak da se u svetu svake godine upotrebi čak pet biliona plastičnih kesa.

Propisima koji ograničavaju upotrebu plastičnih kesa smanjeno je njihovo korišćenje u zemljama kao što su Maroko, Ruanda i delovi Kine, ponekad i u značajnoj meri, ali drugde situacija nije tako dobra, stoji u izveštaju koji je objavljen na Svetski dan zaštite životne sredine, prenosi AP.

Zabrana plastike u Nju Delhiju je imala samo ograničen uticaj “zbog slabe primene”, ukazuje se u izveštaju.

– Zagađenje plastikom je ogromno pitanje svuda, rekao je za AP šef UN za životnu sredinu Erik Solhejm.

On je pozdravio sve veći fokus Indije na zaštitu životne sredine, ali je istakao da, “dok putujete tom zemljom, vidite neka od najljepših mesta, ali uništena zagađenjem plastikom”.

Kako je Solhejm zaključio, problem je veliki, ali su velike i mogućnosti da se to promeni.

Ujedinjene nacije su, inače, iznele niz preporuka za efikasniju zabranu plastičnih kesa, od ohrabrivanja saradnje preduzeća do pružanja podsticaja.

Milisav Pajević

Nedimović: Novac iz IPARD fonda trošiće se na potpuno transparentan način

07.06.2018

BRANISLAV NEDIMOVIC I MIRKO SAROVIC — Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović predsedavao je na Trećem zasedanju IPARD Odbora za praćenje i tom prilikom je istakao da je Vlada Srbije ispunila obećanje koje je dala i da sada Srbija posle osam godina ima IPARD, odnosno direktna finansijska sredstva iz Evropske unije.

Ministar Nedimović je obećao da će srpski farmeri i prerađivači potrošiti do poslednjeg evra IPARD fond i na potpuno transparentan način.

-Garantujem dve stvari, da ćemo do poslednjeg evra našim farmerima omogućiti pristup IPARD-u, i s druge strane potpuno transparentno“, naglasio je ministar Nedimović.

Finansijski sporazum o odobravanju sredstava iz IPARD fonda za razvoj srpske poljoprivrede, za šta Srbija ima na rasplaganju 175 miliona evra, omogući će da se počne sa isplatom podnetih zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje i uskoro će biti podeljeni prvi ugovori.

-Na javne pozive za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje pristiglo je dosta aplikacija, što nas raduje, i to mnogo više nego u drugim evropskim zemljama, što nas takođe raduje, podvukao je ministar Nedimović i ukazao na obavezu da je sada potrebno da se zahtevi što brže obrade.

To je osnovni izazov s kojim se susreće Agencija za agrarna plaćanja i to će biti rešeno, ukoliko bude potrebno, i angažovanjem novih ljudi.

Lijam Breslin, predstavnik Evropske komisije i načelnik jedinice za pretpristupnu pomoć u oblasti poljoprivrede, zahvalio je ministru Nedimoviću koji je, kako je kazao Breslin, bio izuzetno aktivan u Briselu i koji je učinio sve napore da Srbija dobije novac iz IPARD fonda.

-Prvi pozivi su sprovedeni, primili smo puno zahteva na osnovu javnih poziva. Zahteve su podnosili i poljoprivrednici i pravna lica iz poljoprivredno prehrambene delatnosti. Agencija za agrarna plaćanja radi na njihovoj obradi, finansijski sporazum je potpisan, a prva sredstva će moći uskoro da krenu, rekao je Breslin.

Na Trećem zasedanju IPARD Odbora za praćenje glavna tema se odnosila na prve javne pozive za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje, koji su raspisani krajem 2017. i početkom 2018. godine.

Milisav Pajević

Edukacija o životnoj sredini za učenike osnovne škole Sombora

07.06.2018

Shvatajući značaj i održivog razvoja i zaštite životne sredine, Gradska uprava grada Sombora, već nekoliko godina, angažuje stručnjake organizacije „Ambasadori održivog razvoja i zaštite životne sredine“ radi edukacije učenika osnovne škole.

Ove godine radionice, na kojima su učesnici bili učenici četvrtog i šestog razreda osnovne škole, održane su u Osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić“ u Stanišiću i OŠ „Petar Kočić“ u Riđici.

Ambasadori održivog razvoja učenicima su, kroz interaktivan pristup, prigodne igre i na drugi način, govorili o klimatskim promenama i biodiverzitetu, upravljanju otpadom, reciklaži otpada i drugim temama.

Edukacija bi trebalo da se nastavi u septembru, organizovanjem radionica u OŠ „Laza Kostić“ u Gakovu i odeljenju ove škole u Rastini.

Milisav Pajević

Koliko su solarni paneli zaista ekološki i “zeleni”

07.06.2018

Ćao svima! Kako ste?

Postoji nekoliko razloga za privlačnost obnovljivih izvora energije (OIE). Sunce, voda, vetar, geotermalna energija i biomasa, kao neškodljivi po životnu sredinu, glavni su saveznici ljudi u borbi protiv klimatskih promena, a njihovu posebno bitnu održivu odliku predstavlja smanjena emisija ugljen-dioksida u procesu proizvodnje energije, bilo električne, toplotne ili mehaničke. I dok su zalihe fosilnih goriva, kao njihovih “prljavih” konkurenata u oblasti energetskog snabdevanja, ograničene, OIE su, zbog svoje prirode, neiscrpni.

Kao primer istinite tvrdnje na časovima logike u srednjoj školi, često bismo govorili da Sunce izlazi na istoku – kao trajnu radnju koja se ponavlja milijardama godina unazad i za koju se očekuje da će nastaviti da se ponavlja i sutra, i narednog meseca, i kada Zemljom budu hodili naši čukununuci, a onda i njihovi čukununuci. Ako su već sunčevi zraci tako dugog veka, a i dalje ništa manje energični, deluju kao savršen izbor za obezbeđivanje potreba naše planete za energijom.

U toku samo jednog sata do Zemlje stigne više sunčeve energije nego što je čitavom čovečanstvu neophodno za godinu dana.

Broj časova sunčevog zračenja na teritoriji Srbije iznosi između 1.500 i 2.200 godišnje. Naša zemlja ima znatno veći broj časova sunčevog zračenja nego većina ostatka evropskog kontinenta, a najviše su osunčani jugoistočni delovi. Kao podsticajni faktori za ulaganje u solarne elektrane vide se:

podsticajna otkupna cena električne energije,
zagarantovana cena otkupa na period od 12 godina svim investitorima kojima je država dodelila status povlašćenih proizvođača,
relativno kratak period isplativosti investicije – od 8 do 10 godina,
zemljište male upotrebne vrednosti (lošeg kvaliteta) može biti iskorišćeno za izgradnju solarnih elektrana,
mogućnost korišćenja pogodnih krovnih površina kuća, hala i javnih objekata za postavljanje panela,
laka i relativno brza izgradnja malih solarnih elektrana,
veoma niski troškovi održavanja – potreba za čišćenjem panela postoji samo tokom jakih snežnih padavina,
nizak trošak amortizacije,
izostanak buke i
odsustvo zagađivanja okoline.

Međutim, da li su solarni paneli onoliko bezazleni po prirodno okruženje koliko se uobičajeno misli?

Problem odlaganja solarnih panela “prasnuće punom snagom za dve do tri decenije, upropaštavajući životnu sredinu” zato što oni predstavljaju “veliku količinu otpada koja nije laka za reciklažu”.

“Postoji realan problem koji će rasti brzinom rasta proizvodnje fotovoltaičnih (FV) modula od pre desetak godina.”

“Suprotno prethodnim pretpostavkama, zagađujuće materije kao što su olovo i kancerogeni kadmijum mogu da budu gotovo u potpunosti isprani iz fragmenata solarnih panela u periodu od tek nekoliko meseci, npr. kišnicom.”

Pomislili biste da iza ovih izjava stoje lobisti kompanija fosilnih goriva u čijem je interesu da se čisti izvori, pa tako i Sunce, po svaku cenu sklone iz njihovog polja delovanja, tj. proizvodnje energije. Pogrešno!

Njih su dali stručnjak za reciklažu iz Kine, Tian Min, američki veteran solarne industrije, Sem Vanderhuf i tim naučnika nemačkog Instituta za fotovoltaike iz Štutgarta. Odakle taj nivo brige među ekspertima za otpad i solarne jedinice?

Malo ljudi shvata da solari ne mogu da funkcionišu večno i da je njihov životni vek od 20 do 30 godina. Po isteku ovog vremena, nekada predmeti visoke vrednosti za vlasnike tla i krovova na kojima su bili smešteni postaju – smeće za sve nas.

Pored toga, proces izrade fotonaponskih jedinica vrlo je energetski iscrpan. Nažalost, tek nekoliko postrojenja za proizvodnju solarnih panela za postupak crpi energiju Sunca kojom se smanjuje njihov ugljenični otisak.

Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (International Renewable Energy Agency, IRENA) izračunala je da bi se na deponijama širom planete na kraju 2016. godine moglo naći do 250 hiljada tona fotovoltaičnih ćelija. Neznatan deo onih koji su bili u posedu ekološki osveštenih, imućnih ljudi našao je svoj put do reciklažnih centara. To je jedini ispravan put kojim treba da pođu nakon što dotraju – odlaganje solara na deponije nije preporučljivo zbog mogućnosti lomljenja modula i curenja toksičnih materija i njihovog eventualnog prodiranja u zemlju.

IRENA je procenila i da će do 2050. količina smeća poreklom od solarnih panela potencijalno dostići 78 milijardi tona. Najveći udeo u “zelenom” otpadu, prema njenim projekcijama, imaće Kina, Sjedinjene Američke Države, Japan, Indija i Nemačka.

Dodatno “ozelenjavanje” ćelija na sunčevu energiju je moguće – i to kroz ciklus reciklaže. Prema naučnim tvrdnjama, čak 96 odsto materijala od kojih su napravljene moglo bi biti ponovo iskorišćeno, a od njihovog recikliranja, kroz otvaranje novih radnih mesta, plodove bi ubiralo i samo društvo. Ukoliko na ovaj način “zakoračimo u budućnost”, naučnici nam, do 2050, prognoziraju reciklirane materijale u vrednosti višoj od 12,5 milijardi evra i 2 milijarde novih panela proizvedenih od njih koji bi nas opskrbljivali kapacitetom od 630 GW.

Jelena Kozbašić

1...1,0841,0851,086...1,673 Page 1,085 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM