Internet platforma za dostavljanje podataka o hemikalijama

23.06.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine u skladu sa opštom politikom razvoja e-uprave, u okviru mnogih aktivnosti na ovu temu, započelo je i rad na razvoju internet platforme za dostavljanje podataka o hemikalijama u Registar hemikalija (e-IRH portal).

Ove aktivnosti sprovode se u okviru projekta „Upravljanje rizikom od hemikalija u Republici Srbiji“ koji finansira Švedska agencija za razvoj i saradnju (SIDA) pod pokroviteljstvom ambasade Kraljevine Švedske.

Test verzija e-IRH portala pokrenuta je 20. juna ove godine. U testiranju portala učestvuje 18 kompanija iz različitih grana industrije.

e-IRH portal će biti u punom operativnom radu od 01. januara 2019. godine kada i nastupa zakonska obaveza za prijavu hemikalija u Registar hemikalija.

Ministarstvo će organizovati radionice u cilju upoznavanja korisnika sa novim načinom dostave podataka u Integralni Registar hemikalija. Informacije o tome će biti blagovremeno dostupne preko sajta Ministarstva za sve zainteresovane strane.

Milisav Pajević

Mercedes pretvara elektranu na ugalj u skladište energije sa baterijama za električna auta

23.06.2018

Paradebeispiel für die Energiewende: Kohlekraftwerk wird zu automobilem BatteriespeicherElverlingsen/Südwestfalen: Daimler bringt zusammen mit seinen Partnern den dritten Großspeicher aus automobilen Batteriesystemen ans Netz. Elverlingsen/Suedwetfalen: Whit its partners, Daimler is connecting the third large storage plant made of car battery systems to the grid. — Foto: Daimler

Dajmlerova podružnica Mercedes-Benz Energy sa svojim partnerima pretvara nekadašnju “prljavu” elektranu na ugalj u veliko postrojenje za skladištenje energije, koristeći gotovo 2 hiljade baterijskih modula za svoja elektična vozila. Da su baterije usmerene u proizvodnju auta, umesto u ovaj projekat, na ulicama je moglo da se nađe 600 električnih Mercedesa.

Po uzoru na Teslu i Tesla Energy, i Mercedes je odlučio da svoje iskustvo u baratanju sa baterijama za elektromobile pretoči u izgradnju nepokretnih projekata za “čuvanje” energije. Upravo s tim ciljem je 2016. godine i nastao Mercedes-Benz Energy.

Pročitajte još:

Belgija: Instalirano gotovo 30MW Teslinih baterija za balansiranje električnog snabdevanja

“Baterije koje se upotrebljavaju u projektima za energetsko skladištenje razvijene su istom tehnologijom kao i one koje Mercedes stavlja u svoje automobile na električni i hibridni pogon i ispunjavaju najviše standarde kvaliteta, pouzdanosti i sigurnosti”, tvrde u preduzeću.

Iza njih je već nekoliko uspešno realizovanih projekata od kojih je jedan postavljanje 3 hiljade litijum-jonskih baterija za pohranjivanje 17,4 MWh u hanoverskom okrugu Herenhauzenu (Nemačka).

Transformisana elektrana na ugalj u Elverlingsenu, u nemačkoj saveznoj državi Severna Rajna-Vestfalija, biće nešto manje “energična” u odnosu na “energetski magacin” u Hanoveru – 1920 baterija skladištiće 9,8 MWh. Elektrana je izgrađena 1912. godine i nedavno zatvorena.

Veliko skladište energije koristiće se za balansiranje i stabilizaciju nemačke energetske mreže koja je poslednjih godina svoje kapacitete proširila velikim brojem snabdevača iz sektora obnovljivih izvora. U Mercedesovim baterijama čuvaće se upravo “čista energija” u onim slučajevima kada postoji višak proizvodnje, te je ona nepotrebna.

Sistem baterija u Everlingsenu stoga se smatra simbolom otklona od izrabljivanja fosilnih goriva (uglja) ka održivoj alternativi koja će doprineti smanjenju emisija ugljen-dioksida.

Jelena Kozbašić

Realizovan „Eko kamp novinara”

23.06.2018

Društvo mladih istraživača Bora i Udruženje građana “Village” u suorganizaciji sa Udruženjem novinara “Eko vest”, nedavno su organizovali „Eko kamp novinara” na kome je učestvovalo oko 20 novinara sa teritorije Republike Srbije koji svakodnevno pišu i izveštavaju o temama iz oblasti ekologije, zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Na trodnevnom „Eko kampu novinara” učestvovala je i petočlana delegacija Centra za kulturu „Aco Šopov“ iz Štipa iz Republike Makedonije.

Prvog dana je organizovana promo tribina i razgovor sa novinarima i organizacijama civilnog društva.

Snežana Đoševska, koordinatorka projekta je predstavila projekte i aktivnosti Društva mladih istraživača iz Bora, ali i upoznala novinare “Eko vesti” sa budućim planovima udruženja u ovoj i narednoj godini.

Na promo sastanku Vukosav Antonijević, predsednik Upravnog odbora Udruženja „Village“ je predstavio rad te organizacije na očuvanju posebnosti, kulturnih tradicija Bora i istočne Srbije i promocije multikulturalnosti kao najveće vrednosti ovog kraja naše zemlje.

Novinari su imali priliku da odgledaju promo film Udruženja „Village“, ali i da postavljaju pitanja o radu ovih organizacija civilnog društva u oblasti životne sredine.

Drugog dana kampa učesnici su imali prijem u opštini Bor gde je održan sastanak rukovodstva opštine Bor sa novinarima iz Udruženja “Eko vest”, na kojem se čulo da Bor više nije crna tačka na karti Republike Srbije, već da sa svojim prirodnim lepotama predstavlja svojevrsnu atraktivnu turističku destinaciju.

– Ovo je izuzetno kvalitetna organizacija koja se bavi istraživanjima sa svih aspekata ekologije u našoj opštini. Bor je na karti Srbije crna tačka što se ekologije tiče, međutim, u prirodi kada ljudi dođu uveravaju se da to zaista nije tako. Bor nije više samo rudarski grad već je grad turizma, cveća, zelenila, Bor je grad koji odiše jednom drugom lepotom, rekao je Branko Perić, zamenik predsednika Opštine Bor i naglasio da su najveći ekološki problem danas u Boru otpadne vode.

Ljiljana Lekić iz Kancelarije za zaštitu životne sredine Bora govorila je o aktivnostima i radu te službe istakavši da je izgradnjom nove topionice u Boru kvalitet vazduha drastično poboljšan.

Novinari su saznali da Opština Bor izdvaja 85 miliona dinara za zaštitu životne sredine.

– Članovi Udruženja „Eko vest“ su novinari koji pišu i izveštavaju o ekologiji i zaštititi životne sredine, a cilj nam je podizanje svesti javnosti o značaju očuvanja zdravlja i životne sredine, upoznavanje sa prirodnim lepotama naše zemlje i svojevrsna edukacija novinara na terenu. Čuli smo da se u posledinjih par godina dosta radilo na poboljšanju kvaliteta vazduha tako da možemo da kažemo da stanje u Boru i nije tako loše”, izjavila je Dragana Ratković, članica Udruženja novinara “Eko vest” i urednica emisije „Pod staklenim zvonom “ Prvog programa Radija Novi Sad RT Vojvodine.

Novinari su posetili površinski kop, hemijsko jezero „Robule“, delove RTB-a, kafić „Jama“ na dubini od 400 metara ispod zemlјe, na 11. jamskom horizontu.

Domaćin novinarima bio je Saša Srbulović, master rudarstva u RTB Bor.

Novinari su bili impresionirani kafićem koji je veličine 65 kvadrata u kojem dominira dug drveni sto sa klupama, stari rudarski telefoni, lampe, oprema za spasavanje, table sa napisima o istoriji i objašnjenjima tehnološkog procesa u borskoj jami. Kafić ima prirodno provetravanje, pa se i duboko pod zemljom diše skoro kao napolju.

Temperatura na koti 47 je tokom cele godine blizu 20 stepeni.

Tokom „Eko kampa novinara” učesnici su videli prirodne vrednosti „zelenog prstena“, Lazarevu pećinu, Lazarev kanjon, Brestovačku banju, etno domaćinstvo „Lukin“, Borsko jezero i Dubašnicu.

Posebno je bila zanimljiva Dubašnica u kojoj nema signala mobilne telefonije, pa su novinari mogli opušteno i na miru da uživaju u ambijentu netaknute prirode, cvrkutu ptica, mirisima raznovrsnog cveća i kravlje balege, ali i da probaju domaći sir pripreman starinskom metodom.

Društvo mladih istraživača Bora je „Eko kamp novinara” realizovalo u okviru Institucionalnog granta finansiranog sredstvima CSOnnect programa koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Žabama preti nestanak zbog upotrebe pesticida

23.06.2018

Hemikalije nanose štetu vodozemcima tako što narušavaju njihovu proizvodnju hormona i mogle bi značajno da doprinesu vrtoglavom smanjenju populacija mnogih vrsta.

Pesticid koji se naširoko koristi mogao bi da ugrozi populacije žaba ugrožavajući njihovu sposobnost da se pravilno razmnožavaju.
Ne samo da je izlaganje hemikaliji Linuron, herbicidu koji se koristi u uzgoju krompira, uzrok smanjenja plodnosti kod mužjaka žaba, on takođe remeti odnos polova tako što povećava verovatnoću da se punoglavci razviju u ženske jedinke. Kako je populacija žaba već pod rizikom od izumiranja, naučnici su zabrinuti jer bi remećenje njihovog reproduktivnog potencijala samo ubrzao njihov put u nestanak.
Havarija koju su pesticidi već prouzrokovali populacijama insekata je dobro zabeležena kada su nemački naučnici upozorili na „ekološki Armagedon“. Oni su otkrili da su populacije insekata opale za čitavih 75% širom prirodnih rezervata Evrope. Dalji efekti koje ovo ima na lanac ishrane uticali su na to da mnoge vrste ptica nestanu sa sela Evrope.

Pesticidi direktno loše utiču i na životinje, ne samo na insekte, ali ne postoji dovoljno sprovedenih istraživanja koji bi pratili uticaj pesticida na vodozemce.

Kako bi doprinela situaciji, ekotoksikolog Dr Sesilija Berg sa Univerziteta u Upsali i njen tim švedskih i britanskih istraživača odlučili su da ispitaju kakve efekte ima linuoron na Afričku kandžastu žabu.
Oni su pratili ovu vrstu žabe u laboratorijskim uslovima kroz njen čitav životni ciklus. Istraživači su je izložili određenim koncentracijama pesticida, sličnim onima koji se javljaju u prirodi. Oni su zaključili da punoglavci ove vrste, mnogo češće razvijaju jajnike umesto testisa. Ovo se dovelo u vezu sa hormonskim disbalansom koji prouzrokuje pesticid linuoron. Naučnici su takođe otrkili da su mužjaci ove vrste koji su izlagani pesticidu, mnogo češće neplodni nego oni koji nisu.

„Rezultati pokazuju da ovaj pesticid može da izazove trajnu štetu poput smanjene plodnosti žaba,“ izjavila je Dr Berg. „Ovo podržava ranije obavljena istraživanja koja su pokazaa da supstance poput ovih, koje imaju negativan efekat na endokrinološki sistem mogu negativno da utiču na vodozemce.“

Iako upotreba linurona nije dozvoljena u Velikoj Britaniji a ni u Švedskoj, njegova upotreba je široko rasprostranjena u drugim delovima Evropske unije i Severne Amerike.

Rezultati ove studije su od velike važnosti za izradu novih regulativa o upotrebi pesticida u EU.

U aprilu ove godine, EU je izglasala za trajnu zabranu tri vrste pesticida za koje se pokazalo da predstavljaju veliki rizik po populaciju divljih i domaćih pčela.

Kako globalni životinjski biodiverzitet ide silaznom putanjom, vodozemci su naročito ugroženi i dodatni pritisak na njihovu populaciju prouzrokovan od strane pesticida mogao bi drastično da pogorša situaciju.
Naučnici smatraju da je oko 40% vodozemaca ugroženo, što zbog gubitka staništa što zbog klimatskih promena i zagađenja.

Dodatni problen predstavlja bolest pod nazivom „Kuga vodozemaca“ koja je prouzrokovana jednom vrstom gljive i do sada zbrisala sa lica zemlje oko 100 vrsta vodozemaca.

Milan Zlatanović

Izvor: Independent

Trivan: Ljubav prema sopstvenoj zemlji se ogleda u ophođenju prema životnoj sredini

23.06.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je juče svečanoj akademiji povodom obeležavanja 125 godina postojanja i uspešnog rada Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Čestitajući jubilej, Trivan je rekao da je uloga visokoškolskih organizacija, nauke i obrazovanja mladih stručnjaka izuzetno značajna osnova zaštite životne sredine i očuvanja prirodnih resursa, i predstavlja svojevrstan patriotski čin.

– Ljubav prema sopstvenoj zemlji se ogleda u ophođenju prema životnoj sredini, a da bi voleli svoju zemlju, neophodno je da poznajemo njenu geografiju, jer je ona odlika svake države, naglasio je Goran Trivan.

Ukazao je da je stručnost i kompetentnost u oblasti geografije, kao i u oblasti životne sredine, od presudnog značaja, jer se bavi problemima koji utiču na našu budućnost, i budućnost naše dece.

Time vođen, poslao je poruku studentima Geografskog fakulteta da vole svoju struku, da vole svoju zemlju, i da će tako biti izvanredni u onome što rade.

Ministarstvo zaštite životne sredine pružiće šansu mladim ljudima da svojim znanjem doprinesu rešavanju mnogobrojnih problema u oblasti životne sredine.

Ministru Trivanu je dodeljena Plaketa za naručite zasluge i doprinos u razvoju Geografskog fakulteta.

Podsetimo 22. juna 1893. godine, srpski velikan, akademik i rektor, prof. Dr. Jovan Cvijić osnovao je Geografski zavod kao preteču sadašnjeg Fakulteta i time postavio put savremenom izučavanju prostora, prirode, ljudi i pojava koje nas okružuju.

Afirmacija geografije, koja je verifikovana na najvažnijim evropskim i svetskim institucijama, se i dalje unapređuje, a Geografski fakultet, od tog datuma, kao institucija postoji i radi u kontinuitetu sa oko 100 zaposlenih i više od 3000 studenata na svim nivoima studija.

Milisav Pajević

Sajam solarne tehnike u Minhenu posetilo 65.000 ljudi, a među njima i naša redakcija

22.06.2018

U periodu od 20. do 22. juna 2018. godine, nemački grad Minhen ugostio je više od 3000 stručnjaka za solarnu tehniku u okviru vodeće svetske izložbe i sajma posvećenih ovoj oblasti, Intersolar. Oni su svoje proizvode predstavili na više od 50 hiljada kvadratnih metara.

Evropski energetski pejzaž se sve više decentralizuje i okreće leđa od tradicionalne mreže ka sve više rascepkanom sistemu. Ovu promenu karakteriše povećanje efikasnih i pristupačnih načina za proizvodnju energije, kako struje, tako i toplote, iz obnovljivih resursa, a jedan od njih je i Sunce, oko kojeg se okretala ova manifestacija – baš kao i naša planeta.

Događaj je zainteresovao više od 65 hiljada posetilaca, a između ostalih i člana redakcije Energetskog portala koji nam je preneo svoje utiske. S obzirom na to da skupu Intersolar nije prisustvovao prvi put, primetio je da je, za razliku od prethodnih godina, 2018. veći naglasak stavljen na menadžment korišćenja i skladištenja energije, te su u okviru izložbenog prostora, pored nezaobilaznih proizvođača solarnih panela i invertora, u većoj meri bili zastupljeni i proizvođači baterija. Neki od izlagača bili su ABB, Tesla, Fronius, Mercedes-Benz, Porsche, Siemens…

“Evropa se bavi idejom maksimalnog iskorišćavanja obnovljivih izvora energije iz već izgrađenih kapaciteta”, ocenio je direktor preduzeća MT-Komex, mašinski inženjer, Miloš Kostić.

U protekloj deceniji, cena izgradnje 1kW solarne elektrane je iz godine u godinu doživljavala drastičan pad da bi se ove konačno stabilizovala na oko hiljadu evra.

Ukoliko ste zainteresovani za izgradnju solarne elektrane, obratite nam se na info@energetskiportal.rs.

Jelena Kozbašić

Reciklaža tone papira i kartona čuva 17 stabala

22.06.2018

reciklaza-papira — Foto - ilutracija: Pixabay

Na Zlatiboru se održava 23. Međunarodni simpozijum iz oblasti prerade celuloze, papira, ambalaže i grafike na kome učestvuju naši stručnajci i proizvođači, kao i gosti iz nekoliko evropskih zemalja.

Jedno domaćinstvo godišnje potroši papir od šest stabala, a reciklažom samo jedne tone papira i kartona čuva se 17 stabala, ali i 65 odsto energije, 50 procenata vode.

Zagađenje je manje za 74 posto. Ekološki i ekonomski razlozi naveli su Užičane da od 2011. godine razdvajaju otpad.

Od ukupne količine komunalnog otpada koji stigne na Regionalnu deponiju „Duboko“ svakog meseca selektuje se oko 130 tona, od čega je tridesetak tona papira i karton.

Moderna tehnologija rešava probleme životne sredine, reciklaže, zatvaranje krugotoka voda, regeneraciju itd.

Današnja tehnologija je to vrlo uspešno rešila: recimo Kanada, Amerika, Švedska i Finska – najveći su proizvođači celuloze.

Papir se može reciklirati od pet do sedam puta, papirna kesa se razloži za najviše trideset dana, rečeno je na ovom Simpozijumu.

Milisav Pajević

Pirot obeležava 95 godina od početka izgradnje keja na Nišavi

22.06.2018

OLYMPUS DIGITAL CAMERA — Foto: Wikimedia/Miljan Simonović

U Pirotu se obeležava 95 godina od početka izgradnje keja na Nišavi. Lepa priča o tome kako je nekadašnja obaloutvrda, čiji je cilj prevencija poplava, prerasla u zelenu oazu u centru grada jedinstvenu po drvoredu lipa.

Od igara u detinjstvu, preko druženja u mlađim danima do penzionerskih šetnji. 80-godišnja Olgica Petković kaže da je kej na Nišavi obeležio njen život. S ponosom objašnjava da je njen pradeda poklonio plac za izgradnju tadašnje obaloutvrde.

– Svi su učestvovali, i trgovci i zanatlije svojim novčanim prilozima. Oni koji nisu imali novac, učestvovali su svojom radnom snagom i prevozom materijala, kaže Olgica Petković.

Pirotski kej jedinstven je u Srbiji zbog drvoreda stoletnih lipa. Nije zabeleženo ko je počeo da sadi lipe, ali se zna da je za izgradnju keja odgovoran jedan Užičanin.

– Zalaganjem Velje Vukićevića koji je sticajem okolnosti bio narodni poslanik za Pirotski okrug, inače je iz Užica, 1923. godine počelo sa utvrđivanjem obala Nišave i formiranjem današnjeg keja, kaže istoričar Miljan Manić.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Učešće IMPEL mreže na jačanju usaglašenosti sa propisima iz zaštite životne sredine

22.06.2018

Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini Ministarstva zaštite životne sredine učestvovao je na 17. vanrednoj Generalnoj Skupštini Mreže Evropske unije za sprovođenje i primenu prava životne sredine (European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law) – IMPEL, koja je održana od 13. do 14. juna u Briselu.

Tema ovogodišnje vanredne Generalne Skupštine IMPEL -a bila je učešće IMPEL mreže na jačanju usaglašenosti sa propisima iz oblasti zaštite životne sredine.

Naime, Evropska komisija je u 2017. godini pokrenula inicijativu za jačanje usaglašenosti u oblasti zaštite životne sredine (Environmental Compliance Assurance) – ECA, jer se ukazala potreba za pružanjem podrške državama u promovisanju, vršenju nadzora i usaglašavanju sa propisima u oblasti zaštite životne sredine.

Početkom 2018. godine objavljen je i Akcioni plan vezan za ECA, i IMPEL mreža je prepoznata kao ključni partner koji može pružiti veliku pomoć u implementaciji ovog plana.

Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini učestvovao je u radu Skupštine IMPEL-a kao punopravni član ove mreže.

Milisav Pajević

Akcija jeftinijeg priključka na gasnu mrežu u Inđiji

22.06.2018

Javno preduzeće za distribuciju gasa „Ingas“ započelo je akciju jeftinijeg priključka na gasnu mrežu u opštini Inđija koja će trajati od 1. juna do 30. septembra.

Nova cena uobičajenog priključka na gas za domaćinstvo iznosi 49 hiljada dinara i ona pokriva samo troškove materijala.

Ova akcija se sprovodila i prethodne dve godine a postignuti rezultati daju osnova da se ona uradi i ove letnje sezone.

Dosadašnja cena bila je 71 hiljadu dinara, te je ovo odlična prilika da zainteresovani građani pređu na korišćenje gasa.

Dodatne informacije o ovoj akciji mogu se dobiti na adresi „Ingasa“, Blok 63/14/II ili na broj telefona 022 560 568.

Milisav Pajević

Seminar za nastavnike na temu ekološkog otiska

22.06.2018

Početkom ove nedelje održan je seminar za sve dobitnike nagrade u okviru programa “Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” za školsku 2017/2018. godinu, koji se realizuje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.

Seminar je održan u Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima.

Organizator seminara je Pokret gorana Vojvodine, a ostali partneri na projektu su osim Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova i ReCan fondacija.

Na Seminaru je učestvovao po jedan nastavnik iz 27 nagrađenih vaspitno-obrazovnih ustanova, sa ciljem daljeg unapređenja njihovog rada, sticanja novih znanja i veština.

Osnovni cilj Seminara je obučiti i osnažiti školske lidere, koordinatore programskih aktivnosti, da što bolje isplaniraju, organizuju i realizuju različite aktivnosti, motivišu decu i kolege za učešće i adekvatno prezentuju sve rezultate rada u okviru programa “Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”.

Osmišljen je kao set praktičnih obuka koje su potrebne prosvetnim radnicima kako bi realizacija Programa bila što uspešnija, sa što većim brojem nastavnika i dece uključenih u pojedine aktivnosti i što većom vidljivošću rezultata.

Specifična tema ovogo seminara je razumeti pojam ekološkog otiska i kako se može smanjiti, na nivou pojedinca i na nivou vrtića i škole.

Milisav Pajević

Zatvorena deveta Energa

22.06.2018

Međunarodni sajam energije, rudarstva, zaštite okoliša i prateće industrije “Energa 2018”, koji je u protekla tri dana u sarajevskom Centru Skenderija okupio 120 izlagača iz 11 zemalja, 200 učesnika konferencijskog dela programa, i predstavnike brojnih domaćih i stranih organizacija i institucija, juče je svečano zatvoren ceremonijom dodele priznanja izlagačima.

Organizatori su, nekrijući zadovoljstvo realizovanim projektom, već najavili deveto izdanje Energe, i to 11. juna 2019. ponovo u Sarajevu.

Predsednik Uprave projekta “Energa” Zlatko Alidžanović rekao je da su zadovoljni izlagači i učesnici konferencije,i interesovanje javnosti i u regionalnim okvirima, dovoljni razlozi da ovogodišnji projekat smatramo izuzetno uspešnim.

– “Energu 2018” smo počeli potpisivanjem sporazuma sa velikom sajamskom firmom IZFAS iz Turske, a do naredne godine ćemo na sličnim osnovama biti i deo sajamskog tržišta u Hrvatskoj i Crnoj Gori što je još jedan organizacijski iskorak ovog projekta, dodao je Alidžanović.

Karakteristika ovogodišnje “Energe” bili su izuzetno posećeni i kvalitento ocenjeni sadržaji konferencije “Energa”, koji su kroz 10 sesija i panela tretirali najaktuelnije teme iz energetske efikasnosti i energetskog sektora.

Takođe, novina su bili bili poslovni susreti koji su prvog dana sajma, kroz realizaciju Sarajevske regionalne razvojna agencija SERDA, okupili više od 86 učesnika i rezultirali s više od 100 zakazanih sastanaka.

Na ceremoniji svečanog zatvaranja sajma organizator je dodelio priznanja.

Projekat Energa se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma, Vlade KS i Ministarstva privrede KS.

Partneri su Vanjskotrgovinska komora BiH, Privredna komora FBiH, dok su sponzori Ured Specijalnog predstavnika EU u BiH, BH Gas, Operator za obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju u FBiH, UNDP i USAID.

Milisav Pajević

Reciklirana plastika bi mogla da zadovolji 3/4 potražnje za ovim materijalom u Velikoj Britaniji

22.06.2018

Reciklirana plastika bi mogla da podmiri skoro tri četvrtine potražnje za sirovim materijalima britanskih proizvođača.

Prema novom izveštaju, koraci koji su neophodni kako bi se to postiglo su postavljanje obaveznog postotka reciklabilnosti proizvoda, kratkoročne subvencije i finansiranja kako bi se stabilizovale cene recikliranih materijala. Ove stavke, kada bi se ispunile, dovele bi do stvaranja funkcionalnog sistema reciklaže u Velikoj Britaniji.

U ovoj zemlji, zakoni propisani od strane vlade fokusiraju se samo na postizanje kvota reciklaže, a pritom se dve trećine materijala koji se prikupi izvozi u strane države bez garancije da će oni biti reciklirani. Odluka Kine da zatvori vrata svoje zemlje za jefini strani otpad, uključujući i plastiku pravi velike probleme sistemu u Velikoj Britaniji.

Prema izveštaju Zelene alijanse, grupe za promociju cirkularne ekonomije, samo se 9% plastike reciklira na domaćem tržištu. Ali, razvijanjem jačeg tržišta u Velikoj Britaniji moglo bi da doprinese tome da se u ovoj zemlji reciklira dodatnih 2 miliona tona plastike. Ova količina plastike mogla bi da obezbedi 71% potrebnog sirovog materijala koji je Velikoj Britaniji potreban za pakovanje proizvoda a benefiti za životnu sredinu i ekonomiju bili bi očigledni, navodi se u izveštaju.

Libi Piak iz Zelene alijanse, konsultant za donošenje zakona vezanih za resurse izjavio je: „Ako Velika Britanija želi da bude svetski lider u sukobljavanju sa zagađenjem plastikom, to podrazumeva da mora da stvori cirkularnu ekonomiju koja nam omogućava da pretvorimo iskorišćenu i odbačenu plastiku u novi proizvod. Puko prikupljanje plastike i izvoz u inostranstvo ne rešava problem“.

U izveštaju se navodi da je kontradiktorno da Velika Britanija koja stremi da bude lider i u održivom saobraćaju uvozi 100% ključnih komponenti ovih tehnologija kao što su kobalt i druge retke elemente.

Novi standardi za reciklabilnost proizvoda, javne nabavke koje će favorizovati proizvođače koji koriste reciklirane materijale mogle bi da reše deo problema. Ponovno korišćenje ovih važnih materijala iz odbačenih proizvoda moglo bi da opskrbi domaću industriju potrebnim komponentama i da obezbedi čak polovinu neophodnog kobalta do 2035. godine.

Takođe, potrebno je tržište koje bi obezbedilo proizvode visokog kvaliteta koji bi bili napravljeni od preko 7 miliona tona čeličnog otpada. Na taj način bi se smanjio uvoz rude gvožđa za čak 40% a emisije gasova sa efektom staklene bašte iz ove industrije smanjili bi se za 30%.

Predsednik Grupe za cirkularnu ekonomiju, Dr Kolin Čurč izjavio je: „Trenutno postoji dosta aspekata koji ne uspevaju. Kako bismo se sukobili sa njima potrebna je akcija od strane svih nas- dizajnera, prodavaca, potrošača i onih koji upravljaju resursima. Sektor za resurse i upravljanje otpadom uradiće svoj deo posla, ali oni ne mogu to sami. Potreban je dobar zakonodavni okvir i dobra partnerstva koja će omogućiti da se sve ovo pretoči u realnost.“

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Aerodrom “Nikola Tesla” primenio mere zaštite životne sredine

22.06.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan posetio je juče Aerodrom “Nikola Tesla”, gde su mu predstavnici poslovodstva ove kompanije predstavili mere za zaštitu životne sredine na području naše najveće vazdušne luke.

U okviru obilaska Aerodroma, predstavljeni su novi infrastrukturni objekti i preduzete mere zaštite životne sredine, kao i planovi na unapređenju funkcionisanja aerodromskih službi, preventivno delovanje i sanacija zatečenog stanja u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine.

Trivan je sa saradnicima obišao i novoformirano mesto za odlaganje otpada, privremeno skladište opasnog otpada, platformu za odleđivanje i zaštitu od zaleđivanja vazduhoplova.

Goran Trivan je tom prilikom izrazio zadovoljstvo time što je poslovodstvo Aerodroma, predvođeno v.d. generalnog direktora Sašom Vlaisavljevićem, u kratkom vremenskom periodu obezbedilo uslove i primenilo mere zaštite životne sredine.

Beogradski aerodrom je primer ekološki odgovorne kompanije koja shvata značaj i posebnu pažnju posvećuje pitanjima zaštite životne sredine, naveo je Trivan i dodao da će Ministarstvo podržati sve planove i inicijative Aerodroma na daljem unapređenju zaštite životne sredine, i u tome pružiti svu stručnu pomoć.

Vlaisavljević je rekao da modernizacija poslovanja i unapređenje svih poslovnih procesa podrazumevaju sistemska poboljšanja koja je u proteklih četiri godine ova kompanija uvodila.

Naime, kako je objasnio, beogradska vazdušna luka preduzima mere kako bi se smanjio štetan uticaj poslovnih procesa na životnu sredinu i čitava kompanija je posvećena ovom cilju i aktivno angažovana na njegovoj realizaciji.

Rukovodstvo Aerodroma u proteklom periodu preduzelo je niz organizacionih i infrastrukturnih mera zaštite životne sredine. U okviru kompanije formirana je posebna jedinica za zaštitu životne sredine i imenovano lice odgovorno za upravljanje otpadom.

Tokom realizacije akcionog plana raščišćavanja svih sredstava na kompleksu aerodroma koja mogu imati štetan uticaj na životnu sredinu, obezbeđen je prostor za skladištenje neopasnog otpada, a posebno prostor za odlaganje opasnog otpada, po svim ekološkim standardima.

Nedavnom izgradnjom platforme za odleđivanje i zaštitu od zaleđivanja vazduhoplova ispunjeni su najsavremeniji svetski standardi, što je još jedan doprinos ove kompanije unapređenju zaštite životne sredine u Srbiji.

Milisav Pajević

NIS energetski superbrend Srbije

22.06.2018

U konkurenciji velikog broja domaćih kompanija i brendova, NIS-u je uručeno priznanje pobednik “broj 1” u kategoriji „Energija“ na svečanoj dodeli nagrada Corporate Superbrands Srbija 2017/2018.

Na manifestaciji održanoj u beogradskom hotelu „Metropol“ nagradu je u ime kompanije primila Milena Spasić, direktor Sektora za društveno odgovorno poslovanje.

Ovo je treći put da NIS dobija ovo vredno priznanje u kategoriji „Energija“, jer je kompanija proglašena za domaći energetski superbrend i u sezonama 2012/13. i 2015/16. godina.

Za NIS je od posebne važnosti što su o dodeli priznanja odlučivali članovi stručnog žirija i građani koji su učestvovali u istraživanju javnog mnjenja što svedoči da su i stručna javnost i potrošači prepoznali napore kompanije da neprestano radi na unapređenju kvaliteta proizvoda i usluga. Pored toga, nagrada u kategoriji „Energija“ za NIS ne simbolizuje samo delatnost kompanije, već i napore da se realizacijom društveno odgovornih projekata doprinese opštem socijalnom i ekonomskom razvoju lokalnih zajednica širom Srbije.

Takođe, ovo priznanje za NIS predstavlja veliku čast, ali i obavezu da u skladu sa korporativnim sloganom „Budućnost na delu“ nastavi sa započetom sveobuhvatnom modernizacijom kompanije, kao i sa realizacijom društveno odgovornih programa u cilju da se dodatno doprinese širem društvenom boljitku.

Ove godine za nagrade je konkurisalo oko 2.600 domaćih organizacija, institucija, kompanija i brendova podeljenih u 35 kategorija prema oblasti poslovanja. Superbrands je licencni program pokrenut 1994. godine u Velikoj Britaniji i vodeća je svetska platforma za promociju brendova, prisutna u više od 80 zemalja.

Cilj programa je promocija najuspešnijih kompanija, organizacija i institucija. Kriterijumi za dobijanje statusa superbrenda zasnovani su na tri glavne osobine: prepoznatljivost i ugled, dugogodišnja doslednost i pouzdanost, kao i korporativna odgovornost, odnosno odgovorno poslovanje.

Milisav Pajević

Finansiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou

22.06.2018

Konsultativni sastanak sa ključnim akterima na temu finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou održan je prekjuče u Kući ljudskih prava i demokratije u Beogradu.

Sastanak je održan u okviru CSOnnect institucionalnog granta, u organizaciji Centra za evropske politike (CEP), kao vodeće organizacije jednog od konzorcijuma dobitnika ovog granta.

Sastanak je organizovan u saradnji sa Ekološkim centrom Stanište, jednoj od organizacija u ovom konzorcijumu.

Sastanku su prisustvovali predstavnici organizacija civilnog društva, Ministarstva zaštite životne sredine, Državne revizorske institucije (DRI) i Privredne komore Srbije (PKS).

Uvodnu reč na skupu dao je Milan Vujović, projektni menadžer u CEP-u i koordinator ovog projekta, dok su Stefan Šipka, istraživač u CEP-u i Dejan Maksimović, istraživač iz Ekološkog centra Stanište, prisutnima predstavili presek postojećeg stanja u pogledu finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou, budući da se navedeni konzorcijum bavio ovom temom i u prethodnoj godini, kao i predloge i konkretne dokumente istraživačkog tima za poboljšanje sistema finansiranja u ovoj oblasti.

Nakon predstavljanja, usledila je otvorena diskusija sa prisutnima na temu predloženih rešenja i dokumenata.
Institucionalni grant se finansira sredstvima CSOnnect programa koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

1...1,0741,0751,076...1,673 Page 1,075 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM