Primena mera energetske efikasnosti u dve škole u Mojkovcu

23.07.2018

Osnovna škola „Aleksa Bećo Đilas“ i Srednja mešovita škola „Vuksan Đukić“ u Mojkovcu će, u okviru Projekta primene mera energetske efikasnosti, biti potpuno rekonstruisane u narednih pet meseci, najavila je ministarka ekonomije Crne Gore, Dragica Sekulić.

Ona je u Mojkovcu, sa direktorom kompanije JV „Roaming Montenegro“ Daliborom Milovićem potpisala Ugovor o izvođenju radova, u okviru Projekta primene mera energetske efikasnosti, u OŠ „Aleksa Bećo Đilas“, SMŠ „Vuksan Đukić“ u Mojkovcu i Javnoj ustanovi Zavod „Komanski most“ u Podgorici.
Sekulić je istakla da je Ugovor vredan 2,8 miliona evra, od čega je, kako je pojasnila, za dve škole u Mojkovcu izdvojeno 1,7 miliona.

– Ugovor podrazumeva potpunu rekonstrukciju ova dva školska objekta. To znači da ćemo, u narednih pet meseci, najkasnije, završiti potpunu rekonstrukciju svih građevinskih i arhitektonskih karakteristika ova dva objekta. Zamenićemo fasadu, sisteme grejanja, uraditi sve ostale popravke, sistem rasvete, ugradićemo kotlove na pelet. Verujem, da će ovi objekti biti udobni, ne samo nastavnom osoblju nego, posebno, našim učenicima, koji pohađaju ove dve škole“, navela je Sekulić.

Rekonstrukcija dve škole u Mojkovcu i JU „Komanski most“ u Podgorici realizuje se u okviru „Programa energetske efikasnosti u javnim zgradama“, na osnovu ugovora sa Nemačkom bankom za razvoj vrednosti 31,5 miliona evra i donacije u vrednosti od 4,68 miliona evra.

Milisav Pajević

Akcija kontrole buke na teritoriji grada Kragujevca

23.07.2018

U noći između petka i subote, sprovedena je još jedna akcija pojačanog inspekcijskog nadzora ugostiteljskih objekata čiji je cilj zaštita građana od buke i održavanje komunalnog i javnog reda i mira na teritoriji grada Kragujevca.

Pored komunalne inspekcije i inspekcije za zaštitu životne sredine u zajedničkoj akciji, sa preko 30 ovlašćenih lica, učestvovali su protivpožarna inspekcija Sektora za vanredne situacije, zatim inspekcija rada, poreska policija i Institut za javno zdravlje, uz asistenciju pripadnika Policijske uprave Kragujevac i Komunalne policije.

Kontrolisano je 12 ugostiteljskih objekata. U pet objekata, registrovano je emitovanje buke preko dozvoljene granice od strane ovlašćenog lica Instituta za javno zdravlje Kragujevac. U dva objekta na licu mesta oduzete su miksete. U akciji koja je noćas organizovana nivo buke tajno je meren i u stanovima prijavioca.

Kontrola je sprovedena i u ugostiteljskim objektima koji obavljaju delatnost kao noćni barovi za koje je propisano radno vreme od ponoći do sedam sati.

Tokom akcije otkriven je i jedan neregistrovan ugostiteljski objekat koji je privremeno zatvoren.

Jedan od kontrolisanih objekata nije imao odobrenje za postavljanje letnje bašte, a zabeležene su i nepravilnosti kod isticanja podataka o radnom vremenu i firmi, dok u četiri objekta nije bilo istaknuto obaveštenje o zabrani točenja alkoholnih pića maloletnim licima.

Za sve uočene nepravilnosti Gradska uprava za komunalne i inspekcijske poslove pokrenuće postupke u skladu sa zakonskim propisima. Ostali učesnici u koordinisanom nadzoru, kao i pripadnici Policijske uprave Kragujevac pokrenuće postupke u okviru svojih nadležnosti za sve utvrđene nepravilnosti tokom ovog nadzora.

Navedenim akcijama, koje će biti nastavljene tokom leta, održava se komunalni red u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osim zaštite građana od buke, planiranim vanrednim i pojačanim inspekcijskim nadzorom, deluje se preventivno i stvaraju uslovi za dobar privredni ambijent u gradu, u skladu sa zakonskim propisima.

Milisav Pajević

Potekla voda u “ljutom” crnogorskom kršu – u Banjanima

23.07.2018

Hidroistražni radovi koji su izvedeni na lokaciji Riječani u opštini Nikšić potvrdili su postojanje izdašnih vodnih potencijala u bezvodnom području Banjana, što će biti od presudnog značaja za oživljavanje ovog seoskog područja i njegov dalji razvoj.

U Banjanima je urađena bušotina dubine 173 metra, i sve je spremno za izgradnju eksploatacionih bunara, a potom i razvođenje primarne i sekundarne mreže, što će rešavanje pitanja vodosnabdevanja za područje Banjana, Velimlja i Vilusa.

Istraživanja sprovedena na više lokacija u Crnoj Gori potvrdila su, takođe, pozitivne rezultate i u drugim bezvodnim sredinama.

Potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović posetio je u subotu Banjane i izrazio veliko zadovoljstvo zbog prilike da saopšti ohrabrujujuće rezultate o postojanju vode na ovom području, kao jednog od rezultata važnog projekta koji se realizuje u saradnji sa evropskim partnerima, iz IPA fondova usmerenih za jačanje kapaciteta Crne Gore za održivo upravljanje vodama u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama.

– Pronaći vodu, baviti se njom, sačuvati vodu, sačuvati je od svih izazova zagađenja i sprečiti štetno dejstvo voda, pitanja su na koja moramo zajedno da damo odgovore. Ta pitanja su posebno važna u vremenima kada voda postaje najvažniji strateški prirodni resurs, kada podaci pokazuju da je više od četiri milijarde stanovnika na planeti u deficitu vode, da godišnje peko 15 miliona ljudi umire zbog zagađene vode, da na dnevnom nivou, nažalost, šest hiljada dece umre zbog zagađene vode, kada vode imamo sve manje, a potrebe sve više rastu. U takvom globalnom ambijentu pronaći vodu u jednom ljutom crnogorskom kršu kakav je ovaj u Banjanima, je veliki uspeh i zadovoljstvo“, kazao je Simović.

Prema rečima potpredsednika, istražna bušotina u Banjanima je jedna od niza bušotina koje se rade širom Crne Gore, u okviru prve faze projekta koji finansira Evropska komisija, ukupne vrednosti 1,9 miliona evra. Uslediće, kako je dodao, i novi projekat koji je u fazi ugovaranja, gde će se cela Crna Gora pokriti mrežom bušotina – osmatračkih mesta, na kojim će se pratiti nivo i kvalitet podzemnih voda.

Milisav Pajević

Radionice posvećene očuvanju biodiverziteta visoko planinskih pašnjaka Dimitrovgrada

22.07.2018

priroda-jesen-ovce-selo-stare-kuće-planine-CrnaGora-Komovi-sneg — Foto: EP

Sa ciljem promovisanja važnosti očuvanja biodiverziteta, od 16. do 18. jula organizovane su radionice koje su organizovali UG „Biobalkan“ u UG „Forum za održivi razvoj“ iz Dimitrovgrada.

Posebna pažnja je tokom radionica posvećena očuvanju visoko planinskih pašnjaka.

Na radionicama su prisustvovali predstavnici UG „Biobalkan“ u UG „Forum za održivi razvoj“, držaoci autohtonih rasa i stručna javnost.

Radionice su održane u prostorijama Nastavne baze za planinsko stočarstvo i na farmama držaoca autohtonih rasa Ivanov Sergeja i Vasov Aleksandra.

Akcenat je u razgovorima stavljen na očuvanje kvalitetnih visoko planinskih pašnjaka korišćenjem autohtonih rasa domaćih životinja i važnosti očuvanja genetičkog resursa.

Tokom rada definisan je i plan zastupanja interesa držalaca autohtonih rasa domaćih životinja kod lokalnih i republičkih vlasti, kao i kod staralaca zaštićenih prirodnih dobara.

Plan zastupanja insistira na dodeli podsticajnih sredstava za obavljanje ispaše na visoko planinskim pašnjacima, pomoći prilikom nabavke opreme, mehanizacije i priplodnih grla, kao i kontinuiteta prilikom dodele podsticaja za držanje kvalitetnih grla autohtonih rasa.

Postignuta je i saglasnost kod insistiranja pri sprovođenju aktivnosti koje su definisane Deklaracijom o proglašenju „Parka agrobiodiverziteta“ na teritoriji opštine Dimitrovgrad i uspostavljanje bolje saradnje sa staraocem zaštićenih prirodih dobara.

U okviru radionica napravljen je poseban osvrt na posetu Parku prirode „Stara planina“ od strane studenata i profesora sa Tehničkog fakulteta iz Ciriha, koji su tokom svog boravka, a na osnovu analize, dali preporuke za razvoj regije na principima održivosti i visokih standarda zaštite životne sredine.

U okviru radionica razmatrane su teme koje se tiču održivog držanja autohtonih rasa u smislu proizvodnje proizvoda i pružanje usluga.

Na osnovu predviđenih aktivnosti za avgust mesec UG „Biobalkan“ u UG „Forum za održivi razvoj“ iz Dimitrovgrada počeće sa zastupanjem interesa držalaca autohtonih rasa domaćih životinja i sprovođenjem ciljeva definisanih Deklaracijom o proglašenju „Parka agrobiodiverziteta“ na teritoriji opštine Dimitrovgrad.

Milisav Pajević

Izvor: CSOnnect Srbija

Letnja škola na temu “Rod, katastrofe i klimatski rizik”

22.07.2018

Univerzitet Lund iz Švedske objavio je konkurs za prijavljivanje na učešće u međunarodnoj letnjoj školi na temu “Rod, katastrofe i klimatski rizik” koja će se održati u periodu od 17. do 21. septembra ove godine.

Ciljane oblasti su: ekologija i zaštita životne sredine.

Međunarodna letnja škola na Univerzitetu Lund u Švedskoj na temu “Rod, katastrofe i klimatski rizik” razmatra takva pitanja konceptualnih i empirijskih veza između odnosa moći i ranjivosti.

Obezbeđuje platformu za istraživače i praktičare koji se sastaju i razgovaraju o ovoj temi u većoj meri.

Četvorodnevna letnja škola od 17. do 21. septembra 2018 uključuje interaktivne sesije između predavača i govornika, uključujući radionice.

Neki od ciljeva ove letnje škole su: doprineti inkluzivnom pristupu u katastrofama, smanjenje rizika i prilagođavanje klimatskih promena, pružanje pedagoške obuke akterima kao što su istraživači i praktičari, istraživanje alata koji mogu koristiti za kreiranje i održavanje rodnom zasićena okruženja.

Kandidati trebaju biti Doktoranti na odeljenju za upravljanje rizicima i socijalnu sigurnost ili druge relevantne postdiplomske studije na priznatim univerzitetima.

CV i motivaciono pismo poslati na mejl adresu: phu_doma.lama@risk.lth.se. a rok za prijavu je 31. jul ove godine. Više informacija o prijavi za letnju školu “Rod, katastrofe i klimatski jezik” možete pročitati ovde.

Milisav Pajević

Leteći „rols-rojs“ taksi rešenje za saobraćajne gužve? (VIDEO)

22.07.2018

Screenshot from 2018-07-20 16-07-41 — Foto: Youtube (screenshot)

Kompanija poznata po proizvodnji luksuznih vozila i motora, na avio-izložbi u Farnborou, predstavila je nešto po čemu nije prepoznatljiva – hibridno električno vozilo namenjeno najpre vazdušnom taksi prevozu, ali će primenu, najverovatnije, naći u mnogim sferama.

Kada neko kaže „rols-rojs“ i aeronautika, prva asocijacija su motori za pokretanje letelica koje prevaljuju hiljade kilometara.

Dok je naziv tog preduzeća sinonim za određeni kvalitet i klijentelu, aeronautički sektor fokusira se na smanjenje emisije štetnih gasova i veći stepen očuvanja čovekove sredine pri letenju.

Takva će biti i letelica predstavljena na avio-izložbi u Farnborou – hibridno električno leteće vozilo koje može da koristi i gas kao pogon za pokretanje elisa koje služe za vertikalno uzletanje.

Prototip za testiranje na terenu trebalo bi da bude gotov za nekoliko godina, a predviđeno je da prevozi do pet osoba. Predviđena brzina kretanja je oko 400 kilometara na sat, a maksimalan domet je oko 800 kilomatara.

Izvor: RTS

Konkurs Saveta Evrope za nagradu za predeo za 2018-2019. godinu

22.07.2018

Savet Evrope otvorio je konkurs za dodelu nagrade za predeo za 2018- 2019. godinu, a s ciljem promovisanja značaja važnosti predela i njihovog očuvanja.

Nagrada se svake druge godine dodeljuje lokalnim i regionalnim vlastima, nevladinim organizacijama, kao priznanje za zasluge u primeni politike ili mera održivog razvoja, upravljanja i/ili planiranja predela.

Evropsku konvenciju o predelu do sada je ratifikovalo 38 država. Konvencija ima za cilj da promoviše zaštitu, upravljanje i planiranje evropskih predela i podstiče saradnju na tom polju.

Srbija je ratifikovala Konvenciju 2011. godine, i na taj način se pridružila grupi zemalja koje su pokazale brigu o održivom razvoju i prepoznale predeo kao bitan faktor uspostavljanja ravnoteže između prirodnog i kulturnog nasleđa.

Prekogranične lokalne i regionalne vlasti i druge zainteresovane strane mogu da se prijave pod uslovom da zajednički upravljaju predelom o kome je reč.

Zemlja potpisnica može da podnese jednu kandidaturu Generalnom sekretarijatu Saveta Evrope. Data kandidatura može biti rezultat konkursa koji je održala svaka zemlja potpisnica, u skladu sa kriterijuma za dodelu nagrade.

Prijavni formular, popunjen na jednom od zvaničnih jezika Saveta Evrope (francuskom ili engleskom), trebalo bi da sadrži: predstavljanje kandidata (najviše tri stranice); opis realizovanog projekta za zaštitu, upravljanje i/ili planiranje nekog predela, koji je održiv, pa zato može služiti kao primer dobre prakse.

Trebalo bi navesti i odgovarajuću odredbu Konvencije.

Opis mora da bude u formi pisanog dokumenta, (oko 20 stranica), uz digitalnu kopiju u PDF formatu, na CD-u i plakatima. Prijava može da sadrži i video prezentaciju u trajanju od oko pet minuta. Dostavljeni materijali moraju biti oslobođeni autorskih prava – besplatni za upotrebu od strane Saveta Evrope kada se koriste u svrhe promovisanja nagrade ili bilo koje druge publikacije ili aktivnosti koja se tiče Konvencije. Savet Evrope se obavezuje da navede imena autora.

U skladu s procedurom, nadležne institucije u zemlji će godinu dana pre dodele nagrada sprovesti nacionalno takmičenje ovim povodom: rok za prijavu je januar 2019. godine, a nagrade će biti dodeljene u jesen 2019. godine.

Krajnji rok za dostavljanje obrazaca sa opisom kandidatura Generalnom sekretarijatu Saveta Evrope je 31. decembar 2018.

Milisav Pajević

Republika Srpska od avgusta dodatno finansira projekte energetske efikasnosti

21.07.2018

Predstavnica Svetske banke Katrin Hofer izrazila je uverenje da će u drugoj polovini avgusta biti započeti pregovori o dodatnom finansiranju projekta energetske efikasnosti, u okviru kojeg je do sada u Republici Srpskoj energetski utopljeno 30 školskih i zdravstvenih objekata.

Hoferova je nakon sastanka sa ministarkom za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Srpske Srebrenkom Golić rekla da je Svetska banka visoko ocenila realizaciju ovog projekta i saradnju sa Ministarstvom, te da je zbog izvanrednih rezultata na terenu i visokog stepena efikasnosti projekta, koja pripada Ministarstvu, uverena da će pregovori o dodatnom finansiranju započeti.

U saopštenju Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju navodi se da će se dodatno finansiranje projekta energetske efikasnosti vršiti i iz ostvarenih ušteda nastalih na osnovu unapređenja mera energetske efikasnosti, što projekat čini održivim i omogućava unapređenje mera energetske efikasnosti u većem broju objekata.

Milisav Pajević

Hrvatska predsednica upozorila Albaniju na otpad koji zatrpava hrvatsku obalu

21.07.2018

Kolinda Grabar Kitarović, predsednica Hrvatske upozorila je Albaniju na otpad koji zatrpava hrvatsku obalu.

Kolinda Grabar Kitarović se u Tirani sastala s albanskim predsednikom Ilirom Metom.

Iako nema mnogo otvorenih pitanja između dve države, ozbiljan problem ipak predstavljaju velike količine otpada koje sa divljih smetlišta u Albaniji svake godine zatrpavaju hrvatsku obalu.

Meta ja tom prilikom kazao da je saradnja Hrvatske i Albanije proširena na pitanje zaštite životne sredine i na upravljanje otpadom.

– Ovo je prilika da izrazim zahvalnost Hrvatskoj na podršci koju je pružila zajedničkom projektu s UNDP-om koji uključuje upravljanje morem i upravljanje otpadom, rekao je Ilir Meta.

Kolinda Grabar Kitarović je izjavila da je to važno pitanje između dve države.

– Otpad svake godine u zimskim mesecima donose vetrovi i morske struje iz susednih jadranskih zemalja, uključujući Albaniju, a završava na hrvatskoj obali. Životna sredina je i jedno od najkompleksnijih područja u procesu pristupanja Evropskoj uniji i Hrvatska je spremna da podeli svoje znanje i iskustvo, pa i ono u korišćenju fondova Evropske unije, istakla je Kolinda Grabar Kitarović.

Milisav Pajević

Počela sanacija narušenih brana i nasipa na Ulcinjskoj solani

21.07.2018

Foto: Javno preduzeće Nacionalni parkovi Crne Gore

Javno preduzeće Nacionalni parkovi Crne Gore nabavilo je bager i počelo sanaciju narušenih brana i nasipa na Ulcinjskoj solani.

Radovi su, kako su kazali, neophodni radi obezbeđivanja neophodnih uslova za regulaciju vode koja je značajna za održavanje osetljivog ekosistema na Solani.

– Javno preduzeće Nacionalni parkovi Crne Gore u skladu sa mogućnostima i godišnjim Programom rada za Solanu, te smernicama resornog ministarstva, realizuje ključne aktivnosti u cilju održavanja osetljivog ekosistema Ulcinjske solane.

U tom pravcu, između ostalog, ovih dana započeli su terenski radovi, uz korišćenje bagera, kako bi se unapredilo stanje narušenih nasipa i brana kojima se, inače, obezbeđuje protok vode i održavanje vodnog sistema na Ulcinjskoj solani“, kazao je direktor Javnog preduzeća Nacionalni parkovi Crne Gore Elvir Klica.

On dodaje da je planirano da se unapredi stanje nasipa.

– Između “Jezera”, odnosno dva nasipa po oko 700 metara, potom nasipa između “Stojskih bazena” i “Jezera'” počev od 25. profila i 47. profila. Na ovom potezu od 2.200 metara, potrebno je sanirati stari nasip i uraditi novi od oko 700 metara. Postoje i ostale pozicije koje je potrebno urediti, posebno u “Kneti” koje su velike dužine i koje je teško izvesti malim bagerom, kazao je Elvir Klica.

Milisav Pajević

Naučnici napravili mapu opasnosti od zmija

21.07.2018

Švajcarski, britanski i američki naučnici sastavili su mapu opasnosti od zmija, uzimajući u obzir rizik od ujeda otrovnice i mogućnost pristupa medicinskoj pomoći.

Kao najopasnija područja navedeni su delovi južne Azije, centralne i zapadne Afrike, Južne i Centralne Amerike, kao i Okeanije, preneo je TASS.

Da bi se utvrdilo koji je od tih regiona najranjiviji s tačke mogućnosti medicinske pomoći, naučnici su uporedili faktore rizika. U obzir su uzete lokacije staništa svih 278 vrsta zmija otrovnica registrovanih u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, kao i tri kriterijuma ranjivosti vreme potrebno da se stigne do odredjenog područja, kvalitet medicinskih usluga i sposobnost lekara da pruže potrebnu pomoć.

– Zahvaljujući tome smo napravili tri mape, i mogli da izdvojimo vruće tačke po tri kriterijuma i odredimo područja gde su ljudi u najvećoj opasnosti – rekao je specijalista Instituta za životnu sredinu pri Ženevskom univerzitetu Nikola Rej.

Prva mapa prikazuje razne vrste otrovnica koje borave u ovom ili onom delu sveta. Druga pokazuje vreme potrebno da se stigne do najbližeg grada s medicinskom infrastrukturom, dok treća prikazuje opasne zabačene krajeve sa slabim nivoom medicinske pomoći.

Navedeno je da mape mogu poslužiti lokalnom stanovništvu ili turistima i dati im potrebne podatke da ukažu najefikasniju moguću pomoć onima koje ujede zmija.

Naučnici tvrde da verovatnoća ujeda zmije zavisi od mnogo okolnosti. Iako najopasnije zmije žive u Australiji, broj ujeda u toj zemlji je mali jer zmije žive daleko od naseljenih mesta. Najveći broj “ranjivih zona” se nalazi u centralnoj Africi i Aziji.

Univerzitet navodi da taj naučni rad može pomoći efikasnijoj zaštiti ljudi od opasnosti od otrovnih gmizavaca.

Prema podacima, svake godine u svetu od ujeda zmija umre oko 125.000 ljudi, dok 400.000 onih koji ujed prežive imaju ozbiljne zdravstvene probleme.

Ipak, dodaje se da su ti podaci samo “vrh ledenog brega”, jer dolaze skoro isključivo iz bolničkih registara, a najveći broj žrtava ne dolazi do medicinskih centara i ne ulazi u statistiku.

Izvor: Zelena Srbija

Otvorena izložba „Svi aktivni u borbi protiv klimatskih promena!“

21.07.2018

Ambasador Francuske Njegova Ekselencija Frederik Mondoloni posetio je juče Istraživačku stanicu Petnica. Tom priliko održao je predavanje o klimatskim promenama i otvorio izložbu „Svi aktivni u borbi protiv klimatskih promena!“

– Drago mi je da sam posetio ovaj poseban centar za mlade koji vole nauku. Sve ono što sam video me je impresioniralo. U Francuskoj nemamo ovakvu instituciju, ali mi je drago da našim aktivnostima možemo da podržimo Petnicu. Vrlo je važno raditi sa mladima na razumevanju klimatskih promena, ekologije i nauke uopšte. Ovo što Petnica radi je posebno.”, rekao je ambasador Francuske Frederik Mondoloni.

Projekat „Karavan za klimu – Svi aktivni u borbi protiv klimatskih promena!“ treba da probudi svest o problemu klimatskih promena kod građana Srbije i da promoviše jednostavna rešenja koja svako od nas na svom nivou može da primeni i da se na svoj način bori protiv klimatskih promena.

Ambasador Mondoloni je govorio o Pariskom klimatskom sporazumu, o tome šta on donosi u borbi protiv globalnog zagrevanja, i obavezama svih država. Objasnio je kako je borba protiv klimatskih promena proces koji je prvo bio tema samo za naučnike, da bi se njom zatim počele baviti i diplomate i državnici, a sada je na redu da se svi građani širom planete potrude da se efekat klimatskih promena umanji.

– “Karavan za klimu – Svi aktivni u borbi protiv klimatskih promena! je projekat koji je osmislio i sproveo Francuski institut u Srbiji i Ambasada Francuske u Srbiji zajedno sa lstraživačkom stanicom Petnica. Ova tema je u Petnici prisutna već duži niz godina i mi je predstavljao učesnicima svih naših programa, jer je ona interdisciplinarna sama po sebi, ali i zato što svi polaznici treba da budu upoznati sa ovom aktuelnom temom koja se tiče celog čovečanstva”, kaže programski direktor Istraživačke stanice Petnica Nikola Božić.

Istraživačka stanice Petnica od 1982. godine organizuje obrazovne programe za motivisane i zainteresovane učenike i studente u oblasti astronomije, fizike, elektronike, računarstva, matematike, biologije, ekologije, hemije, geologije, medicine, lingvistike, istorije, psihologije, antropologije, sociologije, arheologije i dizajna. Kroz programe ISP do sada je prošlo 50.000 učesnika.

Milisav Pajević

Mladi ujedinjeni u borbi za zaštitu Velikog ratnog ostrva

20.07.2018

belgreat fest — Izvor: facebook.com/bgomladina

Leto u Srbiji je poznato kao festivalska sezona. Svake godine pojavi se nekolicina novih i sjajno osmišljenih festivala. Nakon što je iz fokusa izašao najpoznatiji srpski festival EXIT, koji je ove godine pokazao neke dobre primere ekološke svesti po socijalnim mrežama počinje da se govori o jednom novom festivalu, ali u mnogo manje pozitivnom smislu.

Najavljeni festival „Belgreat“ je novitet među domaćim festivalima. Ovaj muzički festival poziva ljude da iskuse leto u Beogradu na drugačiji način a ono što ga izdvaja od gomile drugih muzičkih festivala je njegova lokacija. Planirano mesto održavanja festivala je Veliko ratno ostrvo, rezervat prirode u Beogradu.

Ova lokacija se u svetu vodi kao IBA (Bird important area), tj. lokacija koja je od velike važnosti za populaciju ptica.
Ovo nije prvi put da se ovako nešto dozvoljava. Prošlo je 15 godina od održavanja festivala „Echo“ protiv kojeg su ljubitelji prirode digli glas ali bezuspešno. Ono što je sporno kod festivala „Belgreat“ jeste kako su nadležne institucije koje bi trebalo da štite životnu sredinu dozvolile održavanje festivala.

Buka je jedan od velikih zagađivača okoline, pored toga što ima štetan uticaj na čoveka ima izuzetno negativan efekat na životinje koje svoje okolnosti ne mogu racionalizovati i nemaju kapacitet da razumeju izvor i uzrok buke. Uzimajući u obzir da životinje koriste zvukove kako bi komunicirale, orijentisale se i locirale predatore ili plen veoma su podložne negativnim efektima buke. Ptice su naročito ugrožene jer buka dovodi do raznih fizioloških poremećaja, stresa, problema u komunikaciji, obeležavanju teritorije, razmnožavanju itd.

Zaštićeno prirodno dobro Veliko ratno ostrvo je predeo izuzetnih odlika i sastoji se od dve rečne ade, Velikog i Malog ratnog ostrva. Prirodno dobro je zaštićeno 2005. godine i podrazumeva svaku površinu tla Velikog i Malog Ratnog ostrva koje se pri najnižem stanju vodostaja nalazi iznad nivoa reke.

Prema zakonu o zaštiti prirode Republike Srbije utvrđene su tri zone sa različitim režimima zaptite. One su:

Zona zaštite prirode- režim zaštite I stepena koji ima karakter specijalnog rezervata prirode; Režim zaštite I stepena podrazume zabranu korišćenja prirodnih resursa i izgradnju objekata a radove i aktivnosti ograničava isključivo na naučna istraživanja i praćenje prirodnih procesa. Prema ovom režimu dozvoljene su kontrolisane posete isključivo u obrazovne rekreativne i opštekulturne svrhe.

Zona rekreacije- režim zaštite II stepena;

Zona turizma- režim zaštite III stepena.

Režim zaštitne zone zaštićenog područja zabranjuje i ograničava radove i aktivnosti za koje se (u postpuku uzvređeni zakonom i drugim propisima) utvrdi da mogu imati značajan nepovoljan uticaj na biološku raznovrsnost.

Na Ratnom ostrvu i oko njega mogu se sresti 185 vrsta ptica, svrstanih u 45 familija i 17 redova. Na Velikom ratnom ostrvu 77 vrsta ptica se gnezdi od koji su 52 stanarice a 25 selice. Rezultati istraživanja pokazuju da ovaj prostor predstavlja tačku najvećeg biodiverziteta na teritoriji grada Beograda kada je reč o ornitofauni. Na Dunavu uz ostrvo u zimskom periodu neke severne vrste ptica močvarnica zimuju i to je jedina prilika da se neke od ovih vrsta mogu videti u Srbiji. Veliko ratno ostrvo okruženo Savom i Dunavom omogućava boravak ptica tokom cele godine. Rečni tokovi predstavljaju puteve kojim ptice migriraju. Zimi ostaju nezamrznuti i predstavljaju pribežište za boravak u nepovoljnom periodu godine.

Srećom ekološka svest i savest mladih u Srbiji se iz dana u dan sve više budi i oni su odlučili da stanu na put ovom ugrožavanju ptica i budu njihov glas. Neformalna grupa se organizovala preko socijalnih mreža i sinoć je održan prvi sastanak na kome je odlučeno koje mere i aktivnosti dalje treba preduzeti.

Ako i vi želite da se priključite borbi protiv kršenja propisa koji su tu da zaštite našu životnu sredinu zapratite stranicu na Fejsbuku www.facebook.com/bgomladina/ i pitajte njene članove kako možete pomoći.

Milan Zlatanović

Otvoren foto konkurs „Srbija kroz eko objektiv“

20.07.2018

Ekostar Pak objavljuje foto konkurs pod nazivom „Srbija kroz eko objektiv“ za autorske fotografije životne sredine i prirodnih vrednosti u Republici Srbiji.

– Želja nam je da putem fotografija pokažemo lepote naše zemlje i promovišemo odgovoran odnos prema njima, navodi se u saopštenju Ekostar Paka.

Napravite fotografiju i pošaljite je na adresu ekostarpak@gmail.com sa podacima: ime i prezime autora i opis lokacije na kojoj je fotografija napravljena

Na konkursu mogu učestvovati svi građani i građanke Republike Srbije stariji i starije od 18 godina.

Autorska prava materijala sa kojim aplicirate ostaju u vlasništvu učesnika konkursa. Organizator nagradnog konkursa zadržava pravo da koristi pristigli materijal u promotivnim aktivnostima uz potpis autora. Veličina duže stranice prihvatljivih digitalnih fotografija ne može biti manja od 3.000 piksela.

Tip datoteke može biti samo jpg ili png. Maksimalna veličina datoteke ne sme preći 20MB. Fotografije ne smeju da sadrže potpis autora, bilo kakvu imitaciju vodenog žiga ili naknadno unetog teksta preko fotografije. Jedan autor može učestvovati sa najviše pet fotografija.

Konkurs „Srbija kroz eko objektiv“ ima tri nagrade u jednakom iznosu od 100 evra.

Ekostar Pak nagradiće dve najbolje fotografije po izboru korisnika društvenih mreža – Facebook i Instagram, odnosno dodeliti po jednu nagradu za fotografiju sa najviše lajkova na svakoj od navedenih društvenih mreža. Sve fotografije koje se šalju na e-mail adresu biće objavljene na nalozima Ekostar Pak a lajkovi će se sakupljati od 6. do 15. avgusta.

Posebna, treća nagrada će biti dodeljena fotografiji po izboru organizatora konkursa.

Pomenute novčane nagrade obezbediće Ekostar Pak. Svi autori će biti obavešteni o rezultatima konkursa putem e-mail adrese do 16. avgusta. Pitanja u vezi nagradnog konkursa, budite slobodni da postavite organizatoru putem društvenih mreža ili na adresu: ekostarpak@gmail.com.

Glasanje za fotografije na društvenim mrežama je od 6. do 15. avgusta, a izbor nagrađenih fotografija biće 16. avgusta ove godine.

Milisav Pajević

Poboljšanje energetske efikasnosti prioritet Beograda

20.07.2018

Grad Beograd kao najveći proizvođač i potrošač energije još uvek veoma utiče na kvalitet vazduha, vode i zemljišta, pa je stoga zaštita životne sredine i ublažavanje klimatskih promena veoma važan cilj, rečeno je na sastanku Sektorske radne grupe za sektor energetike u organizaciji Ministarstva za evropske integracije u Hotelu Metropol.

Prema rečima Dragana Vukovića iz Sekretarijata za energetiku, ovaj sektor pokriva električnu i toplotnu energiju, ugalj, naftu, gas energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i sektor rudarstva.

– Oblasti intervencije u ovom delu jasno odražavaju prioritete postavljene u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine. Srbija, a samim time i grad Beograd su se obavezali na ispunjenje ciljnih vrednosti u vezi sa uštedom energije i korišćenjem obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije i njihovo ostvarenje je jasan kriterijum za prioritete, rekao je Vuković.

Kako je precizirao, jasno su utvrđena i postavljena četiri specifična cilja. To su integracija sa energetskim tržištem EU i poboljšana sigrnost snabdevanja, poboljšana energetska efikasnost u proizvodnji, distribuciji i potrošnji energije, podrška preusmeravanju na obnovljive izvore energije i smanjeno zagađenje od klimatskih promena u vezi sa proizvodnjom, snabdevanjem, prenosom i distribucijom energije.

Milisav Pajević

Obeleženo sto godina pošumljavanja u Valjevu

20.07.2018

Na Maglešu – Šumska uprava “Valjevo” – Šumsko gazdanistvo “Boranja” – Loznica nedavno je obeležena stogodišnjica pošumljavanja i stoosamnaest godina postojanja Šumske uprave “Valjevo”.

Od 1900. godine, pa do današnjih dana na području ŠG “Boranja” pošumljeno je oko 6.000 hektara.

U poslednjih 10 godina zasađeno je 900.000 sadnica, odnosno pošumljeno 722 hektara.

Za 2018. godinu planirana je sadnja 266.000 sadnica, sa kojima će biti pošumljeno 134 hektara.

Šumska uprava “Valjevo” počela je sa radom 27. juna 1900. godine, a iste godine i Šumska uprava “Loznica”.

Milisav Pajević

1...1,0561,0571,058...1,672 Page 1,057 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM