Ukoliko vremenske prilike budu adekvatne, ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju će sutra u 19 časova obaviti suzbijanje odraslih formi komaraca u opštinama Čukarica, Rakovica i Zemun, saopšteno je iz ovog Zavoda.
Iz Zavoda apeluju na građane da preduzmu potrebne mere kako bi zaštitili pčele tokom sprovođenja tretmana.
U prostorijama Skupštine opštine Sokobanja, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine nedavno je održana Javna prezentacija i Javna rasprava Nacrta uredbe o proglašenju i Studiji zaštite za Specijalni rezervat prirode „Rtanj“.
Javnu raspravu je otvorio predsednik opštine Sokobanja Isidor Krstić. Raspravu je vodila Aleksandra Došlić, načelnik Odeljenja za zaštićena područja Ministarstva zaštite životne sredine i predstavila Nacrt uredbe o proglašenju koji je zasnovan na Studiji zaštite „Specijalni rezervat prirode Rtanj“, koju je je uradio Zavod za zaštitu prirode Srbije. Učesnike Javne rasprave u ime Zavoda za zaštitu prirode Srbije pozdravio je dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže.
Studiju zaštite Specijalni rezervat prirode „Rtanj“, predstavio je mr Danko Jović, rukovodilac Kancelarije Zavoda u Nišu, upoznavši prisutne sa rezultatima realizovanih istraživanja vrednovanja područja Rtanj za zaštićeno prirodno dobro, i prirodnim vrednostima i značajem zaštite predloženog Specijalnog rezervata prirode koje će imati staus područja I (prve) kategorije zaštite od nacionalnog i međunarodnog izuzetnog značaja.
Javna rasprava izazvala je veliko interesovanje javnosti, u čijem radu su učestvovali predstavnici lokalne samouprave, meštani mesnih zajednica koje su obuhvaćene granicama Specijalnog rezervata prirode, udruženja građana i JP „Srbijašume“, koji su najviše pitanja postavili za mogućnosti korišćenja postora u zavisnosti od režima zaštite kojim će biti obuhvaćeni i rešavanje infrastrukturnih i komunalnih pitanja na prostoru budućeg zaštićenog područja.
Iz Zavoda za zaštutu prirode Srbije u Javnoj raspravi učestovovali su i Dragan Cvijić, Snežana Korolija, Marina Cvetanović, Jovana Šelmić, Bogosav Stoiljkoić i Nataša Panić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije i iz resornog ministarstva Nataša Ratković.
Specijalni rezervat prirode „Rtanj” koji se prostire se na površini od 4 997 17 01 ha, nalazi se u istočnoj Srbiji, u jugozapadnom delu Karpatsko–balkanskog planinskog sistema, a administrativno pripada opštinama Sokobanja i Boljevac. U okviru prirodnog dobra izdvojene su tri zone različitog stepena zaštite.
Specijalni rezervat prirode „Rtanj” je područje izuzetnih geoloških, geomorfoloških, bioloških, istorijskih i estetskih vrednosti. Ova planina se odlikuje vrlo složenom geološkom građom, sa stenama različite starosti iz perioda paleozoika, mezozoika i kenozoika. Posebnu vrednost predstavlja specifičan reljef sa kupastim vrhom Šiljak i vrlo strmim padinama, kraškim reljefom sa dubokim jamama i različitim oblicima eshumiranog subkutanog krasa.
Složena geološka građa i različiti geomorfološki oblici odrazili su se na formiranje tla i razvoj flore i vegetacije izrazite originalnosti, a posebno na šumsku vegetaciju. Najnepristupačnije padine, ispod samog vrha Rtnja, obrastaju bukovo-jelove šume koje predstavljaju retku pojavu u ovom delu Srbije.
Vaskularna flora Srbije broji 3662 taksona u rangu vrsta i podvrsta, a od toga je prema preliminarnim istraživanjima, u flori Rtnja zastupljeno gotovo 18%, odnosno 644 taksona. Pretpostavlja se da broj vrsta i podvrsta na području Specijalnog rezervata prirode „Rtanj“ nije konačan i da se može povećati za 150-200, što govori o značaju ovog relativno malog prostora u Srbiji.
Pašnjačke fitocenoze velike florističke raznovrsnosti, sa prisustvom endemičnih i reliktnih vrsta, predstavljaju jedan od najkarakterističnijih centara diverziteta istočne Srbije. Takođe, Rtanj je stanište vrsta koje se smatraju strogo zaštićenim vrstama u flori Srbije.
Na Rtnju, nalaze se vrste srpska ramonda, rtanjska metvica, kaćunak smrdljivi, kaćun, muški božur, alpska pavit, planinska sasa, velemun, kohova lincura. Navedene vrste zaštićene su kao strogo zaštićene vrste, a šumski ljiljan, kaćunak mali, stepski badem su zaštićene vrste.
Samo na Rtnju raste izuzetno retka i endemična vrsta Nepeta rtanjensis. Od lekovitih vrsta izdvaja se i rtanjski čaj.
Rtanj, kao tipično planinsko stanište, karakteriše i prisustvo velikog broja vrsta ptica. Za sada je evidentirano 89 vrsta, što sigurno nije konačan broj. Gotovo polovina evidentiranih vrsta (45 posto) zaštićene su kao strogo zaštićene vrste – Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta biljaka, životinja i gljiva, dok su 93 odsto (83 vrste) gnezdarice.
U fauni sisara planine Rtanj posebno se ističe fauna slepih miševa sa registrovanih 20 vrsta, što čini 2/3 ukupnog broja registrovanih vrsta slepih miševa Srbije. Iako su nacionalnim zakonodavstvom, sve vrste biljaka zaštićene kao strogo zaštićene vrste, značaj planine Rtanj ogleda se i u prisustvu tri vrste slepih miševa: veliki, mali i južni potkovičar, koji su na listi globalno ugroženih vrsta.
Globalnom snabdevaču u automobilskoj industriji je odobreno 80 miliona evra za razvoj inovativnih tehnologija koje osiguravaju efikasnije i manje zagađujuče proizvodne procese i komponente za vozila. CIE Automotive, sa sedištem u Bilbau, koristiće investicije Evropske investicione banke (EIB) za ravoj hibridnih i laganih materijala kao i za projektovanje i proizvodnju novih električnih vozila i komponenti.
Cilj ove investicije je osmišljavanje novih digitalnih proizvodnih procesa koji će povećati energetsku efikasnost kroz reciklažu i ponovno korišćenje sirovina. Novac će uložiti u svoje fabrike u Španiji, Francuskoj, Portugalu, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Litvaniji. Očekuje se da će program pomoći u otvaranju radnih mesta i da će biti realizovan u periodu od pet godina sa rokom do 2022. godine.
Potpredsednica EIB Ema Navaro je rekla: „Podrška inovacijama velikih korporacije je od suštinskog značaja za garantovanje njihove budućnosti i njihove sposobnosti da se takmiče globalno. Kao banka EU, zadovoljstvo nam je što smo izgradili operaciju koja obezbeđivanjem sredstava za špansku multinacionalnu kompaniju pomaže da se obezbedi evropsko liderstvo u automobilskoj industriji. Ovaj sporazum će omogućiti sedam evropskih zemalja da imaju koristi od EIB i pomoći će istraživačkim centrima i evropskim univerzitetima da razviju nove patente unutar EU.“
Izvor: energylivenews
Plan revitalizacije elektrodistributivne mreže, vredan 81,6 miliona evra, omogućiće svakom građaninu, bilo da se radi o privrednom društvu ili pojedincu, sigurno i kvalitetno napajanje električnom energijom, kazala je ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić.
Vlada Crne Gore je na jučerašnjoj sednici usvojila Plan aktivnosti revatilizacije srednjenaponske (SN) i niskonaponske (NN) nadzemne mreže u distributivnom sistemu 2019-2021.
– Svaki građanin koji redovno plaća račune za potrošenu električnu energiju ima pravo na sigurno i kvalitetno napajanje električnom energijom. Ekonomski rast u Crnoj Gori je u prošloj godini bio 4,3 odsto, a u prvom kvartalu ove godine 4,5 posto i mora ga pratiti odgovarajuća infrastruktura, kazala je ministarka Dragica Sekulić.
Svesni toga, kroz organe upravljanja u Elektroprivredi Crne Gore pokrenuta je inicijativa sveobuhvatne revitalizacije distributivne mreže u Crnoj Gori i s tim u vezi Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) je prosledio plan investicija za naredne tri godine.
– Samo za 2019. godinu je planirano da se potroši preko 32 miliona evra u revitalizaciju SN i NN mreže. Na osnovu dinamičkog plana po regionima i godinama određena je potrošnja planiranih sredstava, kazala je Dragica Sekulić.
Ovakvo ulaganje, kako je objasnila, neće se reflektovati na povećanje tarifa za distribuciju električne energije.
– Plan je da ova sredstva koristimo tako što će domaće kompanije i radna snaga imati svoje mesto u realizaciji ovog investicionog plana, istakla je Sekulić.
Već u avgustu, kako je dodala, Regulatorna agencija za energetiku (RAE) treba da potvrdi investicioni plan.
Prvi literarni konkurs za decu od sedam i osam godina sa teritorije grada Pančeva na temu: “Šta je meni Planeta dala?” otvoren je do 31. jula.
Ovaj konkurs je organizovan u okviru kampanje „Avantura Zelembaća“, a već u narednih mesec i po dana decu očekuje još jedan literarni konkurs i jedno likovno takmičenje namenjeno prevashodno predškolcima.
U okviru prvog konkursa biće nagrađeno 10 radova, a sve što je potrebno jeste da roditelji pošalju ono što su njihova deca napisala na mejl: omladinska.zona@gmail.com .
Na konkursu “Šta je meni Planeta dala?” nema naročitih propozicija i deca slobodno mogu da puste maštu na volju.
Autori najboljih radova sa konkursa imaće mogućnost da učestvuju na zabavnoj nastavi “Avantura Zelembaća” koja će biti održana u Centru za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju „Mali Dunav“ Oglednog dobra Poljoprivrednog fakulteta na Radmilovcu.
U centru „Mali Dunav“ deca će biti u prilici da pitaju, kažu i osete sve što ih interesuje u vezi sa prirodom, njenim zakonitostima i zaštitom životne sredine.
U prostorijama Skupštine opštine Rekovac u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine nedavno je održana Javna prezentacija i Javna rasprava Nacrta uredbe o proglašenju i Studiji zaštite za Strogi rezervat prirode „Kalenić“.
Javnu raspravu i prezentaciju vodila je Aleksandra Došlić, načelnik Odeljenja za zaštićena područja Ministarstva zaštite životne sredine i predstavila proceduru dobijanja statusa zaštićenog područja i Nacrt uredbe o proglašenju koji je zasnovan na Studiji zaštite „Strogi rezervat prirode Kalenić“, koju je je uradio Zavod za zaštitu prirode Srbije.
O radu Zavoda i istraživanjima u cilju zaštite, govorio je dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
Studiju zaštite Strogi rezervat prirode „Kalenić“, predstavila je koordinator za zaštićena područja Zavoda Biljana Krsteski, upoznavši prisutne sa prirodnim vrednostima i značajem područja za koje je rađena revizija i predstavlja prirodno dobra I (prve) kategorije zaštite od izuzetnog značaja.
U radu Javne rasprave učestvovali su predstavnici lokalne samouprave i JP „Srbijašume“, kao i Nataša Ratković iz Ministarstva zaštite životne sredine i Mirjana Nikolić i Nataša Panić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Strogi rezervat prirode „Kalenić“ nalazi se u centralnom delu Srbije, u Pomoravlju, 50 km jugozapadno od Jagodine, a na dva km od kulturno istorijskog spomenika Manastira Kalenić.
Prostor koji je obuhvaćen granicom zaštite, prekriven je šumskom vegetacijom koja je okarakterisana kao klimatogena šuma sladuna i cera (Quercetum farnettocerris).
To je jedina zaštićena površina (rezervat) u Srbiji sa ovakvim šumskim ekosistemom. Nadmorska visina spomenika prirode iznosi 700 metara.
Prema administrativnoj podeli Strogi rezervat prirode “Kalenić” nalazi se na teritoriji opštine Rekovac. Ukupna površina područja koje se predlaže za zaštitu iznosi dva hektara.
Ova šumska zajednica hrasta sladuna i cera, okružena je široko rasprostranjenom bukovom šumom. Zahvaljujući specifičnim klimatskim, geološkim, geomorfološkim, pedološkim osobinama, kao i antropogenim uticajima, lokalitet zvani „Spasojevina“ na kojem se nalazi rezervat je u prošlosti bio prekriven hrastovim šumama, o čemu govore i današnji ostaci šumskih kompleksa.
Očuvani deo šume je mešovita sastojina hrastova sladuna i cera na blagoj do strmoj padini, sa žbunastom i prizemnom vegetacijom.
Dobro očuvan kompleks ovih šuma sa stablima sladuna i cera starosti je oko 100 godina. Kao tipično šumsko stanište prašumskog karaktera odlikuje se bogatstvom ornitofaune (Dendrocoposmayor, Turdus merula, Turdus viscivorus…).
Prostor šume Kalenić jedna od značajnijih lokacija Pomoravlja sa aspekta bogatstva biljnog pokrivača, odnosno očuvanja biodiverziteta.
Na raspolaganju vam je besplatan izveštaj o investicionim projektima za izgradnju i modernizaciju hidroelektrana
Uoči drugog godišnjeg Međunarodnog samita i izložbe “Hidroenergija Balkan 2018“, tim analitičara Vostok Capital-a sprovela je istraživanje investicionih projekata za izgradnju i modernizaciju hidroelektrana na području Balkana, koji obuhvata:
Izveštaj o investicionim projektima možete dobiti ovde: https://bit.ly/2LJXuKZ
Istraživanje je obuhvatilo više od 200 ispitanika, uključujući glavne rukovodioce i vodeće stručnjake u proizvodnim kompanijama, operaterima hidroenergetskih projekata, dobavljačima najnovijih tehnologija, opreme i usluga, regulatorima i zvaničnicima finansijskih institucija, investitorima, konsultantima i nezavisnim stručnjacima na tržištu energije.
Da podsetimo, ovaj izveštaj je pripremljen povodom drugog međunarodnog Samita i izložbe “Hidroenergija Balkana 2018”, koji se održava u Budvi, Crna Gora, od 6. do 8. novembra 2018. godine.
Drugi godišnji Međunarodni sajam investicija i izložba „Hidroenergija Balkan 2018“ (6-8. novembar 2018, Budva, Crna Gora) predstavlja specijalizovanu platformu koja okuplja ministre, glavne investitore, donosioce odluka vodećih hidroelektrana i inicijatore investicionih projekata, kao i predstavnike regulatornih tela, kako bi zajedničkim snagama efikasno sproveli ključne projekte za izgradnju i modernizaciju hidroelektrana na području Balkana. Bronzani sponzori manifestacije su VOITH i AndritzHidro.
Osoba za kontakt: Forum Director Milana Stavnaya
e-mail: MStavnaya@vostockcapital.com
Tel. +44 207 394 3090
Website: www.hydropowerbalkans.com
U Domu kulture u Kniću nedavno je održana Javna prezentacija i Javna rasprava Nacrta uredbe o proglašenju i Studiji zaštite za Spomenik prirode „Borački krš“.
Javnu raspravu i prezentaciju vodila je Aleksandra Došlić, načelnik Odeljenja za zaštićena područja Ministarstva zaštite životne sredine i ovom prilikom predstavila proceduru dobijanja statusa zaštićenog područja i Nacrt Uredbe o proglašenju koji je zasnovan na Studiji zaštite „Spomenik prirode Borački krš“, koju je je uradio Zavod za zaštitu prirode Srbije.
O radu Zavoda i istraživanjima u cilju zaštite i značaja i svrsi dobijanja statusa prirodnog dobra, govorio je dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
Studiju zaštite Spomenik prirode „Borački krš“, prezentovala je stručni saradnik Zavoda Mirjana Nikolić, koordinator tima za izradu Studije, upoznavši prisutne sa prirodnim vrednostima i značajem predloženog područja za zaštitu kao prirodnog dobra I (prve) kategorije zaštite od međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja. Mirjana Nikolić je objasnila i režime zaštite koji će biti ustanovljeni u zaštićenom području i prava i obaveze budućeg upravljača za koje je predloženo JP „Srbijašume“.
U radu Javne rasprave aktivno su učestvovali predstavnici lokalne samouprave, inspekcijskih službi i direktori kulturno-turističkih ustanova u Kniću na čelu sa predsednikom Opštine Knić Zoranom Đorđevićem, koji su raspravu iskoristili kako bi razjasnili pojedine nedoumice, vezano za prava i obaveze opštine, pre svega, iz domena vezanih za realizaciju turističkih programa i komunalnog otpada na prostoru Spomenika prirode „Borački krš“, u odnosu na budućeg upravljača ovim područjem.
U javnoj raspravi učestvovala je Nataša Ratković iz Ministarstva zaštite životne sredine i Biljana Krsteski i Nataša Panić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije i predstavnici JP „Srbijašume“, kao potencijalni upravljači Spomenikom prirode.
Spomenik prirode „Borački krš” obuhvata deo Rudničko– kotleničke oblasti i nalazi se u jugozapadnoj Šumadiji između Rudničkih, Kotleničkih i Gledićkih planina, na teritoriji opštine Knić i obuhvata katastarsku opštinu Borač, ukupne površine 68,22 ha od čega je 54,35 u državnom vlasništvu, 12,89 ha u privatnom, a 0,98 ha u crkvenom vlasništvu.
Sam Borački krš, predstavlja ostatke lavične dome, koja je nastala nadimanjem gustih masa kisele lave. Vremenom su delovi dome erodovani, tako da je Borački krš zadobio svoj prepoznatljiv izgled, sa vrhom, izgrađenim od stubastolučenih kvarclatita, koji su morfološki predstavljeni ostenjacima neobičnih oblika i sklopa.
Borački krš, zajedno sa Gružanskim jezerom čini nacionalno IBA (Important Bird Area) područje. Na samom Kršu je evidentirano 79 vrsta ptica, što predstavlja 21,9% ukupnog diverziteta ptica u Srbiji.
Pre svega, izdvajaju se ptice grabljivice sa 11 predstavnika i ptice pevačice sa više desetina predstavnika. Neke od najznačajnijih vrsta su: grabljivice osičar, mišar i dr., noćne grabljivice buljina, šumska sova, utina i dr.) i ptice pevačice (šumska ševa, crnogrla strnadica i dr.).
Na ovom prostoru zabeležene su značajne vrste herpetofaune. Od šest registrovanih vrsta iz klase gmizavaca, šumska kornjača i poskok su zaštićene, a slepić i šumski smuk su strogo zaštićene vrste.
Registrovane su i četiri vrste vodozemaca od koji su strogo zaštićene vrste daždevnjak, planinski mrmoljak i žutotrbi mukač, dok je velika zelena žaba zaštićena vrsta. Kratkonogi gušter i planinski mrmoljak su prvi put zabeleženi na ovom području, dok je lokalitet gde je pronađen planinski mrmoljak, mesto sa najnižom nadmorskom visinom zabeleženom u Srbiji (oko 313 m n.v.) na kojoj je pronađena ova vrsta.
Prema UNESCO kategorizaciji ovaj predeo se svrstava u kategoriju organskih kulturnih predela koji se karakterišu viševekovnim razvitkom koji je u interakciji sa kulturnim faktorima i prirodnim okruženjem.
Vlada Republike Srbije na jučerašnjoj sednici donela je odluku da se Vladi Republike Grčke uputi humanitarna pomoć u iznosu od 200.000 evra za saniranje štete nastale nakon katastrofalnih požara koji su pogodili ovu zemlju.
Članovi Vlade izrazili su žaljenje zbog ogromnog gubitka ljudskih života i velike materijalne štete nastale usled katastrofe koja je pogodila nama prijateljsku Grčku.
U protekle tri godine na teritoriji Kikinde i okolnih mesta zasađeno preko 40.000 novih sadnica.
Područje od preko 70 hiljada hektara pokriva 20. radnika kikindske Poljočuvarske službe, pa je nedostatak ljudstva svakako dodatno opterećenje.
Nelegalna seča stabala jedan je od problema sa kojim se konstantno susreću na terenu, a od početka godine podneto je preko 50 prekršajnih prijava.
Izmene zakonske regulative i strožija kaznena politika svakako doprinose manjem broju spornih slučajeva, pa je i statistika nešto bolja.
Pored novčanih kazni, koje se kreću u rasponu od 25 hiljada dinara pa naviše, bilo je i krivičnih prijava i izricanja zatvorskih kazni.
Saradnja sa građanima Kikinde zato je od velike koristi, pa iz Poljočuvarske službe apeluju na sve građane da prijave slučajeve nelegalne seče stabala.
Na osnovu Zakona o nevladinim organizacijama („Sl. list CG“, br. 39/11 i 37/17) i Javnog konkursa za finansiranje projekata/programa nevladinih organizacija u oblasti zdravstvene zaštite bilja: „Praćenje muve masline (Bactrocera oleae) u cilju određivanja momenta njenog suzbijanja i sprečavanja gubitaka u proizvodnji maslina“ br. 320-791/18-1 od 04.05.2018 godine, Komisija za raspodelu sredstava nevladinim organizacijama Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja je donela odluku o raspodeli sredstava.
Odluku možete pogledati ovde.
Takođe, na osnovu Zakona o nevladinim organizacijama („Sl. list CG“, br. 39/11 i 37/17) i Javnog konkursa za finansiranje projekata/programa nevladinih organizacija u oblasti zdravstvene zaštite bilja: „Praćenje vektora američkog cvrčka- cikade vinove loze (Scaphoideus titanus) u cilju sprečavanja velikih šteta u vinogradima“ br. 320-790/18-1 od 04.05.2018 godine, Komisija za raspodelu sredstava nevladinim organizacijama Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja je donela odluku o raspodeli sredstava.
Odluku možete pogledati ovde.
Velika Britanija i Indija zajednički su najavile četiri nove stipendije vredne 4,8 miliona funti za nuklearna istraživanja.
Reč je o programu civilne nuklearne energije a projekti će se baviti sledećeom generacijom efikasnijih i sigurnijih reaktora, boljih alata za predviđanje i boljeg razumevanja efekata koje sajber napadi mogu imati na nuklearnu elektranu. Uz ova istraživanja praviće se najefikasnija strategija za povećanje udela nuklearne energije.
Organizacije koje će raditi na istraživačkim programima su Univerzitet Ševild u Velikoj Britaniji, Univerzitet u Mančesteru i Imperijalni koledž u Londonu sa indijskim Indira Gandi centrom za atomska istraživanja.
Ova ambiciozna saradnja najavljena je tokom posete ministra spoljnih poslova Velike Britanije Sema Giima Nju Delhiju. Dve vlade takođe su obnovile Memorandum o razumevanju koji se fokusirao na izazove zaštite životne sredine i time su potvrdili svoju želju da iskoriste nauku i inovacije kako bi rešili neke od najvećih izazova sa kojim se čovečanstvo suočava, među kojima su klimatske promene, potrošnja energije.
Dr Harš Vardan, indijski ministar za nauku i tehnologiju izjavio je: „Tehnološka saradnja je ključ za budućnost. Indija i Velika Britanija treba da rade na održivim pristupačnim i niskim potrošačima energije.“ On je dodao da će zajednička ulaganja u nauku i inovacije između dve zemlje dostići cifru od 400 miliona funti do 2021. godine.
Izvor: energylivenews
Godinu dana nakon što je „Bačko Podunavlje“ upisano na UNESKO listu rezervata biosfere, na godišnjoj konferenciji održanoj 25. jula UNESKO je na listu dodao i rezervat biosfere „Mura“ u Sloveniji.
Time je rezervat biosfere u pet zemalja – Evropski Amazon, korak bliže ostvarenju, s obzirom na to da su rezervati u Mađarskoj i Hrvatskoj proglašeni 2012. godine, dok se sada čeka i nominacija Austrije.
Do sada je 850 hiljada hektara prirodnih i kulturnih područja uz reke Muru, Dravu i Dunav zaštićeno od strane UNESKO-a, dok će rezervat biosfere koji će se prostirati kroz pet država obuhvatiti površinu od čak jedan milion hektara.
– Potvrda od strane UNESKO-a je velika prekretnica ka zaštiti najznačajnijeg rečnog područja u srednjoj Evropi. Ovo je početak održivog razvoja područja uz reku Muru i na tome zasnovanog ekonomskog razvoja lokalnih zajednica. Istovremeno, dat je jasan glas protivljenja štetnom projektu izgradnje mini hidroelektrana na Muri, čime bi se trajno narušila prirodna bogatstva ovog područja, ali i jasna podrška posvećenosti lokalnog stanovništva da se očuva netaknuta priroda, kaže Arno Mol, glavni koordinator projekta Mura-Drava-Dunav u WWF Austrija.
Rezervat biosfere Mura podržalo je 13 opština, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Slovenije i Zavod za zaštitu prirode Republike Slovenije. Novi rezervat prostire se 100 kilometara uz Muru, protežući se od austrijsko-slovenačke granice do granice Slovenije sa Hrvatskom i Mađarskom. 
Područje obuhvata najveće slovenačke plavne šume, staništa retkih vrsta ptica orla belorepana i crne rode. Mura je najznačajnije stanište u Sloveniji za razne vrste riba, poput mladice i kečige, koje zbog slobodnog toka reke koji nije poremećen izgradnjom brana, mogu neometano da se kreću do Dunava.
– Nedavno smo obeležili godinu dana od kada se rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” u Srbiji pridružio svetskoj mreži u okviru programa „Čovek i priroda”. Ovaj program podrazumeva ne samo zaštitu prirode, već upravo harmoničan odnos između ljudi i prirode, balans kojim se očuvanje prirode uspostavlja u funkciji održivog razvoja. U okviru rezervata biosfere “Bačko Podunavlje” koji se prostire na područjima opština Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka na površini od 176.635 ha, nalaze se četiri zaštićena područja, među kojima su izuzetno vredni Specijalni rezervati prirode „Gornje Podunavlje“ i „Karađorđevo“, izjavila je Duška Dimović, koordinatorka projekta Mura-Drava-Dunav u Srbiji iz WWF Adria.
Uporedo sa inicijativom o uspostavljanju rezervata biosfere u pet zemalja, u navedenim zemljama se sprovode projekti koje kofinansira Evropska unija, kako bi se ostvarile zajedničke mere zaštite prirode.
Razvijaju se aktivnosti zasnovane na principima održivog turizma, kao što je biciklistička tura kroz Evropski Amazon, koja će pratiti tok tri reke – Mure, Drave i Dunava.
Od 2021. godine zaljubljenici u sport i prirodu moći će biciklom da obiđu kulturne i prirodne vrednosti ovih područja. Istovremeno se sprovodi revitalizacija reka radi uspostavljanje novih prirodnih staništa i prostora za ljudske aktivnosti.
WWF godinama sarađuje sa partnerima u svih pet država na uspostavljanju prvog na svetu rezervata biosfere kroz pet država, koji će se prostirati od Špilfilda u Austriji do Bačke Palanke u Srbiji. 700 kilometara reka i staništa uz njih biće zaštićeno kroz ovu prekograničnu saradnju.
Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo danas je sa direktorom KJKP RAD d.o.o. Sarajevo Selimom Babićem potpisala Ugovor o sufinansiranju projekta odlagališta inertnog materijala građevinskog otpada i postrojenja za recikliranje građevinskog otpada u okviru Regionalnog centra za upravljanje otpadom.
Ovaj projekt biće sufinansiran sa 204.300 KM, a sredstva su dodeljena putem javnog poziva na osnovu Odluke Federalne vlade BiH u okviru Akcionog plana strategije okoliša za 2018. godinu – podrška regionalnim centrima za upravljanje otpadom i regionalnim sanitarnim deponijama za upravljanje komunalnim otpadom u Federaciji BiH.
– Očekujemo da će sredstva doprineti uspešnoj realizaciji ovog projekta i unapređenju sistema upravljanja otpadom uopšte. Pitanje zaštite životne sredine je ključno u pogledu zaštite zdravlja i života naših građana, pa ćemo i dalje podržavati slične projekte i raditi na unapređenju sistema zbrinjavanja otpada u skladu sa standardima Evropske unije i uz primenu savremenih tehnologija – sapšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.
U sklopu manifestacije “Alaske večeri“, koja je održana 53. put u organizaciji Turističke organizacije Velikog Gradišta, održano je i takmičenje u lovu soma na bućku “Gradištanska bućka“.
Prošle subote od šest do 11 časova, 11 dvočlanih posada se oprobalo u ovoj atraktivnoj ribolovnoj disciplini. Sedam posada je ostvarilo ukupan ulov od 113,2 kilograma.
Sva ulovljena riba se merila na vodi, na čamcu organizatora, i odmah potom vraćala u svoje prirodno stanište neoštećena.
Takmičari su se pridržavali dogovorenih pravila, a ribočuvarska služba JP “Srbijašume” se pobrinula da sve ekipe budu ravnopravno tretirane, da se poštuju zadane granice terena i da se riba što je brže moguće neoštećena vrati u vodu.
Nevreme koje je juče kasno popodne zahvatilo jug Srbije donelo je velike probleme meštanima Crne Trave, pa je jutros u delu ove opštine proglašena vanredna situacija i to u mestima Brod, Mlačište, Ruplje i u samoj Crnoj Travi.
Kako je RTS-u rekao predsednik opštine Crna Trava, oštećeni su lokalni putevi, a najviše problema ima na putu Crna Trava– Predejane koji je u prekidu.
Sva raspoloživa mehanizacija je na terenu kako bi se šteta na putnoj infrastrukturi što pre sanirala jer ima odsečenih mahala u kojima žive uglavnom stari ljudi.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
