Takmičenje za odvažne: Provedite noć sa zmajevima na Kineskom zidu

06.08.2018

847dc11e-6c27-4720-a80e-2c331a88f3c2 — Foto: Airbnb

“Ćao! Zovem se Kineski zid. Neki me znaju kao jedno od sedam svetskih čuda novog sveta. Star sam na hiljade godina. Svedočio sam ooogromnom broju izlazaka i zalazaka Sunca, pretrpeo nebrojene uspone i padove ove veličanstvene zemlje i upoznao svakakve ljude iz različitih krajeva naše planete. Mogli biste reći da sam doživeo sve. Radujem se da vas ugostim u svom domu. Imam toliko toga da vam pokažem, uvaženi gosti. Dobro došli!”

Ovako glasi oglas koji je najveća građevinska tvorevina sveta “okačila” na internet stranici kompanije Airbnb. Ona je namenjena turistima u potrazi za smeštajem širom Zemlje.

Iako je hiljadama godina ranije izgrađen u svrhe razgraničavanja, Veliki zid danas simbolizuje zajedništvo milijardi svojih posetilaca. Najsrećniji od njih u septembru ove godine dobiće priliku da u njegovim zidinama i prespavaju.

Do sada niko, sem legendarnih zmajeva, nije imao čast da ovo zadivljujuće utvrđenje nazove svojom kućom. Makar i na jednu noć.

Airbnb će četiri pobednika svog takmičenja i njihovo društvo nagraditi upravo boravkom na najdužem svetskom zidu, za koji pojedini veruju da se vidi čak i sa Meseca.

Baš kao i svaki dom postavljen na Airbnb, i ovaj ima svoja pravila i uslove korišćenja.

Poštujte komšije, svih 1,38 milijardi njih.
Ne puštajte glasnu muziku koja bi mogla da smeta drevnim čuvarima građevine.
Bez penjanja, preskakanja, puzanja i trčanja zidinama!
Ukoliko vidite zmajeve, ne uznemiravajte ih ali podelite snimke sa svima na društvenim mrežama.

Moram da vas razočaram. Jedinstvena mogućnost ukazala se samo stanovnicima Kine, Sjedinjenih Američkih Države, Ujedinjenog Kraljevstva, Indije, Japana, Koreje, Australije, Nemačke, Italije, Španije i Francuske, za koje je nadmetanje otvoreno.

Njima za osvajanje Kineskog zida treba mnogo manje truda nego Mongolima. Od učestvovanja u nagradnoj igri deli ih klik na “Enter to Win” na adresi: https://www.airbnb.com/night-at/TheGreatWall.

Pored udobnog kreveta, Airbnb će pobednicima obezbediti i večeru tokom koje će moći da uživaju u gurmanlucima kineske kuhinje. Izlazak Sunca moći će da posmatraju sa najvišeg tornja. Kako bi zaokružili ovaj neobičan i magičan susret sa kulturom Kineza, “osvajači” Zida učiće se kineskoj kaligrafiji.

Dok kao stanovnici Srbije ne dobijemo sličnu priliku, ostaje nam samo da im zavidimo. Ili nabavimo nemački pasoš.

Jelena Kozbašić

Lemuri, najugroženiji primati na svetu

06.08.2018

Otprilike je 94% od 111 vrsta i podvrsta lemura pod pretnjom izumiranja na Madagaskaru, jedinom mestu na svetu gde oni žive. Od preostalih grupa jedino njih 6 nije pod velikim rizikom od izumiranja. Ove informacije nalazimo na Crvenoj listi ugroženih vrsta Internacionalne Unije za konzervaciju prirode (IUCN).

Predsednik grupe specojalizovane za primate unutar Globalne organizacije za konzervaciju prirode, Rus Mitermir izjavio je da ugroženost lemura sa sobom povlači ugroženost biodiverziteta čitavog Madagaskara. Gubitak staništa trenutno je najveća opasnost za lemure. Ilegalna seča šuma i spaljivanje šuma za svrhe poljoprivrede, kao i rudarstvo odlučujući su faktori za sudbinu ove vrste.

Lemure takođe ugrožava industrija trgovine životinjama a i dalje postoje ljudi koji ih jedu. Nekada meso lemura bilo je smatrano za pravu poslasticu ali više se ne može naće na menijima restorana na Madagaskaru ali stopa ilegalnog lova na lemure viša je nego ikada u proteklih 15 godina.

Iako ova situacija deluje beznadežno, mnogi stučnjaci su optimistični. „Ljudi bi trebalo da budu glasni prilikom izražavanja svog nezadovoljstva oko ovih problema,“ izjavio je Švicer, profesor sa Univerziteta u Bristolu. „Kada smo objavili svoj plan akcije za spasavanje lemura mediji su nas podržali i ubrzo ljudi su počeli da nas kontaktiraju nudeći svoju pomoć, da doniraju novac ili druge resurse. Tako nešto stvarno pravi razliku.“

Oni su već otpočeli sa realizacijom svog plana. Neka staništa sa najgušćom populacijom lemura su zaštićena a dugoročno će pomoći u razvijanju ekološkog turizma na Madagaskaru i pomoći mnogima da izađu iz siromaštva. Pomažući lokalnoj zajednici ekonomski, ove aktivističke grupe planiraju da smanje izlovljavanje i druge destruktivne aktivnosti u tropskim prašumama u kojima žive ove ugrožene životinje.

Milan Zlatanović

Izvor: inhabitat

Od sinoć “zeleni pauk” na ulicama Beograda

06.08.2018

Na inicijativu Komunalne policije, u koordinaciji sa Komunalnom inspekcijom, Saobraćajnom policijom i JKP „Parking servis”, sinoć je sprovedena velika akcija uklanjanja nepropisno parkiranih vozila sa šetališta i zelenih površina na Ušću i ispred Muzeja savremene umetnosti, saopštavaju iz „Parking servisa”.

Patrola Komunalne policije napisala je preko 160 prekršajnih naloga nesavesnim vozačima.

Tehničku podršku u organizaciji ove akcije pružio je „Parking servis” sa deset dizalica koje su uklanjale nepropisno parkirana vozila po nalogu Komunalne inspekcije i Saobraćajne policije. Tokom noći uklonjeno je oko 130 bahato parkiranih automobila.

Ivan Divac, v. d. načelnika Komunalne policije Grada Beograda, izjavio je da je neophodno sankcionisati neprimerno ponašanje vozača kako bi se očuvao komunalni red.

– Komunalna policija inicirala je akciju uklanjanja nepropisno parkiranih automobila u priobalnom delu grada, jer je tokom letnjih meseci, u sezoni kada su aktivni noćni klubovi na vodi, veliki broj onih koji redovno zanemaruju pravila lepog ponašanja koristeći park na Ušću kao parking. Na redu je da ovi uporni i bahati pojedinci budu kažnjeni na adekvatan način odnošenjem vozila i izdavanjem kazni na licu mesta u vidu prekršajnih naloga. Na taj način jasno stavljamo do znanja svim vozačima da nema povlašćenih i da komunalni propisi moraju da se poštuju. Odlučni smo u nameri da očuvamo tek obnovljene zelene površine u ovom parku, koji je predviđen za rekreaciju i uživanje, kao i za igru najmlađih u prirodi, izjavio je Divac.

Direktor JKP „Parking servis” Beograd Andrija Čupković rekao je da se svakog dana ovom preduzeću obraća veliki broj majki s decom, biciklista, starijih sugrađana, koji ne mogu da prođu od bahato parkiranih automobila.

– Odazvali smo se pozivu Komunalne policije da pružimo tehničku podršku u akciji suzbijanja nesavesnog parkiranja. Večeras smo prošli kroz uređeni deo parka i zatekli staze i zelene površine pune nepropisno parkiranih automobila. To je slika koja narušava ugled Beograda, koji je u ovom periodu pun turista, a da ne govorimo o ugroženoj bezbednosti svih posetilaca ovog dela grada. Ovom prilikom apelujem na vozače da ne parkiraju na zelenim površinama i verujem da ćemo velikim akcijama uklanjanja nepropisno parkiranih vozila uticati na promenu svesti građana da park nije parking, već da je namenjen šetačima, deci i biciklistima. Dok god bude bilo bahato parkiranih vozila, dizalice „Parking servisa” će pomagati nadležnim organima u njihovom uklanjanju. Vratićemo parkove deci, zelene oaze šetačima, rekao je Čupković.

Podsećamo, nepropisno parkirane automobile građani mogu da prijave na besplatni broj „Beokom servisa” 0800-110-011 i Korisničkom servisu „Parking servisa” na telefon 011/3035-400.

Akcija uklanjanja nepropisno parkiranih vozila, organizovana tokom noći, sprovedena je bez većih problema zahvaljujući dobroj koordinaciji i komunikaciji gradskih službi.

Milisav Pajević

Realizovana ekološka kampanja “Rock & recycle”

06.08.2018

Ekološka kampanja Pivare “Trebjesa“ Rock & recycle, realizovana je ove godine prvi put na Bedem festu.

– Posetioci su mogli da sakupljaju iskorišćene plastične čaše i odlažu ih na za to predviđeno mesto, a za prikupljenih 20 plastičnih čaša nagrađeni su majicom, saopštili su organizatori.

Tokom tri dana festivala, prikupljeno je oko 6.000 plastičnih čaša.

– U saradnji sa Ekološkim pokretom Ozon, kampanja Rock & recycle će ove godine šesti put biti organizovana i na predstojećem “Lake Fest-u“, uz brojne aktivnosti u kampu i na festivalskom prostoru, najavljeno je u saopštenju.

Milisav Pajević

Ministar rudarstva i energetike čestitao Dan rudara

06.08.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić čestitao je danas svim zaposlenima u rudarskom sektoru Srbije, u kojem radi približno 25.000 ljudi, Dan rudara – 6. avgust.

– Koristim priliku da, uz izraze iskrenog poštovanja svim ljudima koji obavljaju jedan od najtežih poslova na svetu, poručim da rudarstvo ima budućnost u Srbiji, s obzirom na to da će se u ovom sektoru realizovati veliki broj investicija.

Činjenica je da uveliko modernizujemo rudarstvo, napravili smo vidljive pomake i to bi trebalo da ohrabri zaposlene u rudarskom sektoru i najavi im svetliju i sigurniju budućnost.

Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike ulažu velike napore kako bi se investicije u rudarstvu povećale, samim tim i broj uposlenih radnika i njihove zarade, kao i ekološki standardi.

Nama je izuzetno važno i da ispunimo prioritetnu potrebu rudara – da im osiguramo veću bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, jer znamo da rade u teškim uslovima, sa određenim rizikom i duboko smo svesni da zaraditi „hleb sa sedam kora“, nije nimalo lako.

Imajući u vidu značajna geološka otkrića na teritoriji naše zemlje, poput ležišta u Jadru kod Loznice, kao i nalazišta Čukaru Peki kod Bora, a uzimajući u obzir da se radi na intenzivnim geološkim istraživanjima u Timočkom kompleksu, kao i rudarske sisteme poput Kolubare, Kostolca, RTB-a Bor i Resavice, s ponosom možemo da konstatujemo da Srbija poseduje sigurnu bazu za povećanje proizvodnih kapaciteta koji će u budućnosti uticati na povećanje njegovog učešća u BDP-u zemlje.

Čitav niz drugih aktivnosti domaćih i stranih rudarskih kompanija svakako će dati zamajac razvoju rudarstva u Srbiji, što će dodatno unaprediti čitave regione.

Mogu slobodno da kažem da sa dubokim uverenjem očekujem dodatne investicije u rudarstvo, otvaranje novih rudnika, dodatna istraživanja, a za tako nešto su potrebne velike investicije koje treba obezbediti kroz strateška partnerstva.

Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike postavili su cilj od kojeg neće odustati – zaštitu prava radnika, da rudari budu bezbedni na radnim mestima i zadovoljni uslovima rada i na tome ćemo raditi kontinuirano i predano, jer su upravo oni nosioci energetske stabilnosti i stub ove strateške privredne grane.

Uz rudarski pozdrav – Srećno!, navodi se u čestitki Aleksandra Antića.

Milisav Pajević

Beč: Prva vožnja autobusom bez vozača

06.08.2018

U okviru programa „Mobilnost budućnosti“ i projekta „auto.Bus“ koji je podržalo austrijsko Ministarstvo saobraćaja održana je prva probna vožnja dva gradska samovozeća autobusa. Posle tri meseca intenzivnih priprema u autobuskom pogonu Leopoldbau u Beču prva probna vožnja uspešno je izvedena. Nova bečka linija bez vozača imaće prve putnike na proleće 2019. godine.

Dva autobusa bez vozača su prvi put u realnim uslovima uspešno vozili ulicama Beča. Autobusi su u prisustvu operatera prevezli oduševljene putnike rutom od oko 2 kilometra – od stanice metroa U2 do Tehnološkog centra Aspern i nazad.

Do kraja 2018. godine autobusi će biti detaljno ispitivani. Početkom sledeće godine ova linija počinje da vozi svakodnevno i do tada će njena tačna ruta biti poznata. Na liniji će postojati fiksne stanice, a sve vožnje će nadgledati obučeni operater. Predviđeno je da minibus pored operatera može da preveze još 11 putnika. Ukoliko prevoz zbog vremenskih nepogoda ili tehničkih problema izostane, na liniji neće biti zamenskih vozila. Vožnja autobusom biće besplatna, a trenutno iz zakonskih razloga nije dozvoljen ulaz u autobuse sa dečjim ili invalidskim kolicima.

Za saradnike projekta „auto.Bus“ ova probna vožnja je bila odlučujuća za njihov dalji rad – u Austriji je prvi put ostvarena „komunikacija“ između vozila i semafora na kojima je radila firma „Siemens“. Siemens je radio i na razvoju komunikacije autobusa sa saobraćajnim znakovima.

„Autonomna vožnja je veliki trend, koji ima potencijal da promeni gradove i učini ih održivim. Kao Gradsko saobraćajno preduzeće bićemo među prvima u tome“, izrazio je svoje zadovoljstvo direktor Bečkog saobraćajnog preduzeća „Wiener Linien“, Ginter Štajnbauer. Planiranim tehnološkim inovacijama ovaj projekat treba da omogući pomak kada su u pitanju samovozeće autobuske linije. „Želimo da se poveća efikasnost i bezbednost autonomnih vozila“, naglasio je Štajnbauer.

Naselje Aspern je idealno okruženje u Beču za ovakav eksperiment, jer je novo naselje u kome se vozila lakše kreću nego u centru grada. Aspern je na dobrom glasu kao inovativna, urbana i ispitivačka „laboratorija“ za razvoj Beča kao pametnog grada.

Više informacija možete da pronađete na sledećem linku: www.wienerlinien.at/auto-bus-seestadt.

U toku najobimniji zemljani radovi na reci Crnici kod Paraćina

06.08.2018

Duž toka reke Crnice, na više lokacija na teritoriji Paraćina, u toku su najobimniji zemljani radovi.

Dok reka Crnica u delu toka od auto-puta do ulaza u Paraćin dobija novo korito, u krugu Štofare u toku je izgradnja betonskih odbrambenih zidova.

Oni će, kako je predviđeno, delom biti napravljeni i kroz grad, u kombinaciji sa drugim rešenjima predviđenim projektom.

Sa JVP “Srbijavode” je dogovoreno da se kroz izgradnju novog korita reke Crnice omogući prolaz pešaka ispod železničkog mosta.

Na taj način bi se, u budućnosti, povezala pešačka staza kroz grad sa delom kroz Štofaru.

Novim Planom generalne regulacije lokacija štofarskih vila i park su proglašeni zonom od javnog interesa, pa je stvorena mogućnost da se, rešavanjem imovinskih odnosa na ovom prostoru, uz poprilične troškove za Opštinu Paraćin, u budućnosti uredi novi park u Dankovu.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

U Blacu otkrivene zabranjene elektronske vabilice za prepelice

06.08.2018

Članovi Tima za borbu protiv krivolova iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije juče su u okolini Blaca otkrili tri lokacije na kojima su korišćene zakonom zabranjene elektronske vabilice za prepelice.

O ovim saznanjima odmah je obaveštena policijska stanica u Blacu, čiji su službenici postavili dve zasede, po jednu u selima Krivaja i Kaševar.

Ubrzo posle svitanja na lokacijama gde su radile vabilice pojavilo se ukupno 18 naoružanih osoba.

Nakon što su započeli nezakonit lov, policija je intervenisala i sve ih privela u stanicu. Pronađene su dve vabilice, četiri nezakonito ubijene prepelice, a policija je privremeno oduzela veliki broj pušaka i municije. Nekoliko osoba čak nije posedovalo ni validne dozvole za lov toga dana, a neki su posedovali neodgovarajuće poluautomatsko oružje.

Događaj iz Blaca samo je jedan u nizu slučajeva krivolova prepelica koje ornitolozi u Srbiji prijavljuju u poslednjih 18 godina. I pored evidentnog i učestalog krivolova na ptice selice odgovor inspekcijskih i pravosudnih organa je spor i mlak, što nepovoljno utiče na sprečavanje masovnog stradanja ptica.

Sezona lova na prepelice traje od 1. avgusta do 30. septembra, a širom Srbije, prema podacima kojima raspolaže Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, više od 800 elektronskih vabilica emituju oglašavanje prepelica i mame ih u sigurnu smrt. Korišćenje ovih nelegalnih uređaja krivolovcima osigurava do deset puta više ubijenih ptica nego u legalnom lovu, kao i ilegalan profit nakon što se meso prepelica prokrijumčari preko granice.

U Srbiji se svake godine krivolovi više od 60.000 prepelica, a kada se tom broju pridoda i oko 45.000 zvanično odstreljenih jedinki, jasno je da se populacija ove male koke selice masovno i bezobzirno uništava u Srbiji. Situacije nije bolja ni u drugim balkanskim državama, na Bliskom Istoku i severu Afrike gde tokom seobe stradaju milioni ptica, kažu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Društvo za zaštitu ptica apeluje na građane koji se kreću kroz prirodu da prijave sve slučajeve ugrožavanja i stradanja divljih ptica i tako pomognu napore za njihovo očuvanje.

Milisav Pajević

Ekipe JP „Vojvodinašume” i JP „Srbijašume” treće na svetu

06.08.2018

Reprezentacija Srbije treća na svetskom prvenstvu sekača motorista (od 02. do 06. avgusta) koju su činile ekipe JP “Vojvodinašume” i JP “Srbijašume” i stručni timovi, izborila se u jakoj konkurenciji takmičara iz 28 zemalja sveta i osvojila bronzanu medalju u disciplini štafetna trka.

Treći u svetu, je veliki uspeh naših reprezentativaca s obzirom na to da su rezultati ostvareni u sportu koji karakteriše vrhunska veština, koji se meri desetinkama sekundi, gde se radi na sirovini za koju nikad ne znate kako će reagovati.

Takmičenje je okupilo 150 takmičara iz celog sveta. Srbiju su predstavljali: takmičari Marko Nešković, Goran Čamagić (JP “Srbijašume”), Milan Zujić i Ljuban Žilić (JP “Vojvodinašume”).

Boban Milovanović selektor a Ivan Tomašević tim lider ovog sastava.

Podsećamo da će Srbija biti domaćin narednog svetskog prvenstva i to 50. godina nakon organizacije prvog takmičenja za profesionalce koji rade sa motornom testerom (1970. SFRJ je sa Mađarskom organizovala prvi šampionat za sekače).

Milisav Pajević

Završena prva faza radova na sanaciji leve obale reke Save kod Hrtkovaca

06.08.2018

Završena je prva faza radova na sanaciji leve obale reke Save u zoni arheološkog lokaliteta Gomolava kod naselja Hrtkovci.

Radovi su koštali 137 miliona dinara, a u ovoj fazi sanirano je 250 metara obale.

Na ovom delu reke Save zabeležena je pojava pomeranja, odnosno, erodiranja i rušenja obale i približavanja reke naselju.

Kako bi se takav trend definitivno zaustavio, započeti su radovi na sanaciji obale reke Save u zoni lokaliteta Gomolava, koji će sprečiti dalje obrušavanje obale.

Cilj sanacije je stabilizacija obale i zaštita kako arheološkog nalazišta, tako i samog naselja Hrtkovci od povišenih voda reke Save.

U okviru ovih radova, započetih u septembru 2017. godine, urađena je obaloutvrda od kamenog nabačaja, dok je u gornjem delu obale postavljen geopokrivač – poseban materijal kojim se stabilizuje kosina obale.

Radove je izvelo Vodoprivredno preduzeće „Regulacije“, Sremska Mitrovica.

Kompletna sanacija obale reke Save u zoni Gomolave u ukupnoj dužini od 930 metara.

Lokalitet Gomolava kod naselja Hrtkovaca, Opština Ruma, jedno je od najznačajnijih arheoloških nalazišta na području Republike Srbije i pod zaštitom je države kao arheološko nalazište od izuzetnog značaja.

Milisav Pajević

EPS investira u razvoj istočne Srbije

06.08.2018

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ nastavlja investicije u opštini Majdanpek, u kojoj je u poslednje dve godine uloženo 17 miliona dinara u rekonstrukciju niskonaponske mreže i 30 miliona dinara u TS „Donji Milanovac“ za pouzdano snabdevanje električnom energijom oko 10.000 potrošača, kazao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS prilikom nedavne posete Majdanpeku.

– EPS u poslednjih nekoliko godina pokušava da uradi nešto što se decenijama nije radilo širom Srbije. Investiramo velika sredstva u proizvodne i distributivne kapacitete. I u opštini Majdanpek, kojoj pripadaju i Donji Milanovac i Lepenski Vir, u prethodnih godinu i po, dve unapredili smo mrežu. Radimo i projekat za snabdevanje lokaliteta Lepenski Vir, uzimajući u obzir planove koje država ima za ovaj deo Srbije, rekao je Grčić.

Rekonstrukcija trafostanica i obnova distributivne mreže omogućile su i smanjenje gubitaka električne energije na teritoriji Majdanpeka, a nova ulaganja doprineće ekonomskom razvoju.

Grčić je sa rukovodstvom opštine posetio više lokacija na kojima su završeni ili planirani radovi i dogovorena je sanacija jednog dela niskonaponske mreže od Debelog Luga do železničke stanice.

U planu je i da se radi niskonaponska linija na Miroču, potez prema Mihajlovu, kao i investicije koje će stabilizovati napajanja pojedinih naselja na području opštine Majdanpek, pre svega mesta Rudna Glava.

Dogovoreno je da se osigura kvalitetno napajanje i za arheološki lokalitet Lepenski Vir, koji je izuzetno veliki potencijal za razvoj turizma.

Grčić je istakao da EPS ulaže značajna sredstva u taj deo Srbije sa ciljem da se svakom korisniku obezbedi sigurno snabdevanje električnom energijom.

– Bez infrastrukture i stabilnog snabdevanja električnom energijom nema razvoja nijednog dela Srbije. Cilj EPS-a je da doprinese stvaranju boljih uslova za život i poslovanje, otvaranje novih fabrika i radnih mesta. Da ljudi ne razmišljaju da odu, već da shvate da se ovde može lepo živeti, rekao je Grčić.

Dejan Vagner, predsednik opštine Majdanpek je zahvalio Grčiću na poseti i istakao da do sada direktor EPS-a nije bio u toj opštini.

– Napravili smo značajne dogovore i razmotrili stanje trafostanica i srednjenaponske i niskonaponske mreže na području Majdanpeka i precizirali aktivnosti koje će da krenu koliko sutra. Sve što je dogovoreno moglo bi da se reši najkasnije u naredne tri do četiri godine, istakao je Vagner.

Na području opštine Majdanpek zajedno sa Donjim Milanovcem ima oko 10.000 potrošača, a mreža je duga više od 1.000 kilometara na izuzetno nepristupačnom terenu.

Ulaganjem u unapređenje distributivne mreže EPS gradi infrastrukturu koja je osnova za razvoj privrede i turizma i time otvaranje novih radnih mesta na području Majdanpeka.

Milisav Pajević

Deponija na brdu Goveđak dnevno primi 16 tona otpada iz sjeničkih domaćinstava

06.08.2018

Na obroncima Zlatara, uz magistralni put između Nove Varoši i Sjenice, na brdu Goveđak, okružena nepreglednim pašnjacima i četinarskim šumama, smeštena je divlja deponija, na koju se od 2007. godine odlaže komunalni otpad iz 12 kilometara udaljene Sjenice.

Prema Regionalnom planu upravljanja otpadom za opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica, kamioni JKP „Vrela“ svakodnevno ovde istovara u proseku oko 16 tona komunalnog otpada iz sjeničkih domaćinstava i poslovnih objekata.

Dugoročno rešenje problema odlaganja otpada u opštini Sjenica, ali i u Novoj Varoši, Priboju i Prijepolju trebalo bi da bude izgradnja Regionalne deponije Banjica, u koju je do sada uloženo nešto više od milion evra, dok cela investicija vredi oko 10 miliona evra.

Dok se ne obezbede sredstva za nastavak izgradnje Banjice prema, u junu usvojenoj Odluci Vlade Republike Srbije, komunalni otpad iz sve četiri opštine trebalo bi da se vozi na Regionalnu sanitarnu deponiju „Duboko“ u Užicu, sa pretovarom na transfer stanici koja bi trebalo da bude izgrađena u Novoj Varoši.

– Poslednja Odluka Vlade trebalo bi da ubrza rešavanje problema svih divljih deponija, na način da se to smeće odlaže tako što će se vršiti selekcija. Sam reciklažni centar to i podrazumeva, da samo ono što se mora vozi na deponiju Banjica, kaže predsednik opštine Sjenica Hazbo Mujović.

Međusobna prava i obaveze biće uređeni sporazumom koji treba da usvoje lokalne skupštine, a realizaciju sporazuma pratiće Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Šta je sve u nadležnosti lokalnih samouprava?

– Projekti za rekultivaciju i zatvaranje trenutnih divljih deponija u svim opštinama, kao i obezbeđivanje neophodnih resursa za transport smeća do opštine Nova Varoš u nadležnosti je ove četiri lokalne samouprave, kaže Mujović.

Kako priča o izgradnji regionalne deponije Banjica traje već 15 godina, Sjeničaci su pokušali da nađu i alternativno rešenje ovog problema.

Predsednik opštine kaže da su razmatrali mogućnost saradnje sa gradom Novim Pazarom i opštinama Tutin, Raška i Zubin Potok u kojima živi mnogo više stanovnika nego u ove četiri opštine, ali da je već dosta novca uloženo u Banjicu i da će nastojati da tu priču završe.

Iako JKP „Vrela“ iz Sjenice raspolaže relativno novijim kamionima i pratećom mehanizacijom, naročito u zimskim mesecima, problem bi mogao da nastane sa odvoženjem smeća u transfer stanicu u Novoj Varoši, jer bi umesto sadšnjih 12 kilometara, put do krajnjeg odredišta bio bar duplo duži.

Izvor: Forum Info

Milisav Pajević

Uklanjanje nacionalnih prepreka za razvoj regionalnog tržišta električne energije

05.08.2018

Vlada Crne Gore je na 87. sednici usvojila Informaciju o aktivnostima na integraciji regionalnog energetskog tržišta u 2018. godini.

Države Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa su se obavezale da u period do 2016. i do 2020. godine sprovedu set mera za regionalnu i nacionalnu reformu, a koje imaju za cilj razvoj tržišta električne energije i koje se između ostalog bave dodelom i obračunom kapaciteta, spajanju tržišta i balansnim tržištima.

Regionalne mere se fokusiraju na jačanje regionalnih institucija i saradnje, dok nacionalne mere imaju za cilj uklanjanje nacionalnih prepreka za razvoj regionalnog tržišta električne energije.

U cilju integracije regionalnog energetskog tržišta neophodno je sprovesti niz sinhronizovanih aktivnosti koje se odnose na bliže definisanje nacionalnog pravno-regulatornog okvira kroz zakonska i podzakonska akta i kreiranje setova harmonizovanih regionalnih metodologija i pravila, što zahteva koordinisanu saradnju relevantnih institucija i energetskih subjekata kako na nacionalnom tako i na regionalnom nivou.

Informacija sadrži pregled aktivnosti značajnih za povezivanje Crne Gore sa regionalnim energetskim tržištem u prethodnom periodu, sa trenutnim statusom.

Milisav Pajević

Projekat „Jadar“ od važnosti za Loznicu i Srbiju

05.08.2018

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je sa predstavnicima multinacionalne rudarsko-metalske grupacije „Rio Tinto“ o projektu „Jadar“, koji obuhvata istraživanje i razvoj ležišta litijuma u okolini Loznice.

U delegaciji ove kompanije bili su izvršni direktor proizvodne grupe za energiju i minerale Bold Batar i izvršni direktor „Rio Tinta“ za razvoj i inovacije Stiven Mekintoš.

Predsednica Vlade i predstavnici kompanije „Rio Tinto“ složili su se da je projekat „Jadar“ izuzetno važan i za kompaniju i za našu zemlju, jer se očekuje da će nalazište u okolini Loznice omogućiti iskorišćenje jadarita u proizvodnji litijuma i borata.

„Projekat „Jadar“ može značajno uticati na razvoj Loznice i čitavog regiona zbog čega je Vlada i napravila međuresornu radnu grupu koja radi sa investitorom na svim aspektima razvoja ovog projekta kako bi obezbedili da lokalna ekonomija ima maksimalnu korist od ove važne investicije i da ga ima u svakoj fazi implementacije ovog projekta, objasnila je ona.

Takođe, kako je naglasila, posebno je važno to što su na projektu, pored svetskih, angažovani i domaći stručnjaci.
Predstavnici „Rio Tinto“ su istakli da Srbiju vide kao atraktivnu investicionu destinaciju, i izrazili zahvalnost na dosadašnjoj podršci Vlade Srbije i lokalne samouprave.

Vlada i kompanija „Rio Tinto“ potpisali su u julu 2017. godine Memorandum o razumevanju, nakon čega je formirana zajednička Radna grupa koja se bavi implementacijom projekta „Jadar“.

Brnabić se sastala sa predstavnicima ove kompanije i tokom posete Londonu, u aprilu ove godine, kada je razgovarala o dinamici realizacije projekta „Jadar“.

Kompanija „Rio Tinto“ je do sada uložila više od 100 miliona dolara u projekat „Jadar“, a planirano je da proizvodnja počne 2023/2024. godine.

„Rio Tinto“ posluje u Srbiji od 2001. godine pod lokalno registrovanom podružnicom “Rio Sava Exploration” d.o.o., koja radi na razvoju projekta „Jadar“.

Kompanija je osnovala i odvojeno pravno lice za sprovođenje geoloških istraživanja u Srbiji i regionu “Rio Tinto Explorations Dunav” doo.

Litijum ima široku mogućnost primene u izradi raznih proizvoda, od kojih se izdvajaju baterije za hibridna i vozila na električni pogon.

Milisav Pajević

Mikrotalasne Evrope emituju CO2 kao i 7 miliona automobila

04.08.2018

Najveći uticaj ima električna energija koja napaja mikrotalasne ali ovo istraživanje skreće pažnju i na posledice naše potrošačke kulture.

Brzinsko pristavljanje zaleđenog graška u mikrotalasnu na nekoliko minuta deluje sasvim bezazleno ali na nivou Evrope ove male navike doprinose emisijama ugljen dioksida skoro kao i 7 miliona automobila. Problem postaje sve veći, kako mikrotalasne postaju sve jeftinije a posedovanje jedne je praktično status, potrošači odbacuju stare uređaje nakon prosečno 8 godina upotrebe što doprinosi povećanju proizvodnje i prodaje.

Istraživanje je sprovela grupa naučnika sa Univerziteta u Mančesteru koja je procenila emisiju ugljen dioksida, glavnog gasa staklene bašte odgovornog za klimatske promene, u svakoj fazi života ovog uređaja, od njegove proizvidnje do odbacivanja.

“Potrošnja električne energije ima najveći uticaj na životnu sredinu,” kažu autori, koji su izračunali da su emisije 19 mikrotalasni jednake jednom automobilu na godišnjem nivou.
“Napori koje je potrebno uložiti treba da se fokusiraju na potrošače i podizanje njihove svesti kako bi ove uređaje koristili ekonomičnije.”

Svake godine, potražnja za mikrotalasnom raste i na teritoriji EU proda se više mikrotalasni nego bilo kojg drugog uređaja ovog tipa a očekuje se da će prodaja dostići cifru od 135 miliona uređaja do kraja ove decenije.

Dejvid Rej, profesor menadžmenta ugljenika na Univerzitetu u Edinburgu, istakao je da je šteta prouzrokovana upotrebom mikrotalasnih i dalje mali deo u poređenju sa onom koju prouzrokuju automobili. “Da, u EU se koristi mnogo mikrotalasnih i one zaista troše mnogo energije. Ali njihova štetnost je daleko manja od one koju stvaraju automobili. Postoji 30 miliona automobila samo u Velikoj Britaniji. Poslednji podaci pokazuju da su putnički automobili 2015. godine emitovali 69 miliona tona ugljen dioksida u atmosferu. To je 10 puta više nego što doprinose mikrotalasne u čitavoj EU.”

Energija koju mikrotalasne troše najniža je od svih električnih uređaja za kuvanje. Autori studije se slažu da bi trebalo da koristimo svoje uređaje ekonomičnije i kažu da cilj ove studije nije bio da predstavi mikrotalasne kao problem već da ukaže na to da bi uređajima koje koristimo svakodnevno trebalo pospešiti dizajn kao i upotrebni ciklus kako bi postali održiviji i smanjili pritisak na životnu sredinu.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Informacija o inicijativi za izgradnju vetroelektrane Brajići

04.08.2018

Vlada Crne Gore je na 87. sednici usvojila Informaciju o inicijativi za izgradnju vetroelektrane Brajići.

U Informaciji se navodi da je u komunikaciji sa potencijalnim investitorima izraženo interesovanje za raspisivanje tendera za izbor investitora za izgradnju vetroelektrane i zakupa zemljišta na lokalitetu Brajići – opštine Budva i Bar.

Iskazana je spremnost za realizaciju vetroelektrane ukupne instalisane snage od 75 MW, čime se očekuje iznos direktnih ulaganja preko 100 miliona evra.

Tim povodom zaduženo je Ministarstvo ekonomije da formira Komisiju, u čijem sastavu će učestvovati predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva održivog razvoja i turizma i Ministarstva ekonomije, za izradu tenderske dokumentacije za davanje u dugoročni zakup zemljišta u državnoj imovini u cilju izgradnje vetroelektrane na teritoriji opština Budva i Bar.

Milisav Pajević

1...1,0491,0501,051...1,672 Page 1,050 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM