Uređuje se “Durmitorski prsten”

29.08.2018

Durmitor dan — Foto: Nacionalni parkovi Crne Gore

U okviru projekta razvoj panoramskih puteva Crne Gore u toku je uređenje panoramskog puta “Durmitorki prsten“.

Durmitorski prsten, zapravo, kružni put oko Durmitora predstavlja najatraktivniji deo turističke ponude NP “Durmitor”. Dug je 80 km i prolazi kroz srce durmitorskog masiva i predele netaknute prirode.

– Upravo je u završnoj fazi postavljanje turističke signalizacije za koju smatramo da je trebala biti postavljena i ranije pa nam turisti ne bi lutali Durmitorom, takođe ćemo uraditi promotivnu mapu na više stranih jezika, pripremamo audio vodič za kompletnu rutu a urađen je glavni projekat za uređenje 16 lokacija za odmor što uključuje postavljanje klupa, stolova, info tabli i uređenje parking prostora ali sve će se raditi u skladu sa ambijentom i neće se narušavati priroda, kazala je Anka Kujović iz Ministarstva turizma i održivog razvoja za Radio Crne Gore.

Ona je dodala da će deo radova biti završen tokom jeseni a deo naredne godine, u svakom slučaju za sljedeću turističku sezonu imaćemo nešto novo u ponudi panoramskog puta “Durmitorski prsten“.

Master planom razvoja turizma do 2020 godine predviđeno je da se Crna Gora umreži panoramskim putevima, da se poveže turistička ponuda severa i juga u cilju podsticanja rasta turističkog prometa u oblastima koje imaju izuzetne ali još nedovoljno iskorišćene potencijale a povećanje turističkog prometa stimulisaće razvoj poljoprivredne proizvodnje i obezbediti dodatne prihode za lokalno stanovništvo očekuju u Ministarstvu turizma i održivog razvoja.

Milisav Pajević

Predstavljeni izazovi administrativnih kapaciteta u oblasti zaštite životne sredine

29.08.2018

U Beogradu je u ponedeljak održan sastanak Radne grupe za izradu Akcionog plana za razvoj administrativnih kapaciteta koji se izrađuje uz podršku EAS 2 projekta, a zatim 28. avgusta i seminar za zainteresovanu javnost na kome su predstavljene projektne aktivnosti na izradi Akcionog plana za razvoj administrativnih kapaciteta.

Sastanak je otvorila Biljana Filipović Đušić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine.

Predstavljeni su izazovi administrativnih kapaciteta u oblasti zaštite životne sredine, na nacionalnom, pokrajinskom i na lokalnom nivou.

Prisutnima su takođe predstavljeni rezultati institucionalne „GAP“ analize, koja obuhvata trenutno stanje na centralnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, kao i procenu budućih potreba za zapošljavanjem na sva tri nivoa.

Takođe su prikazani i rezultati EU IPA 2014 projekta: „Restruktuiranje i optimizacija javne uprave u Republici Srbiji 2015-2018“, kao i Nacrt institucionalne SWOT analize urađene u okviru nacrta Akcionog plana.

Na sastanku su dogovoreni naredni koraci kako bi nacrt ovog dokument bio uključen u Nacrt revidirane Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27.

Milisav Pajević

ABB solarni invertori na krovovima objekata kompanije “Ikea”

29.08.2018

U nastojanju da pomogne u ispunjavanju rastuće potražnje za energijom širom sveta, uz minimalni negativni uticaj na životnu sredinu, kompanija ABB stvara dodatne vrednosti za svoje kupce svojim fleksibilnim i inovativnim tehnologijama za solarnu energiju. Integracija obnovljivih izvora energije je postala sve važniji element svetske energetske revolucije i ABB Next Level strategije. ABB je omogućio trgovinskom lancu „Ikea“ da ispuni zadate ciljeve u domenu energetske efikasnosti.

ABB je snabdeo trgovinski lanac „Ikea“ sa 20 inovativnih solarnih invertora TRIO-50 za napajnje krovnog solarnog sistema u svojoj vodećoj robnoj kući u Singapuru. Očekuje se da će sistem generisati 1.3 miliona kWh godišnje, što je dovoljno obnovljive energije za napajanje više od 280 domaćinstava. Instalacija solarnih panela započeta je na robnoj kući „Ikea“ u martu 2017. godine, a elektrana je puštena u rad u decembru 2017. godine. Njenom izgradnjom i upotrebom „Ikea“ očekuje smanjenje troškova potrošnje električne energije za 2,4 milion dolara u narednih deset godina.

Nekoliko meseci pre projekta u Singapuru, realizovan je i projekat na robnoj kući „Ikea“ u Beogradu koja se prostire na površini od 35.000 m². Naime, u saradnji sa projektantima i izvođačima, ABB je realizovao isporuku kompletne elektro opreme za snabdevanje objekta „Ikea“ električnom energijom, koja je, pored solarnih invertora, obuhvatala opremu za transformatorsku stanicu 10/0,4 kW, distributivne ormane u samom objektu i šinski razvod. U okviru opreme za transformatorsku stanicu isporučeni su suvi energetski transformatori, za distributivni deo trafostanice i za solarnu elektranu instaliranu na krovu robne kuće, zatim vazduhom izolovano srednjenaponsko postrojenje UniSec, i sertifikovani elektrorazvodni ormani tipa Pro E Power predviđeni za struje do 6300 A.

Raspored solarnih panela i konfiguracija krova robne kuće „Ikea“ u Beogradu opredelila je projektante i investitora za odabir ABB invertora modela TRIO-50, nazivne snage 50kW. Na navedenoj solarnoj elektrani instalirano je ukupno 6 invertorskih jedinica, predviđenih za spoljnju montažu sa zaštitom IP65, koje sadrže svu zaštitnu i prekidačku opremu i na DC i na AC strani, čije su priključne kutije odvojive kako bi se omogućila jednostavnija bilo horizontalna ili vertikalna instalacija, a samo kućište za spoljnu upotrebu omogućava korišćenje u svim vremenskim uslovima. Navedeni invertori su upravo takve konstrukcije da se ne zahteva njihovo otvaranje prilikom instalacije i povezivanja. Samo povezivanje se vrši sa već šemiranom priključnom kutijom na koju se priključuju svi predviđeni stringovi. Integrisane zaštite uključuju i AC i DC rastavne sklopke, u saglasnosti sa međunarodnim standardima, sa različitim opcijama konfigurisanja. Svi električni spojevi (priključci i konektori) imaju mogućnost zaključavanja. ABB invertor model TRIO-50 ima visok stepen efikasnosti (98,3 %) i to u širokom opsegu snaga. Njega karakterišu još i veliki raspon ulaznog napona, topologija koja ne sadrži transformator, kao i izuzetno brzi i precizni MPPT algoritmi za praćenje i unapređenje procesa proizvodnje električne energije u realnom vremenu. Ravne krive efikasnosti osiguravaju visoku efikasnost na svim izlaznim nivoima, obezbeđujući tako konstantne i stabilne performanse na svim nivoima ulaznog napona i izlazne energije, a postoji i mogućnost priključenja eksternih senzora za nadziranje uslova rada.

ABB rešenja vezana za solarne sisteme omogućavaju korporativnim kupcima, poput kompanije „Ikea“, da ostvare finansijsku i operativnu uštedu uz smanjenu emisiju štetnih gasova. Prema „GTM Research“-u, troškovi instalacije komercijalnih krovnih solarnih elektrana u poslednjih pet godina su se smanjili za gotovo 30 %, u najvećoj meri zahvaljujući smanjenju troškova solarnih panela. Upravo se po ugledu na kompaniju „Ikea“, a zahvaljujući brzoj ekonomskoj održivosti solarne energije, ostatak korporativnog sveta u nadolazećim godinama sve više interesuje i priprema za izgradnju krovnih solarnih postrojenja.

Dizajniran da kombinuje vrhunske parametre i cenovnu konkurentnost centralnom invertoru sa prenosivošću i fleksibilnošću ugradnje „string“ invertora, TRIO-50 će i u budućnosti svoju primenu ostvarivati na drugim krovovima trgovinskog lanca „Ikea“.

Četiri decenije iskustva koje ABB ima u razvoju i implementaciji invertora, čija se ponuda solarne elektrane kreće od malih monofaznih invertora, preko trofaznih string centralnih invertora, čini ga svetskim liderom u oblasti solarnih sistema koji proizvode energiju bez štetnih emisija, doprinose ublažavanju klimatskih promena i smanjuju zavisnost od ograničenih konvencionalnih izvora energije.

Njihovu ponudu solarnih invertora možete da pogledate na sledećem linku: https://new.abb.com/power-converters-inverters/solar.

ABB (ABBN: SIX Swiss Ex) je inovativni tehnološki lider u oblasti elektroenergetske opreme, robotike i elektromotornih pogona, industrijske automatizacije i elektroenergetskih mreža koji stoji na usluzi korisnicima iz energetskog sektora, industrije, oblasti infrastrukture i transporta širom sveta. Uz nasleđe od preko 130 godina inovacija, ABB danas ispisuje budućnost industrijske digitalizacije i predvodi energetsku i četvrtu industrijsku revoluciju. Kao glavni partner Formule E, potpuno električne klase FIA moto sporta, ABB pomera granice u cilju podsticanja održive budućnosti e-mobilnosti. ABB posluje u više od 100 zemalja i zapošljava oko 136.000 ljudi. www.abb.com

Za više informacija kontaktirajte ABB u Srbiji:

ABB d.o.o.
Bulevar Peka Dapčevića 13
11000 Beograd
Milan Jevremović
Tel: 011/3094-322
milan.jevremovic@rs.abb.com
www.abb.com

Tekst je prethodno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018.

Visoke kazne za one koji ponesu kamen sa Skijatosa

29.08.2018

island-845759_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Turisti koji odluče da sa Lalarije, prelepe plaže na grčkom ostrvu Skijatos, ponesu kamenčić kao suvenir, platiće i do 1.000 evra kazne.

Vlasti na ostrvu Skijatos želele su da visokim kaznama sačuvaju belutke koje je priroda glačala vekovima, a koje turisti odnose u džepovima i tako ozbiljno narušavaju izgled plaže poznate upravo po tom belom šljunku koji zapljuskuje bistro plavo more.

Geolozi su upozorili da bi kontinuirano odnošenje belutaka sa plaže moglo trajno da je ugrozi, pa su vlasti duž plaže postavile upozorenja posetiocima da je zabranjeno sakupljati kamenčiće sa plaže.

Sajtovi za ljubitelje putovanja i turistički vodiči napominju da je kazna za one koji ignorišu zabranu da belutke odnose kao suvenire od 400 do 1.000 evra.

Međutim, nisu samo turisti krivi za sve manje kamenja na plaži. Mnogo Grka sa Skijatosa koristilo je kamenje s plaže za dekorisanje svojih domova ili za mozaike u dvorištima. Lalariji se može prići samo s mora, a u svetu je čuvena po bleštavo belom kamenju, bistroj tirkiznoj vodi i spektakularnim lukovima stena koje je okružuju.

Izvor: Nacionalna geografija

Norveška rekorder po broju prodatih električnih vozila

29.08.2018

električna-auta — Foto-ilustracija: Pixabay

U Evropi je polovinom ove godine broj električnih automobila dostigao broj od milion, podstaknut rastom prodaje za više od 40 posto, navodi se u izveštaju EV-Volumes, baze podataka o prodaji električnih vozila.

Oko 195.000 električnih vozila prodato je u prvoj polovini 2018. godine na evropskom kontinentu, što je za 42 posto više nego u istom razdoblju prošle godine, prenose agencije.

To uključuje sva električna vozila s baterijama (BEV) i plug-in hibride (PHEV), lična vozila i lakša teretna vozila.

Najviše električnih automobila je u Norveškoj.

Takvim tempom rasta prodaje očekuje se da će ukupno do kraja godine na evropskim putevima biti 1,35 miliona električnih vozila, stoji u izveštaju.

U Norveškoj je prodato 36.500 električnih vozila u prvoj polovini 2018. godine, a očekivanja su da će do kraja godine biti prodato 84.000 vozila, što je 45 posto od ukupne prodaje ličnih automobila i lakših teretnih vozila u toj zemlji. Nemačka bi po pitanju ukupne prodaje mogla preteći Norvešku do kraja 2018. godine.

Evropa je dosegla brojku od milion električnih vozila na svojim putevima otprilike godinu dana nakon Kine, ali ipak prednjači u odnosu na SAD koji će, očekuje se, dostići tu brojku kasnije tokom ove godine.

Milisav Pajević

Zakone Bosne i Hercegovine mora poštovati GIKIL-a d.o.o. Lukavac

29.08.2018

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo juče je na odvojenim sastancima razgovarala sa predstavnicima Uprave GIKIL-a d.o.o. Lukavac i generalnim direktorom Dabašešom Gangulijem, i predstavnicima Sindikata radnika GIKIL-a, o aktualnoj situaciji nakon što je ovo privredno društvo ostalo bez okolišne dozvole.

Predstavnici GIKIL-a d.o.o. Lukavac izvestili su ministarku Đapo da će ovih dana biti potpisan ugovor sa jednom od sertifikovanih konsultantskih kuća za izradu zahteva za izdavanje okolišne dozvole.

Problemi u GIKIL-u nastali su usled neodgovornog odnosa Uprave ovog privrednog društva koje nije poštovalo mere zaštite životne sredine propisane okolišnom dozvolom.

Prema najavi GIKIL-a, u završnoj fazi je instaliranje sistema za kontinuirani monitoring uticaja na životnu sredinu, kao i određene mere za redukovanje emisija otrovnih materija u vodu, vazduh i zemlju, o čemu će biti obaveštene nadležne institucije.

– Nije sporno da su sve nadležne institucije zainteresovane za očuvanje radnih mesta, ali GIKIL je deo velike multinacionalne kompanije koja mora poštovati zakone Bosne i Hercegovine i pokazati društvenu odgovornost, jer naši građani imaju pravo i treba da rade u pristojnim uslovima i žive u zdravom okruženju, rekla je ministarka Edita Đapo.

Kada privredno društvo GIKIL d.o.o. Lukavac ispuni zakonom propisane uslove i u skladu sa njima podnese zahtev za izdavanje okolišne dozvole, Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma će ga odmah dati u proceduru i izjasniti se o istom, saopšteno je iz ovog ministarstva.

Milisav Pajević

Opština Ruma finansira protivgradnu zaštitu

29.08.2018

Opština Ruma je na jučerašnjoj sednici Veća izdvojila i dodatnih 6.000 dinara za mesečnu naknadu protivgradnim strelcima.

Lokalna samouprava se odlučila da novčano stimuliše strelce, kako bi se unapredila funkcionalnost protivgradne zaštite na teritoriji Opštine Ruma.

U rumskoj opštini postoji 12 protivgradnih stanica i u njima je raspoređeno 24-oro strelaca.

Veće je odbornicima Skupštine Opštine Ruma prosledilo predlog da se za direktora JP “Komunalac” imenuje Dragan Panić.

Javnom preduzeću “Vodovod” data je saglasnost za nabavku tri polovna teretna vozila.

Milisav Pajević

EU mora da unapredi zakone vezane za cirkularnu ekonomiju

28.08.2018

Povezivanjem cirkularne ekonomije i bio-ekonoije moglo bi da pospeši efikasnost i da smanji pritisak na prirodne resurse Evrope.

Ovo je stav Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA). Oni su izjavili da politike EU i dalje nisu dobre i dovode do rasipanja hrane, nedovoljnu upotrebu biomase i da je potrebno da se ove oblasti izmene i prilagode izazovima životne sredine, neophodna je inovacija i brži prelazak na održivost.

Novi izveštaj agencije ukazuje na to da politike iz ovih oblasti nisu dobro povezane i smatraju da je potrebno da se one dodatno usklade. Manje predstavljeni aspekti politika uključuju dizajn proizvoda kao i infrastrukture, saradnju između različitih učesnika u proizvodnim lancima i smatraju da bi ove zakone trebalo pospešiti kako bi se smanjio stres na životnu sredinu a ukupni životni ciklus proizvoda se produžio.

Iz agencije kažu da bi proizvodi bazirani na biomaterijalima trebalo da budu osmišljeni tako da maksimiziraju pozitivne strane biorazgradivosti i da bi tehnološke inovacije trebalo iskoristiti na taj način da se utiče na ponašanje potrošača.

Napominje se da je jedna od inovacija koje obećavaju u oblasti cirkularne ekonomije jeste 3D štampanje bioplastike, usevi sa višetrukom upotrebom kao i tretmani biološkog otpada.

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Inspekcije kontrolišu primenu Odluke o uređenju grada Sombora

28.08.2018

Odeljenje inspekcije i komunalne policije grada Sombora podseća na obavezu uređenja, odnosno čišćenja prostora i dela javne površine oko zgrade i ispred dvorišnih ograda.

U Odluci o uređenju grada Sombora navodi se da se o prostoru oko zgrade, delu javne površine i ispred dvorišnih ograda staraju: vlasnik, odnosno korisnik porodične stambene zgrade ili stana; vlasnik, odnosno korisnik stambene zgrade ili organ koji upravlja zgradom; vlasnik odnosno korisnik poslovne zgrade, preduzeća, ustanove, organi i organizacije.

Prema odredbama Odluke o uređenju grada Sombora pod čišćenjem prostora i dela javne površine oko zgrade i ispred dvorišnih ograda smatra se košenje trave, čišćenje i sakupljanje nanetog otpadnog materijala i slične radnje.

Očišćeni otpadni materijal vlasnici (korisnici) bi trebalo da na odgovarajući način odlože u posude za otpatke i džakove.

Nadzor nad sprovođenjem Odluke o uređenju grada vrši Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave grada Sombora.

U slučaju nepoštovanja navedene odluke nadležni komunalni inspektor i komunalni policajac preduzeće propisane mere.

Milisav Pajević

Kipar: Povratak kornjača sa ivice istrebljenja

28.08.2018

night-387223_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U prvoj polovini 20. veka krivolovci su morske kornjače nastanjene na mediteranskom ostrvu Kipru doveli na ivicu opstanka. Ipak, pored negativnih likova, svaka priča obično ima i svoje heroje. U ovoj o kiparskim vodenim stvorenjima, to su konzervacionisti.

Andreas Demetropulos pokrenuo je program za konzervaciju kornjača pod okriljem Odeljenja za ribarska i pomorska istraživanja. Rezultate programa sam opisuje kao spektakularne.

Zahvaljujući istrajnim naporima ljubitelja životinja, broj gnezda na ostrvskim plažama porastao je sa 300, koliko ih je bilo sedamdesetih godina prošlog stoleća, na oko 1100 koliko ih ima danas.

Konzervacionisti su gmizavce štitili od njihovih glavnih predatora – lisica – ali i od radoznalih meštana i turista na dve ključne plaže na zapadu i severozapadu Kipra, zahvaljujući zakonu donesenom 1989. godine. Obučili su lokalne stanovnike kako da čuvaju kornjače od lisica i uputili na nadležne u slučaju da zapaze povređenu jedinku. Oni su bili njihovi glavni saborci u misiji konzervacije morskih rođaka Leonarda, Rafaela, Mikelanđela i Donatela (nindža kornjače, prim. aut).

Skok je od posebnog značaja za zelene morske kornjače s obzirom na to da one svoja jaja polažu u tek dve zemlje. Prema morskom biologu Miruli Hadzikristoforou, na Kipru se naseljava od 200 do 300 kornjača ove vrste, dok je onih morskih dvostruko više.

Gmizavci sa oklopom poseduju ukorenjen “biološki GPS” koji ih navigava da jaja ležu na istim plažama kao i njihovi preci hiljadama godina ranije. Iako su na našoj planeti prisutni 200 miliona godina, na Mediteranu su se skućili tek pre oko 10 hiljada godina, naglašava Hadzikristoforou.

Jelena Kozbašić

Više od 40 slučajeva krivolova prepelica

28.08.2018

Krivolov uz korišćenje elektronskih vabilica za prepelice ne jenjava. Od 1. avgusta, kada je počela letnja lovna sezona, pronađeno je više od 40 slučajeva krivolova prepelica uz korišćenje ovih nelegalnih sredstava za masovno uništavanje divljači, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Samo tokom vikenda koji je za nama zabeleženi su slučajevi krivolova kod Požarevca, Inđije, Surčina, Obrenovca i Vladimiraca.

U svim slučajevima su korišćene elektronske vabilice koje sa polja emituju oglašavanje prepelica i zovu ih u sigurnu smrt.

U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kažu da bi problem bio lako rešen kada koza ne bi čuvala kupus. Nakaradni Zakon o divljači i lovstvu uređuje ovu oblast tako da lovci sami od sebe štite divljač.

U praksi to se svodi na dobru volju pojedinaca. Takođe, šumarsko-lovna inspekcija nije zainteresovana za sprečavanje krivolova ptica što se evidentno vidi iz katastrofalne situacije koju zatičemo na terenu svakog dana.

Predviđene kazne za ovakav vid prestupa su od šest meseci do tri godine zatvora, dok se lovačka udruženja mogu teretiti za privredni prestup

Milisav Pajević

Stigli komentari Evropske komisije na 1. nacrt Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27

28.08.2018

Zajednički sastanak Pregovaračke grupe 27 i sektorskih radnih grupa, na kome je diskutovano o komentarima Evropske komisije na 1. nacrt Pregovaračke pozicije koji im je poslat na prve neformalne konsultacije, održan je u Beogradu.

Na sastanku je, takođe, usvojen Plan aktivnosti Pregovaračke grupe 27 za period do decembra ove godine.

Sastanak je održan uz podršku ENVAP projekta. Sastanak je otvorila Biljana Filipović Đušić, zamenik predsednika Pregovaračke grupe 27, naglasivši da su glavni komentari Evropske komisije na 1. nacrt Pregovaračke pozicije pristigli 30. jula i da je cilj sastanka planiranje aktivnosti za naredni period i dogovor oko potencijalnog roka predaje 2. nacrta Pregovaračke pozicije na neformalne konsultacije.

Prisutnima se zatim obratila prof. dr Tanja Miščević ističući da je Evropska komisija pozitivno ocenila Nacrt Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27.

Takođe je dala instrukcije kako revidirati Pregovaračku poziciju u skladu sa horizontalnim komentarima Evropske komisije.

U nastavku razgovora, predsednik Pregovaračke grupe 27, Ivan Karić, istakao je potrebu unapređenja Pregovaračke pozicije u skladu sa pristiglim komentarima ali i novim informacijama. Takođe je istakao najbitnije rokove, kako bi revidirana pozicija bila dostavljena Evropskoj komisiji krajem decembra.

Na samom kraju sastanka, Sandra Milićević Sperlić, sekretar Pregovaračke grupe 27, predstavila je komentare Evropske komisije po sektorima i detaljan Plan aktivnosti za naredni period.

Milisav Pajević

Od naplate ekoloških taksi prihod blizu 13,3 milijardi dinara

28.08.2018

Na osnovu principa “zagađivač plaća” i “korisnik plaća”, srpska preduzeća su uplatila u budžet u prošloj godini na ime ekološke takse skoro 10 milijardi dinara, izjavio je direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.

Uzimajući u obzir i ostale ekološke takse, ukupni prihodi od taksi (republičkog budžeta, budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Autonomne Pokrajine Vojvodine i budžetskih fondova za životnu sredinu lokalnih samouprava) iznosili su 13,3 milijardi dinara.

– Ono što možemo sa sigurnošću da kažemo je da broj kompanija koje plaćaju ekološku taksu permanentno raste. Sa merama koje smo preduzeli više nijedna kompanija neće biti u mogućnosti da sakrije svoje podatke, Agencija za zaštitu životne sredine u prethodnih nekoliko godina implementirala je najnovije softversko rešenje koje smo sa druge strane propratili pravnom regulativom, i to je dalo dramatične rezultate. Uspeli smo da broj izveštaja koje dobijamo godišnje povećamo za oko 2.000, a time i prihod od ekološke takse, naglasio je Radović.

Više od 20.000 kompanija u Srbiji je inače u obavezi da plaća eko taksu, a ta cifra se menja iz godine u godinu.

Milisav Pajević

NIS isplatio dividendu akcionarima

28.08.2018

Kompanija NIS juče je šestu godinu zaredom, isplatila dividendu svojim akcionarima, i u te svrhe je izdvojeno 6.948.003.644 dinara, što je 73 odsto više od iznosa isplaćenog na ime dividende prošle godine.

U skladu sa odlukom Skupštine akcionara NIS-a održane 21. juna akcionarima će na ime dividende biti isplaćeno 25 odsto neto dobiti Društva koja je u 2017. godini iznosila 27.790.460.000 dinara.

Pravo na isplatu dividende imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti kao vlasnici akcija na Dan akcionara Desete redovne sednice Skupštine akcionara NIS-a, odnosno 11. juna 2018. godine.

Građanima Srbije koji poseduju akcije NIS-a isplaćeno je 36,22 dinara po akciji, što je iznos koji se dobije kada se od bruto vrednosti dividende po akciji (42,61 dinara) odbije porez od 15 odsto koji je NIS dužan da obračuna i uplati za ove akcionare pri isplati dividendi. Isplata manjinskim akcionarima obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti, na račune koje koriste za trgovanje akcijama ili na račune koje su dostavili prilikom prijavljivanja za besplatne akcije.

Na Dan akcionara NIS je imao 2.099.432 akcionara. Kompanija „Gasprom njeft“ je vlasnik 56,15% akcijskog kapitala NIS-a, dok 29,87% akcija poseduje Republika Srbija. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima. Republici Srbiji će na ime dividende iz dobiti za 2017. godinu u budžet biti uplaćeno 2.075.622.325 dinara, a Republika Srbija ostvaruje i prihod na osnovu poreza koji se uplaćuje prilikom isplate dividende akcionarima.

– Jedan od osnovnih ciljeva Strategije razvoja NIS-a do 2025. godine je stvaranje novih vrednosti za akcionare, naše zaposlene i zajednicu u kojoj poslujemo. Pozitivni finansijski rezultati u 2017. godini omogućili su nam da akcionarima isplatimo značajno veći novčani iznos na ime dividende nego godinu dana ranije. U ovoj godini fokusirani smo na razvoj strateških projekata NIS-a kojima postavljamo temelje daljeg razvoja i obezbeđujemo profitabilnost kako bismo i u izazovnim vremenima za energetski sektor ostali siguran izvor prihoda za sve naše akcionare, izjavio je povodom isplate dividende Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Milisav Pajević

Fudbal, košarka i reciklaža: Slučaj Najki (Nike)

28.08.2018

countryside-1846093_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Najprepoznatljiviji sportski brend današnjice sa autentičnim i na svim meridijanima poznatim simbolom (tzv. Swoosh) nastao je 1964. godine kada su firmu osnovali Bil Bouerman i Filip Najt iz Oregona gde je i današnje sedište ove kompanije.

Zanimljivo je da je sam simbol osmislila studentkinja Portland Univerziteta Karolin Dejvidson za svega 35 dolara. Verovatno ni sanjala nije da je tog momenta stvorila kompaniju čija se današnja vrednost procenjuje na preko sto milijardi dolara.

Brend je sadašnje ime dobio 1972. godine po grčkoj boginji pobede – Niki i od tog momenta Najki (Nike) postaje svojevrsni statusni simbol.

Najki je došao do tog stadijuma da će uvek imati kupce pa čak i ako više nikada ne napravi reklamu. Posle kampanje Just Do It, okončane karijere najveće košarkaške ikone svih vremena Majkla Džordana i nakon besciljnog trčanja Foresta Gampa u kultnom ostvarenju Toma Henksa, sve što je potrebno jeste održavati nivo i boriti se sa drugim brendovima u broju sklopljenih sponzorstava. Svako dete od Masačusetsa do Kanbere bi na sam pomen Najkija dodao samo – Just Do It, kao što bi svaki “milenijalac” pomislio na veoma popularne, supkulturne Air Max patike. To je rezultat globalne popularnosti ovog brenda.

Osam plastičnih flaša – jedan dres

Sve je počelo neposredno pre održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoj Africi 2010. godine. U februaru te godine Najki je objavio da će sve reprezentacije koje sponzoriše (a koje učestvuju na ovom SP) nositi dresove u potpunosti napravljene od recikliranog poliestera. Konkretno, svaki dres će biti napravljen od najviše 8 recikliranih plastičnih flaša.

Globalna medijska kampanja i promocija ovih dresova (na kojoj je Srbiju, koju je tada sponzorisao Najki, predstavljao tadašnji kapiten Nenad Milijaš) započeta je u Londonu, u Battersea Power Station. U tom momentu, to je bila revolucija. Najki je pokrenuo kampanju koje se niko pre nije setio pa se ova vest munjevito širila planetom.

Najkijevi dobavljači su snabdevali kompaniju plastičnim flašama sa japanskih i tajvanskih deponija. One su se kasnije topile i od njih se dobijalo predivo kao sirovina za izradu dresova. Time je Najki počeo da reciklira i ukazuje na značaj očuvanja životne sredine, dok se u pozadini krila izvanredna materijalna korist. Iako su ulaganja bila relativno mala, profit na kraju te 2010. godine nije bio proporcionalan uloženim sredstvima. Štaviše, prema finansijskom izveštaju za 2010. godinu navodi se da je narudžbina Najkijevih proizvoda za period jun-novembar 2010. porasla za 7% (ukupno na 10,8 milijardi dolara) u odnosu na isti period 2009. godine. Ako uzmemo u obzir da je prosečna cena ovog dresa bila 70 dolara i popularnost kupovine istih tokom trajanja SP i kada odbijemo sve troškove od utrošene energije, preko sirovina, do same isplate zarada radnicima, uvidećemo da je profit nesumnjiv i izrazito visok.

Šta smo dobili?

Najki je ovom kampanjom, koja je poput požara buknula u svim svetskim medijima (New York Times, Time, The Guardian), koliko-toliko stišao brojne kritike (izrabljivanje dece, prekovremeni rad, niske zarade u fabrikama širom jugoistočne Azije) i predstavio se kao kompanija koja ipak brine o zaštiti životne sredine. Pompezni početak kampanje u Londonu sa svetskim superzvezdama koje su javno pohvalile Najki zbog akcije je samo pojačao tu sliku. S druge strane, smanjena su ulaganja kao i potrošnja energije, pokazana je društvena odgovornost na delu, dok profit nije stagnirao, naprotiv, statistički je rastao. Time su ispunjene dve stvari – iza reči odgovornih iz ove kompanije kako su ovo „zahtevali potrošači“ krije se inovacija kojom se, istini za volju, čini dobro delo za životnu sredinu ali i kojom se ostvaruje finansijska dobit za samu kompaniju. Drugim rečima, ostvarena je win-win situacija (manja ulaganja u proizvodnju – veći profit).

Najkijeva održiva revolucija

Najki je pokrenuo revoluciju, prepoznao kretanje trendova u pravcu održivog razvoja i sa time nastavlja i danas. Tako je 2015. godine od istog materijala, sačinjenog od 18 plastičnih flaša kreirao prvi, specijalizovani dres za žensku fudbalsku reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država. Preuzevši ekskluzivno pravo osmogodišnjeg sponzorstva nad NBA ligom od Adidasa 2015. godine (koje je počelo sa važenjem 2017/2018. godine) Najki je dobio još jednu važnu „marketinšku bitku“ sa najvećim takmacem. Tradiciju započetu 2015. godine nastavlja i danas budući da će kompletni košarkaški dresovi biti izrađeni od recikliranog poliestera dobijenog od svega 20 plastičnih flaša. Uzimajući u obzir popularnost ovog sporta u SAD (pa i u samom svetu), jasno je da profit od prodaje dresova neće izostati.

Kompanija se može pohvaliti činjenicom da nijedna industrija u svetu ne koristi više recikliranog poliestera od Najkija. Oni ističu da je zapravo 75% njihovih proizvoda sastavljeno od recikliranog materijala. Ponosni su i na dva svoja održiva projekta.

Prvi je Nike Grind Project koji se zasniva na konceptu nultog otpada (zero waste), odnosno, da se nijedan materijal ne baca. Tako je ova kompanija od brojnih ostataka u proizvodnji – pene, kože, gume, tekstila, fibera itd, stvorila materijal od kojih se prave podloge za različita igrališta, terene, teretane. Od 1992. kada je ovaj projekat pokrenut, do danas, razvijeno je preko 10 hiljada projekata koji kroz različite varijante terena i sportskih podloga zajedno pokrivaju preko milijardu kvadratnih kilometara.

Drugi je Nike Flyknit lansiran 2012. godine. Zahvaljujući tom projektu, proizvodnja otpada je smanjena za 60% u odnosu na raniji način proizvodnje. Konkretno, otpad je smanjen za 3,5 milijardi kilograma, što je jednako težini 2,5 miliona standardnih košarkaških lopti. Počevši od 2010. godine i pionirskog projekta sa proizvodnjom dresova od recikliranog poliestera, Najki je do danas izdvojio 182 miliona plastičnih flaša sa raznih deponija i pretvorio ih u sportsku opremu. To je količina plastike dovoljna da se pokrije više od 300 fudbalskih terena.

Prepoznatljivi simbol Najkija osmislila je za samo 35 dolara jedna studentkinja

Sedamdeset pet odsto Najkijevih proizvoda je od recikliranih materijala

Kompanija je do danas pretvorila 182 miliona plastičnih flaša u sportsku opremu

Sve ovo je vidno istaknuto na njihovom veb sajtu, a njihova zastupljenost širom sveta jasno govori o snazi brenda i samog marketinga. Prepoznatljivost, finansijska privlačnost, dizajn i inovacije su glavne karakteristike i vrednosti Najkija. Barselona, Čelsi, Atletiko Madrid, PSŽ, Roma, Herta, Lajpcig, fudbalske reprezentacije Brazila, Engleske, Francuske, Holandije, Portugala, sponzorstvo u NFL-u, NBA, Rodžer Federer, Nejmar, Kenenisa Bekele, Mo Farah, Manu Đinobili… Spisak sponzorstava je predugačak što jasno govori o snazi Najkija.

Radomir Jovanović

Izvor: CMJP

Gasprom postavio svetski rekord po brzini izgradnje gasovoda

28.08.2018

Ruska kompanija “Gasprom” je postavila svetski rekord po brzini izgradnje gasovoda u okviru “Turskog toka“.

– U okviru realizacije projekta “Turski tok” brod “Pionirski duh” je postavio novi svetski rekord po povlačenju cevi gasovoda po morskom dnu — 6,27 kilometara dnevno, navodi se u saopštenju pres-službe Gasproma.

Projekat “Turski tok” podrazumeva izgradnju gasovoda koji se sastoji iz dva kraka, kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara.

Prvi krak je predviđen za isporučivanje gasa turskim potrošačima, a počeće da radi tokom ove godine. Drugi krak je namenjen za snabdevanje zemalja južne i jugoistočne Evrope, a njegovo puštanje u rad planirano je za 2019. godinu.

Milisav Pajević

Izvor: Energetika.ba / Sputnik

1...1,0461,0471,048...1,678 Page 1,047 of 1,678

Osam plastičnih flaša – jedan dres

Najkijeva održiva revolucija

Prepoznatljivi simbol Najkija osmislila je za samo 35 dolara jedna studentkinja

Sedamdeset pet odsto Najkijevih proizvoda je od recikliranih materijala

Kompanija je do danas pretvorila 182 miliona plastičnih flaša u sportsku opremu

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM