Aleksandar Antić: Srbija će ponovo aktivirati projekat “Kolubara B”

31.08.2018

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da će država Srbija ponovo aktivirati projekat “Kolubara B” i izgradnju nove termoelektrane snage oko 350 megavata.

Antić je rekao da je na sednici Vlade Srbije formirana Radna grupa koja će upravljati projektom “Kolubara B”.

– Već od sledeće nedelje počinjemo posvećeno da radimo kako bi smo taj projekat, koji je započet pre nekoliko decenija u Kaleniću, probali da “vratimo u život” i izgradimo novu termoelektranu, rekao je Aleksandar Antić u Obrenovcu, gde je završen remont Bloka A4.

Ministar Antić je izrazio uverenje da bi izgradnja termoelektrane obezbedila dugoročnu stabilnost našeg energetskog sistema.

Milisav Pajević

Kontrola emisija zagađujućih materija u ArcelorMittal u Zenici

31.08.2018

Prema obavezi iz okolišne dozvole izdate 3. aprila 2017. godine privrednom društvu ArcelorMittal d.o.o. Zenica, juče je Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma zajedno sa Federalnom upravom za inspekcijske poslove posetilo ovu kompaniju sa ciljem utvrđivanja stanja realizacije mera smanjenja emisija zagađujućih materija u životnu sredinu propisanih okolišnom dozvolom.

Status realizacije pojedinih mera iz okolišne dozvole je sljedeći:- Realizacija mera 1.2.1. i 1.3.1. koje se odnose na izmeštanje sistema za kontinuirani monitoring emisija u vazduh u pogonu Koksara i Aglomeracija je u toku i navedene mere će biti realizovane u oktobru 2018. za Koksaru i novembru 2018. za Aglomeraciju.

Realizacija ove dve mere je direktno povezana sa realizacijom projekta nadogradnje CEMS (Sistema za kontinuirani monitoring emisija u vazduh) i ugradnje novih sistema u ArcelorMittal Zenica, kao i zamena DAHS-a (Data Acquisition and Handling System) u skladu sa zahtevima standarda BAS EN 14181 i BAS EN 1525.

Ovaj projekat je od strateškog značaja za ArcelorMittal Zenicu i znači zamenu svih starih sistema koji su ugrađeni 2009. godine i značajno unapređenje kvaliteta podataka kontrole emisija sa izvora, a takođe i usklađenost sa zakonskom regulativom. Ugovor je potpisan sa renomiranom austrijskom kompanijom SICK GmbH. Očekuje se da će ukupna vrednost projekta iznositi između 1,63 i 1,82 miliona KM.

Detaljan Izveštaj o statusu realizacije predloženih mera, tehnologija i drugih tehnika za smanjenje emisija iz postrojenja ArcelorMittal Zenica, prema obavezi iz okolišne dozvole, biće dostavljen Gradskoj upravi Zenice.

Milisav Pajević

Skoro polovina škola u svetu bez vode za piće

30.08.2018

Skoro polovina škola u svetu nema pitku vodu i adekvatne sanitarne uslove boravka za milione dece koja su izložena različitim rizicima po zdravlje i život.

Eksperti Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Fondacije Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) objavili su izveštaj u kojem se navodi kako se blizu 900 miliona dece u školama suočava s nedostatkom osnovnih higijenskih uslova.

Predstavnik WHO-a i vođa projekta Rik Džonston upozorio je da kvalalitetan obrazovni program mora uključivati i adekvatne uslove boravka dece u školama. On takođe upozorava da nedostatak čiste vode i sanitarnih objekata može uzrokovati dehidraciju, bolest, pa čak i smrt.

Skoro trećina osnovnih i srednjih škola nema sigurno i pouzdano snabdevanje pitkom vodom. U izveštaju se još navodi i kako skoro 20 odsto škola uopšte nema pitku vodu. Nešto više od trećine škola nema odgovarajuće sanitarne čvorove, a svaka peta osnovna i svaka osma srednja škola nema nikakvih sanitarnih prostora.

Svaka druga škola na svetu nema odgovarajuće uslove za pranje ruku, koji su neophodni za sprečavanje širenja infekcija i bolesti. Najgora situacija je u Subsaharskoj Africi, istočnoj i jugoistočnoj Aziji.

Međutim, stručnjaci su optimistični, a situacija se može brzo poboljšati ako svetski lideri problem vode i sanitarija postave kao jedan od prioriteta.

“S političkom voljom, stvarno je moguće isporučiti dobre usluge”, poručio je Džonston.

Izvor: Anadolija

U Banatskom Brestovcu realizuje se projekat „Ne lomi, trebaće ti!“

30.08.2018

Postavljanjem kanti za smeće na više lokacija u Banatskom Brestovcu otpočela je realizacija projekta „Ne lomi, trebaće ti!“.

Projekat ima za cilj obrazovanje u oblasti ekologije i sprečavanje lomljenja i uništavanja kanti za otpad, a realizuje ga Omladinskog udruženje Banatski Brestovac.

Na kantama su postavljene table na kojima je ispisana poruka „Ne lomi, trebaće ti!“.

Veliki broj kanti za otpad svake godine se uništava i polomi, kako u Banatskom Brestovcu, tako i na teritoriji celog grada Pančeva.

Na ovaj način članovi Omladinskog udruženja žele da skrenu pažnju neodgovornim sugrađanima da ne lome kante.

– S obzirom na to da veliki broj kanti bude polomljen na godišnjem nivou u Banatskom Brestovcu i na celoj teritoriji grada Pančeva, na ovaj način želimo da skrenemo pažnju nemarnim građanima da ne lome kante koje služe za otpad. Uz pomoć JKP „Kombrest“ kante su postavljene i u narednom periodu JKP „Kombrest“ će voditi računa o njima i redovno ih održavati. Nas u narednom periodu očekuje i edukacija mladih na temu ekologije i realizovanje sličnih projekata. Zahvaljujemo se svima koji su nas podržali i verujemo da će tako biti i u budućnosti, rekao je Miloš Janković, predsednik Omladinskog udruženje Banatski Brestovac.

U narednom periodu nastaviće se realizacija projekta koja obuhvata edukativne tribine o ekologiji.

Projekat je sufinansirao Grad Pančevo.

Milisav Pajević

Bez zagađenja vazduha u Narodnoj biblioteci Srbije

30.08.2018

Ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije Vladan Vukosavljević izjavio je danas na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture i informisanja da Narodna biblioteka Srbije neće raditi dok nadležni ne daju odobrenje nakon bezbednosnih provera.

Da bi biblioteka nesmetano mogla da nastavi da radi potrebno je, osim stanja vazduha u prostoru, utvrditi i stanje sistema nakon akcidenta, objasnio je Vukosavljević.

Novinarima su podeljeni izveštaj privatne firme Empex od 22. aprila 2018. godine o proveri instalacija u Narodnoj biblioteci Srbije i prethodni inspekcijski pregled MUP-a u ovoj ustanovi iz 2015. godine.

Vukosavljević je istakao da ništa nije ukazivalo da postoje problemi u sistemu do trenutka tragedije, ukazavši na to da je celokupna dokumentacija u formalnom smislu ispravna i da su kontrole i inspekcijski nadzori sprovođeni po propisima.

Prema našem shvatanju stvari sistem protivpožarne zaštite, programska dokumenta i način angažovanja stručnih lica i preduzeća funkcionišu kako je zamišljeno, rekao je Vukosavljević.

On je istakao da će istraga koja se vodi vrlo precizno dati konačnu reč o tome kako se nesreća dogodila.

Upravnik Narodne bliblioteke Srbije Laslo Blašković izrazio je saučešće porodicama dvojice poginulih radnika Empex, firme koja je održavala protivpožarne sisteme u toj ustanovi.

Blašković je rekao da je NBS dobila informaciju o tome da će je posetiti protivpožarna inspekcija i da je zbog toga u vanrednu kontrolu pozvana firma Empex, koja četiri godine kontroliše protivpožarne sisteme.

Stvar je trebalo da bude rutinska. Biblioteka je dobila informaciju da će je posetiti protivpožarna inspekcija i u sklopu priprema za dolazak pozvana je firma Empex u vanrednu kontrolu. Nije bilo nikakve havarije i ništa nije ukazivalo na to da bi nesreća mogla da se desi, naveo je Blašković.

Milisav Pajević

U Španiji ima više svinja, nego ljudi: Zašto je to problem za životnu sredinu?

30.08.2018

piglets-2736051_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ćao svima! Kako ste?

Ministarstvo za zaštitu životne sredine u Španiji obelodanilo je da je ljudska populacija u njihovoj zemlji brojčano nadjačana – svinjskom. Procene ministarstva pokazale su da u državi ima 50 miliona svinja, što je 3 i po miliona više nego ljudi.

Od 2013. godine zabeležen je rast ovih životinja za oko 9 miliona. Sa njihovom populacijom, rastu i brige o uticaju koji na prirodno okruženje imaju fabrike koje su tokom prethodne godine proizvele 4 miliona svinjskih prerađevina i zaradile 6 milijardi evra.

Svinje su najbrojnija kategorija stoke na evropskom tržištu, te su ključni faktor koji čini stočarstvo četvrtim na listi najvećih emitera gasova staklene bašte. Prva tri mesta zauzimaju saobraćaj, proizvodnja struje i industrija.

Ekspanzija ove privredne grane dovela je u opasnost španska prirodna bogatstva.

Uzgajanje svinja zahteva i ogromne količine vode što produbljuje problem koji one predstavljaju za prirodu Španije zato što je ova zemlja često pogođena sušama. Svakoj pojedinačnoj jedinki na dnevnom nivou potrebno je 15 litara vode. Mesna proizvodnja crpi količinski više vodnih resursa u odnosu na gradove Saragosu, Sevilju i Alikante zajedno.

Povrh toga, nitrati iz životinjskog otpada zagađuju podzemne vode.

Španci godišnje pojedu oko 21 kilogram svinjetine, a divljenje nacije prema ovim papkarima traje od davnina. Još su se Rimljani oduševljevali španskom šunkom, a svinje su uživale posebnu zaštitu i pod Gotima. Kada su Muslimani zavladali velikim delovima Iberijskog poluostrva, jedenje svinjetine postalo je simbol otpora hrišćana prema osvajačima čija je kultura to zabranjivala. Pod španskom inkvizicijom, javno konzumiranje svinjskog mesa postalo je svojevrsni test vere za jevreje i muslimane koji su silom prevedeni u hrišćanstvo.

Situacija u Danskoj je još kritičnija – na svakih 100 ljudi dolazi 215 svinja. Nije čudno da je reč o državi poznatoj po slanini visokog kvaliteta.

Pozić,

Jelena Kozbašić

Beograd podstiče razvoj pčelarstva

30.08.2018

Sekretar za privredu Beograda Milinko Veličković potpisao je danas u zgradi Gradske uprave ugovore o dodeli finansijskih sredstava u oblasti pčelarstva sa 347 korisnika.

Subvencije se dodeljuju za podršku i podsticaje u pčelarstvu, za nabavku košnica i opreme za proizvodnju meda, a za ovu namenu opredeljeno je blizu 20 miliona dinara.

– Na ovaj konkurs pristiglo je 418 prijava, tako da je 80 odsto korisnika i dobilo podsticajna sredstva. Uslovi konkursa nisu bili teški, neophodno je bilo da je registrovano porodično poljoprivredno gazdinstvo, a prednost su imali oni koji se bave organskom proizvodnjom, kao i podnosioci prijava mlađi od 40 godina, naglasio je Veličković i dodao da je ove godine subvenciju dobio i jedini prijavljeni korisnik koji se bavi organskom proizvodnjom meda.

On je podsetio da se podsticaji u pčelarstvu dodeljuju od 2015. godine kada je ovu subvenciju dobilo 68 korisnika u iznosu od blizu dva miliona dinara, 2016. godine taj iznos bio je povećan na šest miliona dinara, 2017. na blizu osam miliona dinara, dok je za ovu godinu obezbeđeno 20 miliona dinara.

– Nadam se da ćemo naredne godine nastaviti sa trendom rasta subvencija, kazao je Veličković.

Kako je naveo, Grad Beograd je u ovoj godini za podsticaje u poljoprivredi budžetom predvideo 180 miliona dinara za četiri javna poziva. Do sada su završeni javni pozivi za nabavku mehanizacije, stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

Događaju je prisustvovao i rukovodilac Sektora za razvoj poljoprivrede i podsticaje Savo Pavičić.

Milisav Pajević

Dogovoren nastavak saradnje na realizaciji Povelje „za čist Lim i Drinu“

30.08.2018

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan učestvovao je juče na 9. zajedničkoj sednici Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske, u Trebinju.

Pre samog početka sednice održani su sastanci resornih ministara.

Tom prilikom ministar Trivan razgovarao je sa potpredsednicom Vlade Republike Srpske i ministarkom za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Srebrenkom Golić o najznačajnijim pitanjima saradnje u oblasti zaštite životne sredine.

Na samoj sednici dogovoren je nastavak saradnje na realizaciji Povelje „za čist Lim i Drinu“, koja je rezultat pokrenutih aktivnosti u proteklom periodu.

Pomenute aktivnosti podrazumevaju intenziviranje prekogranične saradnje relevantnih opština Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, odnosno razmatranje mogućnosti za dobijanje sredstava pristupnih fondova Evropske unije. Takođe je dogovoren i nastavak zajedničkih aktivnosti na uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere „Donji tok i ušće rijeke Drine“.

Resorna ministarstva nastaviće razmenu informacija i iskustava u oblasti institucionalnog organizovanja i finansiranja zaštite životne sredine.

Ministar Trivan i ministarka Golić, u decembru prošle godine u Beogradu, dogovorili su zajedničke inicijative i akcije kroz saradnju dva ministarstva, u cilju unapređenja zaštite životne sredine, kao i unapređenja regionalne saradnje.

Milisav Pajević

Vlada Federacije BiH uređuje upravljanje šumskim ekosistemima

30.08.2018

Vlada Federacije BiH je utvrdila Nacrt zakona o reprodukcionom materijalu šumskog i ukrasnog drveća i grmlja, koji propisuje način proizvodnje, stavljanja na tržište i uvoz kvalitetnog i staništu prilagođenog reprodukcionog materijala s ciljem omogućavanja održivog i optimalnog upravljanja šumskim ekosistemima i njihovog obnavljanja u skladu sa načelima zaštite šumskih genetičkih izvora i životne sredine.

Federalna vlada dala je i saglasnost na Plan poslovanja JP Autoceste FBiH d.o.o. Mostar za period 2018. – 2020. godina, koji određuje temeljne strateške ciljeve kako bi, realizacijom poslovne aktivnosti, bili postignuti najbolji rezultati u infrastrukturnoj izgradnji, upravljanju i održavanju autoputeva i brzih drumova.

Milisav Pajević

Usvojen zaključak o izgradnji dve hidroelektrane – “Foča” i “Paunci”

30.08.2018

Vlada Republike Srpske i Vlada Republike Srbije održale su juče u Trebinju 9. zajedničku sednicu na kojoj je usvojen i zaključak u kojem stoji da će prvi zajednički projekti Srpske i Srbije u energetici biti izgradnja dve hidroelektrane – “Foča” i “Paunci“, ukupne instalisane snage 90 megavata, vrednosti 200 miliona evra.

Memorandum o saradnji vlada Srpske i Srbije u oblasti energetike potpisali su ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić i ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić.

Ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović potpisale su memorandume o međusobnom priznavanju “velikih licenci” i o razmeni iskustava u oblasti izdavanja e-građevinskih dozvola.

Milisav Pajević

“Nacionalni parkovi Crne Gore” brinu o Ulcinjskoj solani

30.08.2018

flamingosi_solana_9_maj_2018 — Foto: JP „Nacionalni parkovi Crne Gore“

Javnom preduzeću Nacionalni parkovi Crne Gore produžava se Ugovor o zakupu Ulcinjske solane na još jednu godinu, počev od 24. avgusta ove godine.

Cilj uzimanja u zakup imovine Solane je nastavak aktivnosti na zaštiti i unapređivanju uspostavljenog ekosistema u zakupljenom području, obezbeđivanju fizičke i tehničke zaštite imovine i sprečavanju vršenja protivpravnih radnji.

Stečajni upravnik u stečajnom dužniku AD Solana „Bajo Sekulić“ – Ulcinj u stečaju, na osnovu člana 22. Zakona o insolventnosti privrednih društava, odlučujući o produženju ugovora o zakupu, zaključenog između stečajnog dužnika i Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore, doneo je Odluku kojom se aneksira Ugovor o zakupu od 23.08.2016. godine na način što se ugovoreni rok zakup produžava na još godinu dana, počev od 24.08.2018.godine.

JPNPCG je obavestilo sud i stečajnog upravnika da je zainteresovano za nastavak zakupa, a u svrhu već započetih aktivnosti koje se odnose na održavanje i unapređivanje uspostavljenog ekosistema u zakupljenom području.

Odlukom Vlade Crne Gore, Javnom preduzeću za nacionalne parkove Crne Gore, 24. avgusta 2015. godine, poverena realizacija aktivnosti u cilju zaštite bogatog biljnog i životinjskog sveta ulcinjske solane. S tim u vezi, formirano je Savetodavno telo za zaštitu Solane sastavljeno od predstavnika najznačajnijh subjekata nadležnih za zaštitu biodiverziteta, te pripremljeni jednogodišnji Programi rada za Solanu.

Od najznačajnijih aktivnosti, izdvajamo održavanje vodnog režima na solanskim bazenima. JPNPCG je prošle godine uz pomoć Vlade Crne Gore i Ministarstva održivog razvoja i turizma rešilo problem popravke postojeće pumpe i nabavku nove.

U ovom periodu kao ključan izazov u upravljanju vodnim režimom izdvaja se sanacija narušenih nasipa i bentova za čiju rekonstrukciju su neophodna značajna finansijska sredstva. U tom pravcu JPNPCG je uputilo društveno odgovornim subjektima zahtev za sponzorstvo u cilju nabavke ili iznajmljivanja bagera za potrebe sanacije narušenih bentova i nasipa.

JPNPCG redovno vrši mesečni monitoring karakterističnih ptica imajući u vidu da je Ulcinjska solana prepoznata po bogatstvu ptičjeg sveta sa oko 250 registrovanih vrsta ptica. S tim u vezi, posebno izdvajamo monitoring flamingosa karakteristične vrste Ulcinjske solane.

U cilju zaštite flore na prostoru Ulcinjske solane izvršeno je kartiranje halofitne vegetacije. Sastojine halofitnih biljaka su vrlo značajne jer u Crnoj Gori se javljaju samo na malim površinama (zemljište oko Tivatskih solila i Tivatskom polju, kao i na Ulcinjskoj solani).

Terenska istraživanja sa ciljem inventarizacije flore realizovana su u različitim godišnjim aspektima kako bi se upotpunila postojeća baza podataka o biljnim vrstama Solane. Isto tako, Služba zaštite angažovana za zaštitu prostora, redovno vrši akcije uređivanja prostora na Ulcinjskoj solani.

Milisav Pajević

Izgradnja toplo-dalekovoda od Obrenovca do Novog Beograda koštaće oko 170 miliona evra

30.08.2018

Projekat izgradnje toplo-dalekovoda od Obrenovca do Novog Beograda, kojim će se ovaj deo prestonice grejati toplotnom energijom iz TE „Nikola Tesla A“, pokrenut je posle više od dve decenije.

Tokom posete TENT A, predstavnika JP EPS, Ministarstva rudarstva i energetike, kineske kompanije „Power China”, JKP „Beogradske elektrane“ i lokalne samouprave, istaknuto je da je ovo jedan od najznačajnijih projekata u oblasti energetike koji će se u Srbiji realizovati u narednih nekoliko godina.

– Da bi ovaj projekat zaživeo prethodno je potrebno da se na blokovima A3, A4, A5 i A6 na TENT A izvedu određene tehničke modifikacije uz ulaganje oko 20 miliona evra. Ceo projekat izgradnje toplo-dalekovoda vredan je oko 170 miliona evra. Pored toplifikacije Beograda, za građane Obrenovca važno je da će se, pored povećanja grejnog kapaciteta gradskog jezgra Obrenovca, stvoriti uslovi da, u okviru realizacije ovog projekta, grejanje dobiju i građani mesnih zajednica Zvečka, Krtinska i Urovci, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS.

Prema rečima Zorana Predića, državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, realizacijom ovog projekta značajno će se povećati energetska stabilnost zemlje i smanjiti uvozna zavisnost pre svega, u oblasti prirodnog gasa.

– U godinama pred nama u energetski sektor će biti investirano nekoliko milijardi evra, u revitalizaciju i izgradnju novih postrojenja u okviru elektroprivrede, kao i u razvoj obnovljivih izvora energije, rekao je Predić.

Ugovor o izgradnji toplo-dalekovoda „Obrenovac – Novi Beograd“ sa kineskom kompanijom potpisan je krajem novembra prošle godine, a prvi radovi će, kako je najavljeno, da počnu početkom 2019. godine.

– Projekat toplifikacije Novog Beograda je od istorijskog značaja za daljinsko grejanje u Republici Srbiji, Milorad Grčić je uradio značajnu stvar jer danas svi zajedno pokazujemo koliko je energetski sistem Srbije jedinstven – istakao je Goran Aleksić, direktor JKP „Beogradske elektrane“.

V. d. direktora JP EPS obišao je TENT A sa Goranom Aleksićem, direktorom „Beogradskih elektrana”, Zoranom Predićem, državnim sekretarom ministarstva rudarstva energetike, Miroslavom Čučkovićem, predsednikom opštine Obrenovac i kineskim partnerima.

Milisav Pajević

Američka vojska je najveći zagađivač na svetu

29.08.2018

humvee-2426256_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Američko Ministarstvo odbrane proizvodi više opasnog otpada od pet najvećih američkih hemijskih kompanija zajedno.

Širom sveta vojska Sjedinjenih Američkih Država za sobom ostavlja otrovno nasleđe u obliku osiromašenog uranijuma, ulja, mlaznog goriva, pesticida, defolijanata i olova lokalnim stanovnicima i njihovom životnom okruženju.

Maurin Salivan, nekadašnja predvodnica Pentagonovog programa za zaštitu životne sredine, skrenula je 2014. godine pažnju da njena kancelarija mora da se nosi sa 39 hiljada zagađenih vojnih oblasti koje se prostiru na 76.890 kilometara kvadratnih njihove otadžbine.

Američke vojne baze, kako na domaćem, tako i na stranom tlu, konstantno se nalaze na listama najviše zagađenih mesta na našoj planeti. Hemijska jedinjenja i gorivo koje upotrebljavaju vojnici nanose štetu i vodi i zemljištu i vazduhu. Baze se neretko svrstavaju među lokacije kojima vlada dodeljuje bespovratna sredstva za čišćenje.

Paradoksalan je slučaj Kempa Ležena u Severnoj Karolini, mesta na koje su mladići i devojke došli da služe svojoj naciji i na kojem su se otrovali. Pod zakletvom da će da brane svoju zemlju, od te iste zemlje su se i razboleli. Zagađenje u bazi je postalo smrtonosno u periodu od 1953. do 1987. godine kada su podzemne vode zatrovane velikom količinom kancerogenih materija.

Kemp Ležen nije jedina baza u kojoj su pale ljudske žrtve, ali od kontaminacije a ne puške. Ni u Americi, ni u svetu.

Sjedinjene Države, pored toga, su država koja je izvršila veći broj testiranja nuklearnog oružja od svih ostalih država zajedno. Radijacija neprestano ugrožava ljude i prirodu pacifičkih ostrva. U posebno kritičnom stanju nalaze se Maršalska Ostrva i američko ostrvo Gvam u čijim su područjima Amerikanci bacili više od 60 nuklearki polovinom prošlog veka.

U skorijoj istoriji, od američkog Ministarstva odbrane najteže je stradao Irak. Vojne operacije rezultovale su u dezertifikaciji 90 odsto iračke teritorije. Zbog pogubnog uticaja koju su Amerikanci imali na poljoprivredu, Iračani su bili primorani da uvoze više od 80 odsto svoje hrane. Korišćenje osiromašenog uranijuma tokom Zalivskog rata izazvalo je masovno opterećenje životne sredine. Povrh svega, odlaganje otpada iz invazije 2003. u otvorene jarke dovelo je povećanja raka među američkim vojnicima i iračkim civilima.

Mine i kasetne bombe postavljene u oblastima Afrike, Azije, Latinske Amerike i Bliskog istoka – dugo nakon što su ratovi utihnuli zadaju smrtne povrede ljudima i uništavaju prirodu.

Amerikanci su iza sebe ilegalno ostavljali i zarđale bačve hemikalija i municiju.

Jelena Kozbašić

Goran Vesić: Država uz Grad Beograd u borbi protiv nelegalne gradnje

29.08.2018

Formiranje Odeljenja za sprečavanje građenja bez građevinske dozvole od strane Prvog osnovnog tužilaštva predstavlja nastavak akcije koju je pokrenuo Grad Beograd kako bi se stalo na put nelegalnoj gradnji, rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

On je istakao da je prirodno da i tužioci budu deo tog procesa, poput gradskih ili opštinskih inspekcija.

– Za sledeću nedelju planiramo sastanak sa republičkim tužilaštvom, gde ćemo se dogovoriti kako da uskladimo sve napore koje ulažemo u borbu protiv ove pojave. Dobro je što se tužilaštvo uhvatilo u koštac sa ovom vrstom krivičnog dela, jer bespravna gradnja nije problem samo sa stanovišta bezbednosti. Objekte koji se nelegalno grade niko ne kontroliše, projekti ne prolaze kroz kontrolu Sekretarijata za urbanizam, što je uobičajen postupak u Gradu Beogradu kada se gradi sa građevinskom dozvolom, rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, niko ne može sa sigurnošću da kaže da je neki od takvih objekata bezbedan za korišćenje. Drugi problem predstavlja činjenica da se prilikom izgradnje nelegalnih objekata ne plaćaju obaveze, dodao je Vesić, pa tako opština, grad i država ostaju uskraćeni za novac koji im pripada.

– Vreme je da se bespravnoj gradnji stane na put jer je to krivično delo prema članu 219. Krivičnog zakona, zbog čega mi je drago što se tužilaštvo, kao još jedan državni organ, pridružilo borbi protiv nelegalne gradnje. Verujem da zajedničkim snagama možemo da se izborimo sa ovom pojavom. Ovo nije problem koji grad može da reši samostalno, a isto to važi i za opštine, tužilaštvo, Ministarstvo građevine ili notare. Dobro je da su svi državni subjekti udruženi u ovoj zajedničkoj akciji, zaključio je Vesić.

Milisav Pajević

Od plastičnog otpada do goriva

29.08.2018

plastic waste ocean — Photo-illustration: Pixabay

Globalno se na godišnjem nivou proizvede sto miliona tona plastičnog otpada a veći deo završi na deponijama dok ostatak dospe u životnu sredinu i truje mora i okeane. Slikovito predstavljeno, to je 8 miliona tona plastike koja završi u okeanima svake godine, tj. jedan kamion smeća završi u moru svakog minuta. Ako se trenutni trendovi nastave do 2030. godine ta brojka će se povećati na dva kamiona a do 2050. na 4.

Oko 95% plastike odbacuje se posle samo jednog korišćenja. Prema Svetskom ekonomskom forumu do 2025. godine na 3 tona ribe biće 1 tona plastičnog otpada a do 2050. u morima će biti više plastike nego ribe. Većina aktivista za zaštitu životne sredine posmatra problem plastičnog zagađenja podjednako opasnim kao i klimatske promene.

No, da li nam ima spasa? Naučnici su razvijali načine kako da se količina plastičnog otpada smanji a jedno od rešenja bilo je pretvaranje plastičnog otpada u tečno gorivo.

To je predlog tima istraživača sa Instituta za organsku hemiju u Šangaju. Oni su objavili rad u kome su predstavili svoju metodu koja može da razgradi polietilen na relativno niskim temperaturama. Ova nova metoda koristi iste procese hemijskih katalizatora koji se koriste za stvaranje polimera u „obrnutom inženjeringu“. Pomoću ovog procesa, naučnici su uspeli da pretvore hemijsku strukturu polietilena u proizvode koji mogu ponovo da se upotrebe, tj. u dizel gorivo ili u vrstu voska koja se može koristiti u industriji.

I dalje postoji prostor za unapređivanje ovog procesa, ali ako bi se pokazao kao uspešan mogao bi da se koristi na globalnom nivou u rešavanju problema plastičnog zagađenja i konačno plastiku pretvori u resurs.

Milan Zlatanović

Izvor: sustainability-times

1...1,0451,0461,047...1,678 Page 1,046 of 1,678

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM