Opština Ruma finansira protivgradnu zaštitu

29.08.2018

Opština Ruma je na jučerašnjoj sednici Veća izdvojila i dodatnih 6.000 dinara za mesečnu naknadu protivgradnim strelcima.

Lokalna samouprava se odlučila da novčano stimuliše strelce, kako bi se unapredila funkcionalnost protivgradne zaštite na teritoriji Opštine Ruma.

U rumskoj opštini postoji 12 protivgradnih stanica i u njima je raspoređeno 24-oro strelaca.

Veće je odbornicima Skupštine Opštine Ruma prosledilo predlog da se za direktora JP “Komunalac” imenuje Dragan Panić.

Javnom preduzeću “Vodovod” data je saglasnost za nabavku tri polovna teretna vozila.

Milisav Pajević

EU mora da unapredi zakone vezane za cirkularnu ekonomiju

28.08.2018

Povezivanjem cirkularne ekonomije i bio-ekonoije moglo bi da pospeši efikasnost i da smanji pritisak na prirodne resurse Evrope.

Ovo je stav Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA). Oni su izjavili da politike EU i dalje nisu dobre i dovode do rasipanja hrane, nedovoljnu upotrebu biomase i da je potrebno da se ove oblasti izmene i prilagode izazovima životne sredine, neophodna je inovacija i brži prelazak na održivost.

Novi izveštaj agencije ukazuje na to da politike iz ovih oblasti nisu dobro povezane i smatraju da je potrebno da se one dodatno usklade. Manje predstavljeni aspekti politika uključuju dizajn proizvoda kao i infrastrukture, saradnju između različitih učesnika u proizvodnim lancima i smatraju da bi ove zakone trebalo pospešiti kako bi se smanjio stres na životnu sredinu a ukupni životni ciklus proizvoda se produžio.

Iz agencije kažu da bi proizvodi bazirani na biomaterijalima trebalo da budu osmišljeni tako da maksimiziraju pozitivne strane biorazgradivosti i da bi tehnološke inovacije trebalo iskoristiti na taj način da se utiče na ponašanje potrošača.

Napominje se da je jedna od inovacija koje obećavaju u oblasti cirkularne ekonomije jeste 3D štampanje bioplastike, usevi sa višetrukom upotrebom kao i tretmani biološkog otpada.

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Inspekcije kontrolišu primenu Odluke o uređenju grada Sombora

28.08.2018

Odeljenje inspekcije i komunalne policije grada Sombora podseća na obavezu uređenja, odnosno čišćenja prostora i dela javne površine oko zgrade i ispred dvorišnih ograda.

U Odluci o uređenju grada Sombora navodi se da se o prostoru oko zgrade, delu javne površine i ispred dvorišnih ograda staraju: vlasnik, odnosno korisnik porodične stambene zgrade ili stana; vlasnik, odnosno korisnik stambene zgrade ili organ koji upravlja zgradom; vlasnik odnosno korisnik poslovne zgrade, preduzeća, ustanove, organi i organizacije.

Prema odredbama Odluke o uređenju grada Sombora pod čišćenjem prostora i dela javne površine oko zgrade i ispred dvorišnih ograda smatra se košenje trave, čišćenje i sakupljanje nanetog otpadnog materijala i slične radnje.

Očišćeni otpadni materijal vlasnici (korisnici) bi trebalo da na odgovarajući način odlože u posude za otpatke i džakove.

Nadzor nad sprovođenjem Odluke o uređenju grada vrši Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave grada Sombora.

U slučaju nepoštovanja navedene odluke nadležni komunalni inspektor i komunalni policajac preduzeće propisane mere.

Milisav Pajević

Kipar: Povratak kornjača sa ivice istrebljenja

28.08.2018

night-387223_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U prvoj polovini 20. veka krivolovci su morske kornjače nastanjene na mediteranskom ostrvu Kipru doveli na ivicu opstanka. Ipak, pored negativnih likova, svaka priča obično ima i svoje heroje. U ovoj o kiparskim vodenim stvorenjima, to su konzervacionisti.

Andreas Demetropulos pokrenuo je program za konzervaciju kornjača pod okriljem Odeljenja za ribarska i pomorska istraživanja. Rezultate programa sam opisuje kao spektakularne.

Zahvaljujući istrajnim naporima ljubitelja životinja, broj gnezda na ostrvskim plažama porastao je sa 300, koliko ih je bilo sedamdesetih godina prošlog stoleća, na oko 1100 koliko ih ima danas.

Konzervacionisti su gmizavce štitili od njihovih glavnih predatora – lisica – ali i od radoznalih meštana i turista na dve ključne plaže na zapadu i severozapadu Kipra, zahvaljujući zakonu donesenom 1989. godine. Obučili su lokalne stanovnike kako da čuvaju kornjače od lisica i uputili na nadležne u slučaju da zapaze povređenu jedinku. Oni su bili njihovi glavni saborci u misiji konzervacije morskih rođaka Leonarda, Rafaela, Mikelanđela i Donatela (nindža kornjače, prim. aut).

Skok je od posebnog značaja za zelene morske kornjače s obzirom na to da one svoja jaja polažu u tek dve zemlje. Prema morskom biologu Miruli Hadzikristoforou, na Kipru se naseljava od 200 do 300 kornjača ove vrste, dok je onih morskih dvostruko više.

Gmizavci sa oklopom poseduju ukorenjen “biološki GPS” koji ih navigava da jaja ležu na istim plažama kao i njihovi preci hiljadama godina ranije. Iako su na našoj planeti prisutni 200 miliona godina, na Mediteranu su se skućili tek pre oko 10 hiljada godina, naglašava Hadzikristoforou.

Jelena Kozbašić

Više od 40 slučajeva krivolova prepelica

28.08.2018

Krivolov uz korišćenje elektronskih vabilica za prepelice ne jenjava. Od 1. avgusta, kada je počela letnja lovna sezona, pronađeno je više od 40 slučajeva krivolova prepelica uz korišćenje ovih nelegalnih sredstava za masovno uništavanje divljači, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Samo tokom vikenda koji je za nama zabeleženi su slučajevi krivolova kod Požarevca, Inđije, Surčina, Obrenovca i Vladimiraca.

U svim slučajevima su korišćene elektronske vabilice koje sa polja emituju oglašavanje prepelica i zovu ih u sigurnu smrt.

U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kažu da bi problem bio lako rešen kada koza ne bi čuvala kupus. Nakaradni Zakon o divljači i lovstvu uređuje ovu oblast tako da lovci sami od sebe štite divljač.

U praksi to se svodi na dobru volju pojedinaca. Takođe, šumarsko-lovna inspekcija nije zainteresovana za sprečavanje krivolova ptica što se evidentno vidi iz katastrofalne situacije koju zatičemo na terenu svakog dana.

Predviđene kazne za ovakav vid prestupa su od šest meseci do tri godine zatvora, dok se lovačka udruženja mogu teretiti za privredni prestup

Milisav Pajević

Stigli komentari Evropske komisije na 1. nacrt Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27

28.08.2018

Zajednički sastanak Pregovaračke grupe 27 i sektorskih radnih grupa, na kome je diskutovano o komentarima Evropske komisije na 1. nacrt Pregovaračke pozicije koji im je poslat na prve neformalne konsultacije, održan je u Beogradu.

Na sastanku je, takođe, usvojen Plan aktivnosti Pregovaračke grupe 27 za period do decembra ove godine.

Sastanak je održan uz podršku ENVAP projekta. Sastanak je otvorila Biljana Filipović Đušić, zamenik predsednika Pregovaračke grupe 27, naglasivši da su glavni komentari Evropske komisije na 1. nacrt Pregovaračke pozicije pristigli 30. jula i da je cilj sastanka planiranje aktivnosti za naredni period i dogovor oko potencijalnog roka predaje 2. nacrta Pregovaračke pozicije na neformalne konsultacije.

Prisutnima se zatim obratila prof. dr Tanja Miščević ističući da je Evropska komisija pozitivno ocenila Nacrt Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27.

Takođe je dala instrukcije kako revidirati Pregovaračku poziciju u skladu sa horizontalnim komentarima Evropske komisije.

U nastavku razgovora, predsednik Pregovaračke grupe 27, Ivan Karić, istakao je potrebu unapređenja Pregovaračke pozicije u skladu sa pristiglim komentarima ali i novim informacijama. Takođe je istakao najbitnije rokove, kako bi revidirana pozicija bila dostavljena Evropskoj komisiji krajem decembra.

Na samom kraju sastanka, Sandra Milićević Sperlić, sekretar Pregovaračke grupe 27, predstavila je komentare Evropske komisije po sektorima i detaljan Plan aktivnosti za naredni period.

Milisav Pajević

Od naplate ekoloških taksi prihod blizu 13,3 milijardi dinara

28.08.2018

Na osnovu principa “zagađivač plaća” i “korisnik plaća”, srpska preduzeća su uplatila u budžet u prošloj godini na ime ekološke takse skoro 10 milijardi dinara, izjavio je direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.

Uzimajući u obzir i ostale ekološke takse, ukupni prihodi od taksi (republičkog budžeta, budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Autonomne Pokrajine Vojvodine i budžetskih fondova za životnu sredinu lokalnih samouprava) iznosili su 13,3 milijardi dinara.

– Ono što možemo sa sigurnošću da kažemo je da broj kompanija koje plaćaju ekološku taksu permanentno raste. Sa merama koje smo preduzeli više nijedna kompanija neće biti u mogućnosti da sakrije svoje podatke, Agencija za zaštitu životne sredine u prethodnih nekoliko godina implementirala je najnovije softversko rešenje koje smo sa druge strane propratili pravnom regulativom, i to je dalo dramatične rezultate. Uspeli smo da broj izveštaja koje dobijamo godišnje povećamo za oko 2.000, a time i prihod od ekološke takse, naglasio je Radović.

Više od 20.000 kompanija u Srbiji je inače u obavezi da plaća eko taksu, a ta cifra se menja iz godine u godinu.

Milisav Pajević

NIS isplatio dividendu akcionarima

28.08.2018

Kompanija NIS juče je šestu godinu zaredom, isplatila dividendu svojim akcionarima, i u te svrhe je izdvojeno 6.948.003.644 dinara, što je 73 odsto više od iznosa isplaćenog na ime dividende prošle godine.

U skladu sa odlukom Skupštine akcionara NIS-a održane 21. juna akcionarima će na ime dividende biti isplaćeno 25 odsto neto dobiti Društva koja je u 2017. godini iznosila 27.790.460.000 dinara.

Pravo na isplatu dividende imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti kao vlasnici akcija na Dan akcionara Desete redovne sednice Skupštine akcionara NIS-a, odnosno 11. juna 2018. godine.

Građanima Srbije koji poseduju akcije NIS-a isplaćeno je 36,22 dinara po akciji, što je iznos koji se dobije kada se od bruto vrednosti dividende po akciji (42,61 dinara) odbije porez od 15 odsto koji je NIS dužan da obračuna i uplati za ove akcionare pri isplati dividendi. Isplata manjinskim akcionarima obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti, na račune koje koriste za trgovanje akcijama ili na račune koje su dostavili prilikom prijavljivanja za besplatne akcije.

Na Dan akcionara NIS je imao 2.099.432 akcionara. Kompanija „Gasprom njeft“ je vlasnik 56,15% akcijskog kapitala NIS-a, dok 29,87% akcija poseduje Republika Srbija. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima. Republici Srbiji će na ime dividende iz dobiti za 2017. godinu u budžet biti uplaćeno 2.075.622.325 dinara, a Republika Srbija ostvaruje i prihod na osnovu poreza koji se uplaćuje prilikom isplate dividende akcionarima.

– Jedan od osnovnih ciljeva Strategije razvoja NIS-a do 2025. godine je stvaranje novih vrednosti za akcionare, naše zaposlene i zajednicu u kojoj poslujemo. Pozitivni finansijski rezultati u 2017. godini omogućili su nam da akcionarima isplatimo značajno veći novčani iznos na ime dividende nego godinu dana ranije. U ovoj godini fokusirani smo na razvoj strateških projekata NIS-a kojima postavljamo temelje daljeg razvoja i obezbeđujemo profitabilnost kako bismo i u izazovnim vremenima za energetski sektor ostali siguran izvor prihoda za sve naše akcionare, izjavio je povodom isplate dividende Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Milisav Pajević

Fudbal, košarka i reciklaža: Slučaj Najki (Nike)

28.08.2018

countryside-1846093_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Najprepoznatljiviji sportski brend današnjice sa autentičnim i na svim meridijanima poznatim simbolom (tzv. Swoosh) nastao je 1964. godine kada su firmu osnovali Bil Bouerman i Filip Najt iz Oregona gde je i današnje sedište ove kompanije.

Zanimljivo je da je sam simbol osmislila studentkinja Portland Univerziteta Karolin Dejvidson za svega 35 dolara. Verovatno ni sanjala nije da je tog momenta stvorila kompaniju čija se današnja vrednost procenjuje na preko sto milijardi dolara.

Brend je sadašnje ime dobio 1972. godine po grčkoj boginji pobede – Niki i od tog momenta Najki (Nike) postaje svojevrsni statusni simbol.

Najki je došao do tog stadijuma da će uvek imati kupce pa čak i ako više nikada ne napravi reklamu. Posle kampanje Just Do It, okončane karijere najveće košarkaške ikone svih vremena Majkla Džordana i nakon besciljnog trčanja Foresta Gampa u kultnom ostvarenju Toma Henksa, sve što je potrebno jeste održavati nivo i boriti se sa drugim brendovima u broju sklopljenih sponzorstava. Svako dete od Masačusetsa do Kanbere bi na sam pomen Najkija dodao samo – Just Do It, kao što bi svaki “milenijalac” pomislio na veoma popularne, supkulturne Air Max patike. To je rezultat globalne popularnosti ovog brenda.

Osam plastičnih flaša – jedan dres

Sve je počelo neposredno pre održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoj Africi 2010. godine. U februaru te godine Najki je objavio da će sve reprezentacije koje sponzoriše (a koje učestvuju na ovom SP) nositi dresove u potpunosti napravljene od recikliranog poliestera. Konkretno, svaki dres će biti napravljen od najviše 8 recikliranih plastičnih flaša.

Globalna medijska kampanja i promocija ovih dresova (na kojoj je Srbiju, koju je tada sponzorisao Najki, predstavljao tadašnji kapiten Nenad Milijaš) započeta je u Londonu, u Battersea Power Station. U tom momentu, to je bila revolucija. Najki je pokrenuo kampanju koje se niko pre nije setio pa se ova vest munjevito širila planetom.

Najkijevi dobavljači su snabdevali kompaniju plastičnim flašama sa japanskih i tajvanskih deponija. One su se kasnije topile i od njih se dobijalo predivo kao sirovina za izradu dresova. Time je Najki počeo da reciklira i ukazuje na značaj očuvanja životne sredine, dok se u pozadini krila izvanredna materijalna korist. Iako su ulaganja bila relativno mala, profit na kraju te 2010. godine nije bio proporcionalan uloženim sredstvima. Štaviše, prema finansijskom izveštaju za 2010. godinu navodi se da je narudžbina Najkijevih proizvoda za period jun-novembar 2010. porasla za 7% (ukupno na 10,8 milijardi dolara) u odnosu na isti period 2009. godine. Ako uzmemo u obzir da je prosečna cena ovog dresa bila 70 dolara i popularnost kupovine istih tokom trajanja SP i kada odbijemo sve troškove od utrošene energije, preko sirovina, do same isplate zarada radnicima, uvidećemo da je profit nesumnjiv i izrazito visok.

Šta smo dobili?

Najki je ovom kampanjom, koja je poput požara buknula u svim svetskim medijima (New York Times, Time, The Guardian), koliko-toliko stišao brojne kritike (izrabljivanje dece, prekovremeni rad, niske zarade u fabrikama širom jugoistočne Azije) i predstavio se kao kompanija koja ipak brine o zaštiti životne sredine. Pompezni početak kampanje u Londonu sa svetskim superzvezdama koje su javno pohvalile Najki zbog akcije je samo pojačao tu sliku. S druge strane, smanjena su ulaganja kao i potrošnja energije, pokazana je društvena odgovornost na delu, dok profit nije stagnirao, naprotiv, statistički je rastao. Time su ispunjene dve stvari – iza reči odgovornih iz ove kompanije kako su ovo „zahtevali potrošači“ krije se inovacija kojom se, istini za volju, čini dobro delo za životnu sredinu ali i kojom se ostvaruje finansijska dobit za samu kompaniju. Drugim rečima, ostvarena je win-win situacija (manja ulaganja u proizvodnju – veći profit).

Najkijeva održiva revolucija

Najki je pokrenuo revoluciju, prepoznao kretanje trendova u pravcu održivog razvoja i sa time nastavlja i danas. Tako je 2015. godine od istog materijala, sačinjenog od 18 plastičnih flaša kreirao prvi, specijalizovani dres za žensku fudbalsku reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država. Preuzevši ekskluzivno pravo osmogodišnjeg sponzorstva nad NBA ligom od Adidasa 2015. godine (koje je počelo sa važenjem 2017/2018. godine) Najki je dobio još jednu važnu „marketinšku bitku“ sa najvećim takmacem. Tradiciju započetu 2015. godine nastavlja i danas budući da će kompletni košarkaški dresovi biti izrađeni od recikliranog poliestera dobijenog od svega 20 plastičnih flaša. Uzimajući u obzir popularnost ovog sporta u SAD (pa i u samom svetu), jasno je da profit od prodaje dresova neće izostati.

Kompanija se može pohvaliti činjenicom da nijedna industrija u svetu ne koristi više recikliranog poliestera od Najkija. Oni ističu da je zapravo 75% njihovih proizvoda sastavljeno od recikliranog materijala. Ponosni su i na dva svoja održiva projekta.

Prvi je Nike Grind Project koji se zasniva na konceptu nultog otpada (zero waste), odnosno, da se nijedan materijal ne baca. Tako je ova kompanija od brojnih ostataka u proizvodnji – pene, kože, gume, tekstila, fibera itd, stvorila materijal od kojih se prave podloge za različita igrališta, terene, teretane. Od 1992. kada je ovaj projekat pokrenut, do danas, razvijeno je preko 10 hiljada projekata koji kroz različite varijante terena i sportskih podloga zajedno pokrivaju preko milijardu kvadratnih kilometara.

Drugi je Nike Flyknit lansiran 2012. godine. Zahvaljujući tom projektu, proizvodnja otpada je smanjena za 60% u odnosu na raniji način proizvodnje. Konkretno, otpad je smanjen za 3,5 milijardi kilograma, što je jednako težini 2,5 miliona standardnih košarkaških lopti. Počevši od 2010. godine i pionirskog projekta sa proizvodnjom dresova od recikliranog poliestera, Najki je do danas izdvojio 182 miliona plastičnih flaša sa raznih deponija i pretvorio ih u sportsku opremu. To je količina plastike dovoljna da se pokrije više od 300 fudbalskih terena.

Prepoznatljivi simbol Najkija osmislila je za samo 35 dolara jedna studentkinja

Sedamdeset pet odsto Najkijevih proizvoda je od recikliranih materijala

Kompanija je do danas pretvorila 182 miliona plastičnih flaša u sportsku opremu

Sve ovo je vidno istaknuto na njihovom veb sajtu, a njihova zastupljenost širom sveta jasno govori o snazi brenda i samog marketinga. Prepoznatljivost, finansijska privlačnost, dizajn i inovacije su glavne karakteristike i vrednosti Najkija. Barselona, Čelsi, Atletiko Madrid, PSŽ, Roma, Herta, Lajpcig, fudbalske reprezentacije Brazila, Engleske, Francuske, Holandije, Portugala, sponzorstvo u NFL-u, NBA, Rodžer Federer, Nejmar, Kenenisa Bekele, Mo Farah, Manu Đinobili… Spisak sponzorstava je predugačak što jasno govori o snazi Najkija.

Radomir Jovanović

Izvor: CMJP

Gasprom postavio svetski rekord po brzini izgradnje gasovoda

28.08.2018

Ruska kompanija “Gasprom” je postavila svetski rekord po brzini izgradnje gasovoda u okviru “Turskog toka“.

– U okviru realizacije projekta “Turski tok” brod “Pionirski duh” je postavio novi svetski rekord po povlačenju cevi gasovoda po morskom dnu — 6,27 kilometara dnevno, navodi se u saopštenju pres-službe Gasproma.

Projekat “Turski tok” podrazumeva izgradnju gasovoda koji se sastoji iz dva kraka, kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara.

Prvi krak je predviđen za isporučivanje gasa turskim potrošačima, a počeće da radi tokom ove godine. Drugi krak je namenjen za snabdevanje zemalja južne i jugoistočne Evrope, a njegovo puštanje u rad planirano je za 2019. godinu.

Milisav Pajević

Izvor: Energetika.ba / Sputnik

Počela akcija uređenja beogradskih obala

28.08.2018

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić obišao je juče radove na čišćenju priobalja kod Marine Dorćol, u sklopu najavljene velike akcije uređenja beogradskih obala.

– Odmah smo stupili u akciju i od petka do danas uspeli da očistimo veliki potez od Beton hale do SRC „Milan Gale Muškatirović”, za koji su građani skrenuli pažnju da je veoma prljav. Ovo je samo početak. Ovih dana će se čistiti druga strana obale, a napravićemo i dugoročni plan kako bismo se narednih meseci i godina na adekvatniji način bavili ovim problemom, kako bi grad imao uređeno, čisto i lepo priobalje, rekao je Radojičić.

On je podsetio da je postojao problem u nadležnostima, ali da je to već na prvom sastanku rešeno sa predstavnicima JVP „Srbijavode”, JVP „Beogradvode”, JKP „Zelenilo – Beograd” i JKP „Gradska čistoća” u interesu građana.

Radojičić je istakao da je ovo samo jedan segment u silasku Beograda na reke, jer su one pravo bogatstvo grada.

– Imamo viziju, radimo Beograd na vodi, radi se pasarela sa Kalemegdana do reke, radićemo i gondolu. Građanima i turistima ponudićemo kvalitetnije sadržaje koji će im omogućiti da vreme provode na rekama, ali kada se spustimo na reke veoma je važno da nas sačekaju čista, uređena i bezbedna priobalja, dodao je gradonačelnik.

Gradonačelnik je istakao da će se Beograd baviti čistoćom vode, kao i preradom otpadnih voda. Takođe, kako je naglasio, bitna je i bezbednost reka i najavio realizaciju projekta sigurnosne linije od Brankovog mosta do Zemuna, u saradnji sa „Srbijavodama”.

– Moramo da nastavimo da radimo u partnerskom odnosu sa republikom i građanima, kako bi naš grad učinili lepšim, zdravijim i boljim. Koliko god se nadležne službe trudile da grad bude čistiji, pomoć i saradnja građana je neophodna. Svi zajedno moramo da menjamo svest o čuvanju priobalja, ukazao je gradonačelnik Radojičić.

Dušan Panić, rukovodilac Sektora „Sava–Dunav” iz JVP „Srbijavode”, izrazio je mišljenje da će građani biti zadovoljni učinjenim.

– Na inicijativu gradonačelnika održali smo sastanak zbog potreba uređenja i održavanja ove tačke, na čije su stanje ukazali građani. Posao gradskih i republičkih službi je koordinisan, urađen je veliki deo posla, ali dosta toga i predstoji, rekao je Panić.

Izvršni direktor JVP „Beogradvode” Vladimir Batalović precizirao je da je akcijom „pokriven” potez od restorana „Bela vista” do SRC „Milan Gale Muškatirović”.

– Izvršeno je uklanjanje naplavina i komunalnog otpada, a veliku podršku imali smo i od JKP „Gradska čistoća”. Očišćena je obloga keja, uklonjeno rastinje, a čitava akcija trajala je od petka, rekao je Batalović.

Događaju je prisustvovao direktor JKP „Gradska čistoća” Miroslav Bogdanović.

Milisav Pajević

Zašto svet gori?

27.08.2018

Dobar deo planete trenutno gori.
U Americi, divlji požari koji obaraju rekorde na zapadu zemlje su u jeku medijske pažnje. No, nova fotografija koju je objavila NASA pokazuje da je to samo delić ukupne slike i da trenutno svetom dominiraju požari.

Program NASA-e pod nazivom Worldview, skuplja fotografije sa satelita i tako skladišti niz važnih informacija o stanju planete Zemlje. U svojoj objavi NASA je naglasila da nisu nužno sve lokacije obojene crvenom bojom divlji požari .

„Izgleda da je najveća koncentracija požara trenutno u Africi,“ javili su iz NASA-e. „Ovo bi moglo da bude rezultat vatri koje poljoprivrednici pale kako bi regenerisali zemljište i rešili se nepotrebne flore“. „Iako vatra pospešuje useve za ispašu, divlji požari takođe proizvode dim i narušavaju kvalitet vazduha,“ dodali su.

Severna i Južna Amerika, kao i Australija imaju rasprostranjene požare po svojoj teritoriji, neki od njih obaraju rekorde po površini koju zahvataju. Oni su posledica globalnog zagrevanja i suša koje su rezultat klimatskih promena. Pogrešno upravljanje šumama takođe je jedan od razloga. „Za velike predele severne i zapadne Australije sezona divljih požara došla je čitava dva meseca ranije. Prema Australijskom birou za meteorologiju, kako se planeta bude više zagrevala ovakvi nekontrolisani divlji požari postajaće sve učestaliji.

Iz NASA-e su javili da nemaju tačnu informaciju kolika površina zemlje je zahvaćena požarima.

Milan Zlatanović

Izvor: livescience

Održana izložba “Svet koji inspiriše”

27.08.2018

Prodajna izložba predmeta napravljenih od nepotrebnog, odbačenog i reciklabilnog otpadnog materijala sakupljenog u Eko-školama održana je u Pivnici na Adi Ciganliji u Beogradu.

U okviru projekta Svet koji inspiriše C&A fondacije održana je prodajna izložba predmeta iz Doma za lica ometena u razvoju „Srce u Jabuci, škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika u Somboru i na Umci.

Cegeri, lutke, tihe knjige, prekrivači i nakit od korišćenog, upotrebljenog reciklabilnog tekstila, mogli su se videti i kupiti.

Udružene ruke dece mogu promeniti svet i učiniti ga boljim mestom za život bio je slogan ove izložbe i čitavog projekta.

Održan je i koncert hor i rock grupe Doma „Srce u Jabuci“ iz Jabuke.

Organizatori ovog događaja bili su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine.

Milisav Pajević

Nizak vodostaj Dunava ovog leta utiče na Hidrosistem DTD

27.08.2018

Dunav-kod-Prevodnice-Bezdan_8836 — Foto: JVP Vode Vojvodine

Izuzetno nizak vodostaj Dunava ovog leta uticao je i na Hidrosistem DTD u Bačkoj, koji se i snabdeva vodom iz ove reke preko Vodozahvatne ustave „Vezdan“ i Crpne stanice „Bogojevo“.

Od 5. avgusta do danas, vodostaj Dunava kod Bezdana opao je sa -40 na -80 cm, što se nije dogodilo još od 2003. godine. Crpne stanice sada rade u ekstremnim uslovima i ovako niski vodostaji dovode do nepravilnosti i iskakanja agregata.

Uprkos takvoj situaciji, napominjemo da su svi vodostaji u kanalskoj mreži Hidrosistema DTD u normalnim i propisanim granicama i da svi naši korisnici – poljoprivreda, industrija i ribarstvo, imaju i sada dostupnu vodu.

Milisav Pajević

Antić: Izgradnja bloka B3 u TE Kostolac najveći energetski projekat u Srbiji

27.08.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić razgovarao je sa predsednikom kompanije CMEC Žang Čunom i ambasadorom NR Kine u Srbiji Li Mančangom povodom angažmana te kompanije na izgradnji novog bloka B3 u TE “Kostolac”.

Antić je tom prilikom istakao da je to jedan od najvrednijih energetskih projekata u Srbiji, čija vrednost iznosi više od 700 miliona dolara.

On je iskazao zahvalnost kompaniji China Machinery Engineering Corporation (CMEC) na razumevanju potrebe srpske strane da se projekat izgradnje novog bloka razvija na najbolji i najkvalitetniji način, budući da se radi o najvećem projektu u poslednjih 30 godina, gde će snaga novog bloka B3 iznositi čak 350 MW.

Ministar je naglasio da se ulažu napori u procesu pribavljanja dozvola i neophodne dokumentacije, ali da obe strane moraju da daju maksimalan angažman, kako bi se projekat sproveo do kraja, u skladu sa dogovorenim rokovima.
Činjenica da je predsednik CMEC-a za kratko vreme dva puta posetio Srbiju, govori dovoljno o posvećenosti ovom cilju, ukazao je Antić.

Vlada Srbije je, kako je istakao, opredeljena i posvećena da pomogne kompaniji CMEC da sve aktivnosti sprovede u najavljenim rokovima. Uz saradnju sa JP “Elektroprivreda Srbije”, uveren sam u uspešan razvoj ovog projekta.

Čun je iskazao zahvalnost Antiću na upriličenom sastanku, i izrazio uverenje da će nakon ovog susreta obe strane imati jasniju sliku preseka stanja projekta, što je od značaja za dalje korake.
On je najavio i učestalije dolaske u Srbiju, radi intenziviranja radnji u samom procesu projektovanja i izgradnji termoelektrane.

Cilj nam je, kako je rekao, da pored toga što ćemo uposliti projektante koji su referentni i imaju iskustva sa procedurama, angažujemo projektante koji su iz Srbije.

Prema njegovim rečima, to je još jedan od načina na koji želimo da dokažemo iskreno prijateljstvo sa Srbijom i čvrsto uveravamo srpske partnere da će projekat biti realizovan do kraja 2020. godine.

Sastanku su prisustvovali i državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Mirjana Filipović, predstavnici Elektroprivrede Srbije, kao i predstavnici CMEC-a.

Milisav Pajević

Klimaton u Novom Sadu: Koliko znamo o klimatskim promenama i rizicima?

27.08.2018

40102042_1642742835848978_5489145517717848064_n — Foto: Arhus centar Novi Sad

Koliko mi kao građani Srbije znamo o klimatskim promenama i rizicima koje ove pojave nose sa sobom?

– Malo – zaključak je javne debate Klimaton, održane u petak, 24. avgusta 2018. godine, u Novom Sadu u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Događaj je zamišljen kao edukativno-informativna rasprava, a organizovalo ga je udruženje Jedan stepen Srbija uz podršku Arhus centra iz Novog Sada i Medija centra Vojvodine. Podržan od strane Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji.

Klimaton se održava jednom mesečno u različitim gradovima naše zemlje s ciljem da, kroz zanimljiva predavanja, gledanje filmova i organizovanje tribina iz oblasti ekologije, stanovnicima približi izazov klimatskih promena i da ukaže na značaj očuvanja prirodnih ekosistema na planeti. Protagonisti novosadskog bili su predavači:

Vesna Kicošev, načelnica Odeljenja za zaštitu prirode u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode,
prof. dr Miroslav Kopečni,
dr Ana Vuković i
prof. dr Veselina Pelagić.

Novosađani su imali svojevrsnu priliku da od Vesne Kicošev saznaju kako se priroda Vojvodine pogođena klimatskim promenama štiti, a od profesora Kopečni koji su argumenti protiv korišćenja vetra kao izvora energije i zašto oni ne piju vodu. On nas je suočio i sa jednom sumornom činjenicom: “Srbija ima 22% obnovljivih izvora energije. Do 2025. godine moramo ih podići na 27%. Kasnimo žestoko! 7 godina kasnimo.”

Meteorološkinja Ana Vuković je prisutne iz prve ruke obavestila da su novonastale vremenske prilike u Srbiji, iako zabrinjavajuće jer se dešavaju suviše brzim tempom, povoljne za proizvodnju vina.

Veselina Pelagić je diskusiju zaokružila pozivom da se i mi sami menjamo i skrećući pažnju da borba sa klimatskim promenama zahteva gledanje kroz znanje a ne političke naočare.

Tokom septembra i oktobra, domaćini ovog događaja biće Subotica, Niš i Kragujevac.

Subotičani, Nišlije i Kragujevčani su dobrodošli da u svojim gradovima daju svoj ton Klimatonu.

Jelena Kozbašić

1...1,0381,0391,040...1,670 Page 1,039 of 1,670

Osam plastičnih flaša – jedan dres

Najkijeva održiva revolucija

Prepoznatljivi simbol Najkija osmislila je za samo 35 dolara jedna studentkinja

Sedamdeset pet odsto Najkijevih proizvoda je od recikliranih materijala

Kompanija je do danas pretvorila 182 miliona plastičnih flaša u sportsku opremu

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM