„Zelena lista Srbije“ upoznata sa ekološkim aktivnostima Kruševca

31.08.2018

Foto: Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije

Predstavnici i predstavnice organizacija članica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“ prošlog vikenda okupili su se u Kruševcu, kao gosti Ekološkog pokreta „Bela breza“.

Na prijemu koji je za njih priredila pomoćnica gradonačelnice za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Olivera Drenovac, ekolozi iz cele Srbije upoznali su se sa aktivnostima koje grad Kruševac preduzima u oblasti zaštite životne sredine, upravljanja čvrstim i tečnim komunalnim otpadom i aktivnostima na zaštiti jezera Ćelije od zagađenja.

Članovi i članice „Zelene liste Srbije“ obišli su sektore reciklaže i čistoće Javnog komunalnog preduzeća Kruševac, kao i deponiju u Srnju. Uz vođstvo tehnologa Miroslava Milosavljevića i Dragane Grandić Aleksić, gosti su se informisali o radu JKP Vodovod i posetili gradilišta postrojenja za preradu otpadnih voda i Fabrike vode u Majdevu.

Zajedno sa domaćinima, predstavnici i predstavnice članica „Zelene liste Srbije“ učestvovali su u ekološkoj akciji “Eko dan na Moravi” na splavu u Jasici.

Stručnjaci i stručnjakinje “Bele breze” su uz pomoć mobilne laboratorije analizirali vodu Zapadne Morave.

Rezultati analize pokazali su da je voda u ovom telu reke relativno bistra, da nema organskih primesa niti teških metala; pH vrednost je 7,5, ali je pojačano prisustvo amonijaka koji je toksičan za riblji svet.

Susret organizacija – članica „Zelene liste Srbije“ realizovan je u okviru projekta CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

U Kragujevcu koncentracija polena ambrozije u vazduhu izuzetno visoka

31.08.2018

Osim u Kragujevcu, nedeljama unazad koncentracija polena ambrozije u vazduhu izuzetno je visoka i na području beogradskih opština Zvezdara i Novi Beograd, ali i u Vršcu, Bečeju, Loznici i drugim gradovima.

Tendencija je, kako stoji na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine da će tako biti do kraja septembra, a možda i duže.

Iako grad Kragujevac, u cilju sprečavanja širenja korovske biljke čiji je polen jedan od najčešćih uzročnika alergije kod ljudi, u saradnji sa JKP Zelenilom svake godine organizuje akcije čišćenja ovog rastinja sa javnih površina, to nije dovoljno da se ambrozija suzbije.

Najveći problem predstavljaju neuređene zelene površine, naročito na rubnim delovima Kragujevca, tako da iz Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu apeluju na sugrađane da to prijave mesnoj zajednici koja će informaciju proslediti Gradskoj upravi za komunalne i inspekcijske poslove.

Problem predstavljaju površine u privatnom vlasništvu, gde nadležne službe ne mogu mogu da postupaju.

U takvim situacijama komunalni inspektorat donesi rešenje o košenju i tako primora vlasnika da uredi svoju zelenu površinu.

S obzirom na to da ambrozija spada u opasne alergene koji izazivaju tegobe kod oko deset odsto ljudske populacije, kao i da je polen te biljke uzročnik 75 posto svih polenskih alergija, jedino rešenje je da se korov uništava, odnosno čupa iz korena. U suprotnom ambrozija ponovo raste i šalje visoku količinu polena u vazduh.

– Gradska uprava za zdravstvenu i socijalnu zaštitu apeluje na sugrađane da svi zajedno radimo na njenom suzbijanju. Nijedna država u svetu nije uspela bez participacije građana da se izbori sa tim korovom. Zbog toga smo već započeli pripremu programa za organizovano i sistemsko uništavanje ambrozije u 2019. godini, od marta do oktobra kada je u punom cvetu. U cilju podizanja svesti naših sugrađana o tome koliko poteškoća izaziva alergija na ambroziju, rekao je Nikola Ribarić načelnik Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Biće odštampano 32 000 flajera sa slikom ambrozije i informacijama koliko je opasna po naše zdravlje.

Milisav Pajević

Završni radovi na renoviranju i energetskoj adaptaciji OŠ „Vuk Karadžić“ u Kniću

31.08.2018

Savetnik direktora u Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima Đorđe Vuković obišao je u prisustvu predsednika opštine Knić Miroslava Nikolića i čelnih ljudi opštine Knić, završne radove na renoviranju glavne zgrade Osnovne škole “Vuk Karadžić” u Kniću.

Da podsetimo, radovi na renoviranju Osnovne škole “Vuk Karadžić” u Kniću počeli su krajem juna.

Radovi se izvode na unutrašnjem uređenju glavne školske zgrade, kompletnoj energetskoj adaptaciji pomoćnog objekta kao i rekonstrukciji mini pič terena.

Posao je vredan blizu 30 miliona dinara a izvodi ga GP „Sloga Construction“.

Sredstva za realizaciju projekta energetske adaptacije Osnovne škole “Vuk Karadžić” opština Knić je obezbedila preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije.

Milisav Pajević

Da li možemo ponovo da zamrznemo Antarktik?

31.08.2018

Planeta se zagreva, polarne kape se tope i zbog toga nivo mora raste. Ovo je lančana reakcija i mnogi se pitaju da li možemo nešto da uradimo?

Šta kada bismo mogli ponovo da zaledimo Antarktik? Na primer, postavljanjem 10 miliona pumpi za vodu koje bi poplavile površinu ledenih pokrivača morskom vodom, koja bi se ponovo zaledila u zimu. Ovaj scenario dodao bi dodatan metar leda što bi drastično usporilo njegovo topljenje.

Ovo zvuči kao naučna fantastika, zar ne? Ali, jedan fizičar sa Univerziteta u Arizoni tvrdi da je ovo izvodljivo. „Deblji led bi značio led koji duže traje,“ rekao je Stiven Deš. „Naša trenutna strategija sastoji se od toga da govorimo ljudima da prestanu da sagorevaju fosilna goriva, to je dobra ideja, ali kako bismo spasili ledeni pokrivač potrebno je uraditi još mnogo toga.“

Ovaj istraživač je svoju nesvakidašnju ideju objavio u magazinu „Earth’s future“. Ideja je da se 10 posto ukpne površine Arktičkog okeana, što je oko 107 km, prekrije pumpama za šta je potrebno oko 10 miliona pumpi. One bi morale da imaju turbinu prečnika od 6 metara a težile bi oko 4000 kg. To znači da bi bilo potrebno oko 10 000 kg čelika po pumpi ili 100 miliona tona čelika na godišnjem nivou za ceo projekat. To je više nego čelika nego što Amerika proizvede za godinu dana.

Vrlo je verovatno da će led sa Arktika nestati do 2030. godine. Ovaj gubitak pokrenuo bi niz posledica. Led odbija sunčeve zrake i šalje ih natrag u kosmos, bez njega okean bi upijao tu toplotu i dalje pospešivao globalno zagrevanje. „Male su šanse da smanjimo emisije ugljen dioksida i temperaturu kako bismo sprečili topljenje leda“, rekao je Deš. To znači da je veštačko očuvanje leda imperativ.

Druga rešenja za očuvanje Arktika podrazumevaju prekrivanje ledenih pokrivača vodenim česticama kako bi se pospešila njihova refleksija. Takođe postoji ideja u naučnim krugovima o stvaranju veštačkih oblaka iznad ovog regiona, koji bi služili kao filter za toplotu.

Ono što je jasno jeste da je potrebno spasiti ledene pokrivače zemlje. Nauka nam u tome može pomoći a će cena biti ogromna, ali ako ne preduzmemo ništa, cenu nećemo moći da platimo.

Milan Zlatanović

Izvor: sustainability-times

Svetske nacije koje jedu najviše mesa

31.08.2018

barbecue-651932_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Da li ste znali da je jedan od najefikasnijih načina da smanjite svoj ekološki otisak taj da iz svoje ishrane odstranite meso i mlečne proizvode?

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD, Organisation for Economic Co-operation and Development) redovno objavljuje podatke u granicama kojih od njenih država-članica žive najveći mesojedi.

Svoju listu OECD utemeljuje na prosečnoj konzumaciji mesa po stanovniku u toku jedne godine, izraženoj u kilogramima. Meso uključeno u merenje govedina, teletina, svinjetina, živina i ovčetina.

Najviše mesa, prema merenjima iz 2016, jedu sledeće nacije:

1. Sjedinjene Američke Države – 97,1 kg po stanovniku godišnje,

2. Australija – 94,8 kg,

3. Argentina – 86,1 kg,

4. Urugvaj – 81 kg,

5. Izrael – 80,3 kg,

6. Brazil – 77,2 kg,

7. Čile – 71,6 kg,

8. Kanada – 70,0 kg,

9. Evropska unija (28 zemalja računaju se kao jedna) – 69,2 kg i

10. Novi Zeland – 67,5 kg.

Prosečan Srbin na godišnjem nivou, pak, pojede 45,2 kg mesa, što je manje od jedne polovine unosa prosečnog Amerikanca.

Svetska populacija se, u odnosu na 1960. godinu, udvostručila, a u istom vremenskom periodu proizvodnja mesa se – učetvorostručila. Koliko ćemo mesnih prerađevina konzumirati ako se ostvare naučne projekcije i stanovništvo na Zemlji sa 7,4 milijarde poraste na 9,8?

Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama (FAO, Food and Agriculture Organization) predviđa da će do 2050. godine mesna proizvodnja na planetarnom nivou biti dva puta veća od trenutne, što će dodatno doprineti globalnom zagrevanju, rasprostranjenom zagađenju, deforestaciji, degradaciji zemljišta, nestašici pijaće vode, kao i izumiranju vrsta.

Kako bi se smanjio pritisak na resurse planete Zemlje, u budućnosti će nam biti potrebni alternativni izvori proteina.

Insekti bi, stoga, mogli da postanu sastavni deo ishrane kao ekološki prihvatljiva alternativa mesu, navodi se u Izveštaju o otpadu, vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Autori takođe preporučuju upotrebu morskih algi u kuhinji zato što one imaju visoku hranljivu vrednost sa nivoom proteina od 65 do 90%. Meso proizvedeno u laboratorijama je takođe jedno od mogućih rešenja s obzirom na to da u procesu proizvodnje zahteva 99 odsto manje zemljišta i emituje 96 odsto manje gasova sa efektom staklene bašte.

Oko 3 i po milijardi ljudi moglo bi da živi na hrani koja se danas koristi za uzgoj stoke.

Jelena Kozbašić

Kineska kompanija “Zijin Mining Group” strateški partner RTB Bor

31.08.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić saopštio je danas na konferenciji za novinare u Vladi Srbije da je kineska kompanija “Zijin Mining Group” izabrana za strateškog partnera Rudarsko-topioničarskog basena “Bor”(RTB).

Antić je najavio da će ta kineska kompanija uložiti 1,26 milijardi dolara u RTB i da, pored toga, ima obavezu da investira i 350 miliona dolara za dokapitalizaciju.

Kineska kompanija “Zijin Mining Group“, kojoj će pripasti 65 odsto vlasništva u RTB Bor, se takođe obavezala da sačuva 5.000 radnih mesta i investira 200 miliona dolara za rešavanje istorijskih dugova čije je pokrivanje predviđeno UPPR-om (Unapred pripremljen plan reorganizacije).

Kineska kompanija “Zijin” jedan je od najvećih kineskih proizvodača zlata, a druga je po veličini u proizvodnji bakarne rude.

Milisav Pajević

Nacionalni parkovi Crne Gore pravi užitak za ljubitelje prirode

31.08.2018

Direktor JP „Nacionalni parkovi Crne Gore“ Elvir Klica gostujući u Jutarnjem programu, TV Crne Gore 1, govorio je o turističkoj sezoni i istakao da Nacionalni parkovi Crne Gore beleže rekordne rezultate, kao i da je prošle godine bilo 330.000 posetilaca, što je za 30 odsto više u ovom periodu u odnosu na isti period prošle godine.

– Pred nama su dva meseca, septembar i oktobar, koja su podjednako interesantna za posete u Parkovima. Ono što je jako važno, to je da u kontinuitetu radimo na kreiranju novih proizvoda i unapređenju turističke infrastrukture. Otvorili smo dva nacionalna restorana koja, između ostalog, uz nove sadržaje, mogu doprineti ublažavanju sezonalnosti i boljoj posećenosti NP Durmitor i NP Biogradska gora i u zimskom periodu, rekao je Elvir Klica.

On je podsetio da su u predsezoni učestvovali na nekoliko značajnih međunarodnih sajmova u saradnji sa Nacionalnom turističkom organizacijom Crne Gore, i realizovali brojne aktivnosti u cilju pripreme sezone.

Klica je je najavio promociju mobilne aplikacije i novog sajta JP „Nacionalni parkovi Crne Gore“, za sredu, 5. septembar, sa početkom u 19. časova ispred Centra za posetioce na Vranjini.

– Kada je reč o mobilnoj aplikaciji, ističemo da će njeni korisnici imati mogućnost da se brže i jednostavnije informišu o raznovrsnoj turističkoj ponudi NP Durmitor, NP Biogradska gora, NP Skadarsko jezero, NP Lovćen i NP Prokletije, kao i njihovom prirodnom i kulturnom nasleđu. Svi zainteresovani će biti u mogućnosti da odaberu jedan od pet nacionalnih parkova, a zatim da pretražuju na interaktivnoj mapi više od 150 lokacija koje se preporučuju. Svaka lokacija sadrži opis, fotografije, kao i navigaciju iste. Takođe će korisnici moći da istražuju prirodne lepote Crne Gore kroz bogat sadržaj virtuelnih tura, galerije, istorije i kulture, kao i da kroz redovna obaveštenja budu informisani o svim dešavanjima u parkovima, informisao je Klica.

Mobilna aplikacija i sajt su svojevrsni digitalni vodič kroz zaštićena prirodna područja Crne Gore kroz svih pet nacionalnih parkova. Aplikacija je dostupna na Google play prodavnici pod nazivom Nacionalni parkovi Crne Gore. Sajtu je moguće pristupiti putem veb adrese www.nparkovi.me, a isti će biti vidljiv nakon prezentacije.

Milisav Pajević

Apatinskoj marini međunarodni status sa tri sidra

31.08.2018

U prostorijama Javnog preduzeća za upravljanje putničkim pristanom i marinom Apatin održana je konferencija za medije na kojoj je direktorka ove ustanove, Ljiljana Krec govorila protekloj sezoni i planovima “Marine””za naredni period.

Apatinska marina je nakon tri godine ponovo bila podložena testiranju i ocenjivanju i ponovo je dobila visoke ocene te joj je produžen status međunarodne marine sa tri sidra i za naredne tri godine. Marina ispunjava ekološke i standarde zaštite životne sredine.

Kategorija u koju spada marina u Apatinu je druga po rangu kada su u pitanju svetske marine, a raduje podatak da je to jedina međunarodna marina u Srbiji.

– Ove sezone koja još nije završena imali smo 70 stranih jahti koje su pristale u “Marinu“, a neki od njih su se vraćali i po nekoliko puta. Veoma su zadovoljni uslugom i uslovima koje dobijaju u Apatinu, a ovom broju je pomogla i odluka Vlade Republike Srbije da se ukine taksa koja se na plovnom putu Dunava plaćala jedino u Srbiji, izjavila je Ljiljana Krec.

Dosta toga je urađeno na unapređenju infrastrukture pa je tako instaliran novi softver za kapiju kroz koju se prolazi do vezova, a ono na čemu se trenutno radi jeste osposobljavanje pumpe za gorivo na vodi koja bi kada se završi trebala da bude jedina na plovnom putu Dunava što bi moglo da privuče još više ljudi koji bi pristali u apatinsku marinu.

– Radimo i na pronalaženju rešenja za proširenje vezova jer su nam kapaciteti maksimalno popunjeni, a postoji lista ljudi koji su na čekanju kako bi dobili svoje mesto i privez za čamac, kazala je Ljiljana Krec.

Milisav Pajević

Izvor: www.radiodunav.com

Prijavite se za dodelu javnih sredstava iz Zelenog fonda do 14. septembra!

31.08.2018

environmental-protection-886788_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Opšti cilj javnog konkursa je unapređenje i zaštita životne sredine kroz podršku studija i projekata u oblasti obrazovanja, razvoja i istraživanja u skladu sa ciljevima utvrđenim strateškim dokumentima Republike Srbije.

Rok za podnošenje prijava je zaključno sa 14. septembrom 2018. godine.

Više detalja naći ćete na: https://energetskiportal.rs/konkursi/javni-konkurs-za-dodelu-sredstava-zelenog-fonda-kroz-podsticanje-obrazovnih-istrazivackih-i-razvojnih-studija-i-projekata-u-oblasti-zastite-zivotne-sredine-u-2018-godini/.

Većina građana Evropske unije protiv pomeranja časovnika

31.08.2018

Većina građana Evropske unije izjasnila se u nedavnoj onlajn anketi protiv pomeranja časovnika dva puta godišnje, piše Dojče vele.

Više od 80 odsto učesnika ankete je protiv pomeranja sata, objavio je nemački list “Vestafalenpost”, pozivajući se na neimenovane izvore u Briselu.

U anketi je učestvovalo oko 4,6 miliona ljudi, od kojih tri miliona iz Nemačke, navodi Dojče vele.

Evropska unija je svoje građane pitala usred vrućeg leta da li žele da zadrže prelaske s letnjeg na zimsko računanje vremena, a ako ne žele, koje računanje žele da zadrže – zimsko ili letnje?

Poslanik nemačkih Liberala u Bundestagu Mihael Tojrer je ranije izjavio da je ubeđen da će prebacivanje s letnjeg na zimsko računanje vremena i obratno biti ukinuto, ali da samo nije sigurno kada.

On je uveren da ukidanjem dva računanja vremena Evropska unija može samo biti na dobitku.

– Ova inicijativa bi mogla da ojača jedinstvo unutar Unije. Nekoordinisane promene vremena unutar Evropske unije bi bile štetne za zajedničko tržište, ali i putovanja i komunikaciju. Kada bi svaka nacija za sebe odlučila hoće li ostati pri promeni ili ne, to bi izrodilo haosom, smatra liberalni političar.

Cela Evropska unija pomera kazaljke zajedno još od 1996, u Nemačkoj je letnje računanje vremena uvedeno 1980. Od tada se poslednje nedelje u martu sat pomera unapred, a poslednje nedelje u oktobru unazad.

Milisav Pajević

Aleksandar Antić: Srbija će ponovo aktivirati projekat “Kolubara B”

31.08.2018

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da će država Srbija ponovo aktivirati projekat “Kolubara B” i izgradnju nove termoelektrane snage oko 350 megavata.

Antić je rekao da je na sednici Vlade Srbije formirana Radna grupa koja će upravljati projektom “Kolubara B”.

– Već od sledeće nedelje počinjemo posvećeno da radimo kako bi smo taj projekat, koji je započet pre nekoliko decenija u Kaleniću, probali da “vratimo u život” i izgradimo novu termoelektranu, rekao je Aleksandar Antić u Obrenovcu, gde je završen remont Bloka A4.

Ministar Antić je izrazio uverenje da bi izgradnja termoelektrane obezbedila dugoročnu stabilnost našeg energetskog sistema.

Milisav Pajević

Kontrola emisija zagađujućih materija u ArcelorMittal u Zenici

31.08.2018

Prema obavezi iz okolišne dozvole izdate 3. aprila 2017. godine privrednom društvu ArcelorMittal d.o.o. Zenica, juče je Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma zajedno sa Federalnom upravom za inspekcijske poslove posetilo ovu kompaniju sa ciljem utvrđivanja stanja realizacije mera smanjenja emisija zagađujućih materija u životnu sredinu propisanih okolišnom dozvolom.

Status realizacije pojedinih mera iz okolišne dozvole je sljedeći:- Realizacija mera 1.2.1. i 1.3.1. koje se odnose na izmeštanje sistema za kontinuirani monitoring emisija u vazduh u pogonu Koksara i Aglomeracija je u toku i navedene mere će biti realizovane u oktobru 2018. za Koksaru i novembru 2018. za Aglomeraciju.

Realizacija ove dve mere je direktno povezana sa realizacijom projekta nadogradnje CEMS (Sistema za kontinuirani monitoring emisija u vazduh) i ugradnje novih sistema u ArcelorMittal Zenica, kao i zamena DAHS-a (Data Acquisition and Handling System) u skladu sa zahtevima standarda BAS EN 14181 i BAS EN 1525.

Ovaj projekat je od strateškog značaja za ArcelorMittal Zenicu i znači zamenu svih starih sistema koji su ugrađeni 2009. godine i značajno unapređenje kvaliteta podataka kontrole emisija sa izvora, a takođe i usklađenost sa zakonskom regulativom. Ugovor je potpisan sa renomiranom austrijskom kompanijom SICK GmbH. Očekuje se da će ukupna vrednost projekta iznositi između 1,63 i 1,82 miliona KM.

Detaljan Izveštaj o statusu realizacije predloženih mera, tehnologija i drugih tehnika za smanjenje emisija iz postrojenja ArcelorMittal Zenica, prema obavezi iz okolišne dozvole, biće dostavljen Gradskoj upravi Zenice.

Milisav Pajević

Skoro polovina škola u svetu bez vode za piće

30.08.2018

Skoro polovina škola u svetu nema pitku vodu i adekvatne sanitarne uslove boravka za milione dece koja su izložena različitim rizicima po zdravlje i život.

Eksperti Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Fondacije Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) objavili su izveštaj u kojem se navodi kako se blizu 900 miliona dece u školama suočava s nedostatkom osnovnih higijenskih uslova.

Predstavnik WHO-a i vođa projekta Rik Džonston upozorio je da kvalalitetan obrazovni program mora uključivati i adekvatne uslove boravka dece u školama. On takođe upozorava da nedostatak čiste vode i sanitarnih objekata može uzrokovati dehidraciju, bolest, pa čak i smrt.

Skoro trećina osnovnih i srednjih škola nema sigurno i pouzdano snabdevanje pitkom vodom. U izveštaju se još navodi i kako skoro 20 odsto škola uopšte nema pitku vodu. Nešto više od trećine škola nema odgovarajuće sanitarne čvorove, a svaka peta osnovna i svaka osma srednja škola nema nikakvih sanitarnih prostora.

Svaka druga škola na svetu nema odgovarajuće uslove za pranje ruku, koji su neophodni za sprečavanje širenja infekcija i bolesti. Najgora situacija je u Subsaharskoj Africi, istočnoj i jugoistočnoj Aziji.

Međutim, stručnjaci su optimistični, a situacija se može brzo poboljšati ako svetski lideri problem vode i sanitarija postave kao jedan od prioriteta.

“S političkom voljom, stvarno je moguće isporučiti dobre usluge”, poručio je Džonston.

Izvor: Anadolija

U Banatskom Brestovcu realizuje se projekat „Ne lomi, trebaće ti!“

30.08.2018

Postavljanjem kanti za smeće na više lokacija u Banatskom Brestovcu otpočela je realizacija projekta „Ne lomi, trebaće ti!“.

Projekat ima za cilj obrazovanje u oblasti ekologije i sprečavanje lomljenja i uništavanja kanti za otpad, a realizuje ga Omladinskog udruženje Banatski Brestovac.

Na kantama su postavljene table na kojima je ispisana poruka „Ne lomi, trebaće ti!“.

Veliki broj kanti za otpad svake godine se uništava i polomi, kako u Banatskom Brestovcu, tako i na teritoriji celog grada Pančeva.

Na ovaj način članovi Omladinskog udruženja žele da skrenu pažnju neodgovornim sugrađanima da ne lome kante.

– S obzirom na to da veliki broj kanti bude polomljen na godišnjem nivou u Banatskom Brestovcu i na celoj teritoriji grada Pančeva, na ovaj način želimo da skrenemo pažnju nemarnim građanima da ne lome kante koje služe za otpad. Uz pomoć JKP „Kombrest“ kante su postavljene i u narednom periodu JKP „Kombrest“ će voditi računa o njima i redovno ih održavati. Nas u narednom periodu očekuje i edukacija mladih na temu ekologije i realizovanje sličnih projekata. Zahvaljujemo se svima koji su nas podržali i verujemo da će tako biti i u budućnosti, rekao je Miloš Janković, predsednik Omladinskog udruženje Banatski Brestovac.

U narednom periodu nastaviće se realizacija projekta koja obuhvata edukativne tribine o ekologiji.

Projekat je sufinansirao Grad Pančevo.

Milisav Pajević

Bez zagađenja vazduha u Narodnoj biblioteci Srbije

30.08.2018

Ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije Vladan Vukosavljević izjavio je danas na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture i informisanja da Narodna biblioteka Srbije neće raditi dok nadležni ne daju odobrenje nakon bezbednosnih provera.

Da bi biblioteka nesmetano mogla da nastavi da radi potrebno je, osim stanja vazduha u prostoru, utvrditi i stanje sistema nakon akcidenta, objasnio je Vukosavljević.

Novinarima su podeljeni izveštaj privatne firme Empex od 22. aprila 2018. godine o proveri instalacija u Narodnoj biblioteci Srbije i prethodni inspekcijski pregled MUP-a u ovoj ustanovi iz 2015. godine.

Vukosavljević je istakao da ništa nije ukazivalo da postoje problemi u sistemu do trenutka tragedije, ukazavši na to da je celokupna dokumentacija u formalnom smislu ispravna i da su kontrole i inspekcijski nadzori sprovođeni po propisima.

Prema našem shvatanju stvari sistem protivpožarne zaštite, programska dokumenta i način angažovanja stručnih lica i preduzeća funkcionišu kako je zamišljeno, rekao je Vukosavljević.

On je istakao da će istraga koja se vodi vrlo precizno dati konačnu reč o tome kako se nesreća dogodila.

Upravnik Narodne bliblioteke Srbije Laslo Blašković izrazio je saučešće porodicama dvojice poginulih radnika Empex, firme koja je održavala protivpožarne sisteme u toj ustanovi.

Blašković je rekao da je NBS dobila informaciju o tome da će je posetiti protivpožarna inspekcija i da je zbog toga u vanrednu kontrolu pozvana firma Empex, koja četiri godine kontroliše protivpožarne sisteme.

Stvar je trebalo da bude rutinska. Biblioteka je dobila informaciju da će je posetiti protivpožarna inspekcija i u sklopu priprema za dolazak pozvana je firma Empex u vanrednu kontrolu. Nije bilo nikakve havarije i ništa nije ukazivalo na to da bi nesreća mogla da se desi, naveo je Blašković.

Milisav Pajević

U Španiji ima više svinja, nego ljudi: Zašto je to problem za životnu sredinu?

30.08.2018

piglets-2736051_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ćao svima! Kako ste?

Ministarstvo za zaštitu životne sredine u Španiji obelodanilo je da je ljudska populacija u njihovoj zemlji brojčano nadjačana – svinjskom. Procene ministarstva pokazale su da u državi ima 50 miliona svinja, što je 3 i po miliona više nego ljudi.

Od 2013. godine zabeležen je rast ovih životinja za oko 9 miliona. Sa njihovom populacijom, rastu i brige o uticaju koji na prirodno okruženje imaju fabrike koje su tokom prethodne godine proizvele 4 miliona svinjskih prerađevina i zaradile 6 milijardi evra.

Svinje su najbrojnija kategorija stoke na evropskom tržištu, te su ključni faktor koji čini stočarstvo četvrtim na listi najvećih emitera gasova staklene bašte. Prva tri mesta zauzimaju saobraćaj, proizvodnja struje i industrija.

Ekspanzija ove privredne grane dovela je u opasnost španska prirodna bogatstva.

Uzgajanje svinja zahteva i ogromne količine vode što produbljuje problem koji one predstavljaju za prirodu Španije zato što je ova zemlja često pogođena sušama. Svakoj pojedinačnoj jedinki na dnevnom nivou potrebno je 15 litara vode. Mesna proizvodnja crpi količinski više vodnih resursa u odnosu na gradove Saragosu, Sevilju i Alikante zajedno.

Povrh toga, nitrati iz životinjskog otpada zagađuju podzemne vode.

Španci godišnje pojedu oko 21 kilogram svinjetine, a divljenje nacije prema ovim papkarima traje od davnina. Još su se Rimljani oduševljevali španskom šunkom, a svinje su uživale posebnu zaštitu i pod Gotima. Kada su Muslimani zavladali velikim delovima Iberijskog poluostrva, jedenje svinjetine postalo je simbol otpora hrišćana prema osvajačima čija je kultura to zabranjivala. Pod španskom inkvizicijom, javno konzumiranje svinjskog mesa postalo je svojevrsni test vere za jevreje i muslimane koji su silom prevedeni u hrišćanstvo.

Situacija u Danskoj je još kritičnija – na svakih 100 ljudi dolazi 215 svinja. Nije čudno da je reč o državi poznatoj po slanini visokog kvaliteta.

Pozić,

Jelena Kozbašić

1...1,0361,0371,038...1,670 Page 1,037 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM