Edukacija i saradnja u fokusu Gradske uprave za zaštitu životne sredine Novog Sada

11.10.2018

WP_20181005_10_23_41_Pro — Foto: Milisav Pajević

Gradska uprava za zaštitu životne sredine Novog Sada tradicionalno je učestvovala na Sajmu ekologije, koji je održan od 4. do 7. oktobra, u okviru 51. međunarodnog sajma „Lorist“.

Pored prezentovanja nove knjige za decu „Planeta pod lupom“ i radne sveske „Planeta je u tvojim rukama“, na štandu Gradske uprave održan je niz edukativnih radionica sa ciljem da se deci ukaže na važnost očuvanja životne sredine.

Učesnici radionice bila su deca iz škola, vrtića i udruženja: OŠ „Nikola Tesla“, 1. razred, učiteljice: Senka Mučenski, Violeta Arsić, Dečije selo ”Dr Milorad Pavlović”, Sremska Kamenica, OŠ „Kosta Trifković“, 2 razred, učiteljica: Dragana Bjelica, Vrtić „Maslačak“, predškolski uzrast, vaspitačice: Evica Ivkov i Mirjana Kiževski, OŠ „Đura Daničić“, 1. razred, učiteljica: Biljana Polovina, Vrtić „Različak“, predškolski uzrast, vaspitačice: Aleksandra Knežević, Slavica Grubiša, O.Š. „Đorđe Natošević“, 2. razred, učiteljica: Biljana Rudović O.Š. „Žarko Zrenjanin“, 4. razred, učiteljica: Nina Dimitrijević, Udruženje ”Daun” za podršku osobama sa Daun sindromom.

Na sajmu je takođe prezentovana i brošura „Okreni novi list 10“ u kojoj su predstavljeni projekti koji se odnose na čišćenje i saniranje javnih površina i unapređenje sistema upravljanja otpadom na teritoriji Grada Novog Sada u funkciji očuvanja i unapređenja životne sredine.

Na štandu Uprave se predstavilo nekoliko udruženja kojima su, u okviru Javnog konkursa za dodelu sredstava za sufinansiranje programa i projekata iz oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada za 2017. godinu, odobrena sredstva za sufinansiranje programa/projekta iz oblasti zaštite životne sredine, a za koje postoji potreba i interes da se realizuju na teritoriji Grada Novog Sada.

Promociju su održala sledeća udruženja: Inženjeri zaštite životne sredine– projekat “WATER FEST 2017”, Vojvođanska zelena inicijativa – projekat “Dokumentarni tv serijal ‘Zelena patrola na delu”, EKO-GEA – projekat “Promocija važnosti očuvanja životne sredine u emisiji ”Ekobalans””, Hiperion – projekat “EKO RITAM”, Ekološko udruženje “ZELENI SAD” – projekat “Eko bojanka II- biodiverzitet”, Humanitarno ekološka organizacija “Čepom do osmeha” – projekat “Reciklažom čepova do pobede!!!” i Pokret gorana Novog Sada – projekat “Jesen botanike”.

Milisav Pajević

Sudar brodova kod Korzike, izlila se nafta

11.10.2018

Screenshot from 2018-10-11 10-33-32 — Foto: Twitter - screenshot (@MarineNationale)

U nedelju, 7. oktobra 2018. godine, u Sredozemnom moru severno od Korzike sudarili su se brodovi iz Tunisa i sa Kipra, a u more se tom prilikom izlilo gorivo. Nesreća se dogodila kada je tunižanski teretnjak naleteo na kiparski brod za kontejnere, usidren na oko tridesetak kilometara od francuskog ostrva.

Iako se događaj odigrao u francuskim vodama, na osnovu ugovora o saradnji pri suzbijanju zagađenja u mediteranskom regionu, Francuskoj su u pomoć pritekle i Italija i Monako. Čišćenje je počelo odmah sutradan. Mrlje nafte su se proširile na 20 kilometara Mediterana, otkrile su francuske pomorske vlasti.

Stručnjaci su najpre postavili plutajuću branu koja je imala ulogu zaustavljanja daljeg širenja štetnih materija, a potom posebnim napravama usisavali već izlivenu naftu. U procesu čišćenja su učestvovali brodovi i letelice.

Pretpostavlja se da se nesrećan slučaj desio krivicom broda iz Tunisa zato što se “kretao brže u odnosu na svoju sposobnost reagovanja u neočekivanim situacijama”.

Francuski ministar zaštite životne sredine Fransoa de Rugi rekao je da je oko 600 tona pogonskog goriva završilo u moru i osudio “neuobičajeno ponašanje” tunižanskog broda. Oficiri paravojne policije Francuske bili su prevezeni avionima kako bi istražili incident, međutim, tada je još bilo prerano za donošenje konačnih zaključaka, dodao je on.

Korzika je poznata po svojim čistim vodama i plažama, te su mobilisani i civilni i vojni timovi kako bi se sprečile ekološke posledice. Korzički lider Žil Simeoni oglasio se na društvenoj mreži Twitter odlučan da pronađe uzrok nesreće koja se dogodila u relativno mirnim vodama sa dobrom vidljivošću.

Jelena Kozbašić

Otvoren Mediteranski vrt u Podgorici

11.10.2018

Mediteranski vrt1 — Foto: Ministarstvo nauke Crne Gore

Na brdu Gorica juče je svečano otvoren Mediteranski vrt i prva zelena učionica u Podgorici, u sklopu projekta koji je nastao u saradnji Glavnog grada Crne Gore i NVO Udruženja ljubitelji Gorice i prirode.

– Mediteranski vrt je plod lepe saradnje između Glavnog grada i nevladinog sektora kroz Udruženje ljubitelja Gorice i prirode i predstavlja jedan novi oblik saradnje između Glavnog grada Crne Gore i nevladinog sektora koji ćemo mi u upravi Grada nastaviti i dalje da negujemo, rekao je Dragutin Đeković, menadžer Glavnog grada-Podgorica.

Vrt obuhvata prostor površine 2000 metara kvadratnih, na mestu spajanja dva masiva, a obuhvata i prostoriju u podnožju pešačkog mosta.

Cilj projekta je doprinos promociji biologije i bioloških istraživanja, kroz revitalizaciju biološki pasivnog prostora, odnosno kreiranje skladne prirodne celine koja će služiti u edukativne svrhe, prvenstveno predškolskoj, učeničkoj i studentskoj populaciji.

Od 460 registrovanih biljnih vrsta na Gorici, oko 50 ima status endemske vrste ili relikta.

Pošumljavanje Gorice pre pola veka vršilo se uglavnom neautohtonim biljnim vrstama, koje su postale dominantne, dok su autohtone vrste opstale samo u fragmentima, pa je njihovo očuvanje i kontinuirani, planski uzgoj, prepoznato kao jedan od specifičnih ciljeva projekta.

– Ono što je Goricu učinilo posebnom jesu visoki borovi i divno očuvana šuma hrasta Trojanca i hrasta Medunca. Nakon velikog požara 2012. godine, susreli smo se sa jednim novim licem koje smo želeli da zamenimo onim starim, da vratimo stari izgled Gorice, rekla je docent Dr Danijela Stešević, profesorica na Prirodno matematičkom fakultetu iz NVO Udruženja ljubitelji Gorice i prirode.

Milisav Pajević

Posle eksplozije u Rafineriji nafte Brod kvalitet vazduha u granicama normale

11.10.2018

rafinerija-nafta-gas — Foto-ilustracija: Pixabay

Situacija u Brodu sada je pod kontrolom, a nadležni utvrđuju uzrok eksplozije i požara koji se dogodio u utorak uveče u Rafineriji nafte Brod.

Uzrok eksplozije u kojoj je poginuo 33. godišnji Ljubo Patković, a još deset radnika povređeno i dalje nije poznat.

Ono što se zna jeste da su ekološki, tehnički i inspektori za zaštitu na radu i zaštitu od požara Republike Srpske izašli na lice mesta.

Iz Policije su saopštili da je izvršen uviđaj, a najvažnija informacija za stanovnike opštine Brod jeste da je kvalitet vazduha u granicama normale i da nema opasnosti po zdravlje stanovnika ove i susednih lokalnih zajednica.

Zvaničnici Republike Srpske uputili su saučešće porodici stradalog radnika, a predsednik Republike Milorad Dodik u razgovoru sa rukovodstvom Rafinerije nafte u Brodu uverio se da je sve pod kontrolom i da će biti preduzete neophodne mere da bi se sprečila i umanjila šteta.

Uzroke požara istraživaće novoformirana komisija za lokalizaciju i uklanjanje posledica havarije, saopšteno je iz “Optima grupe“.

Okolnosti požara istraživaće i veći broj inspektora Republike Srpske, koji su na terenu.

Rafineriju u Brodu posetio je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je rukovodstvu poručio da su im na raspolaganju svi republički organi, radi utvrđivanja svih činjenica i sanacije nastale štete.

Poručeno je da je reagovanje zaposlenih i nadležnih službi bilo brzo, adekvatno, u skladu sa procedurama i da su predupređene sve eventualne opasnosti od dalje eskalacije i eventualno, veće havarije.

– Radnici koji su radili imali su visok stepen samosvesti i odgovornosti, učinivši sve da preduzmu sigurnosne mere poput zavrtanja ventila da ne dolazi do dotoka gasa i ostalog. Rizikovali su živote da spreče opseg i širenje tog požara, istakao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Generalni direktor Rafinerije nafte u Brodu Andrej Neverov naglasio je da su isključena sva postrojenja, kotlovi, i dodao da se sve radi u skladu sa bezbednosnim procedurama.

Eksplozija je izazvala paniku i u susednom Slavonskom Brodu. Odmah su se pojavile i informacije da je vazduh zagađen i opasan po zdravlje i da se Savom širi naftna mrlja. Sve je to već juče demantovano.

Milisav Pajević

Novi zakoni o kolima u EU

10.10.2018

Prosečne emisije ugljen-dioksida u putničkim vozilima u EU moraće da budu niže za 35% do 2030. godine.

Države članice Evropske unije dogovorile su se oko ovog novog cilja. Takođe postavljeni su ciljevi do 2025. godine a oni su emisije ugljen-dioksida koje su za 15% niže.

Iz Evropskog saveta izjavili su da će odgovornost za smanjenje CO2 biti prebačena na proizvođače. Uz to, određene su subvencije za proizvođače električnih vozila i hibrida. U zemljama u kojima je udeo električnih vozila ispod 60% vlasnici novih električnih vozila dobiće određene olakšice kada je reč o porezu.

Ova nova pravila biće razmotrena od strane Evropskog parlamenta koji zahteva da se postave ambiciozniji klimatski ciljevi i Evropske komisije koja je predložila da ciljevi budu niži.

Elizabet Kustinger, austrijska ministarka održivosti i turizma izjavila je: “Današnji dogovor jer jedan korak napred ka novim zakonima o emisijama ugljen-dioskida. On će podstaći automobilsku industriju EU da proizvode čistija kola i da ulažu više u zaštitu životne sredine. Do 2030. godine očekuje se da sva vozila emituju za 35% manje štetnih gasova od ovih danas.”

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora u Gornjem Milanovcu

10.10.2018

Ambasadori ekoškolski koordinatori — Foto: Ambasadori održivog razvoja i životne sredine.

U Kulturnom centru, uz podršku Opštine, u Gornjem Milanovcu je održan godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora. Više od 100 vaspitno-obrazovnih ustanova u Srbiji je uključen u međunarodni program Eko-škole. U proteklih pet godina Eko-škole su uspešno učestvovale u Eko-paket projektu, koji podržava Tetra Pak.

Sastanak je vodila Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, koja je na samom početku rekla da je prethodne godine ostvaren zavidan napredak u oblasti obrazovanja za životnu sredinu i da su sve eko škole bile jako vredne i uspešne tokom realizacije mnogobrojnih aktivnosti. Pozdravnu reč imala je Jadranka Dostanić, pomoćnica gradonačelnika opštine Gornji Milanovac koja je istakla da je jako ponosna što u ime Gornjeg Milanovca može da ugosti više od 150 eko-školskih koordinatora sa teritorije Republike Srbije.

Rad Kancelarija za zaštitu životne sredine iz Gornjeg Milanovca predstavila je Nevena Obradović. Svoje aktivnosti i rad su redom predstavljali JKP „Gornji Milanovac“, Predškolska ustanova „Sunce“, JKP „Čistoća“, Čačak, dok je
projekat obrazovanja – „Eko-kviz“ predstavilo – JKP „Gradska čistoća“, Beograd.

Foto: Informativna služba opštine Gornji Milanovac

Eko-škole kao model rada sa decom sa posebnim potrebama, prezentovala je Radmila Jokić, iz Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Vuk Karadžić“ iz Sombora, ekoškolske aktivnosti Tehničke škole iz Gornjeg Milanovca predstavila je Zorica Pavlović, koordinatorka Eko škole, dok je o svojim iskustvima u Eko odboru škole govorio Bojan Kovačević učenik.

Ekoškolski program OŠ “Takovski ustanak” iz Takova predstavila je Marica Milovanović, koordinator Eko škole.

Svoje aktivnosti između dva sastanka eko-školskih koordinatora predstavile su i eko škole iz Pirota, Kraljeva, Čačka i Umke.
Za sve prisutne eko-školske kordinatore u Kulturnom centru u Gornjem Milanovcu predavanje na temu “Cirkularna ekonomija – koncept u Eko-školama” održala je prof. dr Anđelka Mihajlov, počasna predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine.

Godišnji nacionalni sastanak Eko-školskih koordinatora završen je dodelom Zelenih zastava i priznanja najboljima.

Podsetimo Eko-škole podrazumevaju mrežu škola i obrazovnih ustanova koje imaju za cilj da upravljaju zaštitom životne sredine i obrazuju mlade za održivi razvoj.

Pristup koji ovaj projekat podržava je participativni pristup: kombinacija učenja i delovanja, što čini ovaj projekat idealnim za škole koje žele da se upuste u osmišljen put za poboljšanje životne sredine kako u školi i lokalnoj zajednici, tako i da utiču na živote mladih ljudi, školskog osoblja, porodice, lokalnih vlasti i NVO.

Program Eko-škole obuhvata sedam koraka koje škola mora usvojiti. Koraci uključuju formiranje Odbora za Eko-škole čiji je cilj da ohrabri i upravlja programom; izrada plana i programa zaštite životne sredine za učenike koji uključuje praktične mogućnosti da se poboljša i osnaži škola i zajednica; uključivanje sadržaja iz ekologije u redovan nastavni plan i program; stalno praćenje i ocenjivanje stanja životne sredine. Proces uključuje širok spektar zainteresovanih strana, ali su učenici ključni i oni igraju najvažniju ulogu.

Škole se procenjuju nakon izvesnog perioda od učešća i uspešne škole se nagrađuju zelenom zastavom Eko-škole.

Milisav Pajević

Beograd gasi sve kotlarnice koje troše ekološki neprihvatljiva goriva

10.10.2018

Predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević obišao je danas OŠ „Jajinci” na opštini Voždovac, gde su u toku radovi na gašenju kotlarnice na mazut i njenom priključenju na gasovodnu mrežu.

Tom prilikom naglasio da je Skupština grada usvojila više dokumenata koji se odnose na zaštitu životne sredine, samim tim da je grad doneo odluku se ugase sve kotlarnice koje troše ekološki neprihvatljiva goriva.

”Ovde su se deca decenijama grejala na mazut koji ugrožava i zdravlje dece i okolinu ljudi koji žive u Jajincima. Ovo nije prva škola u kojoj smo tako nešto uradili ove godine jer smo na sličan način, preko toplodalekovoda rešili problem u još tri škole, ali ovo jeste prva koja je priključena na gasovod. U planu je da do kraja godine još dve škole obezbedimo na ovaj način, a podsetiću da je planom „Beogradskih elektrana” predviđeno da se do 2021. godine većina zagađivača ugasi i pređe na ekološki prihvatljiva goriva. Mi smo pre dva meseca obišli završne radove na magistralnom toplovodu Novog Beograda i on će nam poslužiti da povećanjem njegovih kapaciteta sve kotlarnice – zagađivače sa desne strane auto-puta, prema stadionima „Zvezde” i „Partizana”, pogasimo i potrošače priključimo ili na gas ili na toplodalekovod ” izjavio je Nikodijević.

Ovu inicijativu je podržao i Sekretarijat za zaštitu životne sredine, a vršilac dužnosti sekretara za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević istakla je da je sekretarijat za konverziju grejanja na gas ili toplovod u poslednjih nekoliko godina izdvojio oko 300 miliona dinara.

Nikodijević je podsetio da je Grad Beograd potpisao sporazum o zaštiti životne sredine, unapređenju kvaliteta vazduha i smanjenju štetnih gasova i da to neće biti samo ”mrtvo slovo na papiru.”

7 zanimljivih činjenica o reciklaži

10.10.2018

recycle-660943_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Reciklaža je jednostavno proces pretvaranja otpadnih materijala u nove predmete. Postoje različiti stavovi o tome da li je reciklaža dobra ili nije i u kojoj fazi proizvod treba da se reciklira. Još jedna nepoznata oblast o reciklaži je ekonomska i ekološka korist koja naravno zavisi od vrste otpadnog materijala koji se reciklira.

Međutim, izvan različitih pogleda i mišljenja o reciklaži, postoje neke zanimljive činjenice koje su značajne i vredne znanja, bez obzira na mišljenje koje imate. Prema tome, u nastavku su sedam zanimljivih činjenica o reciklaži koje bi trebalo da znate.

1. Reciklaža jedne konzerve štedi dovoljno energije za pokretanje televizora u trajanju od tri sata, ili za uštedu dva litra benzina.

2. Reciklaža jedne tone papira štedi oko dve i po tone ulja, 26 tona vode i oko tri kubnih metara deponije.

3. Energija ušteđena od reciklaže jedne staklene flaše može pokretati sijalicu od 100 vati oko četiri sata. Takođe uzrokuje 20 odsto manje zagađenosti vazduha i 50 odsto manje zagađenja vode, nego kada se napravi nova boca od sirovih materijala.

4. Za proizvodnju toalet-papira se dnevno obori 27.000 stabala.

5. Reciklaža jedne plastične boce može sačuvati dovoljno energije da osvetli sijalicu od 60 vati do šest sati.

6. Staklenoj boci je potrebno više od 4000 godina da se raspadne, čak i više ako se nalazi na deponiji.

7. Na hiljade morskih stvorenja umire greškom gutajući plastične kese koje liče na meduze.

Da li ćete i dalje bacati konzerve? Da li ćete reciklirati plastične boce kako biste uštedeli energiju, ili ćete ih i dalje bacati u kantu? Razmislite još jednom kada posetite plažu pre nego što bacite plastičnu bocu, ili plastičnu kesu.

Izvor: Nacionalna geografija

Skadarska ulica u Beogradu dobija nov drvored

10.10.2018

U sklopu rekonstrukcije dela Skadarske ulice, JKP „Zelenilo – Beograd” planira sadnju 37 novih visokokvalitetnih drvorednih sadnica.

Kako se navodi u saopštenju ovog preduzeća, nove sadnice naći će se na mestu trinaest trulih, bolesnih, fiziološki prezrelih i rizičnih stabala što je utvrdila stručna komisija, a odobrilo Odeljenje za komunalne poslove i komunalnu inspekciju Opštine Stari grad.

– Nakon analize postojećeg drvoreda, stručnjaci su ocenili da se trinaest stabala nalazi u veoma lošem opštem stanju i da su nebezbedna.

Pored sadnje novih, presadiće se ukupno 28 sadnica slabije opšte kondicije, što praktično znači mašinsko vađenje sadnica i njihova ponovna sadnja na mestu predviđenom za oporavak, gde će se primenom intenzivnih mera nege sadnice regenerisati. Rekonstrukcija predviđa izradu betonskih podkonstrukcija za 59 sadnih mesta drvorednih sadnica i izradu dekorativnih bordura od granitne kocke u kaldrmi oko svakog drvorednog stabla.

Na taj način se reguliše usmeravanje korenovog sistema drvorednih stabala i time izbegava kontakt sa instalacijama, zastorima i objektima. Pored toga, drvoredne sadnice dobiće i zalivni sistem „kap po kap” čime se adekvatno rešava dalje pitanje njihovog navodnjavanja, rekao je direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević.

On je pojasnio da će se na ovom prostoru zasaditi 36 lipa i jedna ukrasna jabuka visine do razvođa krošnje 2,2 metra.

– Na ovaj način, tačnije merama sadnje visokokvalitetnih drvorednih sadnica i presađivanja, kao i uvođenjem automatskog zalivnog sistema, značajno će se unaprediti kako ekološki tako i estetski segment kvaliteta ambijentalne celine Skadarske ulice, preciznije dela od Ulice despota Stefana do Strahinjića bana, gde je rekonstrukcija u toku, rekao je Stanojević.

Položaj novih sadnih mesta je uz regulacionu liniju ulice do kamenog ivičnjaka čime se postiže da trasa postojećih stabala ostane nepromenjena, a da su drvoredna stabla maksimalno odmaknuta od fasada objekata, ostavljajući istovremeno slobodnu širinu trotoara za kretanje pešaka.

Milisav Pajević

Završni radovi na izgradnji nove crpne stanice „Kaloča“ kod Sente

10.10.2018

Montaza pumpnih agregata Kaloca — Foto: JVP Vode Vojvodine

Radovi na Regionalnom podsistemu „Tisa-Palić“ i Crpnoj stanici „Kaloča“, dva projekta iz programa izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini iz Abu Dabi fonda, ušli su u završnicu.

Radovi na podsistemu za navodnjavanje „Tisa-Palić“ vredni su 4.748.042 evra, a ovaj sistem omogućiće navodnjavanje poljoprivrednih površina na 15.000 hektara.

Radovi na izgradnji nove crpne stanice „Kaloča“, koja se nalazi na desnoj obali reke Tise oko 11 kilometara od Sente, vredni su 906.624 evra.

Njena osnovna namena je snabdevanje vodom područja podsistema za navodnjavanje „Ada“, a zahvaljujući ovim radovima biće omogućeno navodnjavanje poljoprivrednih površina na 1.100 hektara.

Od avgusta 2017. godine, započeti su radovi na 11 projekata u Vojvodini prijavljenih za finansiranje iz Programa za navodnjavanje – Abu Dabi fonda. koji predstavljaju prvu fazu radova. Inače, do sada su završeni predviđeni radovi na četiri dvonamenska sistema – „Međa”, „Itebej I”, „Jankov most I i II“ i „Rečej“.

Ostali radovi teku prema predviđenom planu.

Milisav Pajević

Globalna higijena preduslov da Crna Gora bude celogodišnja turistička destinacija

10.10.2018

Radulović na AmChamu — Foto: Održivi razvoj MNE

Na poslovnom ručku koji je organizovala Američka privredna komora (AmCham) u Crnoj Gori, govoreći o Poglavlju 27, koje se bavi životnom sredinom i klimatskim promenama, Pavle Radulović, ministar turizma i održivog razvoja kazao je da je jedan od preduslova, ukoliko Crna Gora želi da bude celogodišnja turistička destinacija, globalna higijena.

– Niko ne zna koliko će iznositi troškovi za Poglavlje 27, jer se standardi u industriji stalno menjaju. Tu je takođe važna promena svesti, smatra Pavle Radulović.

Kazao da sever Crne Gore postaje turistički sve atraktivniji i posete tom regionu rastu dvocifrenim procentima, pri čemu se ozbiljni radovi izvode na prostoru Bjelasice.

– Posete severu rastu dvocifrenim procentima. Sever postaje sve atraktivniji, a interesantno je da mnogi naši gosti poznaju mnogo bolje sever Crne Gore nego domicilno stanovništvo, rekao je Radulović.

Prema njegovim rečima, postoji način da se sever valorizuje u značajnom delu.

– Ozbiljni radovi se izvode na prostoru Bjelasice, gdje je preko 70 miliona evra troškova. Očekujem da stavimo u funkciju ove zime i Kolašin 1600. Radi se na pristupnoj infrastukturi na Cmiljači i Žarskom, a otvara se tunel prema Beranama”, naveo je Radulović.

On je dodao da računaju da će ove sezone imati oko 60 kilometara skijaških staza, dok će kapacitet čitavog prostora biti 250 kilometara, što je respektabilno.

– Računam da ćemo trenutkom završetka prve sekcije autoputa biti više nego konkurentni bilo kom ski centru u Evropi, kazao je Radulović.

Milisav Pajević

Građani EU potpisuju peticiju za opstanak piva: Bez čiste vode nema ni napitka iz krigle!

10.10.2018

Screenshot from 2018-10-10 11-12-36 — Foto: Youtube (screenshot)

Voda pokriva oko 71 odsto površine naše planete, ali samo 2,5 odsto svih vodnih resursa čini pijaća voda.

Prema poslednjim podacima, čak 60 odsto evropskih reka, potoka, jezera i vodenih površina nije zadovoljavajućeg “zdravstvenog stanja”. Bez zdravih i čistih vodnih resursa, nema ni vode. Međutim, mi ih generacijama unazad uzimamo zdravo za gotovo, koristimo prekomerno, zagađujemo i uništavamo. Ukoliko nastavimo da se ponašamo na ovaj način, neodgovornost prema vodi odraziće se i na druge aspekte života – od malih svakodnevnih stvari preko industrijskih procesa do opstanka brojnih ekosistema.

Rastuća nestašica vode predstavlja jedan od najvećih izazova klimatskih promena i postajaće sve veći problem kako se stanovništvo bude uvećavalo, a sa njim i životni standardi.

Na globalnom nivou nedostupnost pijaće vode danas utiče na 4 od 10 ljudi. Usled nemogućnosti pristupa ispravnoj vodi, već sada milioni ljudi oboljevaju, a najčešća bolest izazvana vodom lošeg kvaliteta je dijareja, od koje godišnje umire oko 2,2 miliona osoba, najčešće dece. Oko 50 odsto zagađenja ispuštenog u vode dolazi od industrijskih postrojenja, a poteškoću predstavlja i direktno ispuštanje kanalizacije u vodotokove.

Povrh svega, naučnici procenjuju da više od 680 tona plastike završi u okeanima svakog sata. Izveštaji otkrivaju i da će topljenje glečera i smanjenje snežnog pokrivača na mnogim planinama ugroziće mnoge zemlje koje direktno zavise od lednika i snega.

Zbog oskudevanja vode, svetu prete novi nasilni konflikti. Istraživanje Ujedinjenih nacija ukazuje da je u posebno teškom položaju arapski svet – na Bliskom istoku i u severnoj Africi, gde živi 5 odsto stanovništva planete, koji imaju samo 0,9 odsto svetskih rezervi vode.

Sa trenutnim trendovima globalnog zagrevanja, do 2030. godine bi nestašica vode mogla da primora od 24 do oko 700 miliona ljudi da emigriraju.

Iako svi igramo ulogu u njenom zagađivanju, vlade naših država nose najveću krivicu, zato što dozvoljavaju da se prirodna bogatstva eksploatišu na načine na koje im se nanose trajna šteta, tvrdi Svetska fondacija za prirodu. Brane i ostala infrastruktura predstavljaju prepreku prirodnim rečnim tokovima i sprečavaju razmnožavanje vrsta, a pored toga neodrživa poljoprivreda zahteva ogromne količine vode, navodi Fondacija.

Uprkos svemu tome, Evropska unija nastoji da oslabi svoje zakone u ovoj oblasti.

Iz tog razloga Svetska fondacija za prirodu poziva građane da potpišu peticiju i navedu zakonodavce da osnaže procese na sledećem linku: http://www.wwf.eu/campaigns/protect_water/?utm_source=epo_twitter&utm_medium=organic_social&utm_campaign=protect_water.

Mnogo sastojaka nalazi se u vašem omiljenom pivu, ali sve počinje od valjane vode. Aktivisti žele da suvo pivo, prljavo pivo i luksuzno pivo zauvek ostanu u njihovoj mašti.

Zadržimo se ipak na ejlu, pilsneru, pšeničnim i voćnim pivima i ostalim već postojećim. Stoga, spasimo vodu!

Jelena Kozbašić

Susret starki i solarki na Novom Beogradu

10.10.2018

Ukoliko ste svoje starke kupili u Srbiji ili zemljama u regionu, velike su šanse da su put do vas pronašle zahvaljujući preduzeću Triple Jump, ekskluzivnom distributeru marke Converse, jednog od najstarijih sportskih brendova na svetu. Rezultat znanja i rada zaposlenih u kompaniji Triple Jump je i uvođenje drugih poznatih marki kao što su Nike, Mexx, Zara i Escada, na tržište jugoistočne Evrope.

Osnivač kompanije je Milan Spasojević, nekadašnji jugoslovenski olimpijac i rekorder u troskoku (eng. triple jump). Osnovna delatnost kompanije je upravo trgovina proizvodima iz oblasti sporta i mode.

U nastojanju da smanji račune za struju u svojim kancelarijskim prostorijama u Beogradu i preorijentiše se na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, rukovodstvo ove kompanije angažovalo je kompaniju MT-KOMEX kojoj je poverilo zadatak izgradnje male solarne elektrane na krovu svoje poslovne zgrade.

Hvatajući korak sa savremenim tokovima, beogradsko preduzeće MT-KOMEX sa višedecenijskim iskustvom u oblasti mašinstva i zavarivanja, u prethodnih sedam godina obogatilo je svoju izvođačku delatnost upravo oblastima „čistih” izvora energije, energetske efikasnosti i održivog razvoja. Stoga ne iznenađuje što su ga „troskokaši” odabrali za ostvarivanje svojih ciljeva.

Inženjeri MT-KOMEX-a su obučeni i sertifikovani za instalaciju fotonaponskih modula sa pripadajućom opremom, kao i pretvarača napona i invertora – a svoje veštine još jednom su dokazali na krovu novobeogradske višespratnice u kojoj se smestio Triple Jump. Na aluminijumsku potkonstrukciju proizvođača K2 Systems, postavili su ukupno 108 fotonaponskih panela, polikristalnog tipa i visoke efikasnosti, koje proizvodi kanadsko-kineska kompanija Canadian Solar. Elektranu, snage 30 kW, pustili su u rad 1. juna 2018. godine. Postavljeni su invertori marke Fronius.

Dobijena električna energija biće korišćena za sopstvenu potrošnju bez predaje u elektrodistributivnu mrežu, pre svega za klimatizaciju, grejanje i osvetljenje prostora. Korisnici male solarne elektrane, uz pomoć pametnog brojila, mogu da prate energetsku „iscrpnost” zgrade i da, na indirektan način, poboljšaju njenu energetsku efikasnost.

Odluka da, između brojnih održivih alternativa za dobijanje energije, izbor padne baš na sunce podstaknuta je činjenicom da teritorija naše države dobija iznadprosečnu količinu horizontalnog zračenja sunca.

Pročitajte još:

Iako su solarni paneli u Nemačkoj standard, a kod nas retkost, srpsko tlo je bogatije sunčevim zracima u odnosu na nemačko. U Nemačkoj globalno horizontalno zračenje iznosi do 900 kWh/m2, a u našoj prestonici 1250 kWh/m2.

Više informacija možete potražiti na:

www.elektropunjaci.com

info@mt-komex.co.rs

011 77 04 566

Tekst je prethodno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, na 52. i 53. stranici.

Priredila: Jelena Kozbašić

Završena energetska sanacija 48 zgrada u Ljubljani!

10.10.2018

canal-642872_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Faza implementacije je okončana za najveći projekat javno privatnog partnerstva na polju energetske efikasnosti u jugoistočnoj Evropi. Energetska sanacija 48 zgrada u Ljubljani je zvanično gotova, a primopredaja zgrada je izvršena krajem avgusta. Među saniranim zgradama su sportski centri, osnovne škole, vrtići, administrativne zgrade, domovi zdravlja i druge javne ustanove. Sprovedene mere uključuju obnovu KGH sistema, zamenu unutrašnje rasvete efikasnijom, zamenu postojećih grejnih sistema rešenjima koja koriste obnovljive izvore energije, zamenu stolarije, obnovu fasada i izolaciju krovova.

Sve navedene mere će generisati godišnje uštede energije od 8.255 MWh, uz dodatno smanjenje CO2 emisija za 2.956 tona godišnje. Projekat je ukupno vredan 14,9 miliona evra.

Projekat nije samo najveće javno-privatno partnerstvo ikada potpisano u Sloveniji u oblasti energetskih usluga, već i u regionu, i samim tim je referenca za ovaj model poslovanja.

Energetska sanacija se uklapa u reputaciju grada Ljubljane, kao zelene prestonice Evrope, a očekuje se da će služiti i podizanju svesti u drugim opštinama o prednostima i koristima ovog poslovnog modela.

Nakon uspeha prvog projekta, Grad Ljubljana je odlučio da pokrene drugi projekat za energetsku sanaciju dodatnih 11 zgrada u opštini.

Drugi gradski projekat energetske sanacije Ljubljane doneće godišnje uštede energije od 2.260 MWh i smanjiće emisije CO2 za 459t svake godine.

Lansiranje projekta obeleženo je ceremonijom potpisivanja u ljubljanskom zamku, u sklopu događaja Ljubljanskog foruma. Konzorcijum Resalte i Petrola je opet partner Grada Ljubljana, a ovom prilikom pridružila se i Javna Razsvetljava, koja će se pobrinuti za sva renoviranja sistema osvetljenja u okviru projekta.

Ukupna investicija iznosi 4,8 miliona evra, sa trajanjem ugovora od 15 godina, tokom kojeg će konzorcijum voditi računa o održavanju sistema.

Luka Komazec, direktor kompanije Resalta, izjavio je: “Izuzetno smo ponosni na uspeh i završetak prve energetske sanacije grada Ljubljane. Kao kompanija koja posluje širom regiona, svesni smo pozitivnog uticaja koji će ovaj projekat imati u stimulaciji drugih opština da preduzmu slične korake ka energetskoj efikasnosti. Činjenica da se ovakav projekat može izvršiti u tako velikom obimu dokaz je da je model javno-privatnog partnerstva visoko prilagodljiv i da se može koristiti za stvaranje velikih ušteda, kao i poboljšanje kvaliteta života stanovnika i korisnika zgrada. Još jedan sjajan znak je da je grad Ljubljana odmah video koristi od ovog projekta i odlučio odmah da pokrene drugu sanaciju.”

CEEFOR i Energetski portal učesnici međunarodnih sajmova ’’Energija 2018’’ i ’’EcoFair2018’’

10.10.2018

Veliko interesovanje tokom održavanja međunarodnih sajmova ’’Energija 2018’’ i ’’EcoFair2018’’ je vladalo na štandu CEEFOR-a (Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj), koji se svojim bogatim portfoliom pokazao pouzdanim partnerom, posebno za oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu i industriji, obnovlјivih izvora energije – solarna, hidro, geotermalna, energija vetra i biomasa, primene kogeneracionih postrojenja, optimizacije procesa i elektromobilnosti.

Prošlogodišnje poskupljenje struje od čak 18 odsto i mogućnost novih poskupljenja, izazvalo je veliku pažnju kompanija za projektovanje solarnih elektrana. Međutim, solarni paneli kao sastavni delovi elektrana znatno su pojeftinili u odnosu na prethodne dve godine, pa im je danas cena za 25 odsto niža.

Zaštita životne sredine je takođe jedan od razloga za sve veću potražnju solarnih panela. Zato CEEFOR kao lider u Srbiji i regionu u oblasti projektovanja solarnih elektrana, omogućuje partnerima nezavisnost od distributera električne energije i pruža svoj doprinos zaštiti životne sredine.

Na sajmu koji je trajao od 3. do 5. oktobra, okupilo se veliki broj izlagača iz mnogih država. Kao stalni medijski partner sajma, učestvovao je i Energetski portal.

Energetski portal svakodnevno ažurira najvažnije vesti i informacije koje su potrebne investitorima u projekte obnovljivih izvora energije (OIE), unapređenja energetske efikasnosti u industriji i zgradarstvu (EE) u Srbiji i drugim interesentima za proizvodnju „čiste“ energije, energetsku uštedu i održivi razvoj. Posetioci sajma imali su priliku da dobiju lep poklon – štampane primerke Magazina u kom su objavljeni jedinstveni tekstovi sa notom “čiste energije”.

Više informacija o CEEFOR-u pročitajte na: www.ceefor.co.rs.

Pročitajte još:

1...1,0201,0211,022...1,676 Page 1,021 of 1,676

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM